1. Savo hine to životi angleder te počmine te proučine e Devleso Lafi?

 SAVO hine to životi angleder te počmine te proučine e Devleso Lafi? But amendar na mangena ni te setinen pe ko odova vreme. Tegani, upro amende utičinđa o sveto hem odova so e manušenđe ko sveto hine šukar ja lošno hine hem amenđe. Odolese, „hijam le bizi nada hem bizo Devel“ (Ef. 2:12). Ama, ked počminđam te proučina e Devleso Lafi sa odova menjinđa pe.

2. So ulo đi proučinđan e Devleso Lafi?

² Đi proučinđan, sikljiljan so isi tut nebesko Dad kova but mangela tut. Haljiljan so disave buća valjani te menjine ako mangeja te služine e Jehovase hem te ove deo kotar olesi porodica, sar soj tane sar živineja, sar izgledineja hem sar razmislineja. Sikljiljan te živine premalo odova so o Jehova phenela soj tano šukar, a soj tano lošno (Ef. 5:3-5).

3. Premalo Kološanima 3:9, 10, so o Jehova mangela te ćera hem sostar ka vaćera ko akava članko?

³ Sar amaro Stvoritelj hem amaro Dad, o Jehova isi le pravo te phenel amenđe so valjani te ćera. Ov rodela amendar „te huljava i purani ličnost hem olake delija“ angleder te krstina amen. * (Čitin Kološanima 3:9, 10.) Okola kola mangena te krstinen pe ko akava članko ka dobinen odgovor ko trin pućiba: (1) Soj tani i „purani ličnost“? (2) Sose o Jehova mangela te huljava la? (3) Sar šaj te ćera odova? A okolenđe kola već krstinđe pe, akava  članko ka pomožini te haljon so valjani te ćeren te na irinen pe o osobine kola tane deo andi purani ličnost.

4. Savo tano o manuš kova pana na huljavđa i purani ličnost?

⁴ O manuš kova pana na huljavđa i purani ličnost razmislini ko pogrešno način hem ćerela o buća kola tane lošna. Ov šaj tano sebično, nezahvalno, ponosno hem sigate holjani. Šaj dikhela pornografija hem nemoralna ja nasilna filmija. Sigurno isi le disave šukar osobine hem šaj isi le o osećaj andi krivica sebepi o lošna buća kola phenela ja ćerela. Ama, nane le dovoljno bari želja te menjini pe (Gal. 5:19-21; 2. Tim. 3:2-5).

5. Da li šaj potpuno te huljava i purani ličnost? Objasnin. (Dela apostolska 3:19)

⁵ Amen hijam nesavršena hem odolese niko amendar našti potpuno te cidel o lošna mislija andi amari godi hem o lošna želje ando amaro vilo. Podijekh puti, sare amen ka ćera ja ka phena diso so na ka ovel baš najmudro (Jer. 17:9; Jak. 3:2). Ama ked huljavaja i purani ličnost, amen više na razmislinaja ko pogrešno način hem više na mukhaja amare želje te legaren amen. Amen ovaja averćhane manuša. (Is. 55:7; čitin Dela apostolska 3:19.)

6. Sose o Jehova podstaknini amen te cida amendar o lošno razmislibe hem o lošna navike?

⁶ O Jehova podstaknini amen te cida amendar o pogrešno razmislibe hem o lošna navike sose but mangela amen hem mangela te uživina ko životi (Is. 48:17, 18). Ov đanela so okola kola mukhena te legaren len o želje povredinena kokri pes hem averen. Odova but dukhala le.

7. Premalo Rimljanima 12:1, 2, koja odluka sare amen valjani te ana?

⁷ Amari porodica ja disave ando amare amala šaj ka maren amenđe muj sose mangaja te menjina amen (1. Petr. 4:3, 4). On šaj te phenen amenđe so isi amen pravo te ćera odova so mangaja hem so na valjani te mukha averen te phenen amenđe so valjani te ćera. Ama, odova so neko na šunela e Jehova na značini so ov ćaće ćerela sa so mangela. U stvari,  ov mukhela o Beng hem oleso sveto te utičinen upro leste. (Čitin Rimljanima 12:1, 2.) Sare amen valjani te odlučina: da li hem ponodri i purani ličnost ka ovel deo amendar ja ka mukha e Jehovase te pomožini amen te ova pošukar manuša (Is. 64:8).

8. So ka pomožini amen te menjina amen?

⁸ O Jehova đanela so valjani amenđe vreme hem so valjani but te trudina amen te šaj te cida amendar o lošna mislija hem o lošna navike (Ps. 103:13, 14). Ama, o Jehova prekalo po Lafi, po duho hem prekali pi organizacija sikavi amen sar te ćera odova, zorjaćeri amen hem pomožini amen te menjina amen. Đi akana, ov sigurno već but pomožinđa amenđe. Akana ka dikha so valjani te ćera te šaj hem ponodri te huljava i purani ličnost hem te resa đi o krštenje.

9. Sar šaj e Devleso Lafi te pomožini tut?

⁹ Mukh e Devleso Lafi te mothovi tuće savo hijan. E Devleso Lafi tano sar ogledalo hem šaj te pomožini tut te dikhe savo manuš hijan — sostar razmislineja, so vaćereja hem so ćereja (Jak. 1:22-25). To učitelj hem avera zrela hrišćanija šaj te sikaven tut sar te koristine e Devleso Lafi te haljove savo hijan. Na primer, on šaj prekalo Devleso Lafi te pomožinen tut te haljove ko so hijan šukar, a so valjani te menjine koro tute. On šaj te sikaven tut sar ko amare publikacije te arakhe o savetija kola ka pomožinen tut te cide tutar o lošna navike. O Jehova tano uvek odothe te pomožini tuće hem ov najšukar đanela sar te ćerel odova. Ov đanela soj tano ko to vilo (Posl. 14:10; 15:11). Odolese, svako dive molin tut hem proučin oleso Lafi.

10. So sikljoveja ando Ili?

¹⁰ Ov sigurno so e Jehovase zakonija tane najšukar. Sa odova so o Jehova rodela amendar te ćera tano amare šukaripase. Okola kola ićerena pe ko olese zakonija poštujinena kokri pes, đanena sose živinena hem but tane bahtale (Ps. 19:7-11). Ki aver strana, okola so na mangena te šunen e Jehova hem ćerena sa so mangena, lošno nakhena ko životi. Jekh manuš kova vićini pe Ili na manglja te šunel e Jehova hem na nakhlja šukar. Oleso dad hem olesi daj hine e Jehovase svedokija hem kotar tiknipe sikavđe le ando Jehova. Ama, ked hine tinejdžer, ov khuvđa ko lošno društvo. Odolese, počminđa te lel droga, te živini nemoralno hem te ćorel. Ov ulo jekh nasilno hem holjamo manuš. O Ili phenela: „Ćerđum sa odova so me roditeljija sikavđe man te na ćerav.“ Ama, o Ili na bisterđa sa odova so sikljilo ked hine tikno. Ko krajo, ov palem počminđa te proučini e Devleso Lafi. Ov but trudinđa pe te menjini pe hem te cidel odola lošna navike hem ko 2000. berš krstinđa pe. Sar odova utičinđa upro leste? O Ili phenela: „Akana isi man mir ko vilo hem čisto savest.“ * Sar so akava iskustvo mothovi okola so na šunena e Jehova povredinena kokri pes. Ama čak hem tegani, o Jehova tano spremno te pomožini lenđe te menjinen pe.

11. Kola buća o Jehova mrzini?

¹¹ Sikljov te mrzine odova so o Jehova mrzini (Ps. 97:10). Ki Biblija pisini so o  Jehova mrzini „o ohola jaćha, i hovavni ćhib hem o vasta kola ćhorena e nedužno manušengo rat“ (Posl. 6:16, 17). Isto ađahar, ov mrzini hem „e nasilno manušen hem okolen kola ćerena dalavere“ (Ps. 5:6). O Jehova odobor mrzini ked o manuša tane asavke so ko Nojese dive odlučinđa te uništini sa e nasilno manušen (Post. 6:13). Isto ađahar, prekalo prorok Malahija, o Jehova phenđa so mrzini e manušen kola razvodinena pe iako nane len disavo opravdano razlog. O Devel na prihvatini olengi služba hem ka sudini lenđe aso odova so ćerena (Mal. 2:13-16; Jevr. 13:4).

12. So značini „te mrzina odova soj tano lošno“?

¹² O Jehova mangela „te mrzina odova soj tano lošno“ (Rimlj. 12:9). I mržnja tani jekh zorali emocija hem ked diso mrzinaja odova tano amenđe gadno. Sar bi osetineja tut ked bi neko phenela tuće te has disavo rumimo habe? Šaj ćhadela pe tuće samo ked razmislineja odolestar. Isto ađahar, valjani te ovel amenđe gadno hem samo ako ki godi avela amenđe te ćera diso soj tano lošno.

13. Sose valjani te cida andi amari godi o neispravna mislija?

¹³ Cide andi ti godi o neispravna mislija. Odova sostar razmislinaja utičini ko odova so ćeraja. Odolese o Isus sikavđa amen te cida amendar o mislija kola šaj te legaren amen đi odova te ćera greh (Mat. 5:21, 22, 28, 29). Amen sigurno mangaja te radujina amare nebesko Dade. Odolese, ked ki godi avela amenđe disavi neispravno misao, but tano važno odmah te ikala la andi amari godi.

14. So amare lafija mothovena amendar hem so valjani te puća amen?

¹⁴ Pazin so vaćereja. O Isus phenđa: „Odova so ikljola ando muj, ikljola ando vilo“ (Mat. 15:18). Odova so vaćeraja mothovi save hijam andral. Odolese puć tut: „Da li vaćerava o ćaćipe čak iako sebepi odova ka ovel man problemija ja hovavava? Ako hijum ko brako, da li pazinava te na flertujinav nekasa? Da li pana isi man melali ćhib? Ked neko holjanćeri man, da li pištinava ja mirno vaćerava?“ Šukar bi ovela te razmislina ando akala pućiba. Amare lafija tane sar o kopče ko gad. Ako phraveja o kopče, tegani  polokho ka ovel tuće te huljave o gad. Isto ađahar, ako deja sa tutar te cide i melali ćhib, te na akoše hem te na hovave, ka ovel tuće polokho te huljave i purani ličnost.

15. So značini te kovina amari purani ličnost „ko stubo“?

¹⁵ Ov spremno te ćere so god valjani. O apostol Pavle koristinđa jekh primer te sikavi amen kobor tano važno te menjina amen. Ov phenđa so amen valjani te kovina amari purani ličnost „ko stubo“ (Rimlj. 6:6). O Isus hine spremno te ovel kovimo ko stubo te šaj te ćerel odova so o Jehova mangela. Isto ađahar, ako mangaja te ćera odova so o Jehova mangela, amen valjani te ova spremna te cida amendar sa odova so o Jehova mrzini. Jedino ađahar šaj te ovel amen čisto savest hem nada so ka živina večno (Jov. 17:3; 1. Petr. 3:21). Ma bistri so o Jehova na ka menjini pe zakonija samo te bi ćerela amen te ova bahtale. Umesto odova, amen valjani te menjina amen hem te ićera amen ko olese zakonija (Is. 1:16-18; 55:9).

16. Sose valjani te de sa tutar hem ponodri te cide o lošna želje?

¹⁶ De sa tutar hem ponodri te cide o lošna želje. Čak hem palo odova so ka krstine tut, valjani te borine tut protiv o lošna želje. Te dikha o primer ando jekh manuš kova vićini pe Maurisio. Sar terno, ov hine homoseksualac. Palo disavo vreme, ov upoznajinđa e Jehovase svedokonen hem počminđa te proučini. Ov menjinđa pe hem ko 2002. berš krstinđa pe. Iako već beršencar služini e Jehovase, o Maurisio phenela: „Hem akana podijekh puti mora te borinav man te šaj te cidav mandar o lošna želje.“ Ama, ov na mukhela odova te peravi le. Umesto odova, ov phenela: „Đanava so o Jehova tano bahtalo ked na ćerava odova so mo vilo cidela man te ćerav. Odova dela man but bari uteha.“ *

17. Sar e Nabihako primer ohrabrinđa tut?

¹⁷ Molin e Jehova te pomožini tut hem oslonin tut ko oleso duh, a na upro tute (Gal. 5:22; Fil. 4:6). Ako mangaja te huljava i purani ličnost, valjani but te trudina  amen. Te dikha o primer andi jekh romni koja vićini pe Nabiha. Olako dad aćhavđa la ked hine la šov berš. Oj phenela: „Sebepi odova but patinđum.“ Ked barilji, i Nabiha hine but nasilno hem holjami. Oj bikinđa droga hem nekobor berš hine ko phanlipe. O Svedokija kola alje ko phanlipe te propovedinen, počminđe te proučinen olaja e Devleso Lafi. Sebepi odova, i Nabiha počminđa but te menjini pe. Oj phenela: „Hine maje lokho te aćhavav disave buća, ama o cigare nisar naštine te aćhavav.“ Valjanđa laće pobuter ando jekh berš te aćhavi o cigare. So pomožinđa laće? I Nabiha phenela: „Odova so redovno molinđum man e Jehovase pomožinđa man te aćhavav o cigare.“ Akana, oj phenela averenđe: „Ako me šaj hine te menjinav man, tegani sare šaj te menjinen pe.“ *

18. Premali 1. Korinćanima 6:9-11, so but ando Devlese sluge uspinđe te ćeren?

¹⁸ Ko prvo veko, disave murša hem đuvlja kolen o Jehova birinđa te vladinen e Isuseja angleder ćerđe disave lošna buća. Na primer, disave olendar hine bludnikija, homoseksualcija hem ćora. Ama, e Devleso sveto duho pomožinđa lenđe te menjinen pe. (Čitin 1. Korinćanima 6:9-11.) Isto ađahar, hem avdije e Devleso Lafi bute manušenđe pomožinđa te menjinen pe. * Sebepi odova, on ćhinavđe te ćeren disave but lošna buća. Olengo primer mothovi so hem tu šaj te menjine tut hem te cide o lošna navike te šaj te rese đi o krštenje.

19. Sostar ka vaćera ko aver članko?

¹⁹ Uzo odova so valjani te huljaven i purani ličnost, okola kola mangena te krstinen pe, valjani te den sa pestar te uraven i nevi ličnost. Ko aver članko, ka vaćera sar šaj te urava i nevi ličnost hem sar šaj avera te pomožinen amen.