Sose o manuš kova hine vićimo „manušeja“ phenđa so ka upropastini po barvalipe ako ka ženini pe e Rutaja? (Ruta 4:1, 6)

Ko purano vreme, ako jekh manuš na hine le ćhave angleder te merel, tegani ko nasledinđa olesi phuv? Da li olese porodicako anav zauvek ka našalđol? E Mojsijeso zakon pomožini amen te odgovorina ko akala pućiba.

So ovela e manušese phuvjaja kova mulo ja kova ulo odobor ćororo so morandilo te biknel pi phuv? Oleso phral ja olesi paše familija šaj hine te otkupini olesi phuv. Ađahar bi i phuv pana aćhola ki porodica (Lev. 25:23-28; Br. 27:8-11).

Sar odova šaj hine te arakhi e manušeso anav te na našalđol zauvek? Prekalo deversko brak, kova primeninđa pe ko Rutako slučaj. O phral ando manuš kova mulo bi ženini pe pekle phralese romnjaja te šaj oj te ovel la ćhave oleja, ama o ćhave bi akharena o anav ando manuš kova mulo hem bi nasledinena olesi phuv. Akava Zakon ađahar zaštitinđa hem e udovica (Pon. zak. 25:5-7; Mat. 22:23-28).

Te dikha so hine e Nojeminaja. Olako rom vićinđa pe Elimeleh. Ked ov hem olenge duj ćhave mulje, ki familija na hine niko ko bi brinini pe olatar (Ruta 1:1-5). Palo odova i Nojemina irinđa pe ki Juda pe borjaja, e Rutaja, hem phenđa laće te pućel e Voze te otkupini olengi phuv. Ov hine e Elimeleheso rođako (Ruta 2:1, 19, 20; 3:1-4). Ama, o Voz đanđa so jekh aver rođako, kole i Biblija vićini „manuš“, hine popaše familija olencar. Odolese, prvo ov valjanđa te odlučini da li mangela te ovel olengo otkupitelj (Ruta 3:9, 12, 13).

Ki početka, ov manglja te pomožini lenđe (Ruta 4:1-4). Đanđa so ka valjani te del disave pare te ćinel i phuv, ama đanđa so i Nojemina tani phuri hem so našti te oven la ćhave kola ka nasledinen e Elimelehesi phuv. Odova manuš bi dobini odija phuv hem oj bi ovela deo ando oleso nasledstvo, ađahar oleso barvalipe bi ovela pana pobaro.

Ama, ked šunđa so valjani te ženini pe e Rutaja, ov više na manglja te ovel olengo otkupitelj. Ov phenđa: „Našti te otkupinav la sose ađahar više na ka ovav odobor barvalo“ (Ruta 4:5, 6). Ama, sose ađahar reagujinđa?

Ako bi odova manuš ja neko aver ženini pe e Rutaja hem oj bi bijani murše, tegani odova ćhavo bi nasledini e Elimelehesi phuv. Ama, sose akava manuš mislinđa so na ka ovel više „odobor barvalo“? Ki Biblija na pisini odolestar, ama isi nekobor moguća razlogija.

• Prvo, ov bi našali o pare kolencar bi ćinela e Elimelehesi phuv, sose oj na bi ovela olesi. Odija phuv bi ovela e Rutake ćhavesi.

• Dujto, ov bi valjani te brinini pe hem andi Nojemina hem andi Ruta.

• Trito, ako bi i Ruta ovela la avera ćhave odole manušeja, tegani on bi valjani te delinen oleso nasledstvo olese ćhavencar kola već hine le.

• Štarto, ako akava manuš na bi ovela le pe ćhave, tegani e Rutako ćhavo bi nasledini hem e Elimelehesi phuv hem olesi. Ked bi merela, olesi phuv bi pripadini e ćhavese kova akhari e Elimeleheso anav, a na oleso. Odova manuš na hine spremno ništa te rizikujini te pomožini e Nojeminaće. Ov mukhlja avere otkupiteljese, e Vozese, te lel odija odgovornost upro peste. O Voz ćerđa odova odolese so manglja „o nasledstvo kova pripadini e Malonese hem ponodri te pripadini olese potomkonenđe“ (Ruta 4:10).

Odova manuš izgleda pobuter manglja te arakhi po anav hem po nasledstvo. Ov hine sebično. Ama, iako odova manuš dinđa sa pestar te arakhi po anav, avdije amen ni na đanaja sar vićinđa pe. Isto ađahar, ov na hine le jekh posebno čast koja hine le o Voz, te ovel pretko ando Mesija, o Isus Hrist. Ćaće tano žalosno sar završinđa pe akale manušeso životi sebepi so na manglja te pomožini nekase ko hine ko pharipe! (Mat. 1:5; Luka 3:23, 32).