Bijandiljum ko 1948. berš ki Holandija. Berš dive palo odova, me hem mi porodica đeljam te živina ko Sao Paulo, ko Brazil. Me roditeljija redovno đelje ki crkva hem svako rat pali večera čitinđam i Biblija. Ko 1959. berš đeljam te živina ko Masačusets, ki Amerika.

Amen hijam le ofto ki porodica hem mo dad ćerđa but buti te šaj te ovel amen sa so valjani amenđe. Ov đelo kotar ćher ko ćher te biknel disave buća, ćerđa o drumija hem ćerđa ki jekh avio-kompanija. Sarine hijam le bahtale ked počminđa te ćerel buti ki avio-kompanija sose šaj hine but te putujina.

Đi hijum le ki srednjo škola, but putija pućljum man: „So ka ćerav ked ka barjovav?“ Disave ando me amala đelje ko fakulteti, a avera đelje ki vojska. Ama, me na mangljum te đav ki vojska, sose niked na mangljum te hav man nekasa ja te marav man. Odolese, đeljum ko fakulteti te na đav ki vojska. Hine man but bari želja te pomožinav averenđe hem mislinđum so odova ka ćerel man bahtalo.

Đi hijum le ko fakulteti, but zaniminđa man i antropologija, sebepi so mangljum te đanav sar ulo o životi. Odothe sikavđe amen andi evolucija hem rodinđe amendar te verujina ko odova. Ama, disave objašnjenja na hine maje logična sose on na hine len nisave dokazija.

Niko na sikavđa amen soj tano šukar, a soj tano lošno. On sikavđe amen sar te uspina ko odova so mangaja, bizo obzir sar ka ćera odova hem sar ka ovel averenđe. Hine maje šukar ked đeljum ko žurke hem ked leljum droga, ama na hijum le ćaće bahtalo. Odolese, pućljum man: „Sose živinava?“

Palo odova, đeljum te živinav ko Boston hem odothe upisinđum man ko fakulteti. Te šaj te platinav mi škola, prekalo nilaj ćerđum buti. Odothe, prvo puti upoznajinđum nekas ando Jehovase svedokija. Ov vaćerđa maje kotar proročanstvo ando „efta vremenija“, kova pisini ki knjiga Danilo ko 4. poglavlje hem phenđa maje so živinaja ko poslednja dive (Dan. 4:13-17). Sigate haljiljum so ako hem ponodri ka vaćerav oleja andi Biblija hem ako ka verujinav ko odova so vaćeri maje, so ka valjani te menjinav man. Odolese, cidinđum man olestar.

Đi hijum le ko fakulteti, đeljum ko razna kursija kola sikavđe man sar te ovav volonter ki Južno Amerika. Mislinđum so ako averenđe ćerava diso šukar so odova ka ćerel man te ovav bahtalo. Ama, ko krajo haljiljum so čak ni odova na pomožinđa maje te ovav bahtalo. But razočarinđum man hem ko krajo ando berš mukhljum o fakulteti.

Ko maj ko 1970. berš, đeljum ko Amsterdam, ki Holandija, te ćerav buti ki isto avio-kompanija kuri hem mo dad ćerđa buti. Odolese, hine man prilika te putujinav ko but thana ki Afrika, ki Amerika, ki Evropa hem ki Azija. Ama, kuri god đeljum, dikhljum so sa odola phuvja isi len ista problemija hem so niko našti te rešini len. Ama, palem koro mande pojavinđa pe želja te ćerav diso šukar ko mo životi. Odolese, odlučinđum te irinav man ki Amerika hem palem upisinđum man ko isto fakulteti, ko Boston.

Ama, ki škola haljiljum so na arakhljum nijekh odgovor ko me pućiba. Na đanđum so te ćerav. Odolese, pućljum me profesore andi antropologija aso savet. Oleso odgovor but iznenadinđa man. Ov pućlja man: „Sose palem upisinđan tut ko fakulteti? Sose na mukheja le?“ Na morandilo duvar te phenel maje. Mukhljum o fakulteti hem više niked na irinđum man.

Ama, me hem ponodri na hijum le bahtalo. Odolese, khuvđum ki jekh grupa kuri o manuša phenđe so olenđe tano but važno o mir hem o mangipe. On živinđe potpuno averćhane ando avera manuša. Disave amala hem me putujinđam prekali celo Amerika sa đi o Akapulko, ko Meksiko. Živinđam e manušencar kola ćerđe sa so manglje hem dićhilo ka phene na brininena pe nisose. Ama, sigate haljiljum so asavko životi na ćerđa man bahtalo. Dikhljum so but olendar nane poštena hem verna jekh jekhese.

Ko odova vreme, alo maje ki godi te ćerav odova so mangljum kotar tiknipe. Mangljum te plovinav ko more, ama na sar mornari već sar kapetani. Odolese, valjanđa maje te ovel man mo brodo. Mo amal, o Tom, manglja te ćerel isto odova. Odolese, odlučinđam brodoja te nakha celo sveto. Mangljum te arakhav jekh ostrvo kuri ka ovav dur ando manušenge pravilija hem zakonija.

O Tom hem me putujinđam đi o Arenis de Mar, paše uzi Barselona, ki Španija. Odothe ćinđam jekh brodo kova hine 9 metre baro hem vićinđa pe Ligra. Počminđam te popravina le te šaj te plovina. Sebepi so mangljam te uživina ki plovidba hem na siđarđam, amen ikalđam o motori hem ko odova than ćhivđam amenđe pani. Te šaj pošukar te upravina e brodoja ko tikne luke, ko amaro brodo ugradinđam duj veslija kola hine len po 5 metre. Ko krajo, plovinđam premalo Sejšelska ostrvija, ko Indijsko okean. Amaro plani hine te plovina uzi zapadno obala andi Afrika hem okolo Rt dobre nade, ki Južno Afrika. Amen koristinđam o ćerenja, o mape, o knjige hem avera instrumentija te šaj te đana kaj te plovina. Hijum le oduševimo so akala buća pomožinđe amenđe te đana kaj tačno hijam.

Sigate haljiljam so amare brodoja, kova hine but purano, našti te ćera odova so mangljam. Svako sati khuvela hine oko 22 litre pani ko brodo. Sar so phenđum ki početka, đi hine odija bari oluja but darandiljum hem prvo puti palo but berša molinđum man. Dinđum lafi e Devlese, so ako ka aćhovav đivdo, so ka dav sa mandar te penđarav le. I oluja terdilji hem ćerđum odova so phenđum.

Ađahar, đi hijum le maškaro more, počminđum te čitinav i Biblija. Zamislin, bešeja maškaro Sredozemno more hem dikheja e maćhen sar letinena, e delfinen hem nigde na dićhola o krajo ando more. Raćate, hijum le oduševimo đi dikhljum o ćerenja ko nebo. Sa odova uverinđa man so isi Devel kova brinini pe amendar.

Palo nekobor kurće, resljam ki luka Alikante, ki Španija hem odothe mangljam te bikna amaro brodo hem te ćina dijekh pošukar. Ama, niko na manglja te ćinel le, sose hine but purano, bizo motori hem hine le rupa. Ama, đi hijam le odothe hine man vreme te čitinav i Biblija.

So pobuter čitinđum i Biblija, dikhljum so olake savetija šaj te pomožinen man te ovav bahtalo. Hijum le oduševimo so i Biblija jasno vaćeri ando odova sar valjani te živina. Pućljum man sose odobor manuša, pa hem me, vaćeraja so hijam hrišćanija, a na ićeraja amen ko odova so pisini ano late.

Odlučinđum te menjinav man. Odolese, ćhinavđum te lav droga. Mislinđum so sigurno isi manuša kola živinena premalo odova so pisini ki Biblija hem mangljum te arakhav len. Odolese, palem molinđum man e Devlese hem rodinđum olestar te pomožini man te arakhav len.

Odlučinđum te ispitinav svako religija koja ka arakhav. Đi phirđum ko Alikante, dikhljum so isi  but crkve. Ama, but olendar hine len ikone hem ađahar đanđum so on nane pravo religija.

Jekh nedelja palo pladne, bešljum ko jekh brego kotar kova šaj hine te dikhel pe celo luka hem čitinđum Jakovljeva 2:1-5 kuri pisini te na manga samo e barvalen. Đi irinđum man ko brodo, nakhljum uzo jekh than kuri o manuša ćedinđe pe te služinen e Devlese. Ko ulaz pisinđa: „Dvorana ando Jehovase svedokija.“

Mangljum te dikhav save tane akala manuša hem sar ka ponašinen pe premalo mande. Odolese, aljum ki dvorana prnango, hine man bare ćhora hem pharavde farmerke. Jekh phral ćhivđa man te bešav uzi jekh phuri phen koja pomožinđa maje te arakhav sa o stihija kola o govorniko koristinđa. Palo sastanko, hijum le oduševimo so sare alje te pozdravinen pe mancar. Jekh phral vićinđa man koro peste te vaćera andi Biblija, ama me na mangljum te đav sose pana na čitinđum celo Biblija. Odolese, phenđum lese: „Ka phenav tuće ked ka ovav spremno.“ Ama, kotar tegani aljum redovno ko sastankija.

Nekobor kurće palo odova, đeljum ko odova phral hem ov odgovorinđa ko sa me pućiba. Jekh kurko palo odova, ov dinđa man jekh torba pherdi šuže šejencar. Ov phenđa maje so odola šeja akharđa jekh phral kova tano akana ko phanlipe, sebepi so na manglja te đal ko maribe sose ićeri pe ki Devlesi zapovest te mangel sa e manušen (Is. 2:4; Jov. 13:34, 35). Akana hijum le sigurno so arakhljum odova so rodinđum. Arakhljum e manušen kola živinena ađahar sar so o Devel mangela. Više na mangljum te rodav o ostrvo, već hor te proučinav e Devleso Lafi. Odolese, irinđum man ki Holandija.

Štar dive putujinđum te šaj te resav ki diz Groningen, ki Holandija. Počminđum te rodav maje buti. Đeljum ki jekh stolarsko radnja hem odothe valjanđum te pherav jekh formulari. Jekh ando pućiba hine te pisinav ki koja religija hijum. Me pisinđum so hijum e Jehovaso svedoko. Ked o gazda odova čitinđa, ov ćedinđa pe phova hem phenđa maje: „Ka vićinav tut.“ Ama, niked na vićinđa man.

Ki jekh aver stolarsko radnja, pućljum e gazda da li valjani lenđe radniko. Ov pućlja man da li isi man diploma ja disavi preporuka. Phenđum  lese so popravinđum mo brodo kova hine ando kaš. But iznenadinđum man ked phenđa: „Aće, avdije šaj te počmine te ćere buti. Ama, samo jekh molinava tut. Ma ćer maje problemija ki radnja sose me hijum e Jehovaso svedoko hem me ićerava man ko odova so pisini ki Biblija.“ Aćhiljum bizo lafi. Palo odova, phenđum lese: „Hem me.“ Ked dikhlja so isi man bare bala hem bare ćhora, đanđa so na hijum e Jehovaso svedoko hem odolese phenđa maje: „Me ka proučinav tuva i Biblija.“ Phenđum lese so šaj. Akana haljiljum sose o prvo gazda niked na vićinđa man. O Jehova šunđa mi molitva hem ispuninđa me želje (Ps. 37:4). Berš dive ćerđum buti ki odija radnja hem odova phral proučinđa mancar. Palo odova, ko januar ko 1974. berš krstinđum man.

Masek dive palo krštenje, počminđum te služinav sar pioniri hem hijum le but bahtalo sebepi odova. Aver masek, đeljum te živinav ko Amsterdam hem služinđum ki grupa ki špansko ćhib. But hijum le bahtalo sose proučinđum e manušencar kola vaćerena špansko hem portugalsko ćhib. Ko maj ko 1975. berš počminđum te služinav sar specijalno pioniri.

Jekh dive, i specijalno pionirka koja vićini pe Ineke alji ko amaro sastanko hem anđa jekha manušnja andi Bolivija. I Ineke hem me odlučinđam te penđara amen pošukar hem odolese pisinđam lila jekh jekhese. Sigate haljiljam so isi amen ista ciljija. Leljam amen ko 1976. berš hem služinđam sar specijalna pionirija sa đi o 1982. berš. Tegani, hijam le vićime te ova ko 73. razred andi škola Galad. Amen hijam le but iznenadime hem bahtale ked šunđam so ka služina ki Istočno Afrika. Panđ berš služinđam ki Mombasa, ki Kenija. Ko 1987. berš dobinđam te služina ki Tanzanija. Ko odova vreme, amare aktivnostija više na hine zabranime. Uduri aćhiljam 26 berš hem palo odova irinđam amen ki Kenija.

Odova so pomožinđam e manušenđe te proučinen i Biblija ćerđa amen te ova ćaće bahtale. Na primer, mo prvo kurs hine jekh manuš kole resljum đi propovedinđum ki Mombasa. Dinđum le duj časopisija hem ov phenđa maje: „So te ćerav palo odova so ka čitinav len?“ Aver kurko počminđam te proučina i knjiga I ti možeš zauvek da živiš u Raju na zemlji, koja samo so ikljilji ki ćhib svahili. Berš dive palo odova, ov krstinđa pe hem ulo stalno pioniri. Kotar tegani, ov hem olesi romni pomožinđe oko 100 manuša te predajinen po životi e Jehovase hem te krstinen pe.

Ked prvo puti haljiljum sose živinaja, osetinđum man sar o trgovco kova arakhlja o skupoceno biser hem na manglja te našali le (Mat. 13:45, 46). Mo cilj hine te pomožinav averenđe te haljon sose živinaja. Mi romni hem me, dikhljam sar o Jehova blagoslovini pe slugen hem sar pomožini lenđe te oven bahtale.