1. So but manuša mislinena ando savetija kotar Biblija? (Poslovice 1:20, 21)

 KO BUT phuvja, amare phralja hem phenja terđona ko javna thana hem nudinena e manušenđe amari literatura. Da li hem tu podijekh puti odova ćerđan? Odova šaj setinćeri tut ko lafija ando Poslovice kuri pisini so i mudrost vazdela po glaso ko trgija te šaj o manuša te šunen odova so oj mangela te phenel. (Čitin Poslovice 1:20, 21.) Ki Biblija hem ko amare publikacije tani i ćaćutni mudrost koja avela ando Jehova. Akija mudrost valjani e manušenđe te šaj te dobinen o večno životi. Amen hijam bahtale ked neko mangela te čitini amare publikacije. Ama, na mangena sare. Disave na mangena te đanen so pisini ki Biblija. A avera asana amenđe. On mislinena so i Biblija tani but purani hem odolese našti te pomožini amen. Averenđe na sviđini pe odova so i Biblija sikavi ando moral. On mislinena soj tane okola kola ićerena pe ko merilija andi Biblija but stroga hem previše pravedna. Ama, o Jehova hem ponodri dela mudrost sarinenđe. Sar ćerela odova?

2. Kaj šaj avdije te arakha i ćaćutni mudrost hem so but manuša ćerena?

² Jekh način sar o Jehova pomožini amen te šuna i ćaćutni mudrost tano prekalo po Lafi, i Biblija. Odija knjiga šaj te čitinen skoro sa o manuša. Isto ađahar, amen šunaja e Jehovasi mudrost prekalo amare publikacije kola ikljona ko prekalo 1 000 ćhibja. I ćaćutni mudrost šaj te pomožini okolenđe kola šunena la, avere lafencar, kola čitinena hem primeninena odova so sikljona. Ama, but manuša na mangena te šunen e Jehova. Ked valjani te anen disavi odluka, on osloninena pe upro peste ja šunena disave manušen. On čak na poštujinena amen sebepi odova so ićeraja amen ko odova so pisini ki Biblija. Ko akava članko  ka dikha, sose o manuša reagujinena ađahar. Najangleder, te dikha sar šaj te ovel amen i mudrost koja avela ando Jehova.

3. So valjani te ćera te šaj te ova ćaće mudra?

³ I mudrost tani ked odova so đanaja koristinaja te ana šukar odluke. Ama, i ćaćutni mudrost tani pana diso. Ki Biblija pisini: „I dar ando Jehova tani prvo so e manušese valjani te šaj te ovel le mudrost, a o đandipe ando Najsveto legari đi i razboritost“ (Posl. 9:10). Odolese, ked valjani te ana disavi važno odluka, amen valjani te haljova so o Jehova mislini odolestar. Odova šaj te ćera ađahar so ka proučina i Biblija hem amare publikacije. Ked ađahar ćeraja, amen mothovaja so ćaće hijam mudra (Posl. 2:5-7).

4. Sose samo o Jehova šaj te pomožini amenđe te ova mudra?

⁴ Jedino o Jehova šaj te del amen i ćaćutni mudrost (Rimlj. 16:27). Sose šaj te phena odova? Sar prvo, o Jehova tano Stvoritelj hem đanela sa ando odova so stvorinđa (Ps. 104:24). Sar dujto, sa odova so stvorinđa mothovi olesi mudrost (Rimlj. 11:33). Sar trito, e Jehovase mudra savetija uvek pomožinena okolenđe kola primeninena len (Posl. 2:10-12). Ako mangaja ćaće te ova mudra, tegani valjani te mukha akala buća te legaren amen đi anaja disavi odluka.

5. So ovela sebepi odova so o manuša na mangena te prihvatinen so samo ando Jehova avela i ćaćutni mudrost?

⁵ But manuša kolen resaja ki služba, divinena pe ked dikhena kobor tani i priroda šuži, ama phenena so odova na ćerđa o Devel, već so odova ulo sebepi i evolucija. Avera phenena so verujinena ko Devel, ama mislinena so i Biblija tani but purani knjiga hem odlučinena te živinen ađahar sar so on mangena. So ovela sebepi odova? Da li o buća ko sveto tane pošukar sose o manuša osloninena pe upro peste umesto upro Devel? Da li tane ćaće bahtale ja da li isi len nada asi budućnost? Ked dikhaja sa odova so ovela ko sveto, haljovaja so akala lafija tane ćaće: „Nane ni mudrost ni razboritost ni šukar savet ko okola kola protivinena pe e Jehovase“ (Posl. 21:30). Akala lafija podstakninena amen te molina amen e Jehovase te del amen mudrost. Ama, akana ka dikha sose but manuša na mangena te ćeren odova.

6. Premalo Poslovice 1:22-25, ko na mangela te šunel e Jehovasi mudrost?

⁶ But manuša ćerena pe kašuke ked „i ćaćutni mudrost glasno vaćeri ki ulica.“ Premali Biblija, isi trin vrste ando manuša kola odbacinena e Devlesi mudrost: okola soj tane „neiskusna“, okola so „marena muj“ hem okola soj tane „bigođake“. (Čitin Poslovice 1:22-25.) Akana ka dikha sose odbacinena e Devlesi mudrost hem sar šaj amen te cida amen odolestar te na ova sar olende.

7. Sose disave birinena te aćhon „neiskusna“?

⁷ O „neiskusna“ tane okola kola verujinena ko sa so šunena hem lokho šaj te oven prevarime (Posl. 14:15, fusn.). But putija, resaja asavke manušen ki služba. Razmislin ando milionija manuša kolen hovavđe o religiozna hem o politička vođe. On tane šokirime ked haljona so odola vođe hovavđe len. Ama, okola kola pominena pe ko Poslovice 1:22 kokri birinena te aćhon neiskusna sose sviđini pe  lenđe odova (Jer. 5:31). On na mangena te đanen odova sostar i Biblija vaćeri niti mangena te šunen e Devlese zakonija. But manuša osetinena pe sar jekh romni ando Kvibek koja jekhe phralese kova svedočinđa laće, phenđa: „Ako amaro svešteniko legarđa amen ko pogrešno drumo, ov ka ovel krivo sebepi odova, na amen.“ Amen na mangaja te ova sar o manuša kolen šaj lokho te hovavi pe (Posl. 1:32; 27:12).

8. So šaj te pomožini amen te ova zrela manuša?

⁸ I Biblija podstaknini amen te na ova neiskusna, već te „razmislina sar zrela manuša“ (1. Kor. 14:20). Amen šaj te ova zrela manuša, ako primeninaja o načelija andi Biblija ko amaro životi. Ako ka ćera odova, tegani ka dikha sar i Biblija pomožini amen te cida amen ando problemija hem te ana šukar odluke. Odolese, but tano šukar hor te razmislina angleder te ana disavi odluka. Ako već disavo vreme proučineja i Biblija hem aveja redovno ko sastankija, puć tut: „Sose đi akana na predajinđum mo životi e Jehovase hem na krstinđum man? Ako hijan krstimo, tegani sar šaj pana pošukar te ćere ti služba hem te sikave averen? Da li o odluke kola aneja mothovena so ićereja tut ko načelija andi Biblija? Da li premalo avera hijan asavko sar so bi o Isus ovela premalo lende?“ Ako dikheja so šaj te menjine diso koro tute, tegani valjani hor te razmisline ando „Jehovase opomene kola dena mudrost okolese kova tano neiskusno“ (Ps. 19:7).

9. Sar okola so „marena muj“ averenđe mothovena so odbacinena e Jehovasi mudrost?

⁹ I dujto grupa ando manuša kola odbacinena e Jehovasi mudrost tane okola so „marena muj.“ Disavo puti, amen resaja asavke manušen ki služba. On uživinena te maren muj averenđe (Ps. 123:4). Ki Biblija pisini so ko poslednja dive ka oven but manuša kola ka maren muj (2. Petr. 3:3, 4). Sar e Lotese đamutre, ni avdije o manuša na mangena te šunen odova so o Jehova mangela te phenel lenđe (Post. 19:14). On asana okolenđe kola mangena te ićeren pe ko biblijake načelija. Odova ćerena sebepi so mangena te živinen premalo pe „lošna želje“ (Juda 7, 17, 18). Ki Biblija pisini so on postupinena sar o otpadnikija hem okola kola odbacinena e Jehova.

10. Premalo Psalam 1:1, so valjani te ćera te na ova sar o manuša kola marena muj averenđe?

¹⁰ So valjani te ćera te na ova sar o manuša kola marena muj averenđe? Valjani te cida amen okolendar kola kritikujinena averen. (Čitin Psalam 1:1.) Odova značini so na ka šuna hem na ka čitina ništa so avela ando otpadnikija. Valjani te pazina te na počmina te žalina amen ko sa hem te na sumnjina ko Jehova hem ko smernice kola dobinaja andi olesi organizacija. Odolese, valjani te puća amen: „Da li uvek vaćerava diso negativno ked avela disavi nevi smernica ja disavo nevo objašnjenje? Da li uvek rodava samo o mane ko phralja kola predvodinena?“ Ked trudinaja amen sigate te cida amendar akala buća, o Jehova ka ovel zadovoljno amencar (Posl. 3:34, 35).

11. Sar o manuša kola tane „bigođake“ dikhena ko Jehovase merilija?

¹¹ I trito grupa ando manuša kola odbacinena e Jehovasi mudrost tane okola soj tane „bigođake.“ On tane asavke sose na mangena te ićeren pe ko Devlese zakonija, nego ćerena odova so on mislinena soj tano šukar (Posl. 12:15). Ađahar, on  odbacinena e Jehova, okole kastar avela i mudrost (Ps. 53:1). Ked resaja asavke manušen ki služba, on but kritikujinena amen sose amen mangaja te ićera amen ko Devlese merilija. Ama, on nane len ništa šukar so šaj te den amen. Ki Biblija pisini: „O dilino manuš našti te haljol i ćaćutni mudrost, ov nane le so te phenel ko dizjake udara“ (Posl. 24:7). O manuš kova tano bigođako nane le nijekh šukar savet amenđe. Odolese, o Jehova phenela amenđe: „Ićer tut podur ando manuš kova tano bigođako“ (Posl. 14:7).

12. So šaj te pomožini amenđe te na ova sar o manuša kola tane bigođake?

¹² Amen na mangaja te ova sar o manuša kola mrzinena e Devlese savetija. Umesto odova, amen sikljovaja te manga o način sar o Devel razmislini, avere lafencar olese moralna merilija. Odova mangipe šaj te zorjaćera ako razmislinaja so šaj te ovel amen ako šunaja e Devle, a so šaj te našala. Razmislin ando odova save problemija isi len o manuša kola odbacinena e Devlese mudra savetija. Palo odova, razmislin kova šukaripe isi tut sebepi so šuneja e Devle (Ps. 32:8, 10).

13. Da li o Jehova nekas silaja ćhivela te šunel olese savetija?

¹³ O Jehova sarinenđe dela pe mudra savetija hem nikas na mangela silaja te ćhivel te prihvatinen odola savetija. Ama, ipak vaćeri amenđe so ka ovel okolencar kola na mangena te šunen olesi mudrost (Posl. 1:29-32). Okola kola na šunena e Jehova „ka trpinen o posledice ando odova so ćerđe.“ Sar đala o vreme, on ka osetinen i dukh kola anena o lošna posledice hem ko krajo ka oven uništime. Ki aver strana, okolenđe kola šunena e Jehovase mudra savetija hem ićerena pe ko odova so sikljona, o Jehova phenela: „Ko man šunela ka ovel le mir hem ka živini mirno, na ka daral ando lošnipe“ (Posl. 1:33).

14-15. So sikljovaja ando Poslovice 4:23?

¹⁴ Ked ićeraja amen ko odova so sikavi amen e Devleso Lafi, odova šaj but te pomožini amen. Dikhljam so nane pharo te arakha o savetija kola o Devel dela amen. Na primer, ki knjiga Poslovice o Jehova dela amen but savetija kola šaj te pomožinen amen te ovel amen pošukar životi. Akana ka dikha panđ savetija.

¹⁵ Zaštitin to simbolično vilo. Ki Biblija pisini: „Ando sa o buća so arakheja, najviše arakh to vilo, sose olestar avela o životi“ (Posl. 4:23). Razmislin so valjani te ćere te šaj te zaštitine to doslovno vilo. Valjani te hranine tut zdravo, te vežbine hem te cide tutar o lošna navike. Diso slično valjani te ćere te šaj te zaštitine to simbolično vilo. Valjani te pripremine tut  hem te đa redovno ko sastankija, te komentarišine hem te đa ki služba. Uzo odova, valjani te cide tut ando odova so šaj te meljaćeri ti godi, sar soj tani i nemoralno zabava hem o lošno društvo.

16. Sose tano šukar te šuna o savet ando Poslovice 23:4, 5?

¹⁶ Ov zadovoljno odoleja so isi tut. Ki Biblija pisini: „Ma trudin tut te ovel tut barvalipe. . . Samo so dikheja premalo leste, ov našalđola, sose dobini phakha hem sar orao odletini ko nebo“ (Posl. 23:4, 5). Iako o barvalipe šaj but lokho te našalji pe, ipak hem o barvale hem o ćorore dikhena sar pobuter te zaradinen. Odolese, but putija ćerena o buća sebepi kola ovena ko lošno glaso, ruminena po amalipe averencar hem naborsaljona (Posl. 28:20; 1. Tim. 6:9, 10). Ki aver strana, i mudrost pomožini amen te haljova sar valjani te dikha ko pare. Isto ađahar, pomožini amen te na ovel amen bokhali jakh, već te ova zadovoljna odoleja so isi amen hem te ova bahtale (Prop. 7:12).

17. Premalo Poslovice 12:18, sar amare lafija šaj te oven sar „o lafija ando mudra manuša“?

¹⁷ Razmislin angleder te vaćere. Ako na pazinaja, amen šaj amare lafencar te dukhava averen. Ki Biblija pisini: „Ked na razmislineja so vaćereja, te lafija šaj te posaven sar mač, a o lafija ando mudra manuša tane sar leko“ (Posl. 12:18). Amen šaj te ćera te ovel mir, ako na vaćeraja averencar ando nekase mane (Posl. 20:19). Ako mangaja amare lafija te utešinen nekas umesto te dukhaven len, amen valjani redovno te čitina hem hor te razmislina ando Devleso Lafi (Luka 6:45). Ked hor razmislinaja ando odova so pisini ko Devleso Lafi, amare lafija ka oven sar „potok“ kova osvežini averen (Posl. 18:4).

18. Sar odova so pisini ko Poslovice 24:6 šaj te pomožini amenđe ki služba?

¹⁸ Šun o smernice. Ki Biblija pisini jekh but šukar savet: „Prekalo mudro vođstvo vodini pe o maribe, i pobeda tani ked isi but savetnikija“ (Posl. 24:6, fusn.). Sar akava stih šaj te pomožini amen pana pošukar  te ćera amari služba hem te sikava averen? Umesto te propovedina hem te sikava averen ađahar sar so amen mislinaja soj tano šukar, amen trudinaja amen te šuna o predlogija kola dobinaja. Ko amare sastankija šaj but te sikljova ando prezentacije kola dikhaja hem ando govorija kola ićerena o iskusna phralja. Uzo odova, e Jehovasi organizacija dela amen šukar alatija sar soj tane amare publikacije hem videa kola šaj te pomožinen e manušenđe te haljon odova so pisini ki Biblija. But tano šukar ked sare koristinaja amare alatija asi služba.

19. So mislineja andi mudrost koja avela ando Jehova? (Poslovice 3:13-18)

¹⁹ Čitin Poslovice 3:13-18. Amen hijam but zahvalna aso savetija kola isi amen ko Devleso Lafi. So bi ovela amencar ked na bi ovena amen odola savetija! Ko akava članko, vaćerđam ando nekobor šukar savetija kotar knjiga Poslovice. Naravno, celo Biblija tani pherdi savetija kola avena ando Jehova. Amen valjani odola savetija te primenina ko amaro životi. But manuša na ceninena i mudrost koja avela andi Biblija, ama amen hijam uverime so ka ova bahtale ako šunaja e Jehovase mudra lafija.