1. Sose šaj te ovel amenđe pharo te ova poslušna?

 DA LI tano tuće podijekh puti pharo te ove poslušno e Jehovase? E kraljese e Davidese podijekh puti hine pharo hem odolese molinđa e Devle: „Ćhiv ano mande i želja te šunav tut“ (Ps. 51:12). O David manglja e Jehova. Ama, ipak hine lese pharo te šunel le. Disavo puti odova hem amenđe šaj te desini pe. Sose? Sar prvo, amen nasledinđam o greh hem pharo tano te ova poslušna. Sar dujto, o Satana pokušini te utičini upro amende te pobunina amen protiv o Jehova sar ov so ćerđa (2. Kor. 11:3). Sar trito, amen hijam okružime e manušencar kola isi len buntovno stav, avere lafencar, okružime hijam „e duhoja kova akana delujini upro okola kola tane neposlušna“ (Ef. 2:2). Odolese, valjani te borina amen protiv amari nesavršenost, protiv o Beng hem protiv akava sveto te šaj te ova poslušna e Jehovase hem okolenđe kase ov dinđa autoritet.

2. So značini te ova „spremna te šuna?“ (Jakovljeva 3:17)

² Čitin Jakovljeva 3:17. O Jakov phenela so o mudra manuša tane „spremna te šunen“. So odova značini? Amen valjani te ova spremna te šuna okolen kase o Jehova dinđa disavo autoritet. Naravno, o Jehova na očekujini te šuna nekas ko amendar rodela te na šuna olese zapovestija (Dela 4:18-20).

3. Sose o Jehova rodela te šuna okolen kola isi len autoritet?

³ Amenđe tano šaj polokho te šuna e Jehova nego e manušen. O Jehova uvek dela amen savršena uputstvija (Ps. 19:7). Ama, o manuša kola isi len autoritet tane nesavršena. Ipak, o Jehova dinđa disavo autoritet e roditeljenđe,  okolenđe kola tane ki vlast hem e starešinenđe (Posl. 6:20; 1. Sol. 5:12; 1. Petr. 2:13, 14). Ked hijam poslušna olenđe, amen hijam poslušna e Jehovase. Akana ka dikha sar šaj te šuna e manušen kase o Jehova dinđa disavo autoritet, iako podijekh puti tano pharo te prihvatina o smernice kola dena amen.

4. Sose but terne nane poslušna pe roditeljenđe?

⁴ O terne tane okružime okolencar kola tane „neposlušna e roditeljenđe“ (2. Tim. 3:1, 2). Sose but terne nane poslušna pe roditeljenđe? Disave mislinena so olenge roditeljija tane licemerna sose olendar očekujinena te ćeren diso so on kokri na ćerena. Avera mislinena so olenge roditeljenge savetija tane staromodna, nepraktična hem previše stroga. Ako hem tu hijan terni osoba, da li hem tu disavo puti osetineja tut ađahar? But đene mislinena soj tano pharo te primeninen e Jehovasi zapovest: „Ćhavalen, šunen tumare dade hem tumare daja sose odija tani e Gospodesi volja hem sose tano odova pravedno“ (Ef. 6:1). So šaj te pomožini tut te ove poslušno te roditeljenđe?

5. Premalo Luka 2:46-52, sose tano o Isus šukar primer e ćhavenđe?

⁵ Najšukar primer asi poslušnost tano o Isus (1. Petr. 2:21-24). Ov hine savršeno manuš, a olese roditeljija hine nesavršena. Ama, o Isus poštujinđa pe roditeljen čak hem ked grešinđe hem ked podijekh puti pogrešno haljile le (Izl. 20:12). Te dikha so desinđa pe ked o Isus hine le 12 berš. (Čitin Luka 2:46-52.) Ov pe roditeljencar đelo ko Jerusalim. Ama, ked pođinđe te đan pese ćhere, olese roditeljija na primetinđe so ov nane olencar. Olengi odgovornost hine sa olenge ćhave palo prazniko te irinen pe olencar ćhere. Ko krajo, ked o Josif hem i Marija arakhlje e Isuse, i Marija krivinđa le aso odova so aćhilo ko Jerusalim. O Isus šaj hine te phenel lenđe so nepravedno postupinđe premalo leste. Ama, umesto odova, ov odgovorinđa lenđe ko jekh jednostavno način hem mothovđa so poštujini len. O Josif hem i Marija „na haljilje so ov phenđa lenđe.“ Ama, o Isus „hine lenđe poslušno.“

6-7. So šaj te pomožini e ternenđe te oven poslušna pe roditeljenđe?

⁶ Ternalen, da li tano tumenđe pharo te šunen tumare roditeljen ked ćerena disavi greška ja ked pogrešno haljona tumen? So tegani šaj te ćeren? Sar prvo, razmislin sar o Jehova osetini pe. I Biblija phenela so ked tu šuneja te roditeljen, tegani ćereja odova „so o Gospod mangela“ (Kol. 3:20). O Jehova đanela so podijekh puti te roditeljija na haljona tut ja ćhivena disave pravilija ko kola tano tuće pharo te ićere tut. Ama, ked tu šuneja len, o Jehova tano bahtalo.

⁷ Sar dujto, razmislin sar osetinena pe te roditeljija. Ked hijan poslušno te roditeljenđe, ćereja len bahtale, isi len pobaro poverenje upro tute hem hijan popaše olencar (Posl. 23:22-25). Jekh phral andi Belgija kova vićini pe Aleksandar, phenela: „Ked počminđum te šunav me roditeljen, amen uljam popaše jekh jekheja hem uljam pobahtale.“ b Sar trito, razmislin sar odova so akana hijan poslušno ka pomožini tut kasnije. Jekh phral ando  Brazil kova vićini pe Paulo, phenela: „Ked sikljiljum te ovav poslušno me roditeljenđe, odova pomožinđa maje te ovav poslušno e Jehovase hem averenđe kola isi len autoritet.“ E Jehovaso Lafi phenela kobor tano važno te ova poslušna amare roditeljenđe. Ki Biblija pisini: „Te ovel tuće šukar hem te aćhove dugo ki phuv“ (Ef. 6:2, 3).

8. Sose but terne šunena pe roditeljen?

⁸ But terne haljilje kobor tano šukar ked tane poslušna. I Luiza, ando Brazil, ki početka na haljilji sose olake roditeljija na dozvolinena laće te ovel la telefoni. Oj razmislinđa, pa sa o manuša isi len telefoni. Ama, kasnije haljilji so olake roditeljija manglje samo te zaštitinen la. Akana oj phenela: „Upro me roditeljenge pravilija na dikhava sar zatvor nego sar pojas kova zaštitini man.“ E Elizabetaće andi Amerika tano podijekh puti pharo te šunel pe roditeljen. Oj phenela: „Ked na haljovava potpuno sose me roditeljija ćhivena disave pravilija, tegani razmislinava ando period ked olenge pravilija zaštitinđe man.“ I Monika, koja živini ki Jermenija, phenela so uvek tano pošukar ked šunela pe roditeljen nego ked na šunela len.

9. So but đene mislinena ando zakonija?

⁹ But manuša đanena so amenđe valjanena o vlastija hem so valjani te šuna disave zakonija kola o „vlastija“ ćhivđe (Rimlj. 13:1). Ama, odola ista manuša mislinena so isi len pravo te na šunen o zakonija kola na sviđinena pe lenđe ili aso kola on mislinena soj tane nepravedna. Sar na primer, o zakon te platini pe o porez. Ki jekh phuv ki Evropa but manuša mislinena soj tano ispravno te na platinen o porez ako mislinena soj tano nepravedno dindo. Odolese, na iznenadini amen so ki odija phuv but manuša na platinena sa o porezija.

10. Sose šunaja o zakonija kola na sviđinena pe amenđe?

¹⁰ Ki Biblija pisini so sebepi o vlastija ko sveto isi patnja, so o Satana kontrolišini len hem so pana hari ka oven uništime (Ps. 110:5, 6; Prop. 8:9; Luka 4:5, 6). Isto ađahar, i Biblija phenela so ko suprotstavini pe e vlastenđe, suprotstavini pe okolese ko ćhivđa len. O Jehova dozvolinđa o vlastija te postojinen te šaj te ovel disavo redo ki phuv. Odolese, valjani te da len odova so pripadini lenđe. Odova značini te platina amare takse, te poštujina len hem te ova lenđe poslušna (Rimlj. 13:1-7). Disavo puti, odova šaj te ovel amenđe pharo sose mislinaja soj tane nepoštena hem so rodena amendar but pare. Ama, amen hijam lenđe podložna  sose o Jehova phenela amenđe te ćera odova sa đi na rodena amendar diso so nane premalo olese zakonija (Dela 5:29).

11-12. So ćerđe o Josif hem i Marija te šaj te šunen o zakon hem so hine sebepi odova? (Luka 2:1-6; dikh i slika.)

¹¹ Amen šaj but te sikljova ando Josif hem andi Marija. (Čitin Luka 2:1-6.) On hine spremna te ćeren odova so o vlastija rodinđe olendar, iako na hine lenđe lokho. I Marija hine ko enjato masek ked oj hem o Josif morandilje te mothoven pi poslušnost okolenđe soj tane ki vlast. O car Avgust anđa jekh zakon premalo kova sare valjanđe te đan ko popis ko than kuri bijandilje. O Josif hem i Marija morandilje te đan ko Vitlejem kova hine 150 kilometrija dur olendar. Odova drumo na hine hić lokho, naročito e Marijaće. On brininđe pe ando Marijako sastipe hem andi beba. Sigurno pućlje pe so ako i Marija ka bijani đi tane ko drumo. Đanaja so oj ko po vođi akharđa e Mesija. Da li hine len bilo savo razlog te na šunen odova so o vlastija rodinđe lendar te ćeren?

¹² O Josif hem i Marija hine len razlogija te brininen pe, ama ipak šunđe o zakon. O Jehova blagoslovinđa olengi poslušnost. I Marija reslja bezbedno ko Vitlejem, bijanđa jekha saste beba hem čak pomožinđa te ispunini pe jekh biblijako proročanstvo (Mih. 5:2).

13. Sar šaj amari poslušnost te utičini upro phralja?

¹³ Ked amen šunaja o vlastija, odova šaj te pomožini hem amenđe hem averenđe. Sar? Ako ićeraja amen ko zakon, tegani na ka doživina o lošna posledice (Rimlj. 13:4). Amari poslušnost šaj te utičini ko odova sar o vlastija dikhena ko Jehovaso narodo. Na primer, but berša angleder, ki Nigerija o vojnikija khuvđe ki dvorana đi trajinđa o sastanko hem rodinđe okolen kola ćerđe protestija sose na manglje te platinen o porez. Ama, o oficiri phenđa: „E Jehovase svedokija uvek platinena o  porez.“ Svako puti ked šuneja o zakon, tu ćereja amen te ova ko šukar glaso hem jekh dive odova šaj te zaštitini te phralen hem te phenjen (Mat. 5:16).

14. So pomožinđa jekha phenjaće „spremno te šunel“ o vlastija?

¹⁴ Amen na ka ovel amen uvek bari želja te šuna o vlastija. Amari phen i Džoana andi Amerika phenela: „Hine maje but pharo te šunav o vlastija odolese so disave andi mi porodica doživinđe bari nepravda kotar vlastija.“ Ama, oj odlučinđa te menini o način sar dikhela ko vlastija. So pomožinđa laće? Sar prvo, ćhinavđa te čitini o negativna buća kola o manuša ko društvena mreže ćhivena ando vlastija (Posl. 20:3). Sar dujto, molinđa pe e Jehovase na te menini pe i vlast nego te ovel la pana pobaro poverenje upro leste (Ps. 9:9, 10). Sar trito, ko amare publikacije istražinđa andi neutralnost (Jov. 17:16). I Džoana akana phenela so isi la baro mir odolese so šunela hem poštujini o vlastija.

15. Sose podijekh puti šaj te ovel amenđe pharo te šuna o uputstvija kola dobinaja andi Jehovasi organizacija?

¹⁵ O Jehova phenela amenđe so valjani te ova „poslušna okolenđe kola predvodinena“ ki skupština (Jevr. 13:17). Iako amaro vođa, o Isus, tano savršeno, o phralja kola predvodinena ki phuv nane. Šaj te ovel amenđe pharo te šuna len, posebno ked phenena amenđe te ćera diso so amen na mangaja. O apostol Petar dobinđa jekh uputstvo kova ki početka na hine lese lokho te šunel. Ked o anđeo phenđa lese te hal o životinje kola hine nečista premalo Jehovaso zakon, ov odbinđa hem odova na jekhvar već trivar (Dela 10:9-16). Sose? Odova nevo uputstvo na hine lese logično. Ov sikljilo te ćerel o buća ko jekh aver način. Ako e Petarese hine pharo te šunel o uputstvo kotar jekh savršeno anđeo, kobor tek amenđe šaj te ovel pharo te šuna o uputstvija kola dobinaja ando nesavršena manuša!

16. So o Pavle ćerđa iako šaj hine te mislini so o uputstvija kola dobinđa tane nelogična? (Dela 21:23, 24, 26)

¹⁶ O apostol Pavle hine „spremno te šunel“, čak hem ked dobinđa jekh uputstvo aso kova mislinđa soj tano nelogično. O hrišćanija kola hine Jevreja šunđe sar avera vaćerena lošno ando Pavle, so ov sikavi averen te odbacinen e Mojsijeso zakon hem so ov kokri na mothovi poštovanje aso odova Zakon (Dela 21:21). O starešine ko Jerusalim phenđe e Pavlese te lel peja štare manušen te đal ko hram hem odothe obredno te čistini pe te šaj te mothovi averenđe so ov poštujini o Zakon. O Pavle đanđa so o hrišćanija na valjani više te ićeren pe ko odova Zakon hem so ov na ćerđa ništa pogrešno. Ama, ipak šunđa odova so phenđe lese te ćerel. Tajsato dive, o Pavle legarđa odole manušen peja hem obredno čistinđa pe olencar. (Čitin Dela 21:23, 24, 26.) Odolese so šunđa e phralenge uputstvija, o Pavle pomožinđa te ovel jekhipe ki skupština (Rimlj. 14:19, 21).

17. So šaj te sikljova andi Stefani?

¹⁷ Amara phenjaće koja vićini pe Stefani hine but pharo te prihvatini jekh odluka koja anđe o phralja ki olaki phuv. Oj hem olako rom hine bahtale đi služinđe ki jekh grupa ki strano ćhib. Palo odova, o phralja andi podružnica phenđe so odija  grupa više na ka postojini. Odolese, on dobinđe zadatko te služinen ki skupština ki pi ćhib. I Stefani phenela: „Na hijum le bahtali. Na složinđum man odoleja so isi pobari potreba ki mi ćhib.“ Ama, ipak odlučinđa te podržini odija odluka. Oj pana phenela: „Sar đelo o vreme, haljiljum so i odluka koja anđe o phralja hine but mudro. Amen uljam duhovna roditeljija nekobor phralenđe hem phenjenđe kotar amari skupština kolengi porodica na hine ko ćaćipe. Proučinava jekha phenjaja koja hine neaktivno. Akana isi man pobuter vreme aso mo lično proučibe. Isto ađahar, mi savest tani čisto sose đanava so dinđum mo najšukar te šaj te ovav poslušno.“

18. Sar pomožini amenđe odova so hijam poslušna?

¹⁸ Amen šaj te sikljova te ova poslušna. O Isus „ando odova so trpinđa sikljilo te ovel poslušno“ (Jevr. 5:8). Sar oleste, amen često sikljovaja te ova poslušna ko phare okolnostija. Na primer, ked počminđa i pandemija kotar koronavirus hijam le zamolime te na đa ki dvorana hem ki služba kotar ćher ko ćher. Da li tegani hine tuće pharo te ove poslušno? Ama, odova so hijan le poslušno zaštitinđa tut, pomožinđa i skupština te ovel ko jekhipe hem radujinđan e Jehova. Akana sare hijam pošukar spremime te šuna o smernice kola ka dobina ki bari nevolja. Tegani, amaro životi ka zavisini ando odova da li ka šuna odola smernice (Jov 36:11).

19. Sose mangaja te ova poslušna?

¹⁹ Amen sikljiljam so i poslušnost anela amenđe but blagoslovija. Ama, amen šunaja e Jehova odolese so mangaja le hem so mangaja te ugodina lese (1. Jov. 5:3). Nikad na ka šaj te platina e Jehovase aso sa odova so ćerđa amenđe (Ps. 116:12). Ama, šaj te šuna ole hem okolen so isi len autoritet upro amende. Ako šunaja len, amen ka mothova so hijam mudra, a o mudra manuša radujinena e Jehovaso vilo (Posl. 27:11).