Bijandiljum ko 1934. berš. Me roditeljija alje kotar Švajcarska ko Timinis, jekh tikni diz ko Ontario, ki Kanada. Ko 1939. berš, mi daj počminđa te čitini o časopis Stražarsko kula hem te đal ko sastankija ando Jehovase Svedokija. Amen hijam le efta ćhave hem oj uvek legarđa amen ko sastankija. Oj but sigate ulji e Jehovaso Svedoko.

Mo dad na hine bahtalo ked mi daj odlučinđa te ovel e Jehovaso Svedoko. Ama, mi daj manglja o ćaćipe hem hine odlučno te aćhol verno e Jehovase. Odova ćerđa čak hem ked ko 1940-ta berša o delo ando Jehovase Svedokija hine zabranimo ki Kanada. Oj uvek hine šukar premalo mo dad hem mothovđa lese baro poštovanje, iako but puti uvredinđa la pe lafencar. Olako šukar primer pomožinđa maje hem me phralenđe hem phenjenđe te odlučina te služina e Jehovase. Amen hijam le but bahtale ked mo dad ko krajo meninđa po stav hem počminđa te ovel šukar premalo amende.

Ko nilaj ko 1950. berš, hijum le ko Njujork ko kongres „Barjola i teokratija“. Uduri upoznajinđum bute phralen hem phenjen ando celo sveto hem šunđum o iskustvija ando okola kola hine ki škola Galad. Odolese, mangljum te ćerav poviše ki služba e Jehovase. Tegani, odlučinđum te počminav e punovremeno službaja. Samo so resljum ćhere, bićhalđum i molba te ovav stalno pioniri. I podružnica andi Kanada pisinđa maje jekh lil hem phenđa so najangleder mora te krstinav man. Krstinđum man ko 1. oktobar 1950. berš. Palo jekh masek, uljum stalno pioniri hem hijum le bićhaldo te služinav ko  Kapuskasing. Odija diz hine but dur ando mo ćher.

Ko proleće ko 1951. berš, i podružnica vićinđa e phralen hem e phenjen kola vaćerena francuski te đan ko Kvibek ko deo kaj vaćeri pe odija ćhib. Uduri hine bari potreba. Me vaćerđum hem francuski hem engleski, odolese prihvatinđum odova poziv. Dobinđum te đav ko Ruin. Uduri nikas na đanđum, jedino hine man i adresa koja pominđum ki početka. Ama, sa đelo šukar. Me hem o Marsel uljam but šukar amala hem uživinđum te služinav uduri. Palo štar berš uljum specijalno pioniri.

Đi hijum le ko Kvibek, hijum le but bahtalo ked vićinđe man te đav ko 26. razred ki škola Galad, ko Njujork. Ko 12. februar ko 1956. berš, završinđum i škola hem hijum le bićhaldo ki avdisutni Gana b, ki zapadno Afrika. Ama te šaj te đav uduri, morandiljum te irinav man ki Kanada hem odothe te bešav „nekobor kurće“ te ćerav me lila.

Ko Toronto ađićerđum i viza efta masek. Uduri hijum le ki porodica Krips hem odothe upoznajinđum e Šila, olenge ćhaja. Amen zaljubinđam amen. Samo so mangljum te verinav la, mi viza reslja. I Šila hem me molinđam amen hem odlučinđam so valjani te đav ko mo zadatko. Dogovorinđam amen te pisina lila jekh jekhese hem te dikha da li ka la amen. Odija na hine lokhi odluka, ama ispostavinđa pe soj tani ispravno.

Palo odova so jekh masek putujinđum vozeja, brodoja hem avioneja resljum ki Akra, ki Gana. Uduri dobinđum zadatko te služinav sar oblasno nadgledniko. Odova značinđa so valjanđum te putujinav ki celo Gana, ki Obala Slonovače hem ko Togolend (akana Togo). Tegani, uglavnom putujinđum kokri e džipeja kova dobinđum andi podružnica. Ćaće uživinđum đi posetinđum e phralen!

Ked hine vikend, hine man zadatkija ko pokrajinska sastankija. Tegani, na hine amen Kongresno dvorana. Odolese, o phralja ćerđe  privremeno krov ando bambus hem ućharđe le e palmake grankencar te na khuvel o kham e publika. Ko pokrajinska sastankija na hine amen frižiderija. Te na bi o mas ruminđola, o phralja ćhinđe e životinjen odothe hem odmah ćerđe amenđe habe.

Ko odola kongresija hine amen disave smešna iskustvija. Jekhvar, o phral Herbert Dženings c, kova služinđa sar misionari, ićerđa jekh govor hem anglo oleste ikljilji jekh gurumni. Oj terdilji maškar i bina hem i publika. O phral ćhinavđa po govor hem samći na đanđa kaj te đal. Ama, štar zorale phralja astarđe la hem legarđe la, a i publika but radujinđa pe.

Ko radna dive đeljum ko gava hem uduri mothovđum o film Društvo novog sveta u akciji. Maškaro duj kašta ćhivđum jekh platno hem prekalo projektor mukhljum o film. E manušenđe odova but sviđinđa pe! Butenđe odova hine prvo puti ko životi te dikhen film. But marđe pe šake ked dikhlje sar o manuša krstinena pe. Odova film ćaće pomožinđa len te haljon so amen hijam ko jekhipe hem so ko celo sveto isi e Jehovase svedokija.

Palo odova so oko duj berš hijum le ki Afrika, ko 1958. berš đeljum ko međunarodno kongres ki Njujork. Hijum le but bahtalo te dikhav e Šila koja alji kotar Kvibek kuri služinđa sar specijalno pioniri. Amen pisinđam lila jekh jekhese, ama akana ked dikhljum la pućljum la da li mangela te ovel mi romni hem oj phenđa so mangela. Pisinđum jekh lil e phralese e Norese. d Pućljum le da li šaj i Šila te đal ki škola Galad hem palo odova te avel ki Afrika. Ov phenđa so šaj. Ked završinđa i škola i Šila alji ki Gana. Amen venčinđam amen ki Akra, ko 3. oktobar 1959. berš. Ćaće osetinđam e Jehovaso blagoslov sose ole ćhivđam ko prvo than ko amaro životi.

Ko 1961. berš hijam le bićhalde te služina ko Kamerun. O phralja zamolinđe man te pomožinav te phravel pe nevi podružnica hem odolese hine man bari buti. Morandiljum te sikljovav but buća sose mo zadatko hine te nadgledinav o delo ko Kamerun. Ama, ko 1965. berš haljiljam so i Šila tani khamni. Iskreno,  hine amenđe but pharo te zamislina amen sar roditeljija. Počminđam te ćera planija te irina amen ki Kanada hem te spremina amen aso amaro nevo zadatko. Tegani, desinđa pe nešto so anđa amenđe bari dukh.

I Šila našalđa e beba. O doktori phenđa amenđe so amari beba hine murš. Iako nakhlja 50 berš ando odova, amen niked na bisterđam odova. But hijam le tužna, ama ipak odlučinđam te aćhova ko amaro zadatko kova but mangljam.

Ko Kamerun, o phralja hem o phenja but putija hine len progonstvo odolese so na manglje te mešinen pe ki politika. Posebno hine lenđe pharo ked hine o izborija. Ko 13. maj 1970. berš, desinđa pe baš odova sostar najviše darandiljam, amaro delo hine zabranimo. O vlastija lelje i podružnica ki koja hijam le samo nekobor masek. Aso jekh kurko sa o misionarija, kuri hijam le i Šila hem me, valjanđe te mukhen i phuv. Hine amenđe pharo sose but mangljam e phralen hem e phenjen hem brininđam amen so ka ovel olencar.

Šov masek hijam le ki podružnica ki Francuska. Odothar dinđum sa mandar te brininav man aso odova so valjani e phralenđe ko Kamerun. Ko decembar odova berš, hijam le bićhalđe ki podružnica ki Nigerija koja tegani počminđa te nadgledini o delo ko Kamerun. O phralja hem o phenja ki Nigerija ađićerđe amen but šukar hem uživinđam nekobor berš đi služinđam odothe.

Ko 1973. berš morandiljam te ana jekh but phari odluka. I Šila počminđa te ovel la bare problemija sastipaja. Đi hijam le ko Njujork aso kongres, počminđa te rovel hem phenđa maje: „Me više našti te ćerav odova so đi akana ćerđum, but putija osetinava man lošno.“ Oj služinđa mancar prekalo 14 berš ki Zapadno Afrika. Hijum le ponosno ki olaki verno služba, ama ipak morandiljam te ćera nesave promene. Palo odova so vaćerđam kotar amari situacija hem but molinđam amen, odlučinđam te irina amen ki Kanada kuri pošukar ka brinina amen ando olako sastipe. Odova so morandiljam te ava ćhere hem te ćhinava i punovremeno služba hine jekh andi najphari odluka koja anđam ko amaro životi.

Palo odova so aljam ki Kanada, počminđum te ćerav buti ko mo amal kole đanđum beršencar. Ov bikinđa vorda ki jekh diz severno ando Toronto. Amen leljam jekh stan kirijaja hem ćinđam polovno nameštaj, odolese sredinđam amen bizo te khuva ko nesave dugija. Mangljam amaro životi te ovel jednostavno, sose nadinđam amen so jekh dive ka irina amen ki punovremeno služba. Hijam le but iznenadime ked odova desinđa pe posigate nego so šaj hine te zamislina.

Svako subota pomožinđum te gradini pe i kongresno dvorana ko Norval, Ontario. Sar đelo o vreme, o phralja pućlje man te ovav nadgledniko ki odija kongresno dvorana. I Šila počminđa te oporavini pe, odolese šaj hine te prihvatina odova nevo zadatko. Ko  jun ko 1974. berš, preselinđam amen ko stan kova hine ki kongresno dvorana. Hijam le but bahtale so šaj te irina amen ki punovremeno služba!

I Šila hine sa pošukar. Duj berš palo odova, šaj hine te prihvatina o zadatko te služina ki pokrajinsko služba. Amari pokrajina hine ki Manitoba hem jevendese othe hine but šudro. Ama, but uživinđam e phralencar hem e phenjencar odothe. Sikljiljam so nane važno kaj služinaja – najvažno tano hem ponodri te služina e Jehovase kuri god te ova.

Palo nekobor berš so služinđum sar pokrajinsko nadgledniko, ko 1978. berš hijam le vićime te služina ko Betel, ki Kanada. Hari palo odova, doživinđum diso so but povredinđa man. Ama, odolestar sikljiljum jekh but važno buti. Valjanđum te ićerav jekh tekvaš sati govor ko francuski ko jekh posebno sastanko ko Montreal. Nažalost, e publikaće hine pharo te pratini mo govor hem odolese jekh phral ando Službeno odeljenje dinđa man savet. Tegani, na haljiljum odova so akana đanava. Maje na đelo baš ando vas te ićerav govorija. Ama, na prihvatinđum šukar o savet. Amaro razgovor hić na đelo šukar. Hijum le but uznemirimo sose mislinđum soj tano odova phral but kritično hem so na pohvalinđa man. But bari greška ćerđum so razmislinđum odolestar sar tano dindo odova savet hem so mislinava andi osoba koja dinđa le.

Nekobor dive palo odova, jekh phral ando Odbor vićinđa man te vaćeri mancar ando problemi kova hine. Haljiljum so na reagujinđum šukar hem hine maje žao. Palo odova, vaćerđum e phraleja kova dinđa man savet hem ov prihvatinđa mo izvinjenje. Akava iskustvo pomožinđa man te haljovav kobor tani i poniznost važno hem odova niked na ka bistrav (Posl. 16:18). Me molinđum man e Jehovase but putija u vezi odova hem odlučinđum so niked palem na ka dikhav negativno ko savet.

Ko Betel, ki Kanada služinava prekalo 40 berš, a kotar 1985. berš služinava sar član ando Odbor. Ko februar ko 2021. berš, mi mangli romni i Šila mulji. Oj but nedostajini maje, ama isi man hem bare problemija me sastipaja. Ama, odova so ćerava but buća e Jehovase pomožini man hem ponodri te ovav bahtalo hem te na razmislinav odolestar so „o dive ando manušeso životi ka nakhen“ (Prop. 5:20). Iako hine man but pharipa, hine hem but buća kola ćerđe man te ovav bahtalo. Hine man bare blagoslovija odolese so ćhivđum e Jehova ko prvo than ko mo životi hem so 70 berš hijum le ki punovremeno služba. Molinava man e Jehovase amare terne hem ponodri te ćhiven le ko prvo than, odolese so hijum uverimo so tegani hem on ka uživinen ko bare blagoslovija đi služinena lese.