”Нови завет“ — историја или мит?
Поглавље 5
”Нови завет“ — историја или мит?
”Нови завет се може данас означити као најбоље истражена књига светске литературе.“ То пише Hans Küng у својој књизи ”Бити хришћанин“. И у праву је. У последњих 300 година Хришћански грчки списи више су него истражени. Темељитије су рашчлањени и исцрпније анализирани од било ког другог литерарног дела.
1, 2. (Укључујући увод.) (а) Шта се у протеклих 300 година радило с Хришћанским грчким списима? (б) До каквих чудноватих закључака су дошли неки истраживачи?
НЕКИ научници су дошли до чудноватих закључака. У 19. веку Ludwig Noack је објаснио да је Еванђеље по Јовану 60. н. е. написао Исусов најомиљенији ученик, а према Noackovom схватању био је то Јуда! Француз Joseph Ernest Renan заступао је мишљење да је ускрсење Лазара било по свој прилици обмана инсценирана од њега самог, којом је желео да подупре Исусову тврдњу да је чудотворац, а немачки теолог Gustav Volkmar упорно је тврдио да није могуће да је историјски Исус наступао с месијанским тврдњама.1
2 Bruno Bauer, с друге стране, дошао је до уверења да Исус није никада ни постојао! ”Тврдио је да су истинске стваралачке снаге раног хришћанства били Филон, Сенека и гностици. На крају је објаснио да историјски Исус није никада постојао... да је хришћанска религија настала крајем другог века, и то из јудаизма у ком је преовладавао стоицизам.“2
3. Које гледиште о Библији заступају још увек многи?
3 Данас тако екстремна схватања заступа само неколицина. Али, ако читаш дела савремених научника, код многих ћеш још увек наићи на гледиште да Хришћански грчки списи садрже легенде, митове и преувеличавања. Да ли је то тачно?
Када су написани?
4. (а) Зашто је значајно знати када су Хришћански грчки списи били написани? (б) Која су нека мишљења о времену записивања Хришћанских грчких списа?
4 За настанак митова и легенди потребно је време. Зато је значајно питање када су ове библијске књиге биле написане. Michael Grant, историчар, пише да су се историјски извештаји Хришћанских грчких списа почели записивати ”тридесет до четрдесет година после Исусове смрти“.4 Археолог William Foxwell Albright цитира C. C. Torreya који закључује ”да су сва еванђеља била написана пре 70. пос. Хр. и да не садрже ништа што није могло бити написано унутар двадесет година после Исусовог распећа“. Сам Albright је мишљења да је њихово записивање било завршено ”не касније од око 80. пос. Хр.“. Процене других незнатно се разликују, али већина се слаже у томе да је записивање ”Новог завета“ било завршено крајем првог века.
5, 6. Шта би требало да закључимо из чињенице да су Хришћански грчки списи били написани недуго после догађаја о којима извештавају?
5 Шта то значи? Albright закључује: ”Све што можемо рећи је да се у раздобљу од 20-50 година једва могла догодити знатнија промена битног садржаја, па чак ни специфичног дословног текста Исусових изјава.“5 Професор Gary Habermas у вези тога каже: ”Еванђеља су сасвим близу раздобља о ком извештавају, док стари историчари често описују догађаје који су се одиграли вековима раније. Упркос томе, савремени историчари могу чак из тих древних временских раздобља успешно изводити догађаје.“6
6 Другим речима, историјски делови Хришћанских грчких списа у најмању су руку исто толико веродостојни као и световни историјски извештаји. У неколико деценија између догађаја раног хришћанства и њиховог писменог извештавања несумњиво није остало времена за настанак и свеопште прихватање митова и легенди.
Сведочанство очевидаца
7, 8. (а) Ко је још увек био на животу кад су Хришћански грчки списи били написани и кад су били у оптицају? (б) Шта морамо закључити, одговарајуће коментару професора F. F. Brucea?
7 То је посебно случај зато што се у многим извештајима говори о потврди очевидаца. Писац Јовановог еванђеља је објаснио: ”Ово је онај ученик [ученик ког је Исус љубио] који свједочи за ово и који и написа ово“ (Јован 21:24, ДК). Писац Лукиног еванђеља је писао: ”Они који су од почетка били сведоци и послужиоци вести која нам је предата“ (Лука 1:2, NW). Апостол Павле је, говорећи о онима који су могли да посведоче Исусово ускрсење, рекао: ”Од [њих] већина остаје до сад, а неки су уснули у смрти“ (1. Коринћанима 15:6, NW).
8 У овом контексту професор F. F. Bruce оштроумно запажа: ”Никако није могло бити тако лако, као што изгледа неки писци мисле, да се у тим раним годинама једноставно измисле Исусове речи и дела, будући да су многи његови ученици били ту и врло су добро знали шта се догодило, а шта није... Ученици једноставно нису могли да допусте нетачности (да и не говоримо о свесним извртањима чињеница), јер би одмах били исправљени од оних који су једва чекали на такву прилику. Насупрот томе, једна од главних тачака ране апостолске проповеди је уверљиво апеловање на знање слушалаца. Апостоли нису само рекли: ’Ми смо сведоци ових ствари‘, него и ’Као што и сами знате‘ (Дела 2:22, NW).“7
Да ли је текст поуздан?
9, 10. У шта можемо да будемо уверени у вези Хришћанских грчких списа?
9 Да ли је могуће да су ови извештаји очевидаца били тачно записани, али да су касније искривљени? Другим речима: Да ли су надодати митови и легенде након што су оригинални списи били завршени? Већ смо видели да је текст Хришћанских грчких списа боље очуван од било које друге древне литературе. Курт и Барбара Аланд, научници који се баве грчким текстом Библије, указују на то да постоји око 5 000 рукописа из антике, од којих су неки још из другог века н. е.8 Свеукупни обилни доказни материјал сведочи да је текст у основи поуздан. Осим тога, постоје многи стари преводи (најранији потиче отприлике из године 180. н. е.) којима се такође може доказати тачност текста.9
10 Дакле, ако све узмемо у обзир, можемо бити уверени да се у Хришћанске грчке списе нису увукле легенде и митови након што су изворни писци завршили свој посао. Текст којим данас располажемо поуздано је једнак оном који су забележили изворни писци, а његова тачност потврђена је чињеницом да су га хришћани оног времена признавали. Али, да ли се може испитати историјска тачност Библије и упоређивањем с другим историјским записима старине? Да, у одређеној мери.
Документарни доказ
11. У којој мери ванбиблијски документарни докази подупиру историјске извештаје Хришћанских грчких списа?
11 Ванбиблијски документарни докази за догађаје у животу Исуса и његових апостола заиста су прилично ограничени. Не можемо ништа друго ни очекивати, будући да су хришћани првог века били релативно мала група, која се није мешала у политику. Међутим, докази које пружа световна историја слажу се с оним што читамо у Библији.
12. Шта сазнајемо од Јосифа о Јовану Крститељу?
12 На пример, јеврејски историчар Јосиф Флавије писао је 93. н. е. о једном познатом војном поразу Ирода Антипе: ”Неки Јевреји су били мишљења да слом Иродове војске треба приписати само Божјем гневу, који је за смакнуће Јована, званог Крститељ захтевао праведну казну. Њега је, наиме, Ирод дао да се погуби, иако је био добар човек који је подстицао Јевреје да воде исправан живот подстичући их да показују праведност један према другом и оданост према Богу.“10 Јосиф тако потврђује библијски извештај да је Јован Крститељ био праведан човек који је проповедао покајање и ког је Ирод дао да се погуби (Матеј 3:1-12; 14:11).
13. Како Јосиф Флавије потврђује да су Јаков и Исус били историјске личности?
13 Јосиф спомиње и Јакова, Исусовог полубрата, који, како нас Библија извештава, није из почетка следио Исуса, али је касније постао истакнути старешина у Јерусалиму (Јован 7:3-5; Галатима 1:18, 19). Јосиф документује Јаковљево хапшење следећим речима: ”[Првосвештеник Ананус] сазвао је велико веће (Санхедрин) на суд и пред исто је довео брата Исуса, званог Христ, као и још неке друге.“11 Овим речима Јосиф потврђује и то да је ’Исус, звани Христ‘ био стварна, историјска личност.
14, 15. Коју потврду библијског извештаја даје Тацит?
14 И други рани писци осврћу се на догађаје споменуте у Грчким списима. У Еванђељима се, на пример, извештава да је Исусово проповедање у читавој Палестини наишло на велики одјек. Кад је од Понтија Пилата био осуђен на смрт, били су његови ученици збуњени и обесхрабрени. Али, већ убрзо после тога ти исти ученици су напунили Јерусалим вешћу да је њихов Господ ускрснуо. За неколико година хришћанство се проширило по читавом Римском Царству (Матеј 4:25; 26:31; 27:24-26; Дела 2:23, 24, 36; 5:28; 17:6).
15 О истинитости ових догађаја сведочи римски историчар Тацит, који није био пријатељ хришћанства. Недуго после 100. н. е. извештава он о Нероновом окрутном прогањању хришћана, пишући: ”Утемељитељ овог имена Христ, био је под влашћу Тиберија смакнут од стране прокуратора Понтија Пилата. Опасно празноверје било је тиме на тренутак потиснуто, али се касније опет појавило, проширивши се не само по Јудеји, где је настало, него и по самом главном граду [Риму].“12
16. На који се у Библији извештени догађај осврће и Светоније?
16 У Делима апостолским 18:2, ДК, библијски писац указује на то да је ’[римски цар] Клаудије заповедио да сви Јевреји иду из Рима‘. Светоније, римски историчар другог века, такође се осврће на ово изгнанство. У својим животописима царева извештава он о Клаудију: ”Јевреје који су, нахушкани од Креста, стално изазивали немире, протерао је [Клаудије] из Рима.“13 Ако се са Крестом мислило на Христа и ако су се догађаји у Риму одвијали по примеру других градова, онда до немира није уствари долазило на хушкање Христа (тј. следбеника Христа), већ се при том радило о насилној реакцији Јевреја на верну проповедничку делатност хришћана.
17. Који извори, који су Јустину Мученику стајали на располагању, потврђују библијски извештај о Исусовим чудима и његовој смрти?
17 Јустин Мученик је средином другог века у вези Исусове смрти писао: ”Да се то тако догодило можете проверити у актима Понтија Пилата.“14 Уз то, према Јустину Мученику, ови исти записи спомињу и Исусова чуда, у вези којих је рекао: ”Да је он то заиста учинио, можете дознати из аката Понтија Пилата.“15 Истина, ови ”акти“ или службени записи више не постоје. Али, очигледно су постојали у другом веку, и Јустин Мученик уверљиво је позвао своје читаоце да их прегледају и увере се у истинитост његових речи.
Археолошки докази
18. Како археологија потврђује чињеницу да је Понтије Пилат постојао?
18 И археолошки налази објашњавају или потврђују оно што читамо у Грчким списима. Године 1961. је, на пример, у рушевинама једног римског позоришта у Цезареји пронађен камен чији је натпис носио име Понтија Пилата.16 До овог открића, осим у Библији, једва да је постојало било шта што је указивало на постојање овог римског намесника.
19, 20. Које је библијске личности споменуте од Луке (у Луки и Делима апостолским) потврдила археологија?
19 У Еванђељу по Луки читамо да је Јован Крститељ започео своју службу кад је ”Лисаније [био] тетрарх у Абилени“ (Лука 3:1). Неки су сумњали у ову изјаву, јер је Јосиф спомињао једног Лисанију који је владао у Абилени и умро 34. пре н. е. — дакле, давно пре Јовановог рођења. Међутим, археолози су у Абилени ископали натпис на ком се спомиње Лисаније. Био је тетрарх (владар области) за време владавине Тиберија, који је владао у Риму као цезар кад је Јован започео своју службу.17 Овај Лисаније могао би без даљњег бити онај ког је споменуо Лука.
20 Као што читамо у Делима апостола, Павле и Барнаба су били послати да извршавају мисионарску службу на Кипру. Тамо су наишли на проконзула по имену Сергије Павле, ’разумног човека‘ (Дела 13:7). Средином 19. века на Кипру је био ископан натпис који потиче из године 55. н. е., а спомиње овог човека. Археолог G. Ernest Wright о томе каже: ”То је једино ванбиблијско спомињање овога проконзула и занимљив доказ тога да нам је Лука исправно пренео његово име и титулу.“18
21, 22. Који су религиозни обичаји споменути у Библији потврђени археолошким налазима?
21 Док је био у Атини, Павле је рекао да је приметио олтар с натписом ”Непознатом Богу“ (Дела 17:23). У више делова некадашњег Римског Царства пронађени су олтари који су према свом латинском натпису били посвећени непознатим боговима. Један у Пергаму пронађени олтар је — као можда и онај у Атини — носио грчки натпис.
22 Кад је Павле касније био у Ефесу, ковачи сребра, чији је приход потицао од израде малих храмова и кипова богиње Артемиде, пружили су му жесток отпор. Ефес је важио као ”штовалац храма велике Артемиде“ (Дјела 19:35, Ст). Сагласно томе, на месту некадашњег Ефеса ископане су теракотне и мраморне фигурице Артемиде. У прошлом веку чак су били ископани остаци огромног храма.
Звук истине
23, 24. (а) Где налазимо најснажнији доказ за истинитост Хришћанских грчких списа? (б) Која карактеристика библијског извештаја сведочи о његовој истинитости? Који пример би могао да се наведе?
23 Дакле, историја и археологија расветљавају историјске елементе Грчких списа и у одређеној мери их потврђују. Али, поново ћемо напоменути, најјачи доказ за истинитост ових Списа може се пронаћи у самим тим књигама. Оне при читању не звуче као митови. Препознаје се звук истине.
24 У првом реду, врло су искрене. Помислимо само на то што се извештава о Петру. Његов неугодни неуспех да хода по води описан је у свим појединостима. Потом је Исус овом високо уваженом апостолу рекао: ”Иди иза мене, Сатано!“ (Матеј 14:28-31; 16:23, NW). А након што је Петар одлучно протествовао да га он неће никада напустити чак ако то сви други учине, дубоко је заспао за време своје ноћне страже и коначно се свог Господа трипут одрекао (Матеј 26:31-35, 37-45, 73-75).
25. Које слабости апостола отворено откривају библијски писци?
25 Али, Петар није једини чије се слабости разоткривају. У искреном извештају се не заташкава да су се апостоли препирали ко је међу њима највећи (Матеј 18:1; Марко 9:34; Лука 22:24). Такође не остаје неспоменуто да је мајка апостола Јакова и Јована замолила Исуса да њеним синовима да̂ најповлашћенији положај у свом Краљевству (Матеј 20:20-23). ’Жестока провала гнева‘ до које је дошло између Барнабе и Павла такође је верно забележена (Дела 15:36-39).
26. Која појединост у вези Исусовог ускрсења не би била споменута да није тачна?
26 Пажње је вредно и то да се у Лукином еванђељу извештава о томе да су ”жене које беху дошле с Исусом из Галилеје“ прве дознале за Исусово ускрсење. У друштву првог века у ком су доминирали мушкарци, то је врло необичан детаљ. Као што у извештају пише, речи тих жена заиста су се апостолима ’учиниле бесмислене‘ (Лука 23:55 до 24:11). Ако историја у Грчким списима није истинита, морала је бити измишљена. Али, зашто би неко измишљао причу у којој се уважене особе појављују у тако неласкавом светлу? Ове појединости сигурно не би биле укључене у извештај да се није радило о чињеницама.
Исус — стварна особа
27. Које сведочанство у вези историјског постојања Исуса даје један историчар?
27 Многи сматрају у Библији описаног Исуса измишљеним идеалом. Али, историчар Michael Grant је приметио: ”Ако на Нови завет применимо, као што би требало, иста мерила као на друге античке списе који садрже историјски материјал, онда у постојање Исуса не смемо сумњати више него у постојање великог броја паганских личности, чија реалност као историјских ликова никада није стављена у питање.“19
28, 29. Зашто је значајно да четири Еванђеља приказују јединствену слику Исусове личности?
28 Међутим, не само Исусово постојање, него и опис његове личности у Библији има јасан звук истине. Није једноставно да се измисли нека необична личност и затим да се представља њен портрет кроз читаву књигу. Али, готово немогуће би било за четири различита писца да извештавају о истој особи и да доследно о њој цртају исту слику ако таква особа никада није постојала. Чињеница да је у сва четири еванђеља описани Исус једна те иста особа уверљив је доказ за истинитост еванђеља.
29 Michael Grant цитира једно јако одговарајуће питање: ”Како је могуће да у свим Еванђељима сусрећемо са зачуђујућом сигурношћу осликани портрет привлачног младог човека, који се креће сасвим слободно у друштву свих врста жена — између осталог и оних на безусловно лошем гласу — а да при томе не показује ни трага пожуде, неприродности или привидне чедности, задржавајући у сваком тренутку једноставни интегритет свог карактера?“20 Одговор на то може само да гласи: Такав човек је постојао и заиста се понашао онако како се извештава у Библији.
Зашто не верују
30, 31. Зашто многи упркос свим доказима не признају историјску тачност Хришћанских грчких списа?
30 С обзиром да постоје уверљиви докази да су Грчки списи истинита историја, зашто неки тврде супротно? Како то да неки, додуше, прихватају одређене делове као истините, али не признају свеукупни садржај? То је углавном зато што Библија извештава о стварима у које модерни интелектуалци не желе веровати. Библија показује, на пример, да је Исус и испуњавао и изрицао пророчанства. Она такође извештава да је чинио чуда и да је после своје смрти ускрснуо.
31 У нашем скептицизмом прожетом 20. веку тако нешто звучи невероватно. У вези чуда професор Ezra P. Gould је приметио: ”Неки критичари осећају да имају право на суздржаност... [наиме] да се чуда не догађају.“21 Неки, истина, признају да је Исус могао да врши исцељења, али само психосоматским путем, тј. коришћењем тесне повезаности психе и тела. При другим чудима, како верује већина, радило се или о измишљотинама или о стварним догађајима који су били изобличено описани.
32, 33. Како су неки покушали да објасне Исусово чудо храњења великог мноштва људи, и зашто је то објашњење нелогично?
32 Као пример нека послужи извештај о томе како је Исус са само неколико хлебова и две рибе нахранио више од 5 000 људи (Матеј 14:14-22). По схватању Heinricha Paulusa, научника 19. века, догодило се следеће: Исус и његови апостоли били су окружени великим мноштвом људи које је огладнело. Он је зато одлучио да богатима међу њима да̂ добар пример. Оно мало хране што су он и његови апостоли имали разделио је мноштву. Ускоро су они који су код себе имали хране следили његов пример, разделивши и своју. Коначно је читаво мноштво било нахрањено.22
33 Да се све заиста тако догодило, то би већ ионако био изванредан доказ моћи доброг примера. Зашто би онда тако занимљив и значајан извештај требало још и изобличити да би звучао као чудо? Настојања да се чуда не објашњавају као натприродни догађаји доносе уствари више проблема него што их решавају. А код свих тих настојања полази се од погрешне претпоставке, наиме претпоставља се да су чуда немогућа. Али, зашто би то био случај?
34. Чега би то био доказ ако Библија заиста садржи тачна пророчанства и извештаје о правим чудима?
34 Мерено разумним мерилима, и Хебрејски и Грчки списи историјски су поуздани, али ипак обоје садрже пророчанства и извештавају о чудима. (Упореди 2. Краљевима 4:42-44.) Али, шта ако су пророчанства тачна? Шта ако су се чуда заиста догодила? Онда се не може порећи да је Бог стајао иза писања Библије, и то је заиста његова Реч, а не људска. У једном даљњем поглављу биће разјашњено питање прорицања, али размотримо најпре чуда. Да ли је разумно у нашем, 20. веку, веровати да су се у ранијим вековима догађала чуда?
[Питања за разматрање]
[Истакнути текст на 66. страни]
Зашто би Библија извештавала да су прво жене сазнале за Исусово ускрсење, ако се то заиста није догодило?
[Оквир на 56. страни]
Савремена критика показала се мањкава
Као пример за то колико је савремена библијска критика несигурна нека послуже следеће примедбе Raymonda E. Browna о Јовановом еванђељу: ”Крајем прошлог века и у раним годинама овог века међу научницима је постојао екстремни скептицизам у вези овог еванђеља. Датирано је врло касно, чак у другу половину 2. века. Као производ хеленистичког света, сматрано је историјски потпуно безвредним и мислило се да има мало везе с Палестином Исуса из Назарета...
Међутим, ниједно од ових гледишта није остало непогођено низом неочекиваних археолошких, документарних или текстуалних открића. Ова открића су омогућила побијање готово ортодоксних критичких гледишта, показујући колико је крхка била подлога на којој се темељила крајње скептична анализа Јована...
Еванђеље је било датирано унатраг све до краја 1. века или чак још раније... Можда је најчудније то што се неки научници чак поново одважују сугерисати да је Јован, син Зебедеја, могао имати нешто с Еванђељем“!3
Зашто би изгледало чудно веровати да је Јован написао књигу која му се традиционално приписује? Само зато што то није у складу с унапред створеним гледиштима критичара.
[Оквир на 70. страни]
Само један од многих напада на Библију
Timothy P. Weber пише: ”Налази вишег критицизма присилили су многе лаике да сумњају у своју способност да разумеју било шта [у Библији]... A. T. Pierson изразио је фрустрацију многих еванђелиста кад је рекао да ’[виши критицизам] као и Римска Црква, практично одузима Реч Божју обичном народу, тврдећи да је само научници могу тумачити. Док Рим између људи и Речи ставља свештеника, критицизам између верника и Библије ставља образованог тумача.‘“23 Дакле, савремени виши критицизам показао се само као још један од многих напада на Библију.
[Слика на 62. страни]
Овај олтар у Пергаму био је очигледно посвећен ”непознатим боговима“
[Слика на 63. страни]
Рушевине некада величанственог храма Артемиде, на ког су Ефешани били веома поносни
[Слика на 64. страни]
Библија отворено извештава о томе да се Петар одрицао Исуса
[Слика на 67. страни]
Библија отворено извештава о ’жестокој провали гнева‘ између Павла и Барнабе
[Слика на 68. страни]
Јединствено описивање Исуса у четири еванђеља уверљив је доказ њихове тачности
[Слика на 69. страни]
Већина савремених критичара полази од готове чињенице да се чуда не догађају
