Поглавље 6

Чуда — да ли су се заиста догодила?

Једног дана године 31. н. е. Исус је са својим ученицима путовао за Наин, град у северној Палестини. Кад су се приближили градским вратима, срели су погребну поворку. Умро је један младић. Мајка му је била удовица, а он јој је био јединац, тако да је сада сасвим сама. Према извештају, ”Видевши је Господ, сажали му се за њом, и рече јој: ”Не плачи! И приђе, и дохвати се сандука, — а носиоци стадоше —, и рече: Момче, теби говорим, устани! И мртвац седе и стаде говорити“ (Лука 7:11-15).

1. (Укључујући увод.) (а) Које је чудо извршио Исус у близини Наина? (б) Коју важност имају чуда у Библији, али да ли сви људи верују да су се заиста догађала?

СИГУРНО дирљива прича. Али, да ли је истинита? Многима је тешко да верују да су се заиста одиграле такве ствари. Међутим, чуда су неодвојиви саставни део библијског извештаја. Веровати Библији значи бити уверен да се чуда заиста догађају. Заиста, свеукупност библијских истина се темељи на једном врло важном чуду: на ускрсењу Исуса Христа.

Зашто неки не верују

2, 3. Чиме је шкотски филозоф David Hume између осталог желео да докаже да се чуда не догађају?

² Да ли верујеш у чуда? Или мислиш да је у  наше научно доба нелогично веровати у чуда — то јест у необичне догађаје који сведоче о надљудској интервенцији? Ако не верујеш у чуда, ниси први. Пре два века шкотски филозоф David Hume имао је исти проблем. Можда су твоји разлози неверовања слични његовим.

³ Humeovi приговори против чуда укључивали су три главне тачке.⁠¹ Као прво, он пише: ”Чудо је повреда природних закона.“ Човек се од памтивека ослања на ове законе. Он зна да предмет који испусти пада на земљу, да сунце ујутро излази, а увече залази, итд. Инстинктивно зна да такви догађаји увек следе неки познати узор. Не догађа се ништа што није у складу с природним законима. Овај ’доказ‘, сматрао је Hume, ”исто је толико потпун колико и сваки аргумент из искуства“ против могућности чуда.

4, 5. Која друга два разлога је навео David Hume да би оповргао могућност чуда?

⁴ Други аргумент који је изнео био је да се људи могу лако заварати. Неки желе веровати у чуда, посебно ако је то у вези с религијом, али многа наводна чуда већ су се показала као обмана. Његов трећи аргумент био је да извештаји о чудима углавном потичу из времена незнања. Што су људи образованији, мање се извештава о чудима. Hume је писао да се ”такви противприродни догађаји никада не дешавају у нашим данима“. Тако је по његовом мишљењу било доказано да се чуда нису никада догађала.

⁵ Све до данашњег дана већина аргумената против чуда темељи се на овим општим принципима. Зато желимо Humeove приговоре испитати по реду.

 Противно природним законима?

6. Зашто је нелогично објашњавати да чуда нису могућа, јер су супротна природним законима?

⁶ Шта рећи на приговор да су чуда̂ ’кршење закона природе‘ и да зато не могу бити истинита? Површно гледано, то би могло звучати уверљиво. Али, испитајмо шта то заиста значи. Обично, чудо може да се дефинише као догађај који се одиграва ван нормалних природних закона. * Ради се о тако неочекиваном догађају да су посматрачи уверени како су постали сведоци надљудског захвата. Humeov приговор, дакле, уствари каже: ’Чуда су немогућа, јер су чуда.‘ Зашто не размотримо све доказе пре него што брзоплето донесемо такав закључак?

7, 8. (а) Зашто данас научници у вези нама непознатих природних закона заступају мање догматска гледишта о томе шта је могуће, а шта немогуће? (б) Шта би ми ако верујемо у Бога требало такође да верујемо у вези његове способности да чини необичне ствари?

⁷ Чињеница је да образовани људи данас, за разлику од Humea, не полазе безусловно од тога да познати природни закони важе свуда и у свако време. Научници су спремни да нагађају да ли у свемиру, поред три познате димензије, дужине, ширине и висине, не постоје још и многе друге.⁠² Постављају теорије о постојању црних рупа, дивовских звезда, које колапсирају у саме себе док им густина практично буде бесконачна. Сматра се да је у њиховој близини структура  свемира толико измењена да је чак време застало.⁠³ Научници чак нису искључили могућност да би време под одређеним условима могло тећи уназад уместо унапред!⁠⁴

⁸ Stephan W. Hawking, професор математике на универзитету Кембриџ, у вези својих размишљања како је свемир постао, рекао је: ”Према класичној теорији општег релативитета... почетак свемира мора да је био сингуларитет бесконачне густине и закривљености свемирског времена. Под таквим би условима затајили сви познати закони физике.“⁠⁵ Према томе, савремени научници не би упорно остали при томе да је нешто немогуће само зато што је супротно нормалним законима природе. Под необичним околностима могу се догодити необичне ствари. Наравно, ако ми верујемо у свемогућег Бога, сигурно ћемо признати његову моћ да проузрочи настанак необичних догађаја — или чуда — ако је то у интересу његове намере (Излазак 15:6-10; Исаија 40:13, 15).

Да ли је посреди превара?

9. Да ли је тачно да су нека чуда само обмана? Објасни свој одговор.

⁹ Ниједан разуман човек неће порицати да су нека чуда кривотворена. На пример, неке особе тврде да могу вршити чудотворна исцељења. Лекар William A. Nolan ставио је себи у задатак да испита такве случајеве. Бавио се бројним наводним исцељењима еванђелистичких чудотворних исцелитеља у Сједињеним Америчким Државама и такозваних психохирурга у Азији.⁠⁶ Резултат? Свуда је само наилазио на разочарење и превару.

10. Да ли треба закључити да су сва чуда превара зато што су нека разоткривена као превара?

 ¹⁰ Да ли такве подвале доказују да се никада нису догодила права чуда? Не безусловно. Понекад чујемо да су фалсификоване новчанице стављене у оптицај, али то не значи да је сав новац фалсификован. Неки болесници полажу велику веру у надрилекаре и лажне лекаре, дајући им много новца. Али, из тога се не може закључити да су сви лекари варалице. Неки уметници су с много спретности фалсификовали слике ”старих мајстора“. Међутим, то не значи да су све слике фалсификати. Тако ни чињеница да су нека наводна чуда очигледна превара не значи да се права чуда не могу никада догодити.

’Чуда се данас не догађају‘

11. Како гласи трећи приговор Davida Humea против схватања да чуда постоје?

¹¹ Трећи приговор био је сажет речима да се ”такви противприродни догађаји никада не дешавају у нашим данима“. Hume није никада видео чудо и зато је одбијао да верује да се чуда могу догађати. Међутим, овај начин закључивања је недоследан. Сваки човек који размишља мора признати да су се пре живота овог шкотског филозофа догађали ”чудновати догађаји“ који се  за време његовог живота нису поновили. Какви догађаји?

12. Који се зачуђујући догађаји из прошлости не могу објаснити природним законима који данас делују?

¹² На пример, започео је живот на Земљи. Затим су наступили извесни облици свесног живота. Коначно се појавио човек, обдарен мудрошћу, маштом, способношћу да воли и даром савести. Ниједан научник не може на темељу данас делујућих природних закона да објасни одвијање ових зачуђујућих догађаја. Али, ми имамо живе доказе да су се догодили.

13, 14. Које су ствари данас саме по себи разумљиве, а на које би David Hume гледао као на нешто противприродно?

¹³ А како је са ”чудесним догађајима“ који су се збили од времена Davida Humea? Претпоставимо да можемо вратити време уназад и причати му о данашњем свету. Како бисмо му објаснили да неки пословни човек у Хамбургу може да разговара с неким ко се налази у Токију удаљен хиљадама километара, а да чак не мора да напреже свој глас; да фудбалска утакмица која се игра у Шпанији може уживо да се гледа у читавом свету; да летелице, знатно веће од океанских бродова Humeovog времена, могу да се одигну с површине Земље и сатима носе скоро 500 путника кроз ваздух хиљаде километара? Да ли можемо замислити његов одговор? ’Немогуће! Такви противприродни догађаји не дешавају се у нашим данима никада.‘

¹⁴ Али, такве ’чудесне ствари‘ ипак се дешавају у нашим данима. Зашто? Јер је човек применом научних принципа, о којима Hume није имао представе, научио да конструише телефоне, телевизијске  пријемнике и авионе. Зар је онда тешко веровати да је Бог у прошлости при одређеним приликама нешто чинио на начин који ми још не разумемо и зато означавамо чудом?

Како можемо знати?

15, 16. Ако су се чуда заиста догађала, како можемо знати за њих? Како би то могао да предочиш?

¹⁵ Само рећи да су се чуда могла догодити, наравно, још увек не значи да су се и догодила. Како можемо ми данас, у нашем 20. веку, знати да ли је Бог у библијска времена кроз своје слуге на Земљи заиста чинио чуда или није? Коју врсту доказа би ти прихватио? Замислимо једног становника прашуме који је живео на примитивном степену и доведен је у неки велеград. Како ће он свом народу по повратку да опише чуда цивилизације? Не би био у стању да објасни како функционише аутомобил или зашто музика свира из носивог радија. Не може ни да изради компјутер да би доказао да тако нешто постоји. Дотични може само да исприча оно што је видео.

¹⁶ Ми смо у истом положају као и племенски другови овог човека. Ако је Бог заиста чинио чуда, можемо то сазнати само од очевидаца. Очевици не могу да објасне ни како су се чуда догодила нити могу да их понове. Могу само да нас известе шта су видели. Очевици су, наравно,  могли бити преварени. Без даљњег су такође могли да преувеличају или нешто криво известе. Да би њихово сведочанство било за нас веродостојно, морамо знати да ли су ти очевици истинољубиви и достојни поверења и да ли су доказали да имају добре потицаје.

Најбоље посведочено чудо

17. (а) Које је најбоље посведочено чудо у Библији? (б) Које су околности довеле до Исусове смрти?

¹⁷ Најбоље посведочено чудо у Библији је ускрсење Исуса Христа; може се такорећи употребити као случај за испитивање. Размотримо најпре пренете чињенице: Исус је био ухапшен увече 14. нисана — према нашој данашњој подели седмице у четвртак увече. * Доведен је пред вође Јевреја који су га оптужили за богохуљење и осудили на смрт. Затим су Јевреји предали Исуса римском намеснику Понтију Пилату који је попустио њиховом притиску и изручио Исуса на погубљење. Следећег дана, у петак — према јеврејском календару још увек 14. нисана — био је прибијен на мученички стуб, а неколико сати касније је умро (Марко 14:43-65; 15:1-39).

18. Како је, према Библији, почео да се шири извештај о Исусовом ускрсењу?

 ¹⁸ Након што је један римски војник пробо Исуса копљем у страну да би се уверио да је заиста мртав, било је Исусово тело положено у нову гробницу. Следећег дана, 15. нисана (петак/субота), био је сабат. Али, у зору 16. нисана — дакле, у недељу ујутро — неки су ученици отишли до гроба, затекавши га празног. Убрзо се проширила вест да је Исус виђен жив. Почетна реакција на ове извештаје била је иста каква би била и данас: неверица. Чак ни апостоли нису желели да верују. Међутим, кад су властитим очима видели Исуса живог, морали су коначно признати да је ускрснуо (Јован 19:31–20:29; Лука 24:11).

Празан гроб

19-21. (а) Како су, према Јустину Мученику, деловали Јевреји против хришћана који су објављивали Исусово ускрсење? (б) У шта можемо бити сигурни у вези Исусовог гроба на дан 16. нисана?

¹⁹ Да ли је Исус заиста ускрснуо или се све то темељи на измишљотини? Људи су се тада по свој прилици питали да ли се Исусово тело још увек налази у гробу. Исусови следбеници сигурно би се нашли у тешком положају да су њихови противници могли указати на то да се његово тело налази у гробници. Тиме би могли доказати да он није ускрснуо. Међутим, не постоји извештај да су они то учинили. Уместо тога, према Библији, војницима који су били одређени да чувају гроб дали су новац, подстичући их: ”Кажите: ’Ученици његови дођоће ноћу и украше га, кад смо ми спавали‘“ (Матеј 28:11-13). Такође имамо доказе ван Библије да су јеврејски вође поступили на тај начин.

 ²⁰ Отприлике век после Исусове смрти Јустин Мученик је написао дело под насловом Дијалог с Трифоном. У њему каже: ”Ви [Јевреји] сте изабрали одабране људе и послали их по читавом свету, а објављивали су да је једна безбожна и опака секта потекла од неког Галилејца Исуса, варалице кога смо ми разапели, али његови ученици су га ноћу украли из гробнице у коју је био положен.“⁠⁷

²¹ Дакле, Трифон је био Јевреј, а овај Дијалог с Трифоном био је написан да би одбранио хришћанство од јудаизма. Према томе, невероватно је да би Јустин Мученик поставио такву тврдњу — наиме, да су Јевреји оптужили хришћане за крађу Исусовог тела из гроба — ако Јевреји нису подигли такву оптужбу. Иначе би му се лако могла доказати лаж. Јустин Мученик могао је то рећи само ако су Јевреји заиста изаслали такве гласнике. А то су учинили само онда ако је 16. нисана 33. н. е. гроб заиста био празан и ако нису могли да укажу на Исусово тело као на доказ да није ускрснуо. Али, шта се догодило, с обзиром да је гроб био празан? Да ли су ученици украли тело? Или је било уклоњено на натприродан начин као доказ да је Исус заиста ускрснуо?

Закључак лекара Луке

22, 23. Који се образовани човек првог века позабавио Исусовим ускрсењем, и који су му извори информација стајали на располагању?

²² Један високо образовани човек првог века, лекар Лука, пажљиво је испитао доказе (Колошанима 4:14). Лука је написао две књиге које су данас део Библије: једна је Еванђеље, тј. историја Исусове службе, а друга, под називом Дела  апостола, прича историју ширења хришћанства у годинама после Исусове смрти.

²³ У уводу свог еванђеља Лука наводи читав низ доказа који су му стајали на располагању, али који нама данас нису више доступни. Он спомиње писане документе о Исусовом животу које је консултовао. Такође извештава да је разговарао с очевицима Исусовог живота, смрти и ускрсења. Затим каже: ”Испитавши пажљиво све од почетка“ (Лука 1:1-3). Лука је очигледно предузео темељна испитивања. Да ли је био добар историчар?

24, 25. Шта многи признају Луки у вези његове квалификације као историчара?

²⁴ Многи су потврдили да јесте. Sir William Ramsay одржао је године 1913. предавање о историјској вредности Лукиних дела. До каквог је закључка дошао? ”Лука је био прворазредни историчар. Нису само веродостојна његова образложења чињеница; он је поседовао и прави осећај за историју.“⁠⁸ У новије време стручњаци су дошли до истог закључка. У делу The Living Word Commentary пише у уводу Лукине књиге: ”Лука је био како историчар (и то тачан) тако и теолог.“

²⁵ Као што др David Gooding, некадашњи професор за старозаветни грчки у северној Ирској, објашњава, Лука је био ”древни историчар у традицији  историчара Старог завета и Тукидида [једног од најуваженијих историчара антике]. Попут њих, и он је уложио труд да испита изворе, изабере материјал и да га распореди... Тукидид је објединио ову методу с пасијом историјске тачности; не постоји разлог за претпоставку да је Лука учинио мање.“⁠⁹

26. (а) Како је Лука гледао на Исусово ускрсење? (б) Шта је могло да га учврсти у том закључку?

²⁶ Који закључак је овај заиста способан човек извео из чињенице да је Исусов гроб 16. нисана био празан? Како у свом еванђељу, тако и у Делима апостола, известио је он као чињеницу да је Исус ускрснуо из мртвих (Лука 24:1-52; Дела 1:3). У то није нимало сумњао. Можда је његова вера у чудо ускрсења била ојачана његовим личним искуствима. Како се чини, он истина није био очевидац ускрсења, али из властитог искуства извештава о чудима које је чинио апостол Павле (Дела 14:8-10; 20:7-12; 28:8, 9).

Они су видели ускрснулог Исуса

27. Ко је између осталог тврдио да је видео ускрснулог Исуса?

²⁷ Два Еванђеља традиционално се приписују људима који су познавали Исуса, видели га како умире и посведочили да су га видели после његовог ускрсења. Ради се о апостолу Матеју, бившем убирачу пореза, и Јовану, омиљеном Исусовом апостолу. Један други библијски писац, апостол Павле, такође извештава да је видео ускрснулог Христа. Павле спомиње још даљње особе по имену које су виделе Исуса после његове смрти живог и каже да се једном приликом Исус појавио ”пред више од пет стотина браће“ (1. Коринћанима 15:3-8).

28. Како је Исусово ускрсење деловало на Петра?

 ²⁸ Међу очевице које Павле наводи спада и Јаков, Исусов телесни полубрат, који мора да је познавао Исуса од малих ногу. Други је апостол Петар, за кога историчар Лука извештава да је само неколико седмица после Исусове смрти дао неустрашиво сведочанство о Исусовом ускрсењу (Дела 2:23, 24). У првој од две посланице у Библији које се традиционално приписују Петру, показује он да је његова вера у Исусово ускрсење чак много година после овог догађаја за њега још увек била велики извор снаге. Писао је: ”Благословљен Бог и отац нашега Господа Исуса Христа, јер нам је према својој великој милости дао ново рођење за живу наду кроз ускрсење Исуса Христа из мртвих“ (1. Петрова 1:3, NW).

29. Каквим упечатљивим доказима располажемо, иако не можемо да разговарамо с очевицима?

²⁹ Као што је Лука могао да разговара с људима који су тврдили да су видели Исуса после његове смрти и с њим разговарали, тако ми можемо читати речи које су записали неки од њих. А можемо сами да просудимо да ли су били преварени, да ли покушавају да преваре нас или су заиста видели ускрснулог Христа. Али, говорећи отворено, није могуће да су били преварени; јер међу њих спадају Исусови најближи пријатељи који су били с њим до његове смрти. Неки су били очевици његове агоније на мученичком стубу. Видели су како крв и вода теку из ране коју му је војник нанео копљем. Као и војник, и они су знали да је Исус био сигурно мртав. Касније, они кажу, видели су Исуса живог и чак су с њим разговарали. Не, они нису могли бити преварени. Да ли су можда желели својом  тврдњом да је Исус ускрсао, да преваре друге? (Јован 19:32-35; 21:4, 15-24).

30. Зашто је немогуће да су очевици Исусовог ускрсења лагали?

³⁰ Да бисмо на то одговорили, морамо само поставити следеће питање: Да ли су они сами веровали у оно што су рекли? Да, сасвим сигурно. За хришћане — укључујући оне који су тврдили да су били очевици — ускрсење Исуса Христа било је читав темељ њиховог веровања. Апостол Павле је рекао: ”Ако Христ није устао, узалуд дакле наше проповедање, а узалуд и вера наша... Даље, ако Христ није устао, вера вам је узалудна“ (1. Коринћанима 15:14, 17, NW). Да ли звуче тако речи неког човека који лаже када каже да је видео ускрснулог Христа?

31, 32. Које жртве су чинили први хришћани, и зашто је то уверљив доказ да су говорили истину кад су објављивали да је Исус ускрснуо?

³¹ Размислимо такође шта је у оним данима значило бити хришћанин. То није доносило ни углед, ни моћ, ни богатство. Сасвим супротно. Многи од првих хришћана су за вољу своје вере дали ’с радошћу да се разграби њихово имање‘ (Јеврејима 10:34). Бити хришћанин значило је водити живот који је са собом доносио жртве и прогонства, а често је завршавао срамотном и болном мученичком смрћу.

³² Неки хришћани су потицали из добростојећих породица, на пример апостол Јован, чији је отац поседовао у Галилеји очигледно цветајући рибарски занат. Многи су имали добре изгледе за будућност, као на пример Павле, који је био ученик чувеног рабина Гамалијела и управо у време кад је прихватао хришћанство почео је да се истиче у очима јеврејских вођа (Дела 9:1, 2;  22:3; Галатима 1:14). Међутим, сви су они окренули леђа ономе што је нудио свет, да би ширили вест која се темељила на чињеници да је Исус ускрснуо из мртвих (Колошанима 1:23, 28). Да ли би поднели такве жртве и на себе преузели такве патње ако су знали да се ради о лажи? Сасвим сигурно не би. Али, били су спремни да трпе и умру за нешто што су знали да се темељи на истини.

Чуда се заиста догађају

33, 34. Пошто је ускрсење заиста уследило, шта можемо рећи о другим чудима у Библији?

³³ Заиста, докази сведока су потпуно уверљиви. Исус је 16. нисана 33. н. е. ускрснуо из мртвих. А будући да се ово ускрсење догодило, онда су и сва друга чуда о којима извештава Библија била могућа — чуда за која такође имамо поуздане извештаје очевидаца. Иста сила која је пробудила Исуса из мртвих оспособила је и Исуса да ускрсне сина удовице из Наина. Такође је опуномоћила Исуса да извршава не баш тако спектакуларна — али ипак крајње зачуђујућа — чудотворна исцељења. Стајала је иза чудотворног храњења мноштва и оспособила је Исуса да хода по води (Лука 7:11-15; Матеј 11:4-6; 14:14-21, 23-31).

³⁴ Дакле, чињеница да Библија извештава о чудима није разлог да посумњамо у њену веродостојност. Штавише, чињеница да су се у библијска времена догађала чуда упечатљив је доказ за то да је Библија заиста Реч Божја. Међутим, постоји још један приговор који се подиже против Библије. Многи тврде да она противречи сама себи и да зато не може бити Реч Божја. Да ли је то тачно?

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 81. страни]

Противници хришћанства тврдили су да су ученици украли Исусово тело. Да је то био случај, да ли би хришћани били спремни да умру за веру која се темељила на његовом ускрсењу?

 [Оквир на 85. страни]

Зашто се данас више не догађају чуда?

Понекад се покреће питање: ’Зашто се данас више не догађају таква чуда попут оних о којима извештава Библија?‘ Одговор је да су чуда у оно време служила одређеној сврси; али, данас Бог од нас очекује да живимо по вери (Абакук 2:2-4; Јеврејима 10:37-39).

На пример, чуда која су се догађала у Мојсијевим данима служила су као писмена препорука самом Мојсију. С једне стране су показивала да га је Јехова употребљавао, а с друге да је савез Закона заиста био божанског порекла и да је требало да Израелци отада буду Божји изабрани народ (Излазак 4:1-9, 30, 31; Деутероном 4:33, 34).

У првом веку чуда су допринела томе да се потврди веродостојност Исуса, а после њега младе хришћанске скупштине. Она су помогла да се разуме да је Исус био обећани Месија, да је после његове смрти телесни Израел као Божји изабрани народ био замењен хришћанском скупштином и да тако ни Мојсијев закон више није био обавезан (Дела 19:11-20; Јеврејима 2:3, 4).

Након апостолских дана време чуда је прошло. Апостол Павле објашњава: ”Да ли су дарови прорицања, биће одстрањени. Да ли су језици, престаће; да ли је спознање, биће одстрањено. Јер имамо делимично спознање и делимично проричемо; али кад дође што је потпуно, биће одстрањено што је делимично“ (1. Коринћанима 13:8-10, NW).

Данас имамо потпуну Библију, која садржи сва откривења и целокупни савет Божји. Имамо испуњена пророчанства и напредно разумевање Божјих намера. Дакле, више не постоји потреба за чудима. Али, Божји дух који је омогућио чуда још увек постоји и производи резултате који пружају исто толико снажан доказ божанске моћи. О томе ће бити говора у једном од следећих поглавља.

[Слика на 75. страни]

Многи поузданост природних закона — на пример, чињеницу да сунце излази сваког јутра — сматрају доказом да се чуда не могу догађати

[Слика на 77. страни]

Стварање Земље као домовине за жива створења био је ’чудесан догађај‘ који није поновљен

[Слике на 78. страни]

Како би некоме ко је живео пре 200 година објаснили достигнућа савремене науке?