Светски извештај

Идите тамо где има људи

Апостол Петар и неки од његових другова, били су искусни рибари. Ипак, било је ситуација када су тешко радили по целу ноћ, а да ништа нису уловили. У две такве прилике, Исус им је рекао где да баце мреже. Они су следили његово упутство, и у оба случаја извукли су необично велик број рибе. Исус је искористио ове прилике да својим ученицима пружи упутства за службу (Лука 5:1-11; Јов. 21:1-17). Кроз „верног и разборитог роба“, он наставља да даје упутства о томе како извршити службу на начин који доноси највећи плод (Мат. 24:45-47, NW).

Током прошле године, сви Јеховини сведоци су били подстакнути да предузму практичне кораке како би достигли више људи добром вешћу. Као прво, била је наглашена будност на могућности да се свакодневно да сведочанство. Затим смо били саветовани да, ако је мало људи код куће, било би мудро озбиљно размислити о сведочењу тамо где би се људи могли наћи.

У недавним месецима мото наше браће у Перуу био је: „Идите тамо где има људи!“ Ми не сведочимо кућама него  људима. Недељом или радним данима ујутру, толико много људи није код куће. Где су? На послу, на аутобуским и железничким станицама, на улици, у продавници, седе у парку. Тамо наша браћа иду да би их пронашли.

У Мексику, сведочење од куће до куће је и даље главни начин проповедања добре вести о Божјем Краљевству. Међутим, прошле године, док су наша браћа настојала да остваре контакт с људима где год се могу наћи, објавитељи и пионири су се могли видети на аутобуским станицама рано ујутру, у болничким чекаоницама, на улицама, паркинзима, у јавним парковима. Можете наћи Сведоке како проповедају свуда и у било које време, дању или ноћу. Једна скупштина је имала припрему када су групе, пет пута на дан, ишле да раде на улици, што укључује аутобуске станице и свугде где се људи обично окупљају преко дана. Започињали су у шест ујутру и проналазили су људе који никада раније нису разговарали с Јеховиним сведоцима. Један човек коме је Сведок пришао док је он ујутру ишао на посао видео је још више објавитеља на улици када је ноћу долазио кући; он је одлучио да би требало да позове једног од њих код себе.

У почетку су неки објавитељи били помало стидљиви у прилажењу људима на јавним местима. Али они који су то урадили почели су да остварују добре резултате. Једна сестра из Аустралије рекла је: „Ја сам стидљива, повучена особа; у ствари, увидела сам да ми је много теже да говорим о истини када се за то пружи прилика. Била сам охрабрена да пробам друга подручја сведочења; знала сам да морам да покушам. Молила сам се Јехови због своје забринутости и одлучила сам да кренем. Али била сам још увек нервозна и наставила сам да се устежем и то је узнемиравало моју савест.“ Коначно, једног дана у аутобусу, она се насмешила једној сапутници и започела разговор с њом. Следећег дана сестра је једној младој жени понудила трактат. Када су се среле недељу дана касније, објавитељка је рекла да иде да води један библијски  студиј. На њено изненађење, та млада жена је желела да пође с њом. Ускоро је и с њом започет студиј помоћу књиге Спознање.

Објавитељи у Аргентини приметили су да су неки људи, који нису примали Сведоке на својим вратима, разговарали с њима на улици. Све што је потребно, било је једно једноставно, правовремено питање, као на пример: „Да ли се слажете са смртном казном?“ У једној другој прилици, једна жена коју су срели на улици, увек је желела да разговара са Сведоцима, али њен муж јој то не би дозволио. Изван куће она је била слободна да разговара. Након дугог разговора, прихватила је библијски студиј у кући једне Сведокиње.

Две објавитељке су у Сједињеним Државама пришле једном паркираном ауту и понудиле часописе младој жени која је унутра седела. Оне причају: „Док је прихватала часописе, бризнула је у плач. Запазиле смо да је читала Библију. Рекла је да је желела да угоди Богу али није знала како.“ Жена им је рекла: „Молила сам се да Бог пошаље неког ко може да ми помогне.“ Није било тешко започети студиј с њом.

С обзиром на њихове напоре да сведоче на пословном подручју, једна група одушевљених Сведока са Новог Зеланда пише: „Посетили смо 650 пословних места, где су већина управника и власника, иако запослени, повољно реаговали на нашу посету. Изненађујућ број њих имао је Библију на послу.“

Узевши к срцу дате препоруке, нека браћа из Аустрије почињу да сведоче у пола шест ујутру. Они одлазе на једно место близу границе, где се камионџије одмарају преко ноћи. Многи од камиона су из Источне Европе, и неки од возача нису никада раније чули за Јеховине сведоке. Браћа одлазе опремљена с литературом на 20 језика, и три до четири објавитеља могу уручити између 50 и 70 часописа за само два сата. Иако је тешко извршити накнадне посете, надамо  се да ће нешто семена ухватити корен и расти (Проп. 11:1).

Једна сестра из Италије, запазила је да неки од оних који нису код куће, проводе време на плажи. Тамо је и срела једног младића из Сенегала. Уручила му је књигу Mankind’s Search for God. У њој је написала: „Желим да пронађете правог Бога, Онога који је мене и моју породицу научио да поштујемо људе свих раса, боја коже и језика“. Он је одлучио да ће, када се врати у Сенегал, потражити Јеховине сведоке. Какво је само изненађење за њега било када је сазнао да су, док је он био на путу, Јеховини сведоци студирали с његовом мајком! Ускоро је цела породица учествовала у студију.

Један покрајински надгледник из Перуа, организовао је једну групу за сведочење на аутобуском терминалу отвореног типа. Место је било пуно људи. Аутобуси су полазили у свим правцима. Било је лако приступати полицајцима који су били на дужности, онима који су продавали припремљену храну путницима и људима уопште. Један брат се попео на аутобус који је већ био пун и, уз дозволу возача, подигао два часописа и објавио: „Имам најновије часописе Кулу стражару и Пробудите се! за вас за читање на вашем путовању.“ Уследила је подужа тишина, а затим је један човек позади рекао: „Узећу два комада.“ Затим су још један а ускоро су и други почели да траже часописе, дајући скромне прилоге за дело. Брат је питао да ли би неко желео да их неко посети на њиховим разним одредиштима. Наравно, неколико је радо дало своја имена и адресе. Довољно гласно да би је свако могао чути, једна старија дама је рекла: „Средите тамо да ме неко сигурно посети. Желим да разумем више из моје Библије.“

Једна објавитељка из Сједињених Држава, запазила је да се ученици средњих школа окупљају на одређеним градским улицама близу школе током њихове паузе за ручак. Једна група објавитеља се добро припремила и кренула да им приступи, уз изврсне резултате.

 Да би достигли одређене групе људи, неки објавитељи су научили други језик. На Шетландским острвима, на северној обали Шкотске, два пионира су научила руски како би сведочили руским морнарима који су проводили шест месеци сваке године рибарећи на овим обалама. Пионири користе брзе чамце како би пришли већим бродовима на којима раде ови људи.

Једна сестра пионир са Хаваја, добровољно се јавила да сведочи на аеродрому. Многи су радо прихватили литературу. На њеном првом одласку на аеродром, било је успостављено неколико студија. Разговарала је с два млада војника који су се управо вратили са своје дужности из Египта. Један од њих је рекао да је његова мајка Сведокиња. Дошао је у Дворану Краљевства и прихватио је библијски студиј. Други војник је имао многа проницљива питања јер га је његов посао изложио стварима које су га навеле да се пита шта је сврха живота. Он је такође дошао у Дворану Краљевства и затражио библијски студиј.

Једна пионирка из Аргентине, открила је да је практично користити телефон за сведочење. Сваког дана када се врати кући из службе, назива један или два броја. Она прича: ’Једног дана окренула сам неки број и јавила се једна девојка. Питала сам је шта мисли да ли је могуће икоме веровати. Њен одговор је био кратак и јасан: „Не“. Представила сам се и објаснила да је сврха мог позива да је уверим да постоје људи којима можемо веровати упркос стању у свету. Она је инсистирала на томе да не може веровати никоме, ни својој породици, па ни мајци. Почела сам да користим Библију. Рекла је да је покушала да чита Библију али је није могла разумети. Прокоментарисала сам да су Бог и Исус заинтересовани за људе а тако и ми. Договорили смо се да се нађемо испред врата Дворане Краљевства. Није се појавила. Сместа сам је позвала, и она је објаснила да је било неопходно да смести оца у болницу и да је покушала да ме назове. Поново смо се договориле за сусрет. Овог пута је дошла и била је задивљена добродошлицом која јој  је указана, нарочито од стране младих Сведока. Она сада студира два пута недељно, добро напредује с књигом Спознање и долази на све састанке. Изврстан резултат једног телефонског позива!‘

И даље је велики изазов добром вешћу достићи људе на удаљеним подручјима Исланда. Један мисионар са источне обале добро користи телефон. Он путује једанпут месечно да посети и води студије с једном групом на око 300 километара удаљености. Током сваке посете, он одржи и једно јавно предавање и води Студиј Куле стражаре. Ове заинтересоване особе затим имају своје библијске студије путем телефона. Комбинујући две телефонске линије и користећи телефоне који имају и слушалицу и микрофон, могуће је да и до пет особа у три различита дома има симултано студиј. Када води студије путем телефона, водитељ постави питање за одломке пре него што их прочита. Сви добијају пуно охрабрења кроз студирање Библије на овај начин. Најмање шест студија се води сваке недеље.

Док се бринула за свог мужа који је дуже време био болестан, једна сестра са Бахама је сведочила поштом. Сваког јутра она би проводила неко време пишући писма женама наведенима у телефонском именику. Користила је информације из књиге Расправљање и понудила бесплатан кућни библијски студиј. Једног дана, једна жена је телефонирала сестри и рекла да би веома ценила библијски студиј. Жена је испричала да када је примила писмо, својој сарадници је рекла да јој је Бог казао да треба да студира Библију. Упркос снажном противљењу од њене мајке и једног свештеника, ова жена је фино напредовала. Почела је редовно да посећује састанке, исписала се из цркве и крстила се.

Једна 79-годишња сестра која живи у једном сеоском подручју Јапана, има озбиљне здравствене проблеме. Али из захвалности Јехови, она је пионир. Свакодневно из здравствених разлога пешачи по два-три сата, користећи трску или се нагињући на колица ради ослонца. Дуж пута, она пријатељски прилази другима и разговара с фармерима на  пољима. Пажљиво бележи адресе заинтересованих особа. Као резултат, она има више од 100 људи на својој рути с часописима, уручује 600 часописа месечно, извештава око 200 накнадних посета и води три библијска студија.

Неки објавитељи су могли да баце своје мреже, духовно говорећи, у воде где се врло мало рибарило. У Мексику, нарочито дуж планинских венаца (ланаца) у држави Оаксака, постоје подручја која је тешко достићи и због тога се ретко обрађују. Језик којим се овде говори није шпански, већ михи или масатејко дијалект. Недавних година, нека браћа из Техуакана, из државе Пуебле, почели су да путују по многим градовима у овом подручју како би сведочили. Двадесет пет пионира који су дошли да помогну сада живе и раде на том подручју, а има и 15 локалних општих пионира. Добри резултати су очигледни јер ту је сада 13 скупштина.

Један пар који је живео изван своје домовине 28 година, отишао је у превремену пензију и вратио се на Филипине да пионири. Путовање од њихове куће у граду Кавити до Трејси Мартирес, где постоји посебна потреба, траје по читав сат сваки пут. Да ли је то вредно труда? Пре годину и по дана, тамо је било само 19 објавитеља у скупштини. Овај пар сада води 28 библијских студија, а цела скупштина је недавно известила 98. Заиста плодно подручје!

Приличан број наше браће прво је радио у подручјима где је посебна потреба у оквиру своје земље, а затим се преселио у друге земље. На пример, током задњих неколико година, неких 40 браће (браће и сестара који нису у браку, младих брачних парова и читавих породица) преселило се из Канаде, Сједињених Држава, Француске, Немачке, Шпаније, Шведске и Јапана у Хондурас. Многи од њих пребацили су се из Квебека. Раније су се преселили у Квебек да помогну, али када је дело било добро утврђено у том делу Канаде, почели су да траже нова „места за рибарење“. И на овом новом терену они имају изврсне резултате.

 Африка

У свом првом писму Коринћанима, апостол Павле је написао: „Али ми не примисмо духа овога света, него Духа који је од Бога, да познамо што нам је Бог милошћу својом даровао“ (1. Кор. 2:12). Тај дух је заиста био очигледан међу Јеховиним сведоцима у Африци, и он их је издвајао од себичног и узбурканог света који их окружује.

Неутралност, непристраност и љубав коју показују Јеховини сведоци привлаче људе Јеховиној Речи и његовој организацији. Један брат из Заира у вези с тим пише: „У селу Мониги, на периферији Гоме, Хуту и Тутси људи више не посећују цркве хришћанства, како би избегли етничке нападе једни на друге док су унутар цркве! Откад се већина избеглица вратила у Руанду, остала популација у два суседна села зна да је једино место где се Хуту и Тутси мирно окупљају Дворана Краљевства Јеховиних сведока. Отуда, многи од њих траже библијски студиј.“

Након 30 година грађанског рата, Ангола почиње да живи у релативном миру. Јеховини сведоци то добро  користе да би сведочили о Божјем Краљевству. У неким подручјима одазив је изванредан. Након четворогодишње паузе, један покрајински надгледник је коначно могао да посети неке скупштине у северној провинцији Уиже. Биле су начињене припреме за јавно предавање, а 75 објавитеља је било узбуђено што је имало 794 присутних! На југу земље, били су успостављени мисионарски домови у Бенгвели и Намибеу. Са 108 394 присутних на Меморијалу, од чега 28 969 објавитеља, ту још има пуно тога за рад.

Једна сестра пионирка из Адис Абебе, у Етиопији,  ишла је кући након службе на терену. Испред улаза у кућу, једна жена је држала своје дете на крилу. Изненада, четворогодишњакиња се отела и полетела према нашој сестри с раширеним рукама да би била поздрављена. Наша сестра није познавала ту породицу, али је искористила ову прилику да приступи мајци и упита да ли би могле да попричају унутра. Када је пионирка почела да сведочи о нади Краљевства, жена је почела да плаче. Упитана за разлог, испричала је да се припремала да се отрује. Баш када се молила Богу, питајући зашто је напуштена, дете је привукло пажњу наше сестре. Жена је почела да набраја своје многе проблеме. Наша сестра ју је утешила, и то је водило право до библијског студија. Упркос противљењу од стране породице, она добро напредује у истини.

Стела, једна студенткиња на универзитету у Нигерији, трагала је за истином. Након што је неколико година провела као пентекосталац, мислила је да је пронашла праву религију. Одлучила је да напише књигу како би показала да су све друге религије криве. Међутим, док је правила листу проминентних религија око ње, увидела је да не зна баш много о Јеховиним сведоцима. „Посећиваћу њихове састанке три месеца како би сазнала нешто о њима“, рекла је у себи. Тог викенда, отишла је на покрајински састанак. До краја програма, почела је да гаји сумње о својој властитој религији. Следеће седмице, отишла је у локалну  Дворану Краљевства. Такође је прочитала што је више публикација Сведока могла наћи. Након свог трећег састанка, пришла је једном скупштинском старешини и рекла: „Брате, крсти ме. Ја сам сада једна од вас.“ Брат је објаснио да постоје неке ствари које треба да сазна пре него што би могла да се крсти. Затим јој је дао књигу за студиј. Стела је то прочитала за два дана и затим се вратила код старешине и рекла: „Брате, завршила сам књигу. Крсти ме.“ Тај старешина је начинио припреме да једна сестра студира с њом, и неколико месеци касније, Стела се крстила.

Наша браћа у Малију увиђају да су хришћански састанци међу љубазним припремама које је Бог начинио за своје слуге. Они желе да и новозаинтересоване особе то увиде, тако да настоје да се нови удобно осећају. Један од њих је написао следеће: „Први пут када сам посетио Дворану Краљевства био сам заиста одушевљен свим срећним лицима и љубављу која ми је била показана. Пошто сам неколико минута закаснио, сео сам са̂м. Истог момента један млади пар ми је пружио Библију и примерак Куле стражаре. Након састанка готово сви у Дворани Краљевства су ми пришли и руковали се са мном и потрудили да мој боравак буде најугоднији. Напустио сам Дворану с три књиге — Библијом New World Translation, Највећи човек који је икада живео и Ти можеш заувек да живиш у рају на земљи. Те исте вечери почео сам да читам, и први пут сам сазнао да је Божје име Јехова.“

У школи у Сијера Леонеу, Стефан је био шиканиран од стране својих школских другова зато што није учествовао у њиховим разговорима о сексуалном неморалу, и није се упуштао у блуд. Неки од њих су, а да он то није знао, написали једно љубавно писмо у његово име одређеној девојци у школи. Девојка му је пришла и рекла: „Добила сам твоје писмо и слажем се, али ми ниси пришао.“ Брат је био изненађен и одговорио је да јој он није ништа написао. Већ  следећег дана, донео је у школу своју књигу Млади питају — практични одговори на њихова питања. Позвао је девојку и своје школске другове и продискутовао с њима о теми „Секс и морал“. Касније, његови школски другови су покушали поново исту ствар. Наш млади брат је поново користио књигу Млади питају да с њима размотри хришћанско понашање. Постепено, већина ових „гњаватора“, како их је он звао, напустила је школу. Неколико оних који су остали поштовали су га због његовог храброг моралног интегритета.

Објавитељи у Свазију, увиђају да је лако уручити књигу Спознање, и једна пионирка је писала о једној жени с којом је обрадила девет поглавља за само десет студија. У вези с тим студентом, она је рекла: „Није пропустила ни један скупштински састанак од свог првог студија. У Свазију је посао тешко наћи, тако да ако ти је понуђен посао па макар и за оскудну зараду, прихваташ. Комшиница моје студенткиње ју је позвала да иде с њом у локални казино, где се водио разговор за запослење крупијеа. Моја студенткиња је одбила, говорећи да не жели да пропусти свој библијски студиј касније то вече. Комшиница јој је затим понудила да плати за такси како би се могла вратити на време. Ипак је моја студенткиња одбила. Када ми је рекла о томе, питала сам је зашто мисли да хришћани не могу радити у казину. Рекла ми је да из оног што је научила на свом студију Библије, Јехова не одобрава коцкање. Додала је: ’С обзиром да волим Јехову и желим да вршим његову вољу, како бих могла радити у казину?‘“ Пионирка је поставила проницљиво питање: „Они доста плаћају, а то би ти помогло да купиш ствари које су ти потребне. Зар Јехова то не би разумео?“ Студенткиња је указала на књигу Спознање и рекла пионирки да је видела у Матеју 6:33 да ће се Јехова ако га стави на прво место увек бринути за њу и помоћи јој у свим проблемима.

 Азија и пацифичка острва

Подружница у Индији надгледа огромно поље — око једне шестине светске популације. У јулу је извештен 23. узастопни највећи број објавитеља. Појачан рад Преводилачког одељења чини литературу доступном за више језичких група, од којих неке укључују милионско становништво. Књига Спознање је прошле године била штампана на 11 индијских језика. Брошура Шта Бог захтева од нас? била је издата на 20.

Ове године први пут је једна наша брошура у боји постала доступна на асамском, кхаси, конкани (деванагари), манипури и на тибетском језику. Да би се достигло 250 милиона људи у источним и североисточним деловима земље, поклоњена је посебна пажња за осам главних језичких група за које имамо мало или уопште немамо литературе. Браћа напорно раде у складу с пророчанским обећањем да ће људи од свакога „племена, народа и језика“ стајати оправдани пред Јеховиним престолом на крају старог система (Откр. 7:9, 10).

 Видео-касете Заједнице помажу људима да уче о величини активности Јеховиних сведока. Одлучан да добро искористи ову припрему, један брачни пар из Аустралије, начинио је списак људи којима би могао показати различите касете. Они који су радо одгледали један или више програма били су њихов породични лекар, њихов рачуновођа, њихов поштар, један мисионар хришћанског света кога су срели на једној вечери и локални свештеник. За кратко време овај пар је показао касету Организација 70 особа, касету Пророчанство 35, а Љубичасти троуглови 19. Осморо који су видели касете сада студирају књигу Спознање, а четворо њих сада су објавитељи.

Притисак да се остане на традиционалном начину породичног живљења у неким клановима на Соломоновим острвима много отежава заинтересованим особама да пригрле истину. Тако је једна жена која је пристала да студира Библију ускоро била под притиском гомиле рођака. У складу са обичајем, рођаци могу посетити неку породицу и остати данима, често пунећи кућу и такође захтевајући оброке. Међутим, та жена је наставила са својим студијем, користећи брошуру Радуј се заувек животу на земљи! На њено изненађење, једног дана је њен муж, службеник владе, пристао на студиј. Он је ускоро увидео потребу за породичним библијским студијем, а рођацима који су их посећивали помогли су да схвате да то не сме бити прекинуто. Рођаци су такође научили да жвакање бетелових ораха, пушење и прекомерно пијење пива више није допуштено у његовом дому. Река сталних посетилаца ускоро се смањила. Муж је добро познат, и људи су били задивљени видевши промене које су се одвијале. Као крштени објавитељ, наш нови брат проводи многе сате делећи истину с људима који желе да знају: „Шта то има у тој религији?“ Његова жена и деца такође показују добар напредак.

Када су Сведоци на Тахитију почели да разговарају с Ремијем и младом женом с којом је он живео, он је био  члан кик-бокс клуба. Био је победник у многим борбама тако да је био изабран да се такмичи изван Тахитија. Сматрао је да је нерањив. Коцкао се у казинима и кући се свађао са женом с којом је живео. Његов изглед је био еготистичан. Да ли би истина могла стварно помоћи таквој особи? Упркос противљењу његове породице, прихватио је студиј. Библијска истина је постепено обликовала његово гледиште. Напустио је посао који се косио с библијским начелима, оставио је кик-бокс и коцкање. Свађе код куће су постале ређе. Венчао се како треба и његово гледиште на живот се тотално променило. Оно што му је сада драгоцено јесу духовне ствари које је стекао за себе и своју породицу као резултат усвајања спознања Јехове, правог Бога.

Понгплиу је сестра из Тајланда која је имала ниско световно образовање. Међутим, као општи пионир, служби за Јехову даје истакнуто место у свом животу. Док је ишла према Дворани Краљевства једне недеље после подне, видела је да су улазна врата једне велике куће била отворена. Никада нико није био ту када је она долазила. Понгплиу је смогла храбрости, отишла до капије и позвала домаћина. Жена из те куће је радо прихватила два часописа. На накнадној посети, жена је питала Понгплиу колико има световног образовања. Када је она одговорила да је завршила само четири разреда, дама је у чуду запитала: „Како то да ви знате пуно ствари које ја не знам? Ја сам дипломирала на универзитету.“ Такође је признала да је много пута пролазила својим колима с климатизацијом док је Понгплиу пешачила по врућем сунцу. Затим је додала: „Нисам знала где идете, али увек сте изгледали тако срећно и задовољно. Ја такође могу да изгледам срећно из далека, али ако погледате изблиза, видећете да нисам срећна. Мора да је ваше библијско спознање то што вас чини срећном. Хоћете ли ми донети Библију и студирати са мном?“

 Европа

Док су учествовала у раду од куће до куће у Летонији, два објавитеља су срела Светлану, која је слушала док су читали Јована 17:3. Показали су јој како студирати Библију помоћу књиге Спознање. Након студија питали су је када би желела да наставе. „Сутра“, учтиво је одговорила. Када је након сваког студија била упитана за следећи састанак, она је одговорила: „Сутра.“ Сваки пут су осмотрили по једно поглавље из књиге Спознање.

Након десет дана директно је погледала онога ко је водио студиј и рекла: „Желим да будем богобојазна особа. Шта треба да радим?“ Прихватајући савет који јој је дат, брзо је учинила скупштинске састанке важним делом свог живота и живота своје деце. На трећем састанку, почела је да даје коментаре. Књига Спознање је била завршена за четири седмице плус један дан. Када је студирала 12. поглавље, бацила је спиритистичку литературу. На 14. поглављу престала је да се шверцује и почела је да плаћа карте када путује возом. Рекла је: „Након сваког студија  осећала сам се чистије и чистије.“ По завршетку 15. поглавља, почела је с породичним студијем иако је испрва то било тешко. Осамнаесто поглавље је уверило Светлану да је неопходна служба на терену и крштење.

Пре него што је упознала истину, Светлана је живела прилично необузданим животом. Након једног доживљаја који ју је гадно шокирао, одлучила је да прекине оно што је радила, али живот је био испразан. Међутим, то је почело да се мења када је почела да усваја спознање Јехове. Сада она каже: „Тако сам срећна... Волим Јехову и браћу, и надам се да ћемо моја деца и ја моћи да живимо у рају.“ Након само четири седмице, постала је некрштени објавитељ, и на руском већем скупу у Риги, била је крштена.

Дванаестогодишњи Рајан, из Британије, требало је да припреми говор на тему, „Особа којој се највише дивим“ који би одржао пред својим разредом у школи. Каква изврсна могућност за сведочанство! Рајан је одлучио да говори о Исусу Христу. Добро се припремио и изнео десетоминутни говор, цитирајући стихове да би подупро тачке које је осматрао. У закључку је свакоме ко је био заинтересован понудио књигу Највећи човек који је икада живео. Два примерка која је имао код себе била су жељно прихваћена и наручено је још пет. Следећег дана, понео је шест примерака у школу, уручио их је и било му је затражено још шест. Следећег дана је понео седам примерака, дистрибуисао их и био замољен за још два.

На Фарским острвима, неким ученицима су били додељени школски задаци у којима се захтевало да се прикупе информације о Јеховиним сведоцима. Оно што је било доступно у школи било је неадекватно и заводљиво. Када је млада Сведокиња предложила да донесе неки материјал да га употребе, то је било радо прихваћено. Такође је дала наставнику видео-касету Јеховини сведоци — организација иза имена. Он је то приказао целом разреду, а  касније те седмице, то је било приказано и другим разредима.

Када је један млађи човек из полиције у Грчкој, почео да студира истину, суочио се са снажним противљењем од стране његових рођака. Његов таст је одвео његову жену код свештеника, богослова, а затим код бискупа, који ју је наговарао да се разведе од свог мужа и обећао да ће јој наћи бољег. Када је поново била са својим мужем, могла је видети како је студиј побољшавао његово понашање и приметила је понашање Сведока с којима се он дружио. Студирала је заједно с њим, али су њени родитељи преузели да кћерку овог младог пара крсте у Грчкој православној цркви. Женин отац је претио да ће претући зета и, заједно с другим члановима породице, отишао је у Дворану Краљевста да ствара проблеме. Међутим, олуја се стишала када су тај млади човек и његова жена заузели чврст став за истину. И он и његова жена били су крштени. Сада таст и његова жена имају библијски студиј. Девер, који је учествовао у стварању проблема у Дворани Краљевства, такође се крстио са својом женом.

Да би обновила свој пасош како би путовала из Бугарске да присуствује овогодишњем обласном конгресу у Румунији заједно са својом мајком и дедом и баком, деветогодишња Благомира је требала потпис свог оца, који је напустио породицу пре него што су они постали Сведоци. Отац је чврсто одбио да подржи жељу своје кћерке. Често га је звала да га замоли за пристанак, али безуспешно. Неочекивано, у понедељак те конгресне недеље, Благомирина старија сестра је посетила породицу и рекла баки да ће отац пристати да потпише молбу за пасош. Отишла је без икаквог додатног објашњења. Нико није знао како и где би отац могао да да̂ потпис. Када су се вратиле кући из службе на терену и чуле новости, Благомира и њена мајка су се заједно помолиле: „Јехова, ако је  твоја воља, да треба да будемо заједно на конгресу, молимо те помози нам. Чекаћемо у канцеларији за пасоше сутра ујутру.“ Како би засигурале да су прве тамо, понеле су две хоклице и кренуле од куће у пола пет ујутру. Након неког времена, Благомира је отпешачила до куће свог оца која није тако далеко одатле. Пољубила га је и упитала: „Тата, хоћеш ли доћи? Мајка и ја већ чекамо испред канцеларије јутрос од пет и десет.“ Одмах се спремио и отпратио своју кћерку да би дао свој потпис. Невероватно, пасош је био спреман већ следећег дана, баш на време за путовање следећег јутра! Благомирина мајка је помогла својој кћерки да разуме да је то био јасан доказ Јеховиног постојања и његове љубави према Благомири. Рекла је да би то требало још више ојачати Благомирину одлуку да му заувек служи. Након конгреса, Благомира је поклонила свом оцу нову књигу Тајна породичне среће.

Када је сведочила на улици, једна специјална пионирка из Пољске, срела је младу даму која ју је позвала у своју кућу и чак јој објаснила како да до тамо дође. Међутим, када је Сведокиња стигла у договорено време, нико није отворио врата, иако је могла чути некога унутра. Док је напуштала тај блок, наша сестра је сведочила једном старијем господину који је показао интерес. На следећој посети био је успостављен предиван студиј с њим и његовом супругом. Ипак, сестра је одлучила да поново посети ону младу даму. Гледајући у своје белешке, схватила је да је пре била отишла у погрешан блок. Пожурила је на праву адресу, и дама је била срећна што је види. Када је сестра почела да се извињава, жена је рекла: „Рекла сам свом мужу да сам позвала Јеховине сведоке. Чекао вас је да вас избаци. Била сам толико уплашена и молила сам се у својој соби да не дођете, али веома сам срећна што сте данас дошли.“ Та сестра сада има два изврсна библијска студија и уверена је да су јој анђели у томе помогли.

 Америке

Један брат из Канаде је увидео да је веома тешко да се идентификује као Јеховин сведок и да неформално сведочи на свом радном месту. Али он се молио у вези с тим, смогао храбрости и започео. Његов сарадник је у почетку одбијао његова настојања, али помињање наде у ускрсење, водило је до библијског студија. Те вечери, брат се молио: „Јехова, обећавам да никад више нећу пропустити прилику да говорим својим ближњима. Увек ћу на њих гледати као на будућу браћу и сестре.“ То је и радио. На свом следећем радном месту, радници су му дали надимак Мојсије, због његовог ревносног сведочења у време пауза за ручак и за кафу. Он добро користи видео-касету Заједнице Јеховини сведоци — организација иза имена. До почетка прошле године, 394 особе на његовом радном месту, виделе су касету, не рачунајући њихове породице и пријатеље, а има и листу чекања многих других који такође желе да је виде. Након 14 година проведених у овој фабрици, наш брат је помогао 34 особе да се крсте.

 У Чилеу, били су уложени посебни напори током лета, да се достигну удаљена подручја. Многе породице су искористиле своје одморе на тај начин. Пронашли су људе који су били жедни истине. На бројним острвцима на југу земље живи око 30 000 људи. Браћа су настојала да до њих дођу авионом. Тамо где је могуће они су слетали и сведочили. Тамо где нису могли слетети, они су надлетали села и бацали пакетиће с по два часописа тако да би и тамо, људи могли знати за оно што Јехова намерава да учини помоћу свог Краљевства.

У Доминиканској Републици, није неуобичајено да студенти Библије постану толико одушевљени оним што уче, да почињу да воде библијске студије с другима пре него што им се дозволи да служе као некрштени објавитељи. Након што је један господин неколико месеци присуствовао састанцима у једном већем граду, вратио се у свој планински град и почео да дели с другима оно што је научио. Када су два пионира стигла на ово „необрађено“ подручје, један за другим домаћини су им рекли да су о стварима о којима су пионири говорили већ чули од Радамиза. На крају, браћа су пронашла Радамиза. Пре него што су Радамиз и његова породица почели с личним библијским студијем, он је одвео пионире да посете неке од оних с којима је он студирао. Сада су и он и његова жена крштени.

У Јакуиби, у Боливији, једна локална евангелистичка група, уредила је да једна ТВ станица прикаже један филм који су очигледно направили отпадници. С обзиром на лош утицај тог програма, старешине су одлучиле да посете две ТВ станице и понуде да им плате да прикажу јавности видео-касете Јеховини сведоци — организација иза имена и Библија — књига чињенице и пророчанства. Након што је погледао касете Заједнице, власник једне радио-станице постао је огорчен због погрешних представа у програму отпадника и понудио је да бесплатно направи рекламе за Јеховине сведоке у вези с њиховим долазећим обласним  конгресом. Број присутних је био неуобичајено велик и многе особе честитог срца су почеле да постављају искрена питања када су их Сведоци посетили у служби.

Управа једне велике фабрике стакла у Еквадору, желела је да организује течај о породичним и моралним вредностима за своје раднике. Директор за социјалну помоћ замолио је неке свештенике али без резултата. Чувши за то, један Сведок је назвао директора и показао му један списак тема о којима се говори у нашим часописима. Директор је био импресиониран, изабрао је три теме и припремио двочасовни програм за читаву радну снагу, коју је поделио у седам група од по 30. Три квалификована брата су одржала часове. Публика је била позвана да коментарише и поставља питања. Када се разматрало поштење, један чувар је рекао да сматра да би у одређеним околностима било прикладно украсти. Још један се сложио, говорећи: „Ако је моја мајка болесна а ја немам новца, морам да крадем. Или једноставно треба да је пустим да умре?“ У одговору, брат им је рекао о једном младом оцу који је био дужан три месечне кирије. Ступио је у једну банду лопова и био је убијен у покушају пљачке, остављајући удовицу и троје деце. „С друге стране“, наш брат је објаснио, „поштене особе обично имају добре пријатеље који им помажу у хитним ситуацијама.“ На крају сваког часа, многи су изразили цењење. Други су оставили своје име и адресу и замолили браћу да их посете. Управа је понудила бесплатан примерак књиге Породични живот, свакоме ко би то желео. Шездесет шесторо се уписало. Тако је и књига Највећи човек који је икада живео била стављена у библиотеку уз коју и Млади питају – практични одговори на њихова питања. За време писања овог искуства, наручивање књига је још увек било у току. Управа је била веома импресионирана практичним информацијама и желела је да припреми још један течај за шест месеци.

У Парагвају је једна пионирка уручила књигу Спознање жени која је показала неки интерес али која је променила  тему када јој је понуђен библијски студиј. С временом, она је рекла пионирки да се оно што јој је било показано из Библије не слаже с њеним веровањима, и зато није желела да је Сведокиња и даље посећује. Међутим, месецима касније када ју је пионирка посетила с посебним издањем Пробудите се!, жена је реаговала као да је стрпљиво чекала да сестра поново дође. Објаснила је да је прочитала књигу Спознање, да је то било величанствено, и да је проучавала Библију с троје својих комшија на темељу онога што је научила из 16. поглавља те књиге. Када је наша сестра поново дошла са својим мужем, жена је чекала. Међутим, уместо да је имала студиј у својој кући, одвела их је у кућу код комшинице која је била присутна када су вршене раније посете. С овом комшиницом су отишли у другу комшијску кућу и затим је петоро њих отишло у трећу кућу, где је једна госпођа такође чекала на библијски студиј. Сви добро напредују.

Када је сведочила од куће до куће, једна пионирка из Уругваја, покуцала је на једна врата где се појавила девојчица. Родитељи те девојчице нису били код куће тако да је наша сестра сведочила тој девојчици и она је показала прави интерес. На крају је Сведокиња понудила девојчици редован библијски студиј, али јој је рекла да прво пита своје родитеље за дозволу. Каква ће бити реакција родитеља? На објавитељичино велико изненађење, мајка је рекла да би било сасвим у реду да студира Библију с њеном малом кћерком, али је питала да ли би и остатак породице могао да учествује. Наравно да би могао! Тако се сада редован библијски студиј води с четири члана ове породице — све због сведочанства које је било дато девојчици.

Процењује се да у континенталном делу Сједињених Држава, постоји више од два милиона глувих особа које комуницирају путем америчког знаковног језика. Постоје велики изазови у обављању службе на знаковно-језичком подручју. Неки пионири путују готово 300 километара  дневно како би достигли осам или девет особа, од којих многи можда нису код куће. Да би се пронашле глуве особе на подручју, потребна је иницијатива. У неким градовима који спонзоришу догађаје за глуве, објавитељи који су вешти у знаковном језику, добили су дозволу да поставе таблу или штанд привлачног изгледа за наше публикације за глуве. Они такође постављају телевизоре и видео-рекордере да прикажу наше касете на америчком знаковном језику. То пружа фину могућност за достизање веће популације глувих, да би им се уручила литература и да се припреме кућне посете. На једном таквом фестивалу, браћа су добила имена и адресе од 40 особа које претходно нису срели.

Један велики догађај у Гијани током прошле године било је венчање 79 парова, у једном дану, који посећују састанке у Барамита скупштини. Један члан Одбора подружнице одржао је говор за венчање, који је био превођен на караипски језик, а затим је сваки пар гласно поновио завете на караипском. Зашто је 79 парова било покренуто да се венча? Зато што је Библија променила њихово гледиште на живот. Пред Јеховом и многим очевицима, они су се сложили да ће живети само с једним брачним другом и да ће се повиновати библијским мерилима за частан брак. Три дана касније, 41 особа, углавном од парова који су се управо венчали, дошли су са својим учитељима и изразили своју жељу да постану некрштени објавитељи.

Караипци на овом подручју одлучни су да уче што је могуће више о Јехови и његовој организацији и да то уче што је могуће брже. Они пешаче по два, три или више сати како би из недеље у недељу били на састанцима. Свега неколико икада закасни, иако долазе кроз џунгле путевима дуж којих су реке, тигрови, отровне змије и томе слично. Толико њих жели да учи истину о Богу да Сведоци воде библијске студије с групама од по 40 до 70 студената.