Јеховини Сведоци — извештај годишњака за 1998.

ТОНОМ велике хитности, пророк Јоил је прорекао предстојећи дан Јеховин. И идентификовао је кључ за преживљавање када је написао: „Али ће се спасти сваки који име Господње призове“ (Јоил 1:15; 2:1, 28-32).

Такав један дан Јеховин дошао је на Јерусалим 607. пре н. е. Било је то време када је Јехова извршио пресуду. Годинама унапред, он је упозорио становнике Јуде и Јерусалима да се суочавају са озбиљном одговорношћу за то што се према њему опходе с непоштовањем. О да, знали су они његово име и користили га, али нису искрено питали Јехову за вођство. Нису истински сматрали да ће их Јехова позвати на одговорност за оно што раде (Нем. 9:26; Соф. 1:4-6, 12). Да они призивају Јехову у дан невоље било би лакрдија, а Јехова је рекао да неће слушати (Јер. 11:10, 11). Али када је Јерусалим био уништен, љубитељи праведности као што су Јеремија, Варух, Авдемелех и Јонадавови синови били су поштеђени зато што су горљиво настојали да чине оно што је исправно и угодно Богу.

Апостол Петар је објаснио да је Јоилово пророчанство имало испуњење и у првом веку. Вођен светим духом, Петар је показао да је оно што се десило на Педесетницу 33. н. е. било у испуњењу онога што је Јоил записао о изливању Божјег духа пре доласка Јеховиног дана. Тај дан Јеховин дошао је на Јерусалим у разорном бесу 70. н. е. (Дела 2:16-21). Међутим, око 14 година пре тога, апостол Павле је писао хришћанима у Риму и цитирао  из Јоила 2:32 (Римљ. 10:13). Зашто? Да би нагласио Божју непристраност према Јеврејима и Грцима. Као што је пророк записао, спасење је било доступно ’свакоме који име Господње призове‘. Али зашто је било потребно да хришћани у Риму буду упозорени на уништење које је требало да дође на далеки Јерусалим? Да би остали ван зоне опасности. Свако ко је ишао у Јерусалим  на празник јеврејске Пасхе 70. н. е. био је ухваћен у замку када је невоља задесила тај град. Али скоро четири године пре тога, они који су слушали Божју реч преко његовог Сина побегли су из тог на пропаст осуђеног града (Лука 21:20-22).

Један још обухватнији дан Јеховин сада лежи непосредно пред нама. Извршење Јеховине пресуде снаћи ће сваки делић земаљске кугле. Али спасење је могуће за свакога — без обзира које је националности, расе или језика — ко с пуном вером призива Јеховино име и исказује веру у жртву његовог Сина Исуса Христа која откупљује грехе (Откр. 7:9, 10). Ипак, Римљанима 10:14 пита: „Како ће призивати онога у кога не вероваше? А како ће веровати у онога за кога не чуше?“ Јеховини сведоци схватају хитност тога да свакоме пруже ту прилику.

Током прошле службене године, од септембра 1996. до августа 1997, Јеховини сведоци су дали једно импресивно сведочанство о Јехови, његовом Сину, и Месијанском Краљевству. Они су известили о јавном сведочењу у 232 земље, острвске групе и подручја. Извештај показује да је преко милијарду, тачније 1 179 735 841 сат био посвећен тој активности! У просеку, вођено је 4 552 589 кућних библијских студија, а у знак свог предања Јехови крстио се нови највећи број од 375 923 особе.

Ово глобално сведочанство је нарочито импресивно кад схватимо ко учествује у њему. Они долазе из свих нација, свих раса — говоре стотине језика. Многи се боре  с озбиљним економским проблемима, као и људи из света око њих. Хиљаде су у земљама погођеним ратом. Многи који верно сведоче боре се са озбиљним болестима. Упркос трауматичним догађајима који су се одиграли у Руанди, тамошњи Сведоци, без пионира, у просеку проводе појединачно преко 20 сати месечно у служби на терену. Током немира у Албанији, објавитељи су испланирали да своје сведочење обављају рано у дану када је било релативно мирно — пре него што би почела пуцњава.

Сваког месеца је широм света у просеку било 5 353 078 особа које су учествовале у делу објављивања Краљевства. Неко време током године учествовао је у служби на терену нови највећи број од 5 599 931 објавитеља. То укључује и огромну војску пионира — просечно 706 270 сваког месеца. То је више него икада раније. Шта је допринело томе?

Одушевљен одзив на специјалан позив

Почетком 1997, упућен је позив: „Тражи се... помоћних пионира.“ Путем Наше службе за Краљевство, били су дати практични предлози како би особа могла да испланира своје време тако да учини то. Било је дато срдачно охрабрење да се учествује током једног или више месеци од марта до маја. Свака подружница је поставила свој сопствени циљ. На пример, 100 000 за Сједињене Државе, 20 000 за Филипине, 10 000 за Републику Кореју, 2 000 за Нови Зеланд, 350 за Либерију.

Какав је био одзив? Диван доказ да се Јеховине слуге заиста ’спремно нуде‘, као што је проречено у Псалму 110:3. Током марта, Гваделуп је премашио свој циљ у помоћним пионирима за 43 посто; Еквадор за 73 посто. Порторико, са 4 173, имао је више него двоструко од очекиваног броја. Упркос тешким економским условима у Украјини, кад је тамо био упућен позив за 5 000 помоћних пионира, пријавило се 10 365. У Сједињеним Државама,  укупан број за три месеца акције био је 251 880 помоћних пионира; то је представљало 130 посто више него у истом периоду претходне године.

Много додатних напора уложено је да би се учествовало у овој специјалној акцији. Какви су били резултати? Подружница из Либерије је известила: „Са специјалном мартовском акцијом терен је заиста почео да напредује. Велика је жртва служити као помоћни пионир у овој ратом погођеној земљи, где су нека од наше браће и сестара претрпела губитак свих својих материјалних поседа чак и по три пута. За већину је главна преокупација једноставно снабдети породицу основним дневним оброком, који се можда састоји од једноставне чиније ’палминог уља и пиринча‘ или ’прокуваних зрна пшенице‘. Изгледало је невероватно да ћемо постићи свој циљ од 350 помоћних пионира, што је било око 25 посто прошлогодишњег просека броја објавитеља. Међутим, уздајући се у Јехову, наша браћа су се добро одазвала, и током марта у помоћној пионирској служби је учествовао један изванредан највећи досадашњи број од 496 особа. Са 150 општих пионира и 29 специјалних пуна 42 процента свих објавитеља који су известили у марту учествовало је у неком облику пионирске службе!“

Како је с крајевима где се подручје већ обрађивало сваке недеље или још чешће? У једној општини близу подружнице у Колумбији, један човек је рекао једном пиониру: „Не могу да верујем. Кад сам кренуо на аутобус у Факи, пришли су ми. Читавог дана ме налазе — у бусу, свуда. Сад је 20.00 и још увек сте ту.“ Зашто? Зато што Јеховини сведоци желе да помогну људима да дођу на пут живота. Они такође желе да буду слободни од крви оних који одбацују ту прилику (Јез. 3:19; Дела 20:26, 27).

Наравно, март је био месец када је одржан Меморијал Христове смрти. На који бољи начин смо могли да покажемо цењење за његово значење него тиме да имамо  појачано учешће у делу које је Божји Син поверио својим следбеницима! (Мат. 28:19, 20; Дела 1:8).

„Ово чините“

Смрт и ускрсење Исуса Христа снажно утичу на живот сваког правог хришћанина. Апостол Павле је писао: „Јер нас љубав Христова покреће... он за све умре зато да они који живе, не живе више ради себе, него ради онога који за њих умре и ускрсну“ (2. Кор. 5:14, 15). Последњег дана свог људског живота, Исус Христ је успоставио меморијал своје смрти. Требало је да сваке године његови духом помазани следбеници обележавају његову жртвену смрт. Дана 23. марта 1997, они су учинили то из послушности Исусовој заповести (1. Кор. 11:25). Милиони других су се окупили с њима као посматрачи. Укупан број присутних широм света био је 14 322 226, далеко изнад милион више него 1996. Какав диван доказ Јеховине наклоности и благослова!

У многим крајевима Јеховини сведоци су били заиста ревни у позивању других да с њима присуствују Меморијалу. У Тогу, 19 објавитеља у селу Гаме Сева радовали су се броју од 820 присутних. А 209 објавитеља који сачињавају скупштину у Аксуу, у Казахстану, изразили су том специјалном приликом добродошлицу за 1 080 особа. У Екпеу, у Бенину, 56 објавитеља су сигурно били задивљени и задовољни када је на тај догађај дошла 1 351 особа. Једна група од само четири објавитеља, смештена у Бапи, у Либерији, вршила је током марта честе посете да би подсећала људе на важност Меморијала. Као резултат, у том селу је присуствовало 193.

Поступање у складу са спознањем које води у живот

Битан део хришћанске службе је прављење ученика. Пре него што се вратио на небо, Исус је својим следбеницима заповедио да ’праве ученике од људи из свих нација,  крстећи их... учећи их‘ (Мат. 28:19, 20). У складу с тим, Јеховини сведоци широм света позивају људе да се окористе једним бесплатним програмом личне библијске поуке. Прошле године, сваког месеца је вођено просечно 4 552 589 таквих студија.

Неки од њих су били с људима који су тражили истину. Један човек из Либана пронашао је примерке Куле стражаре и Пробудите се! у смећу. Кад их је прочитао и запазио понуду бесплатног кућног библијског студија, кренуо је да тражи Сведоке.

Други су мислили да их то не интересује. У Вануатуу, на југозападном Пацифику, син једног сеоског поглавице који је упознавао истину био је љут што су његови родитељи напустили презбитеријанску цркву и дружили се с Јеховиним сведоцима. Међутим, једног дана је један пионир имао прилику да разговара са сином и понуди да му прикаже библијски студиј „само ради пробе“. Користили су брошуру Шта Бог захтева од нас? Кад су завршили једну тему, младић је желео и другу и трећу студију. Ускоро је проучавао двапут недељно и посећивао састанке.

Кад једном проба, не мали број људи жели да проучава неколико пута недељно. Такав је био случај с Ласом, једним човеком из Данске који је себе сматрао атеистом. Кад је пристао да прочита књигу Живот — како је настао? Еволуцијом или стварањем? брзо се уверио да постоји Бог. Затим је био реван да сазна више — толико реван да је ускоро имао три студија недељно с књигом Спознање које води до вечног живота. Тројица браће су се смењивали да би водили тај студиј.

Наравно, само поседовање спознања није довољно. Човек треба да врши Божју вољу. Промене су понекад драстичне. Понашање једног младића из Индонезије било је толико страшно да су га његови конфуцијевски родитељи предали властима као непоправљивог. Али искреност и љубав које су му показане када је, коначно, кренуо на  састанке Јеховиних сведока навеле су га да пожели да упозна Јехову. После само два месеца студија, извршио је велике промене у свом животу — нема више пушења, нема више дроге. Убрзо је постао објавитељ, онда се крстио и постао помоћни пионир, а затим општи — све за 15 месеци!

Заиста, као што је проречено у Откривењу 7:9, 10, „мноштво велико“ из свих нација, племена, народа и језика иступа да би служило Јехови.

Довитљиви у долажењу до људи

Када је Исус Христ извршавао своју службу, ишао је тамо где има људи. То га је водило до приватних кућа. Такође је сведочио тамо где су рибари чистили своје мреже, на сеоском бунару, и у храму у Јерусалиму (Мат. 13:1, 2; 26:55; Лука 5:1-3; Јов. 4:5-26). Апостол Павле је такође проповедао јавно и ишао „по кућама“ зато што је то био најбољи начин да засигура да нико не буде пропуштен (Дела 20:20). У опонашању тога, Јеховини сведоци данас иду тамо где има људи.

Више него икад сведочи се телефоном. То Сведоцима омогућује да имају редован контакт с људима који живе у апартманима с добрим обезбеђењем, у закључаним зградама и у неприступачним заједницама. Телефон се такође користи да се дође до становника стотина малих изолованих острва која сачињавају Бахаме. Удаљеност и трошкови пута до њих увек су били огромна препрека. Међутим, сада се врше редовне „посете“ путем телефона.

Један објавитељ у Доминиканској Републици ужива у сведочењу на аеродрому. Тај објавитељ извештава: „Подручје аеродрома је посебно. Чак и без поседовања пасоша, могу да разговарам с људима многих националности. Показујем привлачне чланке часописа које путници могу понети са собом. Такође приступам онима који довозе путнике до аеродрома или чекају путнике који долазе. Уручујем  око 30 часописа на сат. Сада ме радници с аеродрома чекају како би добили најновије бројеве. С једним радником сам започео библијски студиј.“ Протекле године Сведоци у Доминиканској Републици су такође отворили штанд на Народном сајму књига, што је велики догађај у тој земљи. Лепи разговори тамо водили су до неколико библијских студија.

Старешине у једној скупштини на Тајвану уредили су да квалификована браћа и сестре посећују велике болнице на њиховом подручју. Две сестре су посетиле одељење за дијализу. Њихов циљ је био да имају пријатељски приступ пацијентима који одједном морају да бораве тамо сатима. Да ли је било добрих резултата? Као пример, када је један човек показао неки интерес, сестра је довела свог мужа и упознала га с њим. Започет је студиј и води се сваке недеље у болници. Убрзо је човек почео редовно да посећује скупштинске састанке.

Неки Сведоци из Аустралије направили су пакетић за понуду погребним предузећима. Он је садржао брошуре Кад неко кога волите умре и Да ли Бог заиста брине за нас?, као и неке трактате који су идеални за оне који су ожалошћени. То је било добро примљено. Браћа и даље врше периодичне посете да би обновила залихе брошура и трактата.

У многим земљама број затвореника расте као печурке после кише. Тамо где је могуће, Јеховини сведоци проповедају и онима који су у затвору. Пре 15-ак година, Сведоци из Сао Паула, у Бразилу, почели су да посећују један затворски комплекс који укључује затвор са око 6 000 затвореника. Тамо се води 45 редовних библијских студија. Деветорица затвореника сада су објавитељи Краљевства, и сви су упознали истину у затвору. Кад се крсте, пријављују се за помоћне пионире. Неки од затвореника воде недељне библијске студије са својим породицама, а један држи часове читања и писања за око 30 других затвореника. Као  резултат, затворске власти хвале дело које се врши међу затвореницима.

У Јужној Африци два Сведока су посећивала директоре, адвокате и службенике у зградама суда. Ту су упознали једну матичарку која је питала: „Зашто нисте дошли раније?“ Објаснила је да је већ венчала више од 20 људи тог јутра. Прихватила је књигу Тајна породичне среће; као и три пара која су седела у њеној канцеларији. Сада браћа иду три пута недељно и држе петоминутни говор једном слушатељству од 60 до 100 људи. Они објашњавају Јеховино гледиште о браку и спомињу да сваког петка у овим истим зградама суда више од 100 бракова заврши разводом. Они затим понуде књигу Породична срећа да би помогли тим паровима да имају успешан брак.

На путу за дан посебног састанка, један члан бетелске породице на Филипинима путовао је међуградским аутобусом. Да би нечим забавили путнике, возачи аутобуса често користе видео-плејере за приказивање филмова. Али на овом путовању, наш брат је питао да ли може да пусти једну видео-траку коју је понео са собом. Возач се сложио. Као резултат, 70 путника је гледало Јеховини сведоци — организација иза имена. Заиста, има многих начина да се људима омогући да чују добру вест.

Радост проповедања на „нетакнутом подручју“

Попут апостола Павла, који је уживао у проповедању у подручјима где пре тога није дато никакво сведочанство, неки од Јеховиних данашњих сведока стављају се на располагање да обрађују „нетакнуто подручје“ као и крајеве где се не сведочи редовно (Римљ. 15:23, NW).

Велика сеоска подручја у Молдови, у Источној Европи, практично су нерађена подручја што се тиче проповедања добре вести. Па ипак, кад им се посвети пажња нека  од њих се покажу као врло плодна. Једна скупштина у Тигини радила је у два села на једном таквом подручју, јануара 1997. Брзо су започети студији, а на летњем обласном конгресу, крстило се њих 13 из тих села. Какав разлог за радовање!

Једна сестра пионирка из Лиме, у Перуу, желела је да прошири своју службу сведочењем на једном удаљеном подручју. Путовала је 15 сати аутобусом до свог родног града у области Андамарка. Међу 7 000 људи који живе на том подручју није било Сведока. На њено изненађење, брзо је нашла посао. Њена партнерка пионирка јој се придружила. Увиделе су да им је изненађујуће лако да сведоче лекарима, инжењерима, архитектама и другим тамошњим професионалним људима. Неки су имали искрену духовну глад. За само пар месеци, редовно су се одржавала три скупштинска састанка, с 15 присутних особа. За Меморијал, присуствовало је 66 особа.

Један пар пионира који служи тамо где је већа потреба у Гијани постигао је одличне резултате још пре него што је стигао на своје подручје. На једном преноћишту, проповедали су неким локалним сељацима. Следећег јутра, пре него што су наставили пут, њиховом шатору је пришла једна девојка и рекла да њена мајка жели да разговара с њима. Какво је изненађење било за њих када су пронашли жену која већ 14 година чита литературу Заједнице! Њена сестра јој је слала из Сједињених Држава. Утицај литературе на живот те породице био је тако снажан да су они напустили католичку цркву, чак подносећи одбацивање од околине због тога што су то учинили! Следеће недеље био је припремљен један састанак. Било је 47 присутних, укључујући и 23 члана фамилије те жене. Касније су извршене припреме да се тамо прослави Меморијал, и било је присутно 66 особа. Како су велики благослови за оне који прихватају позив да ’пређу у Македонију да би помогли‘ (Дела 16:9).

 Млади ’хвале Јеховино име‘

Охрабрујуће је видети многе младе међу онима који ревно служе Јехови. Псалам 148:7-13 позива: „Хвалите Господа са земље... момци и девојке, старци и деца! Нек сви хвале име Господње, јер је само његово име узвишено, и слава је његова изнад земље и неба.“ Многе хиљаде прихватају тај љубазан позив. Они грабе прилике да дају фино сведочанство и речима и својим хришћанским понашањем.

Једна анкета међу објавитељима у Гани показала је да 12 посто од преко 50 000 објавитеља имају између 6 и 20 година старости. Подружница у Аргентини извештава да се половина од 3 441 крштеног објавитеља током њихове последње серије конгреса састојала од младих људи, од 12 година па навише. Већина тих младих још иду у школу. Они имају приступ јединственом подручју до кога други не могу лако да дођу. И оно се често показује као плодно подручје.

Данијел, један шестогодишњи некрштени објавитељ из Гане, води десет библијских студија, углавном са школским друговима. Један од њих, 19-годишњак, присуствовао је Меморијалу прошлог марта. Кад је Данијелов учитељ изнео једну погрешну изјаву у разреду о пореклу животињског света, Данијел је видео прилику. За време одмора, отишао је до учитеља и учтиво му рекао да има једну публикацију која би бацила мало више светла на оно о чему су говорили. Кад је учитељ прочитао једну брошуру, писао је Данијеловом оцу. Тај учитељ сада напредује у спознању које води до вечног живота.

Чак и предшколска деца која су поучена од богобојазних родитеља могу успешно учествовати у давању сведочанства. У Русији, када једна мајка и њена петогодишња кћерка иду метроом, често је малецка та која започиње разговоре. Ако неко седи до њих, девојчица пита: „Извините госпођо, да ли знате да је Божје име Јехова?“ Одговор  је обично: „Не.“ Затим се девојчица окреће својој мајци и каже: „Мама, објасни јој то, молим те.“

Међу нашим младима има неких врло храбрих и ревних Сведока. Бјадки, сада десетогодишњак, често проповеда својим школским друговима на Исланду. Недавно су они упорно тврдили да он није хришћанин зато што верује у Јехову, а не у Бога, како су они то рекли. Кад је покушао да им објасни ствари, одбили су да му верују. На путу од школе до куће, Бјадки је замолио једног дечака из свог разреда да с њим пође кући јер има нешто што треба да му покаже. Тамо је Бјадки отворио своју Библију на Постање 2:5, где се Божје име појављује у фусноти у Библији на исландском, и такође је употребио New World Translation на енглеском како би уверио свог пријатеља да је Божје име Јехова. Затим је Бјадки рекао: „Сада си сам видео да је, према Библији, Божје име Јехова, тако да кад дечаци у школи кажу да Јехова није Божје име, ти им можеш рећи да то што кажу није тачно зато што си сам то видео у Библији.“ Тако Бјадки није само поучио свог пријатеља истини него му је дао и упутства како да проповеда.

Понекад је могуће дати тактично сведочанство баш у учионици. Један млади брат у Либану изнео је један извештај о Јеховиним сведоцима пред својим друговима из одељења. Ту је укључио и приказивање видео-касете Јеховини сведоци — организација иза имена. Кад је замољена да напише један есеј о томе шта је радила током школског „ускршњег“ празника, једна млада објавитељка из Португалије укључила је у то и чињеницу да је посетила Меморијал. Као резултат интереса који је то изазвало, њена учитељица је убрзо пристала да има библијски студиј и сада је некрштени објавитељ.

Ревност многих младих покреће их да се пријаве као помоћни пионири — а неки као општи пионири. Мари Роз, из Руанде, једна је од њих. Док иде у средњу школу, напорно ради да би помогла својој остарелој мајци, али је  такође и општи пионир и води 15 библијских студија. У Камеруну, Глори је била помоћни пионир док је ишла у школу, иако нико из њене ближе фамилије није Сведок. Сада је она општи пионир, и троје других из њене породице крстили су се као Сведоци. Глори каже: „Пионирење уз школу показало се као најбољи начин да се заштитим од дроге, неморала и насиља који преовладавају у многим школама ових дана.“

Школа за оне који се одлуче за пионирење

Један специјални курс поучавања стоји на располагању општим пионирима који су у пионирској служби најмање годину дана. У новембру 1977, први позиви за присуствовање Школи пионирске службе били су упућени у Сједињеним Државама. Током протеклих 20 година, само у Сједињеним Државама корист из ове школе извукло је преко 195 000 пионира. То укључује и 10 345 полазника који су присуствовали током прошле службене године. Стотине хиљада широм света примају ову поуку.

Који је циљ те школе? Тај курс је обликован тако да пионирима помогне (1) да ходе с Јеховом опонашајући Исуса Христа, (2) да потпуније изобилују у љубави према читавој заједници браће, и (3) да изоштре своје проповедничке и учитељске вештине како би успешније светлили „као буктиње у свету“ (Фил. 2:15).

Два инструктора су рекла да осим практичне поуке за службу на терену, тај курс је помогао ученицима „да буду уравнотежени у пионирском делу и да не дозволе стварима овог система да проузрокују да изгубе фокус.“ Као резултат, већем броју је помогнуто да теже за пуновременом службом као задовољавајућом каријером.

Током протеклих осам година, када су забране активности Јеховиних сведока у Источној Европи и Африци укинуте, брзо су извршене припреме да пионири у тим подручјима могу да се окористе Школом пионирске службе.  Словенија извештава: „Позитивни ефекти школе могу се видети, док се квалитет и ефикасност пионира као појединаца побољшава.“ Одушевљење које изражавају они који су присуствовали школи често покреће и друге на пионирску службу. Такав је био случај у Мађарској, где је једна скупштина с 5 пионира добила још 21 након што су неки присуствовали Школи пионирске службе.

Жетва је заиста велика. Постоји потреба за спремним, добро поученим слугама на терену. Нема сумње да ће Школа пионирске службе наставити да помаже да се овој потреби удовољи.

Десет година Школе за оспособљавање слугу

Око десет година након што је почела Школа пионирске службе, била је основана Школа за оспособљавање слугу, 1. октобра 1987, у Питсбургу, у Пенсилванији, САД. Старешине и слуге помоћници самци који приме ово школовање могу бити позвани да служе где год постоји потреба на светском подручју. Пре десет година било је 54 911 скупштина широм света; данас их имамо 85 256. Постоји велика потреба за квалификованим мушкарцима за пастирење, поучавање и предвођење у великом делу јеванђелизирања. Школа за оспособљавање слугу припрема предане мушкарце да удовоље овим потребама (2. Тим. 2:2).

Откад је почела, 3 698 је присуствовало тој школи у Америкама, 1 208 у Африци, 1 804 у Азији и острвима Пацифика и 2 295 у Европи. Дипломци ове школе сада служе у 126 различитих земаља.

Приличан број дипломаца говори више језика. Такве способности се одмах користе било у њиховим сопственим земљама где има много етничких група, било на страним подручјима. Други уче језике земаља у које су послати.

Стотине дипломаца су у специјалном пионирском делу, и помажу да се отворе изолована подручја. Скупштине  у потреби за старешинама и слугама помоћницима извлаче користи из њихових служби. Некима је додељено да учествују у покрајинском делу. Нигерија, на пример, извештава да је у тој земљи 50 дипломаца у путујућем делу. Отприлике исти број служи у том својству у Мексику, где су формиране многе нове скупштине. На Филипинима 37 дипломаца су у покрајинском делу, а 111 служе као заменици покрајинских надгледника. Неким дипломцима који имају техничке вештине додељено је да удовоље потребама у деловању подружнице.

Школа се показује као дивна припрема за пружање вредне поуке браћи која се спремно нуде да служе интересима Краљевства (Пс. 110:3). Због тога што су им поверене веће одговорности, више се тражи од њих, али су и њихови благослови многобројни (Лука 12:48б).

„Веселићете се пред Господом“

У древном Израелу, обожаваоци Јехове су се редовно окупљали за сезонске празнике. Онима који су одлазили на годишњи Празник сеница било је заповеђено: „Веселићете се пред Господом, Богом својим, за седам дана“ (Лев. 23:40). Слично су у нашим данима годишњи обласни конгреси време посебног радовања међу Јеховиним народом. Почетком службене године, Обласни конгреси „Гласници божанског мира“ још увек су се одржавали у неким земљама.

Како је то одговарајућа тема била за конгрес у ратом разореној Либерији! Недељама унапред, наша браћа су могла да се виде у градовима и градићима како поносно носе своје беџеве „Гласници божанског мира“. Јеховини сведоци су имали свако право да носе такву идентификациону ознаку. Либеријски народ зна да су се током година рата само Јеховини сведоци показали као прави гласници божанског мира. Док су се хиљаде чланова других религија придруживале наоружаним фракцијама и носиле ратно оружје, Јеховин народ је могао да се види по свуда,  с Библијом у руци, како ратом оптерећеним Либеријцима преноси поруке божанског мира.

Средином 1997. почела је серија конгреса „Вера у Божју реч“. Многи су изразили дубоку захвалност за драму „Нека твоје око буде једноставно“. Други су усредсредили пажњу на правовременост говора „Квалитет твоје вере — испитан сада“. Брошура која је издата Књига за све људе — већ је објављена на 58 језика. У Пољској, врхунац конгреса је дошао када је комплетан New World Translation на пољском објављен истовремено пред одушевљеном публиком у Варшави и Вроцлаву. У Грчкој, када је публика схватила да је грчко издање читавог New World Translation of the Holy Scriptures штампано и издато, тада су се, још пре него што је обавештење било завршено, проломиле дуготрајне овације праћене сузама радости и цењења.

Осим обласних конгреса, било је и других истакнутих већих скупова по разним местима. Један од њих укључивао је посвећење нове подружнице, заједно с Конгресном двораном од 3 000 места и Двораном Краљевства у Доминиканској Републици новембра 1996. Међу присутнима били су многи који су преживели окрутно десетогодишње прогонство током времена диктатуре Трухиља. Бивша мисионарка Хуанита Брант испричала је да су мисионари остали у земљи, дискретно сведочећи, обављајући неки светован посао и охрабрујући локалне Сведоке, од којих су многи били затворени и мучени. Када је упознао истину, Луис Монтас, рођак диктатора Трухиља био је секретар политичке партије. Био је гоњен, затваран, и неколико пута на ивици смрти. Али у 91. години старости, био је присутан за посвећење подружнице и био је одушевљен што је међу 35 678 присутних на националном конгресу који је уследио.

Један други истакнути састанак био је одржан у марту 1997. у повезаности с проширењем објеката подружнице у Бразилу. На програму посвећења, били су присутни  Сведоци из свих 26 бразилских држава. Осим тога, било је делегата из 24 друге земље и мисионара који су представљали 43 разреда Школе Гилеад и који су служили у Бразилу. Каква је празнична прилика то била! На специјалном састанку одржаном следећег дана, Милтон Хеншел, члан Водећег тела, говорио је на стадиону Маракана у Рио де Жанеиру док су мноштва из друга четири града такође слушала програм. Укупан број присутних био је преко 200 000. Његова дирљива тема, развијена на основу 12. поглавља Проповедника, гласила је „Јехова воли младе“. Он је подстакао младе: ’Служите Јехови у потпуности, учествујући у пионирској служби, пре него што дођу невољни дани.‘

Касније тог месеца, један већи скуп у Аргентини укључивао је посвећење наше нове Конгресне дворане са 9 400 седишта у Кањуеласу. Овај објекат ће пружити место састајања за обласне конгресе и покрајинске састанке за оне који живе у аргентинској престоници и близу ње. Између осталог, програм посвећења је укључивао и одушевљавајући извештај о активности Јеховиних сведока у Аргентини, где се, упркос забрани и другим ограничењима током 33 године наставио теократски раст. Дан после програма посвећења, одржан је један састанак на великом стадиону Ривер Плате у граду Буенос Ајресу. Стадион је био крцат, и браћа су се сливала на игралиште. Присутан је био укупан број од преко 71 800. Неки су прешли огромне раздаљине. Један препуни аутобус дошао је са 3 100 километара из Патагоније. Све укупно, на стадион Ривер Плате стигло је 1 200 аутобуса из разних делова земље.

Кери Барбер, тада 91-годишњак и члан Водећег тела, говорио је у овим приликама. На посвећењу је снажно  подстакао на редовно читање Библије, рекавши: „Браћо и сестре, да ли сви ми свакодневно читамо Библију? Постоје многи који тврде да су презаузети да би читали Библију свакодневно; али изгледа да имају довољно времена да узму три изврсна оброка дневно, и то се јасно показује, зар не? Ако свакодневно буду читали Библију, и то ће се јасно показати, зар не?“ Следећег дана, на стадиону, кад је говорио на тему „Како се одупрети духу овога света“, говор је стално био прекидан аплаузом одушевљене и пажљиве публике. Кад је охрабривао све да напредују у ономе што је добро и исправно, такође је показао да нам је потребна Јеховина помоћ, његов дух, како бисмо успели. Брат Барбер је нагласио важност тога „да окренемо леђа прљавом говору и неморалном понашању света“. Затим је подстакао: „Нађи радост и срећу у служењу, угађању Јехови и обожавању њега.“ Ефекат који је овај специјални програм имао на присутне био је заиста импресиван.

„Рашири простор свог шатора“

Недавних година постоји задивљујућ пораст броја људи широм света који долазе у Јеховин велики духовни дом  да би се научили његовим путевима и ходили њима (Иса 2:2-4). У току протеклих пет година, 1 593 995 особа подвргло се крштењу у води као знак свог предања Јехови. Потребне су Дворане Краљевства у којима се могу састајати ради поуке и обожавања. Конгресне дворане су потребне да би се сместили за дане посебног састанка, покрајинске састанке и обласне конгресе. Канцеларије подружнице и штампарије неопходне су да би се обезбедили објекти у којима се може преводити библијска литература на локалне језике као и штампање, и одакле се може координирати активност Јеховиних сведока како би свако могућ имао прилику да чује поруку Краљевства. Како је онда одговарајућа пророчанска објава: „Рашири простор свог шатора... не стежи! Растегни ужа своја и утврди коље своје!“ (Иса. 54:2).

Како се ти објекти обезбеђују? Помоћу Јеховиног благослова над уједињеним напорима Његових Сведока. Тамо где је могуће, локални Сведоци граде и брину за трошкове путем добровољних прилога. Где је то потребно — а то је често случај — помоћ пружају Сведоци из других делова земље или међународно братство. Понекад, волонтери из пет, десет или више нација помажу у изградњи неких великих пројеката објеката подружнице.

Међу пројектима који су завршени и посвећени током прошле службене године биле су бројне Дворане Краљевства,  неке Конгресне дворане и известан број објеката подружнице. То је укључивало градњу потпуно нових објеката подружнице у Доминиканској Републици, Француској Гијани, на Јамајци, Мадагаскару, Маурицијусу, у Русији и Сијера Леонеу, и такође проширење објеката подружнице у Аргентини, Аустралији и Бразилу. Шта се одиграва у тим земљама што ствара потребу за тим објектима?

АРГЕНТИНА: Откад је владина забрана активности Јеховиних сведока у Аргентини уклоњена 1980, настала је „експлозија“ у броју објавитеља Краљевства у тој земљи. Године 1981. било је 38 869 активних Сведока — однос од 1 Сведока на 717 становника. Сада постоји 116 151 објавитељ, а однос је 1 на 281. Било је потребно проширивати објекте фабрике неколико пута. Недавно, купљене су и модернизоване још две зграде, а стамбени објекти су проширени. Све је то додато већ пространом комплексу подружнице.

АУСТРАЛИЈА: Откад се подружница преселила на своју садашњу локацију у предграђу Сиднеја, број Сведока у тој земљи скоро се удвостручио, на 60 946. Додата су нова одељења: Регионална канцеларија за инжењеринг, деск Службе за болничке информације, Правно одељење, и друга. Експедит је сада складиште литературе за велики део Пацифичког региона. Да би се помогло у удовољавању потребама, аустралијском комплексу подружнице додате су три зграде — канцеларијска, услужна и стамбена.

БРАЗИЛ: Откад су зграде подружнице у Сезарио Ланжеу посвећене, 1981, ти објекти су се утростручили. Зашто? Редовима Јеховиних сведока у Бразилу додато је преко 338 600 људи више. Они су прошле године посветили више од 80 300 000 сати проповедању добре вести, дистрибуисали милионе примерака библијске литературе, и водили, у просеку, 443 028 кућних библијских студија.  Ова подружница координира активности 6 960 скупштина и 340 путујућих надгледника.

ДОМИНИКАНСКА РЕПУБЛИКА: Ово је плодно поље. Број од 21 007 објавитеља Краљевства у Доминиканској Републици води 35 362 кућна библијска студија. Нови објекти подружнице били су хитно потребни да би се бринуло за дело тамо.

ФРАНЦУСКА ГИЈАНА: Било је време када су проповедање овде вршили углавном Сведоци који су долазили из Гваделупа и Мартиника. Године 1990, било је 660 објавитеља који су извештавали и била је отворена једна канцеларија подружнице — с каквим резултатом? За пет година број објавитеља се удвостручио. Проповедање добре вести је цветало у овој земљи која је у великој мери прекривена амазонским кишним шумама. Сада тамо постоји 1 Сведок на сваких 100 становника. Чињеница да 1 468 објавитеља води 2 167 библијских студија и да је 5 506 присуствовало Меморијалу 1997. указује на даљњи пораст.

ЈАМАЈКА: Добра вест се први пут проповедала на Јамајци 1897, тако да се посвећење дивних нових објеката подружнице 1997. подударало са стогодишњицом сведочења у тој земљи. Тај комплекс нових зграда укључује једну нову зграду подружнице с канцеларијама и услужним просторијама, један бетелски дом, једну Конгресну дворану и једну Дворану Краљевства. Ови објекти ће несумњиво значајно допринети даљњем теократском ширењу у тој земљи.

МАДАГАСКАР: Много тога је учињено на Мадагаскару откад су Јеховине слуге први пут дошле тамо 1925. Недавних година, темпо активности увелико се убрзао. Током марта 1997, када је 8 404 објавитеља учествовало у служби на терену и водило 22 321 библијски студиј, Меморијалу је присуствовало 45 300. Нови комплекс подружнице  помоћи ће да се збрину потребе тог растућег мноштва обожавалаца Јехове.

МАУРИЦИЈУС: На овом острву у Индијском океану била је изграђена једна привлачна канцеларија подружнице и једна отворена Конгресна дворана. Зашто? Зато што се овде на острвима људи одазивају на привлачан позив Библије да се придруже у хваљењу Јехове (Иса. 42:10). Током протеклих осам година, број Сведока у овом подручју се скоро удвостручио.

СИЈЕРА ЛЕОНЕ: Дуготрајан грађански рат и политички немир у овој земљи навели су многе људе да теже за безбедношћу коју само Божје Краљевство може донети. У таквим условима, изградња нове подружнице пружила је фино сведочанство. Грађевинари из различитих земаља добровољно су понудили своје службе бесплатно — што је у почетку за јавност било невероватно. А чињеница да су странци беле коже учествовали у тешком физичком раду са Сведоцима из Сијера Леонеа постала је „градска тема“. Било је очигледно да су Јеховини сведоци научили да живе и раде у миру и правом братству.

РУСИЈА: Посвећење нових објеката подружнице у Русији привукло је посебну међународну пажњу. У овом делу света одигравају се истакнути теократски догађаји. Присутни на програму 21. јуна 1997. били су људи из 42 земље.

У читавом Совјетском Савезу године 1972. било је 10 000 Сведока. Године 1991. када је дело Јеховиних сведока тамо коначно законски признато, у 15 република Совјетског Савеза извештавао је 49 171 Сведок. У мају 1997. у том подручју је било активно преко 215 000 Сведока, а око 600 000 је присуствовало Меморијалу у марту.

Под надгледање руске подружнице спадају Русија и девет од тих бивших република. Како би се координирала њихова активност и преводила литература за њих, око 40 километара северозападно од Санкт Петербурга, близу  општине Солнечноје, изграђени су нови објекти подружнице. То је било учињено у складу са законском регистрацијом Административног центра регионалне религиозне организације Јеховиних сведока у Руској Федерацији. Овај диван комплекс укључује седам објеката за становање који примају око 250 особа, једну Дворану Краљевства и трпезарију које обе примају по више од 500, и пространи комплекс канцеларија и складишта.

На програму посвећења, Теодор Џерес, један члан Водећег Тела, одржао је главни говор, „Градња за будућност“. Други су испричали занимљиве историјске развоје. На великим огласним таблама у подручју рецепције биле су фотографије и искуства која документују активност Јеховиних сведока у Русији за преко 100 година. Посматрачи су сазнали да је још 1892, на захтев православне метрополе Москве, један човек који је другима говорио шта је научио од Истраживача Библије (како су Јеховини сведоци тада били познати), био изгнан у данашњи Казахстан. Читали су о стотинама Руса који су упознали библијску истину од Јеховиних сведока када су били у нацистичким концентрационим логорима током Другог светског рата. Читали су искуства о хиљадама Јеховиних сведока који су били прогнани у Сибир и руски Далеки исток 1951, током Стаљинове диктатуре.

Међу присутнима за посвећење били су многи који су због своје вере издржали дуге године у затвору и сибирским радним логорима. Можеш ли да замислиш крајњу задивљеност и радост тих ветерана док су обилазили дивне објекте смештене на овој површини од 7 хектара, сличној врту? Многима су навирале сузе на очи, нарочито када су браћа препознавала оне које нису видели још од затворских дана. Каква је радост била бити присутан када су браћа и сестре у великом дворишту спонтано почели да певају у четвороделној хармонији песме Краљевства које су певали када су били протерани у Сибир деценијама раније!

 Многи радници на изградњи, из око 20 земаља, радили су заједно више од четири године да би изградили ове објекте. Неки су оставили своје домове и направили радикалне промене у свом животу како би помогли својој руској браћи. Какав је емотиван догађај за њих било посвећење док су се спремали да се преселе на друге теократске задатке!

Широм света постоји укупно 16 982 добровољца који редовно раде у централи Заједнице и објектима подружница широм света. Због околности под којима служе, ови чланови бетелске породице сви су укључени у Ред специјалних пуновремених слугу.

’Поља зрела за жетву‘

„Подигните очи своје и погледајте на њиве, како се већ жуте за жетву“, рекао је Исус (Јован 4:35). То је случај у већем смислу данас него икада раније. Од 1919, када је била покренута акција глобалног сведочења о Краљевству,  на светском пољу засејане су огромне количине „семена“. Дистрибуисане су милијарде примерака библијске литературе. С људима је вођено десетине милијарди разговора о Јеховиној намери. Свако подесно средство публицитета коришћено је да се пред људе изнесе животоважна порука о Божјем Краљевству као јединој нади за човечанство. Сада је време жетве.

У Мексику, Средњој и Јужној Америци, и Карипским острвима, у протеклих пет година крштено је 590 760 особа. А током прошле године, у овим подручјима је просечно вођено 1 858 462 библијска студија с другима који показују жељу да упознају Јехову и служе му.

Африка и оближња острва извештавају да од 1993, има 274 724 оних који су постали предане и крштене Јеховине слуге. На Меморијалу у тим земљама, било је присутно 2 863 594 особе. У Малавију било је преко 125 000. У Анголи, 160 414. У ратом разореној Демократској Републици Конго (бившем Заиру), 574 736. Сигурно ће још многи од тих људи пригрлити право обожавање.

Откад је Берлински зид почео да се руши 1989, било је 309 589 оних који су упознали истину и крстили се у земљама које су сачињавале бивши совјетски блок држава. То показује спремност не само да се буде поучен од Јехове него и да се врши његова воља.

У Северној Америци и Европи, где Јеховини сведоци проповедају већ више од једног века, велике популације имиграната пружају плодно поље за стварање ученика.

Заиста, када Јеховин дан стигне, ’свако ко призове име Јеховино спашће се‘ (Јоил 2:32). Колико је онда битно, да помажемо људима сада да упознају Јехову, да се уздају у њега и да своје животе обликују по његовим праведним мерилима! Ако предузму такве кораке, кад велики и страховити дан Јеховин заиста дође, они могу бити међу онима на које ће Јехова гледати с одобравањем (Соф. 2:3).

[Слике на странама 4, 5]

Апостол Павле је цитирао Јоилово пророчанство и нагласио хитност проповедања

[Слика на 20. страни]

Луис Монтас, дугогодишњи Сведок

[Слике на 21. страни]

На стадиону Ривер Плате, Кери Барбер је подстакао више од 71 800 њих да се одупиру духу света

[Слика на 22. страни]

Нова Конгресна дворана с капацитетом од 9 400 места у Кањуеласу, у Аргентини

 [Слике на 27. страни]

(1) Русија

(2) Аргентина

(3) Сијера Леоне

(4) Аустралија

 [Слике на 28. страни]

(5) Француска Гијана

(6) Бразил

(7) Мадагаскар

(8) Доминиканска Република

[Слике на 29. страни]

(9) Маурицијус

(10) Јамајка