Писмо Водећег тела

ДОБРО је да сав Божји народ размишља о догађајима у протеклој години док ишчекујемо оно што лежи пред нама. Какав је само величанствени изглед Јехова ставио пред нас! За мало стадо, оне који су помазани духом Божјим, постоји предност да служе као краљеви и свештеници на небесима са Исусом Христом (Откр. 20:6). За друге овце, којих сада има више од пет милиона, постоји вечни живот у земаљском рају, у рају у коме ће сви знати и волети Јехову и одражавати његове особине у опхођењу с другим људима (Иса. 11:9; 1. Јов. 4:7, 8; Откр. 21:4). Зашто је Јехова извршио ту припрему? Због своје љубави и као један израз велике незаслужене доброхотности према онима који исказују веру у откупну жртву коју је обезбедио посредством свог властитог Сина, Исуса Христа (Јов. 3:16).

Није чудно што је апостол Павле рекао да се „муке садашњег времена не могу упоредити“ с оним што је Бог ставио пред њега. Он је прикладно описао ’чежњу‘ коју ће осећати они који чекају јасан доказ да су небески краљеви кренули у акцију да очисте земљу, после чега ће уследити ускрсење мртвих и довођење послушног човечанства до савршенства. То ће омогућити људима да се радују „слободи славе деце Божје“ (Римљ. 8:18-21).

Небеско Краљевство већ делује (Откр. 11:15-17). Ми имамо предност да служимо његовим интересима овде  на земљи. Наш задатак је да говоримо другим људима о доброј вести о Краљевству (Мат. 24:14). С којим околностима су наша браћа морала да се суоче док су то радила током протекле године? Баш са онаквим какве је Писмо прорекло за последње дане садашњег злог система ствари (Лука 21:10, 11; 2. Тим. 3:1-5).

Албанију је месецима прождирао талас насиља. Тешко наоружане терористичке банде пљачкале су, уништавале имовину, силовале и убијале. Али наша браћа нису престала да проповедају добру вест. Рат је прохујао преко великих делова Африке и раздирао само срце неких делова Латинске Америке и југоисточне Азије. Иако су чували стриктну хришћанску неутралност, један број наше браће је погинуо због насиља, као и због болести које су уследиле после борби. Многи су морали да оставе све што су имали и да побегну у пределе покривене жбуњем или у џунглу, па чак и да пређу националне границе да би потражили уточиште. Катастрофалне поплаве погодиле су делове Пољске, Чешке Републике, Италије и Сједињених Држава. Земљотрес је уништио две Дворане Краљевства у Венецуели. Врео песак, блато и велико камење које је бљувао вулкан, присилили су више од пола становништва Монтсерата да напусте то острво. У многим местима људи се суочавају с озбиљним економским проблемима, а због уличног криминала опасно је да било ко носи накит, па чак и сат.

Усред свега овога што је наведено, и упркос свеопштој апатији у западном свету, Јеховини сведоци и даље проповедају. Како излазе на крај? Подржава их Јеховина љубав, жарка љубав међународног братства и дубока свесност да сви догађаји нашег доба непогрешиво указују на скори крај овог старог система (Римљ. 8:35-39; 1. Петр. 4:7, 8).

Премда све гори услови отежавају живот, наша браћа се и даље храбро окупљају на скупштинским састанцима и већим скуповима. Наш годишњи цитат за протеклу годину гласио је: „Научи ме творити вољу твоју“ (Пс. 143:10). Велики део тог поучавања одвија се на састанцима, и Јехова нас је током те године добро хранио посредством класе  верног роба. Када је влада у Албанији прогласила ванредно стање, браћа су пребацила састанке за видела и састајала се у групама за студиј књиге. Број присутних је био два до три пута већи од броја објавитеља. Упркос анархији, пљачкању и убијању, наша браћа у Сијера Леонеу редовно су се састајала. Када су били присиљени да побегну у џунглу на Шри Ланки или да живе у избегличком логору, као у Обали Слоноваче, извршене су припреме како не би пропустили конгресне програме.

Док се метеж све више шири, ово није време да будемо немарни што се тиче посећивања наших састанака или да усвојимо гледиште да је довољно ако једном недељно одемо у Дворану Краљевства. Писмо нас подстиче да ’не остављамо саборе своје, него да један другога подржавамо и то утолико више уколико видимо да се приближава дан‘ (Јевр. 10:24, 25, курзив наш). Јехова зна шта нам је потребно.

Протекле године крстило се 375 923 особе у знак предања Јехови, што је нови највећи број. Какав разлог за радовање! Још увек важе Исусове речи записане у Јовану 4:35: „Подигните очи своје и погледајте на њиве, како се већ жуте за жетву.“ Дакле, и даље идемо напред с давањем сведочанства. Било да их има много или мало, животи оних који се окрећу ка Јехови су драгоцени (Лука 15:7). Заиста, захваљујемо Јехови што је прошле године број присутних на Меморијалу порастао за више од милион!

Наш годишњи цитат за 1998. подсећа нас на потребу да помажемо даљњим милионима да се одазову на позив: „Који год призове име Господње спашће се“ (Римљ. 10:13). Горљиво се молимо да сваки појединац у организацији учествује у давању сведочанства током ове нове службене године, показујући тако дубину цењења за све што је Јехова учинио за свој народ.

Са срдачном хришћанском љубављу нашим сарадницима широм света,

Ваша браћа,

Водеће тело Јеховиних сведока