Најважнији догађаји из прошле године

Међу узбудљивим догађајима у прошлој години, били су Међународни конгреси „Божји пут живота“. Они су пружили очигледан доказ да су обожаваоци Јехове заиста постали „мноштво велико... од свакога рода и племена, народа и језика“ које Јехова припрема за живот у свом новом свету (Откр. 7:9, 10). Након што је присуствовао једном од тих конгреса, један Сведок са Гваделупа рекао је да је сада, први пут, заиста ’од срца ценио‘ истинитост тога.

Никада до сада нисмо имали толико међународних конгресних делегата у покрету. Десетине хиљада  делегата путовало је у друге земље, чак на друге континенте, како би присуствовали конгресима. За то време, била је очигледна чињеница да су заиста део међународне породице.

Од краја маја до августа, Међународни конгреси „Божји пут живота“ били су одржани у разним градовима у Сједињеним државама, Канади и Британији, после многих који су били одржани у Немачкој и Грчкој. На сваком од тих конгреса говорили су чланови Водећег тела, у највећем броју случајева уз помоћ преводиоца. Стотине обласних конгреса било је истовремено одржано широм Северне Америке и Европе.

Када је 22. маја, био отворен први од тих међународних конгреса у Сан Дијегу, у Калифорнији, делегатима је било драго што су у својој средини имали 45 мисионара из 14 земаља. Две седмице касније, Сведоци са шпанског говорног подручја, састали су се на том истом стадиону. Од 25 181 колико их је било на овом конгресу, њих више од 3 100 били су делегати из иностранства. С обзиром да су у програму учествовали говорници из Аргентине, Ел Салвадора, Костарике, Мексика, Перуа, Уругваја, Чилеа и Шпаније, присутни су морали да се прилагоде карактеристичним нагласцима. Каква је то била само срећна и одушевљена публика!

Наредне седмице, у Понтијаку, у Мичигену, број присутних достигао је 42 763, а биле су заступљене најмање 44 земље. Из Британије, Јужне Африке и Републике Чешке, било је присутно по 300 особа. Делегати су дошли из 14 европских земаља, 8 афричких земаља, 20 америчких земаља, и 2 азијске земље. У неким приликама читаве породице, чак и читаве скупштине, помогле су око трошкова, како би барем један од њих могао присуствовати. Изгледа да је присуство многих делегата из других земаља било оно што је одушевило присутне. А тек говори чланова Водећег тела — брата Шродера, Бара и Сидлика  — ганули су њихова срца. Како је један Сведок рекао, оно што се догађало било је ’нешто што ће препричавати будућим генерацијама, а вероватно и прошлим генерацијама када буду ускрсле!‘ (Упореди с Псалмом 48:2, 13-15.)

Док је конгрес у Понтијаку трајао, одржавала су се још четири у граду Монтреалу, у Квебеку у Канади. Одржани су на француском, португалском, грчком и арапском. Браћа су била дубоко дирнута оним што су учинили чланови Водећег тела да би им послужили, међу којима су неки поприлично зашли у године. Број присутних је достигао 33 242, уз 4 071 делегата из других земаља. Доста их је дошло из Француске и Бразила; многи из Белгије, са Гваделупа и Мартиника. Било је заступљено 13 афричких земаља. Међу тим делегатима била је једна дугогодишња пионирка из Малија, из Западне Африке, која је ту била захваљујући љубазности једне пословне жене којој је редовно доносила часописе. Један пар из Бразила, који је продао свој ауто како би покрио трошкове путовања, рекао је: „Било је то најбоље улагање које смо икада имали.“

Наредна два викенда у јуну, била су одржана још два конгреса у Ванкуверу, на западној обали Канаде. Укупан број присутних био је 22 273, уз много делегата из тако далеких крајева као што су Југоисточна Азија и Северна Европа. Истовремено са задњим конгресом у Ванкуверу, још један је био одржан у Торонту, у Онтарију. Осим Канађана, делегати су дошли из Немачке, Пољске, Финске, Аустрије и из многих других европских и афричких земаља. Број је достигао 41 381. Све укупно, на конгресима у Канади било је делегата из 52 стране земље — што је заиста међународно мноштво!

У Сједињеним Државама, од 3. до 5. јула, истовремено је одржано седам конгреса близу пацифичких докова на Лонг Бичу, у Калифорнији. Одржани су на вијетнамском, енглеском, италијанском, јапанском, кинеском (и на кантонском  и на мандаринском), корејском и тагалском — и све то у различитим објектима пространог Конгресног центра Лонг Бич. Број присутних се кретао од 552 на вијетнамском до 12 659 на енглеском. Велик број делегата са Оријента и из Италије радовали су се дружењу са онима који су дошли из Америка, Источне Европе и Африке. Међу њима су били и неки који су уложили изузетан труд да би присуствовали. Између делова програма, делегати у својој националној ношњи ишли су од једне језичке групе до друге, руковали се, грлили једни друге, размењивали адресе и сликали се. Један брат који је био укључен у конгресне припреме написао је: „Сви конгреси су били корисни; оставили су утисак који се осећа месецима после тога. Тај конгрес је више личио на цунами. Био је снажан, и имао је огроман утицај на срца делегата.“

Након тог вишеконгресног викенда на Лонг Бичу, уследио је још један конгрес на шпанском — и то у Хјустону, у Тексасу. Број присутних од 34 257 обухватао је и 2 820 делегата из 14 страних земаља који су били смештени у 1 217 домова у којима су локални Сведоци гостољубиво отворили срца овим посетиоцима.

Једна од ствари која је оставила најдубљи утисак на делегате био је срдачан дочек који им је приређен — њихови сухришћани које никада раније нису срели, обасули су их братском љубављу. Они су читали о међународном братству. Знали су да Јехова поучава свој народ да показује такву љубав (Јевр. 13:1, 2; 3. Јов. 5-8). Али сада су то лично доживели као никада раније. На аеродромима су са одушевљењем пожелели добродошлицу делегатима и браћа и сестре, и стари и млади. Биле су извршене и припреме да делегати из других земаља буду смештени код Сведока домаћина. Како се то само показало као благослов!

У Тексасу, стотине аутобуса пуних делегата из иностранства одвезло их је до Конгресне дворане Розенбург  како би се тамо састали са својим домаћинима. Ту се мноштво од 500 Сведока радовало и аплаудирало делегатима који су стигли. У Белвилеу, у Мичигену, читав дан и ноћ, стотине Сведока је чекало да пожели добродошлицу измореним делегатима који су стигли у препуним аутобусима. Док су делегати улазили у Конгресну дворану, били су дочекани многим гласовима који су певали „Миријаде браће“ и „Јеховини смо сведоци!“ У Конгресној Дворани Мира Лома у Калифорнији, многи су знали два језика, тако да су строфе песме „О хвала, Јехова!“ певали наизменично на енглеском и на шпанском. Било је то лепо видети, и било је тешко наћи неуплакано лице!

У Мичигену је дупло више смештаја било понуђено него што је било потребно. Многи су телефонирали и молили да имају предност да се брину за неке од браће посетилаца. Они који нису могли да угосте делегате, помогли су око хране и превоза. Неки делегати су приметили да су им њихови домаћини, осим што су им пожелели добродошлицу у својим домовима, дали своје кревете док су сами спавали на поду. Свако вече и након конгреса, групе породица Сведока, чак читаве скупштине, састајале су се с делегатима да би заједно јели или ишли на пикник. Певали су, учествовали у игрању фолклора и причали искуства. Био је то прави празник! Иако већина делегата није знала језик породице која им је била домаћин — или су знали само неколико речи — налазили су начине да се споразумеју. Када је дошло време да се растану разлика у језику није им била једина ствар која је представљала потешкоћу у комуникацији. Били су препуни емоција. Постављен је темељ за доживотна пријатељства.

Нису само делегати посетиоци били ти који су имали користи од припреме смештаја. Један пар из Канаде који је отворио свој дом за делегате написао је: „Увек смо се питали како би било када би код нас током целе седмице био неко кога не познајемо. Испоставило се да то није  било довољно дуго!“ Један самохрани родитељ је написао: „Имао сам огромну предност да угостим један пар из Француске, и то је био благослов за моју децу и за мене. Могу само да кажем да је то било предивно, изврсно и незаборавно искуство.“ Још једна породица која је имала госта из Тогоа, написала је: „Не можемо описати радост и љубав коју смо делили... Какво благо! Јехова нам је дао све што бисмо могли пожелети.“

Делегати из 87 земаља су у својим обиласцима посетили светску централу Јеховине видљиве организације, чије  је главно место деловања у држави Њујорк у Бруклину, у Волкилу (115 километара од Бруклина) и у Патерсону (112 километара од Бруклина). Долазили су у раздобљу од 28. маја до 20. јула — укупно њих 14 500! Био је то, како су многи рекли, „сан који се остварио.“ Износећи како се осећала, једна група која је посетила Образовни центар Watchtowera у Патерсону, скупила се у трпезарији након ручка и отпевала у предивној четвороделној хармонији песму број 42: „То је пут.“ Дубоко ганути оним што су видели и љубављу и гостопримством које су доживели, очи су им биле пуне суза док су се захваљивали браћи и сестрама који су служили као водичи. Нису само посетиоци били ти чије су емоције биле ускомешане. Чланови бетелске  породице су такође рекли да су то били дани које никада неће заборавити!

Мноштва која су присуствовала међународним конгресима у Европи, делила су слична осећања. Током јула, делегати су почели да стижу у Британију. Од 24. до 26. јула, конгреси су се ту одржали истовремено у девет градова. Било да су били на енглеском, француском, шпанском или панџапском, сви су имали исти програм. За говоре које су износили чланови Водећег тела, конгресна места су  била повезана електронским путем. Скупили су се делегати из преко 60 земаља.

Најважније обележје програма били су интервјуи, мисионари и међународне слуге. Било их је из 45 земаља. Делили су с публиком радост и изазове службе у иностранству. Сузан Снејт из Западне Африке, потврдила је: „Нарочито током првих неколико месеци након што се преселиш на нову доделу можеш осећати јаку носталгију, и ако знаш да су твоји родитељи уз тебе када те охрабрују, то ти стварно може помоћи да останеш на својој додели.“ Дорин Килгур, дугогодишња мисионарка у Јужној Африци, рекла је: „Ствар је у томе да мораш волети људе. И ако стварно волиш људе и помажеш им да воле Јехову и иду Јеховиним путем, то је оно што ти помаже да останеш на својој додели.“ Мирна Симс, из Еквадора, додала је: „Немој се концентрисати на ствари које си оставио за собом већ на оно што треба урадити. Немој гледати негативне ствари. Гледај иза тога, и не заборави оно што мора  да се уради!“ И Ен Крудас, из ратом разрушене Либерије, рекла је: „Требало је да ми охрабримо локалну браћу и сестре, али у ствари они су итекако охрабрили нас. Видели смо њихову ревност, веру и храброст током рата, како се брину једни о другима и ризикују своје животе једни за друге... Доживели смо љубав и бригу браће за нас лично. Били смо премештани четири пута на нашим доделама... и када смо били избеглице, наша браћа су била толико заинтересована за наша осећања и нашу духовност да су нам писали предивна, изграђујућа писма... Сви ти благослови су омогућили да нам буде лако да се вратимо у Либерију, иако су услови били нестабилни.“

У данима након што су се конгреси у Британији завршили, други су почели у Немачкој. Сведоци из градова домаћина проширили су позив на јавност. То је пружило могућност да се људима објасни да су међународни конгреси, од којих је пет било планирано за Немачку, одлика нашег глобалног библијског образовног програма. Читав програм је био изношен на 13 језика. За кључне делове програма, свих пет конгресних места (Берлин, Нирнберг, Минхен, Дортмунд и Штутгарт) било је повезано. Највећи број присутних био је изванредних 217 472, а око 45 000 је дошло из иностранства. Многи су били из Источне Европе. Међу њима је било најмање 150 мисионара, међународних слугу и Бетелита на страним доделама.

Од 21. до 23. августа, пре завршетка службене године, био је одржан још један историјски међународни конгрес у Атини, у Грчкој. Упркос жестоком противљењу свештенства Грчке православне цркве, сакупило се 39 324 делегата из 21 земље. Куд год да су делегати ишли, било у Атини било у другим местима широм земље, било је дато величанствено сведочанство — понашањем, одевањем и дотеривањем, као и проповедањем и урученом литературом. Срдачно гостопримство Сведока из Грчке било је такво да су, иако је Јеховин народ навикнут на хришћанску  љубав, многи били савладани емоцијама и низ лице су им текле сузе радоснице. И видети како се Грци и Турци грле и љубе са сузама у очима и како пружају и прихватају гостопримство — па, то је чудо које само Јехова може да изведе!

Сада смо у новој службеној години, и одржавају се још многи међународни конгреси — у Африци, Латинској Америци, Кореји и Аустралији.

Дистрибуција Вести Краљевства

Наша служба на терену је, наравно, наше главно дело. То је посао који нам је доделио Јехова преко свог Сина. А порука коју објављујемо је оно што је људима очајнички потребно (Иса. 43:10-12; Мат. 24:14). Током прошле године, 5 888 650 је учествовало у том делу, проводећи 1 186 666 708 сати у служби на терену. Какво дивно обиље сведочанства! Узбудљив аспект те службе током прошле службене године била је дистрибуција Вести Краљевства бр. 35, која је истакла питање „Да ли ће сви људи икада волети једни друге?“ Како је само прикладно апеловати на људе на основу њихове жеље да буду вољени, жеље коју је Бог усадио у човечанство! Та порука је била моћна и многи искрени људи су се радо одазвали на њу.

Скоро 400 000 000 примерака тог трактата било је штампано на 166 језика. На 27 од тих језика, трактат је дистрибуисан у Русији, а на 10 од тих језика никада пре нисмо имали литературу. Увиђајући етничку разноликост на њиховом подручју, многе подружнице су организовале да се овај трактат дистрибуише на 10, 20 или чак 30 језика.

Када је једна сведокиња из Гане дистрибуисала Вест Краљевства од фарме до фарме, наишла је на једног човека и његову жену који су се жестоко свађали. Сведокиња је на брзину показала Вест Краљевства бр. 35, који има наслов који заокупља пажњу: „Да ли ће сви људи икада волети  једни друге?“ Тај брачни пар се одмах смирио. Сестра је одвојила време да поразговара о том трактату с њима, користећи своју Библију како би им показала разлоге неслоге и шта ће Божје Краљевство учинити за човечанство. На крају разговора, човек је рекао: „Сигурно вас је Бог послао овамо са овим памфлетом.“ Обоје су радо прихватили понуђени кућни библијски студиј. Још 1 850 особа писало је подружници и тражило бесплатан кућни библијски студиј. У Малавију је примљено 1 900 таквих захтева читалаца; у Зимбабвеу 2 717; у Пољској 1 346; у Сједињеним Државама 2 525. У Русији је 7 000 људи писало подружници тражећи да неко води библијски студиј с њима.

Атрактивна насловна страна, наслов који подстиче на размишљање и срдачност информација у трактату, било је баш оно што је потребно ратом разрушеној Шри Ланки. Стотине купона, са захтевом за брошуру и сразмерно велик број захтева за кућни библијски студиј, били су послати подружници. Многи од оних који су затражили студиј сада су објавитељи добре вести; неки су се чак и крстили.

Тридесет објавитеља у Камеруну изнајмило је аутобус како би дистрибуисали тај трактат у подручју које је око 70 километара удаљено од њихове Дворане Краљевства у Гаруи. Ујутру су обрадили подручје с трактатом, а поподне су публици од 182 особе приказали видео-касету Јеховини сведоци — организација иза имена. По завршетку, многи су желели још литературе. Започети су многи библијски студији и скупштина је послала једног пионира да прати интерес.

Када је Вест Краљевства бр. 35 била дистрибуисана у Демократској Републици Конго, многи су је радо прихватили; други, отупели услед животних потешкоћа прихватали су је нерадо. Приликом вршења накнадних посета, код једне такве жене, објавитељи су установили да је она веома болесна и да нема новца да купи потребан лек. Ти  објавитељи су јој набавили тај лек. То ју је гануло и водило је до библијског студија с њом и њено четворо деце. У једној другој ситуацији, један младић који је добио трактат мислио је да се Сведоци хвалишу. Касније је био у аутобусу који је напао један друмски разбојник. Остављен у ноћи без новца у крају где није никога знао, пошао је заједно с једним Сведоком који је такође био у аутобусу и исто био опљачкан. Пронашли су кућу једног Сведока где су их срдачно дочекали, сместили да преноће и помогли им да наставе пут следећег јутра. Када се вратио кући, тај младић је то испричао својим пријатељима и рекао: „Јеховини сведоци нису поносни. Права љубав делује међу њима и они воле своје ближње.“ Тог истог дана, с њим је успостављен библијски студиј.

Једна скупштина у северном делу Чилеа, охрабрила је објавитеље да дају трактат свакоме, свуда. Један објавитељ је посетио локалну радио-станицу. Спикер је био толико импресиониран том поруком да је прекинуо јутарњи програм и прочитао радио слушатељству комплетну поруку Вести Краљевства бр. 35.

У Италији је уручивање Вести Краљевства једној калуђерици која је чекала аутобус, водило до свакодневних библијских студија од 10-15 минута на аутобуској станици. Након месец и по дана, калуђеричино цењење за библијску истину покренуло ју је да напусти самостан. Била је захвална што је научила да ће помоћу Божјег Краљевства земља постати место где ће људи истински волети једни друге без расних или језичких баријера. Вратила се у Гватемалу, своју домовину, где је наставила да проучава са својом телесном сестром која је већ била Јеховин сведок.

Образовни центар Watchtowera

Образовни центар Watchtowera у Патерсону, у Њујорку, игра значајну улогу у глобалном делу сведочења о Божјем Краљевству.

 До 1994, градња у Патерсону је напредовала до те мере да је било могуће преместити неке главне послове Заједнице у Образовни центар Watchtowera. Током месеци, били су премештени део Одељења за инжењеринг, Службено одељење, кореспонденцијски део Одбора за писање, Преводилачке службе (које тренутно раде с преводилачким тимовима у 116 земаља), Правно одељење (које се брине око правних потреба у подупирању дела Јеховиних сведока широм света) и Уметничко одељење (које се брине за детаље што се тиче визуелног изгледа књига, часописа, брошура и тако даље), заједно са свим неопходним службама подршке.

У марту 1995, Школа Гилеад је била пресељена из Волкила у нове објекте у Патерсону. Од тада су дипломци Гилеада били послати у 51 земљу — у Средњој и Јужној Америци, Африци, Источној Европи, Оријенту и на острвима. Осим тога, школа за чланове Одбора подружнице је обезбедила посебну обуку за 336 браће који су дошли и вратили се у подружнице Заједнице у 106 земаља.

Сада је у Образовном центру Watchtowera завршена нова зграда опремљена аудио-видео уређајима. Пресељење канцеларија и опреме у овај леп нови објекат започело је 20. априла 1998. Ти објекти су припремљени како би нам омогућили да ефикасније искористимо потенцијал на аудио-визуелном пољу.

Наравно, отварање ове грађевине не представља почетак рада Заједнице на овом пољу. Осим онога што је урађено у светској централи, око 30 подружница већ обавља снимање на аудио-касетама. Оно обухвата Библију или часописе на локалном језику, брошуре и драме за конгрес. Разне аудио-касете сада су доступне на 61 језику. На неколико језика, снимци на тракама се дистрибуишу широм света. Производе се и компакт дискови (CD-и) који садрже разне припреме за наше песме Краљевства, а на девет језика постоје CD-и који садрже материјал за претраживање (Watchtower Library).

 Видео програми постоје на 41 језику. У светској централи су сакупљена скрипта и библиотека од преко 2 100 изворних видео-трака с којих се може преснимити материјал. Стварно снимање се не обавља само у Патерсону већ и у многим другим деловима света. Обрада оригиналних мастер видео-касета и енглеско издање сада се обавља у новим аудио-видео објектима Заједнице у Патерсону. У студију Заједнице у Холандији, припремају се неенглески програми за умножавање. Снимање гласова обавља се у многим подружницама које имају могућност аудио-снимања, а затим се то шаље у Холандију како би се искомбиновало с музиком и звучним ефектима и да би се додао потребан визуелни текст, комплетирајући тако мастер видео-касету за умножавање, за сваки језик. Део овог посла Јапан обавља за Оријент.

Брзо се развија и коришћење видео-касета за знаковне језике. То је делимично имало за резултат да је схваћена чињеница да су знаковни језици засебни језици, а не само визуелне презентације говорних језика. Када су почели да добијају видео-касете на знаковном језику, неки који су глуви видели су у томе доказ да их Јехова није заборавио већ да се брине и о њима. Заједница производи видео-касете које на већ постојеће аудио-визуелне презентације надграђују интерпретацију на знаковном језику. Постоје и видео-касете које пружају комплетан визуелни превод садржаја постојећих штампаних публикација Watch Towera. У већини случајева, оне се користе за вођење кућних библијских студија с људима који су глуви, тако да су у те видео-касете укључена и студијска питања, што омогућава узајамно дејство таквих видео-касета. Осим тога, и певање је снимљено на знаковном језику, а то се користи да би омогућило публици да изрази песму. Заједница ће пружати подршку видео снимању знаковно-језичких пројеката из својих објеката у Сједињеним Државама, Мексику, Бразилу, Јапану, Данској и Холандији. У већини ових  подружница, обављаће се и монтажа ових програма на знаковном језику.

Недавних година увелико се проширило сведочење на знаковном језику. У Кореји има 17 скупштина где се већ годинама овој потреби поклања посебна пажња. У Сједињеним Државама функционише 19 таквих скупштина. Русија има једну скупштину и 43 мање групе. И на другим местима постоји добар одазив што се тиче усредсређивања на ове јединствене потребе глувих. Широм света има око 80 таквих скупштина и много више мањих група. Као што је то случај код Јеховиних слугу који говоре језиком који се може чути, њихова глува браћа и сестре жељно очекују време када разлике у језику, без обзира да ли се ради о језику који се може чути или о визуелном језику, неће више представљати препреку слободној комуникацији. Али чак и сада, користећи многе језике, сви ми говоримо „чист језик“ и тако имамо предност да уједињено обзнањујемо Јеховину доброту (Соф. 3:9).

Очевици добрих дела

Ревност Јеховиних слугу у преношењу добре вести о Краљевству другима чини да се радује Јеховино срце. С друге стране, њихово примерно понашање и добра дела често прођу незапажено од других и, нажалост, понекад се погрешно разумеју. Да ли постоје неки ефикасни начини да се разумни али погрешно информисани појединци обавесте и поуче о тим стварима? (1. Петр. 2:12).

Делујући под надгледањем Одбора за писање, Канцеларија за послове с јавношћу настоји да оповргне дезинформације о Божјим слугама како би људи спремније прихватали поруку о Краљевству. Да би остварила тај циљ, ова канцеларија настоји да у јавности побољша разумевање о Јеховиним сведоцима пружајући позитивне информације које се могу послати медијима, просветним радницима и другим професионалцима.

 Бешњење етничког и секташког насиља представља запањујућ проблем по светско друштво. Да би помогли младима да одбаце предрасуде и насилно понашање, просветни радници траже начине да поуче своје ученике етичким вредностима. Шта Јеховини сведоци могу да им понуде? Један сведок у Шведској послао је једном уваженом званичнику видео-касету Јеховини сведоци стоје чврсто против нацистичког напада. То је имало за резултат да су владини представници позвали Сведоке да учествују у пројекту о информацијама о Холокаусту за целу земљу који је назван Историја која живи. Они су желели да наша браћа информишу школарце и људе уопште о Јеховиним сведоцима током нацистичке ере. Након тога, наставници су били подстакнути да позову Јеховине сведоке да у учионицама изнесу лекције из етике и морала, засноване на искуствима током Холокауста.

И на другим местима се показало да је видео-касета Јеховини сведоци — организација иза имена била ефикасна. У Обали слоноваче, након што је била приказана на националној телевизији, многи су показали веће цењење за Јеховине сведоке и њихову организацију.

Неки противници из Русије, покушали су да погрешне претпоставке о медицинској употреби крви, употребе као изговор да се тамо ограничи наша активност (Дела 15:28, 29). Руско здравство само по себи има проблеме са својим залихама крви и имало би користи од информација на тему алтернативног лечења. Многи лекари који би били спремни да лече пацијенте без употребе крви желе више спознања и обуке на овом пољу. Због тога што се држе библијских начела по питању живота и крви, Јеховини сведоци су могли да пруже информације на пољу науке, медицине и права пацијената, које су драгоцене за медицинско особље и јавност у целини.

Канцеларија за послове с јавношћу заједно са Службама за болничке информације, планирала је серију кратких  презентација у болницама у Санкт Петербургу и Москви. Уважени лекари из Сједињених Држава и Европе који сарађују с Јеховиним сведоцима што се тиче њихове одлуке да се уздржавају од употребе крви, били су позвани да говоре на програмима који су били припремљени у пролеће 1998. Шеф Одељења за анестезиологију и интензивну негу у једној болници у САД, која важи као бескрвни центар, објаснио је: „Наше искуство показује да бескрвна хирургија смањује трошкове лечења а побољшава бригу о пацијенту.“ Једној групи од 400 руских лекара је рекао: „На трансфузије крви се гледало као на животоспасавајуће, али све више и више видимо њене најразорније утицаје на пацијенте.“ Важности ових симпозијума био је дат приличан публицитет у штампи. Били су присутни уважени руски специјалисти као и представници Министарства здравља и здравствених одбора. Убрзо након тога, извештаји у медијима наводили су изјаве веома уважених људи на пољу медицине о опасности која је повезана с коришћењем крви, и признали су да на одлуку о одбијању трансфузије крви не треба гледати као на неразумну.

Осим тога, током прошле године, уложени су концентрисани напори у изабирању земаља за контактирање с појединцима и организацијама које су нарочито забринуте због слома породице. Њима је била понуђена књига Тајна породичне среће. Какав је био одазив?

У једној елитној католичкој школи у Мадриду, у Шпанији, директор је наручио 90 књига Породична срећа, за сваког члана особља те школе по једну. Директор дома за проблематичну омладину у Ротердаму, у Холандији, затражио је књигу за водитеља сваке секције у том дому, пошто је сматрао да би они могли користити те информације за помагање младима. У Украјини, новине, радио и ТВ, известили су о акцији коју Јеховини сведоци предузимају како би ојачали породице. Директори 256 организација и институција, позвали су Сведоке да њиховим радницима  изнесу предавања о јачању породице (Еф. 5:22–6:4). Резултат те акције је био да су неки учитељи почели да долазе на скупштинске састанке.

Још једно питање коме се посветила пажња током ове године била је улога жена. Издање Пробудите се! од 8. априла 1998, у уводу је садржало серију чланака: „Жене — шта им доноси будућност?“ Размотрена је дискриминација с којом се жене суочавају, вредност њиховог рада у друштву и позитиван став који има Библија што се тиче њих (Посл. 31:10-31; 1. Тим. 5:1, 2). Био је уложен посебан труд да се те информације дистрибуишу групама и организацијама које су заинтересоване за теме о женама. Ко сем Јеховиних сведока може пружити такве информације, и то у више од 230 земаља?

Браћа у Јапанској подружници послала су пропратно писмо, издање за штампу и по примерак тог Пробудите се! у више од 3 000 организација жена. У Порторику су заинтересоване особе, укључујући и неке социјалне раднике и једног професора на универзитету, звале подружницу како би наручиле примерке тог посебног издања Пробудите се! Једна чланица Доњег дома законодавног тела, прочитала је часопис и била је толико импресионирана светским образовним програмом Јеховиних сведока и њиховим искреним интересом за друштво, да је позвала Сведоке у своју канцеларију. У једном граду је извршни помоћник градоначелника био толико заинтересован материјалом да је затражио 100 примерака за пет одељења градске управе.

Ми не можемо променити негативно мишљење које многи људи у овом свету имају о нама. Али верујемо да ће Јехова наставити да благосиља активности које имају за резултат посвећење његовог великог имена. Као резултат тога што су очевици наших добрих дела, они ’који су одређени за живот вечни‘ увиђају разлоге да буду међу онима који величају Бога (Дела 13:48).

 ’Растезање ужади‘

У далекој прошлости, Јехова је за своју организацију пророчански рекао: „Рашири простор свог шатора... Не стежи! Растегни ужа своја и утврди коље своје!“ (Иса. 54:2). Сада, у испуњењу Откривења 7:9, милиони који жељно ишчекују да живе на земљи под Месијанским Краљевством, повезују се с теократском организацијом. И за њих је потребан простор.

Да би се обезбедила прикладна места за библијску поуку, изградња Дворана Краљевства има велики приоритет у многим земљама. У Гани истраживање показује да тренутно постоји 237 Дворана Краљевства, и да је још 275 у изградњи. Украјина извештава да је завршена изградња 84 Дворане Краљевства и да се гради још 61. У Јужној Африци браћа која раде с Регионалним одбором за градњу, помогла су локалној браћи да поставе темељ за своју Дворану Краљевства, а затим су им оставили машину за прављење блокова. Локални Сведоци, углавном сестре, правили су блокове и остављали их да се суше. Када су блокови били спремни, добровољци који раде с Регионалним одбором за градњу поново су дошли и подигли дворану. Такав систем рада им је омогућио да граде добре дворане по минималној цени.

То што имамо одговарајуће Дворане Краљевства помаже да се убрза дело сакупљања. На Мадагаскару је била изграђена једна Дворана Краљевства која је удовољавала потребама две скупштине. У року од неколико месеци биле су основане још две скупштине у том подручју, и има изгледа за још једну. Али једна земља у Африци која извештава преко 28 000 објавитеља, на сваких 10 скупштина има само једну Дворану Краљевства; једна друга земља, с преко 38 000 објавитеља, на сваких 26 скупштина има једну Дворану Краљевства. Једна канцеларија подружнице у Источној Европи, која извештава преко 100 000 објавитеља, каже да на сваких 13 скупштина имају само једну Дворану  Краљевства. Неке земље показују да им недостаје преко 1 000 — чак 2 500 — Дворана Краљевства. Тако су, како се службена година ближила крају, извршене припреме да међународни добровољци помогну око подизања додатних 8 000 и више хитно потребних Дворана Краљевства у специфичним земљама где локална браћа немају довољно грађевинских вештина и материјалних извора да би обезбедила места за састајање за многе који се скупљају у Јеховину организацију.

Како се број објавитеља повећава — и још их је 316 092 било крштено прошле године — траже се и додатни објекти подружнице. Тренутно 17 781 члан бетелских породица широм света служи као члан Реда специјалних пуновремених слугу.

КЕНИЈА. Дана 25. октобра 1997, били су посвећени нови објекти подружнице у Кенији. Био је присутан Милтон Хеншел из Водећег тела, као и многи други који су учествовали у делу у Кенији у раним почецима. Одушевљени Сведоци из свих крајева Источне Африке дошли су — неки чак и пешице — да присуствују посебном програму који је био припремљен за тај викенд.

Ова подружница надгледа дело проповедања и прављења ученика на подручју Источне Африке где је укупно активно више од 29 000 објавитеља. Неустрашиви пионири из Јужне Африке први су почели да сведоче у Кенији у раним 1930-им. Међутим, све до 1949, до доласка новокрштене Мери Витингтон из Енглеске, није се стално проповедало. Први мисионари школовани у Гилеаду, Вилијам и Мјуриел Низбет, стигли су 1956. Старија браћа брата Низбета, Роберт и Џорџ, били су међу првим пионирима који су сведочили у Кенији у 1930-им. Многи други мисионари, специјални пионири из Замбије и Танзаније, као и друга браћа која су служила где је потреба већа, такође су одиграли важну улогу у развоју дела у Кенији. Била је потребна 41 година да се достигне број од 1 000 објавитеља  у Кенији. Сада се сваке године крштава преко 1 000 објавитеља.

ФРАНЦУСКА. Током викенда 15. и 16. новембра 1997, Јеховини сведоци у Француској посветили су нове објекте подружнице 100 километара западно од Париза, у Лувјеу. Браћа и сестре из 42 подружнице присуствовала су програму посвећења, у ком су истакнути били говори Лојда Барија и Данијела Сидлика, из Водећег тела. И како је само било узбудљиво следећег дана видети мноштво од 95 888 људи који су се окупили за специјални програм који је био одржан у Изложбеном центру Вилепин, на северу Париза! То је био највећи скуп Јеховиних сведока икад одржан у Француској.

Пораст од 50 посто што се тиче броја објавитеља током 1980-их, имао је као резултат хитну потребу за више простора у Бетелу. Међутим, било је потребно десет година да се тај пројекат и оствари. Почетни покушаји да се гради у околини наших постојећих објеката наишли су на жестоко противљење. Противници су наставили с покушајима ометања дела Јеховиних сведока у Француској. Ипак, 121 000 Сведока у Француској се не предаје у свом објављивању добре вести о Божјем Краљевству, уверени да ће још многи од 100 милиона људи с француског говорног подручја широм света захвално прихватити позив да ’дођу и узму воде живота за бадава‘ (Откр. 22:17).

ШПАНИЈА. И у овој земљи многе особе искреног срца повољно реагују на добру вест о Божјем Краљевству. С обзиром да је комплекс подружнице изван Мадрида био посвећен 1983, број Сведока се у Шпанији повећао са 53 000 на више од 103 000. Број штампаних часописа Кула стражара и Пробудите се!, такође се јако повећао са 6 500 000 примерака годишње на скоро  23 000 000. „Уз 150 бетелских радника који живе неколико километара од Бетела, смештај нам је био јако потребан“, објашњава Џон Хејделберг, надгледник дома, „као и место за одговарајуће складиштење литературе и објекти за отпремање“.

Посвећење проширених објеката подружнице, 28. марта 1998, било је врхунац пет година тешког рада у којем је учествовало преко 25 000 добровољаца — углавном из Шпаније, и неколико са стране. Вилијам Маленфонт и Герит Лош, обојица чланови особља централе у Бруклину, учествовали су у програму посвећења. С обзиром да је за тај програм простор био ограничен, следећег дана 65 775 особа се окупило у Мадриду и Барселони да би уживало у још једном изврсном програму.

РУМУНИЈА. Већ преко 80 година, Јеховини сведоци у Румунији обављају своју јавну службу. Године 1990, када је била скинута 43-годишња забрана њиховог дела, тамо је било око 19 000 објавитеља. Сада их има преко 37 000, а више од 82 000 их је присуствовало Меморијалу 1998. У Румунији је била потребна прикладна канцеларија подружнице. Тако је један од најважнијих догађаја у години било посвећење нове подружнице, 2. маја 1998. Браћа из 19 земаља, укључујући и Герита Лоша, из Водећег тела, били су присутни како би учествовали с њима у тој срећној прилици.

Како се службена 1998. година ближила крају, било је 397 искусних међународних слугу и 150 међународних добровољаца који су радили заједно с локалним Сведоцима на различитим пројектима градње. Они су били укључени у веће градње у 38 земаља и у мање пројекте у још 23 земље. Хиљаде даљњих Дворана Краљевства сада је додато њиховом грађевинском програму рада. Заиста је на много начина толико тога било учињено како би се простор фигуративног шатора ’раширио‘ и како би се ’растегла ужад‘ тог шатора.

[Слике на 6. страни]

Чланови Водећег тела су говорили на сваком међународном конгресу

[Слике на 11. страни]

Извештаји мисионара су били истакнута тачка програма

[Слике на странама 12-14]

Делегати су показали изванредну љубав и радост

 [Слике на 21. страни]

Аудио-видео објекти у Патерсону

 [Слике на 29. страни]

Посвећени објекти подружнице: (1) Шпанија, (2) Кенија, (3) Француска