Светски извештај

Африка

На светском нивоу, прикупљање људи који су ’исправно наклоњени вечном животу‘ наставља се великом брзином (Дела 13:48, NW). У добром делу Африке, прилив људи који желе да ходе Јеховиним путем живота нарочито је велики. Да би се ово подупрло, прошле службене године објављен је New World Translation of the Holy Scriptures на језику јоруба (којим говори 23 милиона људи) и Christian Greek Scriptures на тонга језику (којим говори 4 милиона).

Током задњих пет година, Ангола и Уганда су известиле порасте од преко 70 посто у броју јавних хвалилаца Јехове. Екваторијална Гвинеја, Гамбија, Мозамбик и Руанда, свака од ових држава је имала пораст далеко изнад 100 посто. Гвинеја-Бисао има пораст од 300 посто. Нигерија редовно има просек од преко 200 000 објавитеља. У Демократској Републици Конго и Замбији, има преко 100 000 објавитеља Краљевства који дају добро сведочанство, често упркос озбиљним проблемима.

 Буркина је подручје где су многи жељни да сазнају шта стоји у Библији. Током године, четири специјална пионира су за три месеца проповедала у 169 села у кругу од 140 километара од главног града, Уагадугуа. У неким подручјима, готово да није било путева и док су ишли од села до села, ови ревни пионири су пешачили по петнаест и више километара при дневној температури од преко 45 степени Целзијуса у хладу. Разговарали су с људима који никада нису чули за Јехову нити су се сусрели с неким од његових Сведока. Недавних година, власти су улагале труд да науче локално становништво да чита и пише на језику мор, матерњем језику ових људи. Али било је веома мало штива. Да би се удовољило овој потреби, Заједница је штампала много публикација на овом језику. Пионири извештавају: „Реакција становништва је веома дирљива, и то нас охрабрује... Видимо колико су радосни што најзад имају публикације на свом језику, нарочито оне које говоре о Божјој доброј вести.“ Током три месеца на том подручју, пионири су поделили 3 615 књига, 22 228 брошура и 368 часописа.

У једном граду у Нигерији, објавитељи су се спремали за сведочење на једном подручју где се напетост опасно појачавала за време једног етничког сукоба. Послушавши савет који им је дат, упутили су се кући. Али, једна гомила разјарених младих зауставила је кола ових објавитеља и тражила од њих гориво којим би палили куће. Браћа су објаснила свој неутрални став, али ови омладинци нису слушали (Јов. 17:16; Римљ. 12:18). Затим су објавитељи сваком из ове гомиле дали по примерак трактата Вест Краљевства број 35, који је постављао питање „Да ли ће икада сви људи волети једни друге?“ Омладинци су се одушевили трактатом, аплаудирали браћи и пустили их да на миру оду кући.

Док је прошле године један Сведок обрађивао једно забачено подручје у Руанди, упознао је човека који је био  пресрећан што је добио књигу Спознање и што има библијски студиј. Од самог почетка, тај човек је показивао цењење за скупштинске састанке (Јевр. 10:24, 25). Иако није имао једну ногу, од колена наниже, он је прелазио једно језеро у издубљеном кануу и пешачио четири сата да би дошао на место састанка. Редовно је присуствовао, уписао се у Теократску школу службе и помагао својој деци да уче о свом Створитељу. Колико се само радовао нади да ће ускоро моћи поново да хода обема ногама! (Иса. 35:6).

Један човек по имену Џексон проучавао је са Сведоцима у Монровији, у Либерији, али га је рат приморао да побегне у једно село у Бополуу, његовом крају. Након извесног времена, подружница је од њега примила писмо у ком хитно тражи помоћ у изградњи Дворане Краљевства и у организовању заинтересованих људи. Зашто? Он је објаснио: „Почевши од пола седам сваког јутра у недељу, заокупљен сам библијским студијама све до девет навече... Не могу више да се снађем са свим тим људима којима је потребан библијски студиј, тако да сам одредио своја четири студента Библије да припомогну тако што и они воде многе библијске студије... Највећи проблем с којим се тренутно суочавам јесте како да се бринем за ову скупштину која расте. И са̂м сам дете и треба ми духовно млеко; како могу хранити друге?“ Један покрајински надгледник који је посетио Бополу известио је да је Џексон водио библијске студије са 37 особа и да је било још оних који су желели да проучавају. Тај покрајински надгледник је дао препоруку да је један специјални пионир хитно потребан у Бополу. На крају се и Џексон квалификовао да служи као некрштени објавитељ.

Разреди за описмењавање су одржавани у 372 од 637 наших скупштина у Мозамбику. Тренутно ове разреде похађа око 5 800 студената, а прошле их је године 1 525 научило да чита. Вредно је напоменути да међу Јеховиним  сведоцима у Мозамбику, стопа писмености сада износи 72 посто. Разреди за описмењавање много доприносе у помагању људима да дођу до тачног спознања библијске истине (1. Тим. 2:3, 4).

Једног јутра када су двојица дечака од четири и пет година, из различитих породица, били доведени у школу у Виндхуку, у Намибији, директорка је објаснила да ће разред имати једну рођенданску прославу. Она је прочитала брошуру Школа, па је једног родитеља, нашу сестру, упитала шта да уради. Сестра јој је објаснила наш став али је рекла да су дечаци способни да донесу своју одлуку.

Када је једна од сестара на крају дана дошла по своје дете, директорка је рекла: „Можете бити тако поносни на ову двојицу дечака! Ја сам их послала да изађу из учионице када су деца певала ’срећан рођендан‘. Када је дошао на ред колач, млађи дечак је упитао да ли је то ’рођендански‘ колач. Рекла сам му да јесте, и он је одговорио: ’Не, хвала.‘ И други дечак је рекао исто.“ Касније, један од дечака је питао ту учитељицу да ли зна Божје име и затим јој сведочио о Јехови. Други дечак јој је, на своју иницијативу, однео видео-касету Јеховини сведоци — организација иза имена. Због њиховог доброг примера и храброг сведочења, учитељица је дошла на Меморијал кад је била позвана. Један од родитеља је започео библијски студиј с њом, и она каже: „Обавезала сам се да ствари сада обављам на Божји начин, и одлучила сам да ми се ништа не испречи на мом путу.“

Један ревни старешина из Замбије ефикасно користи издања публикација Заједнице на аудио-касетама у уличном сведочењу. Како то? Он паркира свој ауто уз ивицу пута и пусти аудио-касету Тајна породичне среће. Он позове пролазнике да приђу и чују шта се чита, и они убрзо питају шта је то. Наш брат им објасни да су чули део књиге Породична срећа. Као резултат тога, у једном месецу је уручио 29 књига и започео два библијска студија.

 Америке

Тренутно је жетва у неким земљама већа него у другим, али још увек су ’њиве жуте за жетву‘ (Јов. 4:35). Протеклих пет година, Бразил је имао пораст од 33 посто објавитеља Краљевства; Мексико 36 посто; Куба 64 посто и Колумбија 65 посто. Током истог периода, у Сједињеним Државама је 209 249 особа симболизовало своје предање крштењем у води, и достигнут је највећи број од 1 040 283 објавитеља који учествују у служби на терену!

Један специјални пионир који служи у јужном делу Хондураса, водио је један библијски студиј који је био права радост. Кад су стигли до 12. поглавља књиге Спознање, тај студент је постао некрштени објавитељ. У року од два месеца већ је и сам водио два напредна библијска студија, и обе особе су долазиле на састанке. Након три и по месеца, један од ових студената је постао некрштени објавитељ добре вести. Три месеца касније, и други студент се придружио у сведочењу. Када је најпрви студент био спреман за крштење, био је спреман и његов први студент. И  други студент добро напредује. А шта затим следи? Најпрви студент, сада наш брат, већ води други библијски студиј с једним брачним паром. Каква је само радост дело прављења ученика!

Искрени напори се улажу да би се пружило темељно сведочанство у подручју реке Амазон у Бразилу. Подружница је доделила 21 пионира да проповедају на том подручју, користећи четири велика чамца. Сви ови пионири су искусни у пловидби, и што је још важније, имају спреман, самопожртвован дух. Ови чамци саобраћају дуж река Мадеире, Пуруса, Солимоса и Токантиса као и у области око острва Маражо. Ове реке се простиру на око 9 700 километара и отприлике 370 000 људи живи уз обале или недалеко од њих. Недавно писмо ових пионира с једног од чамаца делимично гласи: „Напокон смо стигли до града Шавса... Одржали смо један састанак за јавност и приказали видео-касету Уједињени божанском поуком. Присуствовало је седамдесет особа. Један човек је добио књигу Заувек да живиш, и читао је током седмице нашег боравка тамо. Рекао нам је: ’Ако отварате овде цркву, желим да будем њен члан.‘“

До других је тешко доћи, не зато што живе у удаљеним подручјима већ зато што путују на одмор у та места. Скоро милиони оних који свако лето иду на Аљаску настоје да виде планину Мак Кинли, високу 6 194 метра! Можемо ли доћи и до њих, с нечим што би им могло помоћи да размишљају о Богу и његовој намери? Тамошњи Сведоци су набавили специјалну дозволу да поставе сто са литературом у Националном парку Денали. Изабрали су прикладне теме из Пробудите се!, као што су „Планине — ремек-дела стварства“ (8. октобар 1994. [енгл.]), „Ко ће спасти наше животиње“ (8. јул 1997), „Могу ли се спасти наше кишне шуме?“ (8. мај 1998) и „Идитарод — десет векова стварања“ (8. октобар 1995. [енгл.]). Као резултат њиховог напрезања да иду где год има људи, дошли су до посетилаца  из Аустралије, Грчке, Канаде, Енглеске, Немачке, Италије, Шкотске, Шведске, Швајцарске, са Тајвана и из Кине! Такође су сведочили и многима из других делова Сједињених Држава.

Подручје у Мексику се сада често обрађује — у многим градовима сваке или сваке две седмице. У месту Лас Нубес, у држави Чиапас, већина становника су Јеховини сведоци. Постоје само три куће у којима не живе Сведоци. У месту Сан Антонио Буенависта, сада има осам скупштина и само 64 куће за службу у којима не живе Сведоци. Тамо Сведоци пешаче неколико сати да би дошли до подручја за сведочење и да би водили библијске студије.

По завршетку једног састанка у Дворани Краљевства у Никарагви, једна Сведокиња је поздравила две младе жене. Мислила је да су Сведокиње које су дошле у посету из друге скупштине. Када је наша сестра схватила да то није тако и да су свратиле из радозналости, понудила им је библијски студиј. Прихватиле су. Обе су припадале једној религиозној групи познатој као Млади живот, у којој су биле обласне вође. Једна од њих, Карелија, почела је да поучава своју групу о стварима које је учила на свом библијском студију. Започела је с Божјим именом. Један црквени пастор је покушао да је обесхрабри, рекавши да Јехова није право Божје име. Карелија је рекла да ако то није тако, онда он не треба више да користи своју Библију зато што садржи Јеховино име. Остао је без текста. После тога, Карелија је поучавала своју групу истини о Тројству и крсту. Убрзо јој је пастор одузео предност молитве на њиховим састанцима зато што се молила Јехови, у име Исуса Христа. Није била позвана на њихов наредни скуп. Онда је на једном од њихових наредних састанака објавила да одлази из групе да би постала Јеховин сведок. Ту одлуку је донела након што је проучила само прва четири поглавља књиге Спознање. Крстила се за мање од шест месеци.

 Азија

И Оријент се одазива на позив: „Хвалите Јах!... Све што дише нека хвали Јах“ (Пс. 150:1, 6, NW). Јеховини сведоци проповедају добру вест у свим азијским земљама, и како људи добијају могућност да чују ту поруку, њихов број расте. У неким земљама тај пораст је рапидан. Израел, Бангладеш и Макао имају порасте од преко 100 посто у задњих пет година. Непал, Грузија и Казахстан извештавају пораст далеко изнад 200 посто. У Републици Кореји, неких 85 000 редовно учествује у проповедању добре вести. У Јапану, преко 222 000 људи лојално служе Јехови.

Колика је радост била када је 30. априла 1998, дело Јеховиних сведока у Киргистану добило законско признање! Председавајући државне комисије у чијој је надлежности регистрација, изненадио се када су му браћа уручила примерак књиге Спознање, која је већ била доступна за дистрибуцију на киргијском језику.

Иако још некрштена, мала деца понекад много доприносе у привлачењу људи ка правом обожавању. Један  троипогодишњи дечкић из породице Сведока у Индији, био је пријатељски наклоњен према својим комшијама и опходио се с њима као да су му старији брат и сестра. Тај дечкић је редовно позивао свог комшију „брата“ да недељом иде с њим на скупштински састанак. Али је тај комшија викендом ишао у биоскопе. Међутим, на крају је попустио и пристао да оде на састанак. Затим је дечкић упорно тражио да комшија треба да се прикладно обуче када иде у Дворану Краљевства. Када је покушао да се извуче, дечкић га је ухватио за руку, одвео у своју собу и показао му шта би било одговарајуће да обуче. Док је био на састанку, тај младић је био изненађен што је увидео да му се допада то што чује. Од тада, он и његова рођена сестра никада нису пропуштали састанке. Касније, када је видео како је дечкић послушан својим родитељима било да су родитељи ту или нису — зато што „Јехова посматра“ — овај младић је био заиста задивљен. Сада он и његова сестра једва чекају да постану крштени Сведоци.

Једна објавитељка из Кагошиме, у Јапану, добро користи видео-касете Заједнице. Убеђена да су оне изузетно делотворна средства да би се дошло до срца људи, одлучила је да их све одгледа са својим мужем који није у вери. Започели су с гледањем касете Јеховини сведоци — организација иза имена. Као резултат тога, њен муж је пристао на редован библијски студиј. Онда га је видео-касета Уједињени божанском поуком задивила реалношћу светског братства и улила му жељу да буде Јеховин сведок. Па ипак, због свог посла и притисака родбине, осећао је да је то неизводљиво. Међутим, кад је одгледао оба дела видео-касете Библија — књига чињенице и пророчанства, почео је лично да примењује библијска начела. Ускоро је био у служби на терену као некрштени објавитељ. На крају, касета Јеховини сведоци стоје чврсто против нацистичког напада оставила је на њега дубок утисак да  Јехова јача свој народ. Сада је био спреман за крштење и крстио се октобра 1997.

Валким, једна веома религиозна жена с Мјанмара прикључила се методистичкој цркви. Када је њен пастор напустио ту цркву и постао пастор у другој цркви, она је пошла за њим зато што није проналазила праву радост ту где је била. Касније је пастор извршио још једну промену, придружио се евангелистичкој цркви и постао и тамо пастор. Још једном је Валким кренула за њим. Међутим, с временом се веома разочарала у све религије јер нису задовољиле њену духовну потребу. Не задуго након тога, за три године јој је настрадало троје деце. Била је очајна. Њени пријатељи су предлагали да гледа видео-касете и да чита романе како би јој било лакше. Депресија није попуштала. Једног дана, Валким је отишла да посети једну рођаку која је постала Јеховин сведок. За време њене посете, код рођаке се задесио један старешина и саслушао је несрећу ове жене. Он ју је позвао на састанке у Дворану Краљевства и рекао да након састанака може да постави било које питање које има. Прихватила је позив. Након што је добила библијске одговоре о стварима које су је збуњивале, најзад је била задовољна. Радо је пристала на библијски студиј. Веома је брзо напредовала и сада је крштени објавитељ.

Обично је потребно стрпљење да би се превазишле препреке религиозних предрасуда како би се добра вест поделила са другима. Па ипак, неки захвално слушају и показују цењење тиме што се искрено труде да редовно присуствују скупштинским састанцима. Наталија, која има око 60 година, живи у планинама Казахстана. Она мора да промени два аутобуса да би стигла на састанке у Дворану Краљевства, 30 километара од куће. Први аутобус је вози 12 километара до долине, а други преосталих 18 километара до Дворане Краљевства.  Зими аутобус не иде у планине због опасности од леда и снега. Али, Наталији није преопасно да пешке сиђе до долине како би ухватила други аутобус. Она каже: „Морам да идем кући“, то јест, у Дворану Краљевства. Затим објашњава: „Имам две куће. Једна кућа је она у којој спавам, а моја друга кућа је Дворана Краљевства.“

Израелско становништво је шаренило од раса, језика и религија. Сведоци у Израелу често су позивани у кућу да би објаснили разлог своје посете. Многи изражавају искрено цењење за вест о Краљевству. Међутим, унутар крајње ортодоксне јеврејске заједнице постоји мала мањина која је узнемирена овим повећаним повољним одазивом на поруку о Краљевству. У децембру 1997, у близини Тел Авива, организоване су демонстрације са око 300 људи ван места обласног састанка у Јафи. Већина демонстраната је аутобусима послата из других делова земље и нису имали појма против кога демонстрирају.

Организовано насиље је водило до немилих догађаја у којима је руља озбиљно претукла сестре, а браћа упала у заседу док су вршила накнадне посете. Противници покушавају да распирују мржњу против наше браће извикујући слогане којима нам приписују да смо нацисти и говоре да плаћамо људе да би се преобратили у нашу религију. Иако организатори ове мржњом испуњене кампање против нас знају да то није тачно, многи заведени појединци верују овим лажима и спремни су да ураде шта год се од њих тражи.

Противљење није застрашило нашу браћу, нити је заинтересоване особе зауставило у тражењу истине. Велика већина Израелаца се стиди таквог недоличног понашања. Многи пролазници који виде како религиозни елементи демонстрирају испред Бетела, заустављају се те постављају питања и драго им је што чују библијске  одговоре. Неки којима су демонстрације привукле пажњу, чак су почели и да проучавају с Јеховиним сведоцима и да посећују њихове састанке.

У Либану је једна брижна сестра била у могућности да помогне једној омладинки која је одгајана у друштву Јеховиног народа. Све до 15. године присуствовала је састанцима и изгледало је да је све у реду. Онда је одједном престала да се дружи са скупштином и није желела да разговара о библијској истини. Прошло је скоро годину дана од како је била одвојена од скупштине. На крају, једна сестра је након што је поразговарала са старешинама и након што се помолила, позвала телефоном ту девојку да би је питала има ли ишта против да наврати. Одговор је био: „Зашто желиш да ме посетиш? Ако желиш са мном да разговараш о истини, молим те немој долазити.“ Сестра је уверила девојку да јој она недостаје и да би желела да јој прича о свом недавном путовању у Европу. Обећала је да ће поштовати њену жељу, али је утом додала: „У ствари, имам за тебе неколико питања, и твоји би ми одговори користили да помогнем омладинцима попут тебе.“

Када су се среле, наша сестра је овој девојци причала о путовању у Европу и о конгресу ком је присуствовала. Изражавала је радост коју је доживела што је била међу браћом и коментарисала је о показаној љубави. Девојка је изгледала срећно што то чује и била је задивљена. Онда јој је сестра поставила нека питања: „Током прошле године, живела си живот на своју руку без свеза истине. Молим те, реци ми сада јеси ли срећна и задовољна? Шта је то недостајало истини што си пронашла у светском начину живота? Какви су они с којима си се дружила током ове године — да ли мислиш да су бољи од оних с којима си се раније дружила?“ Замолила је девојку да размисли о овим питањима и да јој онда одговори неки други пут.

 Након десет дана су се поново среле. У одговору на питања девојка је рекла да се, између осталих ствари, досађивала, да је покушавала да испуни време радећи по кући, слушајући музику и гледајући ТВ и видео, али да није била срећна. Такође је рекла да има дечка и да очекује да се венчају. Стрпљиво, сестра је употребила неке стихове, неке чланке „Млади питају“ из Пробудите се!, и књигу Породични живот учинити срећним, како би јој помогла да схвати шта је права љубав и како ће дечко који заиста воли своју девојку показати своју љубав и заинтересованост према њој. Након бројних посета током којих су заједно разматрале првих пет поглавља књиге Породични живот, девојка је дошла до закључка да њен дечко није муж каквог би желела.

С њом је поново започет библијски студиј и она је постојано напредовала. Онда се један други младић заинтересовао за њу и истину. Али, иако је проучавао није уопште напредовао. Прекинула је све везе с њим, будући да је одлучила да жели да се уда за некога ко ће заједно с њом свим срцем служити Јехови. Након годину дана се крстила. Пронашла је посао с пола радног времена и започела да пионири. Уместо да се досађује, она сада служи као једна срећна пионирка. Такође може да помаже младима који мисле да ће их свет усрећити, баш као што је то и она некада мислила.

Како се овцама сличне особе могу пронаћи међу 130 000 000 људи у Пакистану? Наша браћа су прошле године урадила што је било до њих тиме што су ревно дистрибуисали публикације као што је Вест Краљевства број. 35 на урду и енглеском. Међутим, месецима касније, молбе за брошуру Захтеви и за библијски студиј су стално пристизале, чак и из градова где није било Сведока. Очигледно је да анђео, који лети посред неба, на ког се указује у Откривењу 14:6, има значајну улогу у овом делу.

 Европа

Сада је Јеховин „дан спасења“ (2. Кор. 6:2). Још увек је отворена могућност да људи изаберу живот. Источна Европа је једно подручје где многи сада праве тај мудри избор. Почев од 1993, порасти од преко 100 посто били су у Босни и Херцеговини, Бугарској, Естонији, Литванији, Молдови и Украјини. Преко 300 посто у Летонији и Русији, упркос све већем противљењу из различитих извора. Преко 500 посто у Белорусији. У Албанији изванредних 830 посто! Очигледно има још пуно људи који су, када им се пружи потребно охрабрење, захвални за прилику да изаберу живот.

Једна Сведокиња у Аустрији је навраћала до једне госпође која је увек говорила како нема времена. Приликом следеће посете Сведокиња је само показала трактат Живот у мирољубивом новом свету, и пре него што је госпођа успела да каже: „Немам времена“, Сведокиња јој је дала трактат уз кратку напомену: „Тиче се будућности ваше породице.“ Оно што је прочитала навело ју је да  жели да сазна још више. Када је Сведокиња поново дошла, госпођа је замолила за књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи, коју је споља видела изложену у Дворани Краљевства. У међувремену је та породица примила летак који је најављивао једно библијско предавање које је финансирала локална црква. Она и њен муж су отишли заједно. Али, када су свештенику поставили нека питања, он је одговорио да током предавања треба да буде само медитација, не дискусија. Међутим, када их је Сведокиња поново посетила добили су одговоре на своја питања и започет је библијски студиј. Као што се и очекивало, наступило је противљење. Тај муж је био црквењак и члан парохијског већа. Због притиска, једно време је прекинуо студиј. Контакт је одржаван путем телефона и уручивањем часописа. Након три месеца студиј је настављен. У знак цењења што му је Јехова дозволио да напредује, повукао се из парохијског већа и престао са службом црквењака. Сада су и он и његова жена крштени Сведоци, а њихова деца су некрштени објавитељи.

Многи Европљани су имигрирали у Сједињене Државе у потрази за богатством. То је учинио и Александар, један човек из Летоније. Али, установио је да живот у тој обећаној земљи није лак; у финансијском погледу био је у шкрипцу. Међутим, пронашао је духовно богатство. Проучавајући Библију с Јеховним сведоцима схватио је да је пронашао истину, нешто вредније од злата. По природи полетан, ускоро је желео да с другима подели своја нова веровања. Пре поласка за Сједињене Државе, развео се од своје жене Инаре, остављајући је да се брине о њиховом сину, Киму. Међутим, Инара је као резултат многих писама и телефонских позива од њеног бившег мужа Александра, почела да проучава са Сведоцима у Летонији. Александар се на крају крстио у Њујорку, а Инара у Литванији. Након одсутности од пет година,  Александар се вратио у Летонију и поново се оженио својом бившом женом, на велику радост Кима који је тада имао девет година.

Исус нас је поучавао да волимо чак и своје непријатеље (Мат. 5:44, 45). И неки од њих промене свој пут тако да се могу допадати Јехови. Ово је било очигледно када је један старешина из скупштине Таураги у Литванији радио питања с једним кандидатом за крштење из града Панавезиса. Током разговора, тај кандидат, једна старија жена, споменула је да јој је било тешко да обуче благу личност, због природе посла који је многе године обављала. Била је чувар у једном женском затвору у Паневезису. Старешина се заинтересовао. Питао ју је да ли је тамо радила током ’60-их. Одговорила је потврдно, па је он даље питао: „Да ли сте знали неке жене које су биле Јеховини сведоци које су биле притворене у то време због истине.“ Сетила их се две или три, укључујући и Петруту, сестру која јој је недавно помагала да упозна истину. Такође се сетила и једне сестре која је била стрпана у затвор заједно са својом малом девојчицом. Када је то старешина чуо, узбуђено јој је рекао да она прича о његовој мајци која је била ухапшена јер је сведочила, и да су јој сва деца, изузев тог одојчета, по судском налогу одузета и одведена рођацима. Овај старешина је у то време имао три године. Сада је радио питања за крштење с бившим затворским чуварем своје мајке. Колико је само био срећан што је она пригрлила истину!

Иако је укупан број Сведока у Финској прошле године само мало порастао, радовали су се што су имали нови највећи број од 20 103 објавитеља. У тој земљи још увек има људи који траже истину. На пример, један брачни пар Сведока планирао је да се боље упозна са суседном породицом. Међутим, пре него што су могли да спроведу своје планове, та комшиница је дошла на њихова врата. Док су разговарали, дискусија је прешла на  духовне ствари и наша сестра је тој жени понудила књигу Спознање.

Када је књигу донела кући, њен муж ју је прочитао за неколико дана, али само да би је критиковао, зато што је имао предрасуде о Јеховиним сведоцима. Међутим, открио је да жели да сазна нешто више. Ускоро су овим Сведоцима рекли да су већ дуго трагали за религијом која има истину. Испитали су неколико религија. Јеховине сведоке су заобишли зато што су сви говорили против њих. Мислили су: „Тешко да би истина била код њих када је већ друге религије немају.“

Са овом породицом је одмах започет студиј. Тај пар је рекао: „Док смо проучавали, многи добро познати стихови помаљали су се на један нови начин. Осећали смо како се плашт мрака подизао док се истина мало по мало помаљала. Када смо угледали слику Раја у једној од наших књига, одмах смо помислили: „Баш ту желимо да будемо!“

Убрзо су почели да иду на скупштинске састанке. Та жена се присећа: „Веома срдачно смо дочекани — једноставно нисам могла да верујем!“ Њен муж је био одушевљен редом и тачношћу. Њихов дванаестогодишњи син је запазио нешто друго: „Приметио сам у нашој породици да су тата и мама због студија постали пријатнији, и атмосфера је постала позитивнија и опуштенија.“ Тај супруг сада с цењењем каже: „Јехова је био дуготрпљив с нама. Он није желео да будемо уништени, него нас је водио до покајања.“ За седам месеци, крстила се цела породица (Римљ. 2:4; 2. Петр. 3:9).

Један човек из Швајцарске је сазнао за истину у време када је радио као главни механичар, високо у планинама. Волео је тај посао, али се вратио у долину да ради у фабрици за мању плату како би могао редовно да присуствује састанцима. Молио се Јехови да му помогне да  се добро брине о одговорном послу који му је поверен, а и такође да поклања одговарајућу пажњу својим другим одговорностима.

На крају године, директор га је позвао у своју канцеларију и рекао му да су веома задовољни његовим радом и духом који је показао. Само му није било јасно зашто брат сваког дана с посла одлази у 4 по подне. Када је наш брат рекао да има и друга два уговора да испуни, директор га је зачуђено погледао и упитао га шта тиме мисли. „Видите“, рекао је брат, „када сам се оженио, обећао сам својој жени да ћу се бринути о њој и проводити време с њом. Поред посла за издржавање своје породице, постоји и једна духовна димензија, мој однос с Богом који изискује време. Тако, ове три активности морају се хармонично уклапати у мој свакодневни живот.“ Додао је да световни посао у ствари одузима већи део његовог дана — девет сати рада плус време путовања до фабрике и назад. Директор је схватио поенту и засигурао му да и даље може завршити с радом у 4 сата. На тај начин је могао сведочити директору, а такође користи и прилике да разговара с другим радницима, код којих Сведоци раније нису били.

Годинама је Фернандо чистио прозоре у једној установи у Шпанији где ради Карлос, један Јеховин сведок. Кратко су разговарали, али Фернандо није показао неки нарочит интерес за истину. Међутим, након посете својој свастики у Барселони, Фернандо је имао питања. Видео је да се њен комшија — некадашњи пијанац и бунџија који је стално тукао своју жену — потпуно променио и постао добар муж. Речено му је да је тај човек постао Јеховин сведок. Али, како је уопште могућа таква промена? Карлос је објаснио Фернанду да Божја Реч може чинити такве промене у људима (Јевр. 4:12). Онда се Фернандо заинтересовао. За кратко време, и он је направио измене у свом животу и сада је објавитељ добре вести.

 Острвске Земље

Јеховини сведоци су заокупљени проповедањем о Божјем Краљевству на 84 острва и острвске групе. На неким острвима постоји изврстан одазив на библијску истину. У Француској Полинезији, на југу Тихог океана, сваки 115. становник је Сведок. Гваделуп, на Карибима, има 410 000 становника, али као резултат тамошњег истрајног проповедања, сразмера је 1 Сведок напрема 52 становника. Света Јелена, на југу Атлантског океана има сразмеру 1 према 31.

Ла Диг је једно мајушно острво у групи Сејшелских острва у Индијском океану. Има само око две хиљаде становника, што значи отприлике 500 кућа. Али, тамо се догађају лепе ствари. Фреди, који се родио и одрастао на острву Мае, сазнао је ствари које су дубоко промениле његов живот након пресељења у Ла Диг. Одгајан је као католик, и са 18 година је кренуо у школу за образовање свештеника. Мислио је да ће тамо учити о Библији, и упорно је тражио један примерак, али уместо тога, речено му је да  учи црквене традиције. Потпуно разочаран, након неколико недеља је напустио ту установу да би тражио Бога на свој начин. Набавио је Библију, и разговарао о њој са сваким ко је био вољан да разговара. Међутим, његов начин живота није био тако исправан као његове намере. Упустио се у неморал, дрогирао се, напијао и учио борилачке вештине.

Касније, док је становао у Ла Дигу, срео је мисионаре који су били Јеховини сведоци. Убрзо је с њим вођен библијски студиј, понекад два или три пута недељно. Када је сазнао Божје име, био је стварно дирнут и наредног дана је рекао: „Како је добро да човек зна коме да се моли, а не више да се обраћа неком кога не познаје. Целу ноћ сам се молио користећи његово име, и први пут сам заиста осећао да ме Бог слуша.“

Једног дана је рекао: „Један млади човек је веома заинтересован. Знам да немате времена да проучавате с њим. Можда бих могао ја да проучавам с њим јер сам већ доста тога научио.“ Мисионари су га подстакли да прво размотри свој сопствени положај пред Богом. Два дана касније, Фреди је рекао: „Разумем да бити Сведок за Јехову не значи само знати савет већ и применити га у животу. Схватам да нисам у позицији да представљам Јехову. Како да проповедам другима када мој живот није сређен?“ Зато се раздвојио од своје конкубине све док нису озаконили своју везу. Венчали су се наредног месеца. Када је извршио и даљње промене, Фреди је био раздраган што напокон има ту предност да учествује у служби на терену. Од тада је крштен.

Елси, једна жена с Маурицијуса, била је позната у свом граду као Грос мама, врачара. Сви су зазирали од ње. Спроводила је мрачне ритуале по гробљу и била позната као духовни исцелитељ с великим моћима. Како је она упознала истине из Библије? Уз много стрпљења, личног интересовања и Јеховине незаслужене доброте. Након што  је Елсина кћерка почела да проучава, једна Сведокиња је отишла да посети и њу, и њену мајку. Та Сведокиња је установила да не само што је ова мајка дубоко забраздила у спиритизам већ није знала ни да чита, имала је озбиљне породичне проблеме и била је тежак пушач. Међутим, с њом су били започети библијски разговори уз Моју књигу библијских прича. Сведокиња ју је посећивала три пута недељно, стално је храбрећи и снажно подстичући: „Положи своје поверење у Јехову.“

Промене нису наступиле лако. Док се борила против пушења, морала је да научи да Јехова види све што ми радимо, те да ништа не можемо да сакријемо од њега (Јевр. 4:13). У књизи Живети заувек видела је слику на којој су рани хришћани спаљивали своје књиге о магијским вештинама, и објашњено јој је шта то значи, али она није одмах престала с демонским ритуалима (Дела 19:19). Међутим, након једног ужасног искуства, узела је све што је користила у кривом обожавању и бацила у реку.

Затим, када су људи долазили до ње ради окултних услуга, она им је објашњавала да се оно што је радила није допадало Богу. Храбрила их је да проучавају Библију. Рекла им је да их само Јехова може заштити од зла, и бодрила их да се уздају у њега. Премда је Елси недавно преминула, неке од њених бивших муштерија сада су Јеховине слуге.

Проповедање од куће до куће није дозвољено ни у једном селу на острвима Валис и Футуна, на југу Тихог океана, али је ипак могуће посетити рођаке и неформално сведочити. Један студент Библије је тамо уручио примерак Вести Краљевства број 35. једном свом пријатељу, човеку који је био добро познат као пијаница с дугом косом и запуштеном брадом. Он је често тукао своју жену и децу. Након неколико разговора, тај човек је пристао да посети скупштински Студиј књиге. Толико је ценио оно што је сазнао да је питао да ли може да иде у Дворану  Краљевства и да поведе своју жену. Јавно предавање те недеље било је „Чист народ исказује част Јехови“. Били су задивљени. Затражили су библијски студиј. Студент Библије који је позвао овај пар уредио је да дођу код њега и ту упознају још двоје Сведока. Када је заинтересовани пар стигао, човека нисте могли препознати. Обријао се, одсекао своју дугу, чупаву косу и носио чисту одећу. Чак је и начин на који је разговарао био другачији. Био је потпуно нови човек. Отада, редовно посећују све скупштинске састанке. Очигледно да наш посао није да просуђујемо друге, већ уместо тога, да делимо библијску истину с њима. Ако имају исправно срце, Јеховин дух ће им помоћи да изврше потребне промене у животу.

Многи на Тајвану морају да се суоче с правим испитима вере у погледу сахрана, обожавања предака и ствари везаних за то. Мејхуа, једна новокрштена сестра, месецима је с љубављу посећивала свог свекра на самрти у болници. Када је умро, њена свекрва је упорно тврдила да ако га не буде обожавала, његова душа неће имати мира и он ће се вратити и неће породици давати мира. Упркос свим притисцима, Мејхуа је била непоколебљива. Њена свекрва је желела да је отера од породице и врати њеним родитељима. Иако није пристала да учествује у обожавању мртвих, Мејхуа је одлучила да их замоли да јој допусте да ода пошту на свој начин. Изненађујуће, они су се сложили! Припремила је једну прикладну молитву. Када је дошло време за то, стала је испред целе породице и са сузама које су се сливале низ лице искрено се помолила Јехови, молећи га да помогне целој породици да схвате да се њен свекар више не мучи, већ да је у миру. Споменула је ускрсење и како њен свекар може имати користи од тога (Дела 24:15). Резултат је био задивљујући. Њена свекрва, њен муж који није у вери и цела породица сада је поштују као добру, храбру жену. И даље показује своје цењење према Јехови тиме што ревно учествује у служби.