Најважнији догађаји из прошле године

ТОКОМ 2000. године, широм Земљине кугле Јеховини сведоци су имали у својим Дворанама Краљевства истакнут следећи библијски стих: „Ми нисмо од оних који се повлаче... него од оних који имају веру“ (Јевр. 10:39). То што је наведено у овом стиху обележавало је дух који су они показали док су широм света извршавали своју службу. Истина, некима је тешко да разговарају с непознатим особама; под извесним околностима можда осећају приличну нервозу. Па ипак, с вером у Јехову, они су и даље послушни његовим заповестима.

Светски извештај на 31. страни истиче нешто од тога што су они уз Јеховин благослов постигли током службене  године која се завршила 31. августа. Додатне детаље можете пронаћи у табели од 32. до 39. стране. Поред тога, морамо посебно споменути конгресе који су одржани.

Конгреси извршиоца Божје речи

Децембра 1999. упућен је позив свим Јеховиним сведоцима да заједно с другим заинтересованим особама посете Обласни конгрес „Извршиоци Божје речи“. Први од ових конгреса одржан је од 19. до 21. маја 2000. у Лонг Бичу у Калифорнији, САД. Пре него што се почетком 2001. заврши ова серија конгреса, још ће их стотине бити одржано широм света.

Програм је усмерио пажњу на Јехову, Извршиоца чудесних дела. Били смо охрабрени да не заборавимо ниједно његово дело, већ да га свим срцем хвалимо (Пс. 9:2; 103:2). Дати су практични савети у вези с породичним животом и о томе како се борити с трном у телу. Подстакнути смо да се много трудимо да развијамо духовност, да не будемо заборавни слушачи него да будемо послушни Божјој речи и да и даље говоримо другима о Јеховиним чудесним делима. Искуства и интервјуи, заједно с говорима, истакли су практичну вредност онога о чему је било речи и много су допринели да то дође до срца. Снажна библијска драма, „Упозоравајући примери за наше време“, ојачала нас је да се боримо против понашања које би могло розорити наш однос с Јеховом. А били смо изграђени и темељним разматрањем пророчанстава из библијских књига Исаије и Софоније.

Једно од конгресних места био је Непстадион, највећи стадион у Мађарској. Првога дана је било присутно више од 22 000 особа. Они који су се одазвали на подстицај да буду присутни од самог почетка, никад неће зажалити. У закључку преподневног програма тог дана био  је посебан говор Герита Лоша, члана Водећег тела, током којег је објављен излазак Превода Хришћанских грчких списа Нови свет на мађарском. Тог истог месеца је на другим конгресима изашао Превод Хришћанских грчких списа Нови свет на румунском и на албанском.

Премда је у Албанији касније тог месеца требало да буде још конгреса на другим локацијама, Сведоци из целе Албаније, као и с Косова, прихватили су позив да присуствују првом дану програма у Тирани. Како су били радосни када је објављена Библија на албанском! Један млади брат је рекао: „Док читам овај превод не само што ми је Библија јаснија и разумљивија, него је и више волим!“ А једна сестра, која је сада општи пионир у својим 60-им годинама, а бивши комуниста и члан Скупштине, написала је: „То је изврсно! Тек након што сам проучила овај превод могла сам да схватим колико је Библија предивна, са својом прозом, поезијом и извештајима које је лако читати. У потпуности можете замислити неки дирљив догађај. Када сам прочитала како је Исус чинио чуда и како су га осуђивали и исмејавали, била сам тако дубоко дирнута као никад раније!“

 На конгресима у Чешкој одушевљени делегати су, поред других вредних ствари које су биле припремљене и на конгресима у многим другим земљама, добили и Превод Нови свет с референцама који има пуно маргиналних референци и фуснота, што ће им пружити даљну помоћ за темељан студиј Божје Речи. Када је дато обавештење да је изашло ово издање, многи од присутних на конгресима у Прагу и Острави скочили су на ноге и дуго аплаудирали.

Наравно, почетком те службене године и даље су се у неким деловима света одржавали обласни конгреси под мотом „Божја пророчанска реч“. Уложен је искрени труд да се, колико год је могуће, дође с том важном вешћу до људи из многих народа и језика. Примера ради, у Мексику је одржано 190 Обласних конгреса „Божја пророчанска реч“, а укупно је било присутно 1 073 667. Програм је био директно изношен на шпанском, енглеском и мајанском језику и на мексичком знаковном језику, а превођен је на мазатечки, миксечки и цоцилски. Језичке баријере су се рушиле док су све врсте људи извлачиле користи из увида који нам Библија даје у вези с величанственим стварима које Бог чува за човечанство.

Излазити на крај с тешким ситуацијама

И током прошле службене године дато је изванредно сведочанство о Јехови Богу и његовом Месијанском Краљевству. Највећи број објавитеља који су учествовали у овој активности био је 6 035 564. Током те године просечно је 805 205 њих учествовало у пионирској служби. Током априла укупан број пионира се повећао на 1 418 062! И ове године је више од милијарду сати посвећено давању јавног сведочанства. Многи који су учествовали у том делу чинили су то упркос ситуацијама које су њихову веру излагале жестоким испитима. Па ипак,  Јеховини сведоци су из ситуације у ситуацију пружали доказ да ’нису од оних који се повлаче‘.

На пример, Демократску Републику Конго месецима раздире рат. У источном делу земље, у ком су углавном биле прекинуте директне везе с Киншасом где се налази подружница, живи више од 30 000 објавитеља Краљевства. У неким подручјима, војници су често заустављали цивиле, укључујући и Јеховине сведоке, испитивали их и понекад тукли. Сведоци ипак нису престали да проповедају. У тој земљи живи око 50 милиона људи. Њима такође треба пружити прилику да чују добру вест. Током те године, објавитељи су тамо у просеку посветили око 13 сати месечно служби на терену.

Браћа и сестре у Либерији су такође показали изванредну веру. Свакодневни изазови с којима се они суочавају обухватају не само борбу са озбиљним економским недаћама него и изнурујуће последице болести као што су маларија и тифусна грозница. Готово су сви, и млади и стари, погођени тиме. Зато је реакција на позив „Може ли април 2000. постати наш најуспешнији месец?“ била снажно сведочанство о вери браће, њиховој ревности за Јехову и моћи Јеховиног духа у њиховом животу. Тамо је нови највећи број објавитеља био 3 193. Од свих објавитеља који су тад известили о служби, 32 процента су били помоћни и општи пионири. И поред све те активности, број од 16 875 присутних на Меморијалу превазишао је сва очекивања, а у мају је према извештају вођено 10 164 библијска студија.

Деветнаестогодишњи грађански рат на Шри Ланки наставио се несмањеном жестином. Током априла 2000, жестоке борбе на северном делу полуострва Џафна довеле су до тога да је десетине хиљада људи морало побећи одатле. Тиме је било захваћено и пет скупштина, укључујући и 600 објавитеља и заинтересованих особа.  Било је неопходно да се сви објавитељи сместе на делу који је у склопу Дворане Краљевства и у оближњим напуштеним кућама. Како изгледа живети под таквим околностима? Један старешина је написао: „Свуда око себе видите беду и неисхрањеност.... Браћа су изгубила своје домове и имовину. Копнене мине су постављене свуда уоколо. Браћа су без посла; деца не могу у школу. Живот је јадан. Али браћа истрајавају уз Јеховин дух и уз духовну помоћ.... Видимо Јеховину руку и захвални смо му.“ Браћа су наставила да одржавају све састанке, чак су пронашли и сигурна места за одржавање покрајинског састанка, премда у мањим групама него обично. Они нису умањили свој труд на терену. Напротив, још су се више трудили да пренесу добру вест својим ближњима.

У неким деловима Украјине је због економске ситуације доста тешко путовати. Па ипак, једна сестра у својим 80-им која високо цени предност служења Јехови, већ неколико година пешачи четири сата сваки пут када иде до подручја где проповеда. Такође пешачи 10 километара кроз планинске пределе да би дошла на састанке.

Јеховини сведоци у Румунији служе упркос снажном противљењу свештенства Православне цркве. Очекујући посету зонског надгледника Вилија Гурнона, браћа су за специјално предавање изнајмила један фудбалски стадион у Букурешту. Али због притиска од стране православног патријарха уговор је поништен. Међутим, неколико дана пред планирану посету, једна утицајна особа је интервенисала како би помогла браћи да изнајме прелепу салу Палатулуи (Палата), где је публика од 2 184 особе слушала говор чија је тема „Испитујте да ли сте у вери“ била правовремена. Са испитаном вером, више од 38 000 објавитеља у Румунији без посустајања наставља да проповеда добру вест. Међу њима је у просеку и 3 569  пионира, иако већина од њих мора да има пуновремено световно запослење.

Влада у Етиопији подржава уставом загарантовану слободу религије, али свештенство хушка чланове својих цркава против Сведока. Свакога дана понеки Сведок у служби проповедања прими много увредљивих речи. Али противљење се не завршава на томе. Фанатични станари такође штаповима туку објавитеље и гађају их камењем. И поред тога, с јаком вером, 6 166 Јеховиних сведока и даље преноси добру вест мира људима којих у том североисточном делу Африке има 62 милиона.

Када је Бејома у својој 61. години сазнао за истину, био је неписмен. Жељан истине, молио је да се библијски студиј с њим води сваког дана. Такође се дао на то да научи да чита и пише како би могао поучавати људе у свом родном селу на Мадагаскару. Премда је још био некрштени објавитељ, вратио се у своје село и почео да одржава састанке. Следеће године се крстио. Три године касније уписао је пионирску службу. Али није било једноставно сведочити у његовом селу. Вршен је велики притисак на заинтересоване особе. Једном приликом се окупило цело село да би покушало да их натера да се предомисле. Чланови породице су се у томе послужили спиритизмом. Рођаци су претили да ће убити брата Бејому ако буде ишао до домова одређених заинтересованих особа, зато се библијски студиј с њима одржавао у кући тог брата. Упркос свем том противљењу, дело проповедања и састанци нису прекинути. У време када је ово писано тамо су била четири објавитеља, а око 40 особа је присуствовало састанцима.

У Израелу екстремни јеврејски религиозни активисти стално одржавају бучне демонстрације протестујући против активности Јеховиних сведока. Они прате објавитеље у њиховој служби од куће до куће и у парковима  изазивајући немире како би ометали разговоре са заинтересованим особама. Противници су такође на истакнутим местима поставили велике фотографије објавитеља да би упозорили јавност да не ступа у разговоре с тим Сведоцима. Протекле године су такође претили послодавцима да ће бојкотовати њихове производе и услуге уколико не отпусте све Јеховине сведоке који су запослени код њих. Као последица тога, Јеховиним сведоцима и њиховим веровањима дат је велики публицитет на TV и у новинама. Уз Јеховин благослов, број оних који му служе у Израелу прошле године се повећао још за 7 посто.

Због борби између оружаних група у Колумбији, било је потребно припремити под управом Водећег тела један посебан трактат под насловом „Ви сте светло света“. Подељено је скоро десет милиона трактата. Трактат је помогао да се разјасни неутралан став Јеховиних сведока што се тиче оружаних сукоба. Он је објаснио шта Јеховини сведоци чине да би поучили људе моралним вредностима, да би дали поуку онима који су у затвору, да би помогли глувима, затим жртвама природних катастрофа и да би пружили људима наду за будућност. Преко 107 613 Јеховиних сведока у Колумбији запослено је у обзнањивању „добре вести мира“ (Еф. 6:14, 15). Дистрибуција тог трактата обухватала је и терене скупштина и изолована подручја. Два пионира у покрајини Каука молила су се за прилику да проповедају једној наоружаној групи која делује у том подручју. Њихове молитве су се испуниле када су једнога дана стигли у један град и тамо затекли много особа из те групе. Тамо су поделили много трактата. Након што је прочитао трактат, градоначелник једног града у покрајини Чуко затражио је да му допусте да на локалној телевизијској станици прикаже све видео-касете Заједнице.

У многим земљама је потребно велико стрпљење да би се добиле дозволе за градњу Дворане Краљевства у  којој би се људи могли окупљати да би проучавали Божју Реч. Међутим, на Касандри, у северној Грчкој, добијање дозволе за градњу места за обожавање од градског одељења за урбанизам било је тек почетак. Извођачи радова, багеристи и предузећа која испоручују мешани бетон и други материјал за градњу били су застрашивани претњама тако да су одустајали од пројекта или су одбијали да склопе посао с браћом. Није било дозвољено коришћење градске воде и снабдевање електричном енергијом за тај пројекат. Док је 21. октобра 1999. дело на градилишту напредовало, зазвонила су звона на цркви. Светина предвођена градоначелником и свештеницима упала је на градилиште с намером да све поруши. Када је обавештен о томе, министар за очување јавног реда у Атини уверио је Сведоке да ће им бити дата пуна подршка полиције. Преко 300 полицајаца из различитих градова широм северне Грчке били су ту током пројекта. Дана 30. октобра, ова лепа Дворана Краљевства је била спремна за коришћење. Наша браћа су заиста пружила доказ да ’нису од оних који се повлаче‘. Надамо се да ће исход овог случаја повољно утицати на градњу места за обожавање у другим деловима Грчке.

 Као што је добро познато, већ годинама затегнути односи између Албанаца и Срба који живе на Косову довели су до међународне интервенције 1999. године. Стотине хиљада људи побегло је у суседне земље ради безбедности. Када су се многи вратили, Сведоци из Албаније, а касније и из Аустрије, посетили су браћу на Косову. Шта су затекли? Пустош посвуда. Током зиме није било довољно струје, воде и уља за ложење. Температура на местима где су се браћа састајала често је била веома ниска, али састанци нису били отказани. Браћа и сестре су коментарисали и држали говоре уз светлост свеће, а било је толико хладно да су могли видети свој дах док су певали хвале Јехови. Биле су уништене две куће које су припадале Сведоцима, али дато је једно лепо сведочанство када су им браћа и сестре из Албаније и Италије помогли да их поново саграде. Због распламсане етничке мржње која је око њих објавитељи морају бити веома опрезни док учествују у служби, али они ревно користе прилике да сведоче — у продавницама, у пошти, на улици и у свом комшилуку.

Средином децембра 1999, приобална држава Варгас у Венецуели, претрпела је најгору природну катастрофу у историји те земље. Након обилних падавина, једна планинска падина се буквално сручила на густо насељено приобално подручје усмртивши према некој процени 50 000 људи и оставивши 400 000 њих без дома. Међу онима који су морали да беже из својих домова било је преко 1 200 Сведока. Шта је, упркос овој катастрофи, учинило 11 преосталих скупштина у подручју Варгаса када је упућен позив за помоћну пионирску службу у априлу? Извештај показује да се 112 објавитеља — у просеку десет по скупштини — прикључило општим пионирима који су већ служили тамо, а којих је било 77.

У Суринаму, два брата која не могу да ходају иду уз помоћ трицикла чије педале окрећу рукама. Обојица  служе као пионири. Једном су обе ноге повређене, а другом су обе ампутиране. Деси се да се током кишног периода заглаве у муљу, али увек стигну у Дворану Краљевства са осмехом на лицу.

Премда су сви скупштински састанци важни, Меморијал је нешто посебно. Дана 19. априла 2000, на састанак у Авасу у Папуи, дошло је 11 заинтересованих особа које су се 17 сати возиле једним маленим чамцем преко узбурканог мора да би присуствовале том састанку. Када је одржан Меморијал, присутни нису могли да задрже сузе након што су сазнали за ревност коју су показале ове заинтересоване особе и за њихову љубав према хришћанском братству. „Желели смо да прославимо Христов Меморијал заједно са онима који обожавају Јехову; зато је путовање било вредно тога“, рекли су они.

Доћи до још више људи с добром вешћу

Апостол Павле је написао: „Дужник сам и Грцима и варварима, и мудрима и безумнима“ (Римљ. 1:14). Посредством откупне жртве, Јехова је свим врстама људи омогућио да имају вечни живот. Спознање о томе је поверено Павлу, и Христ га је опуномоћио да буде апостол људима из нација. Павле је схватао да је обавезан да учини све што може да би ту добру вест пренео другима. Он је то ревно чинио. Слично њему и данас „верни и разборити роб“ озбиљно схвата налог да проповеда добру вест по целој настањеној Земљи за сведочанство (Мат. 24:14, 45-47). Наравно, да би људи по целој Земљи јасно разумели важност добре вести, потребно је да је чују или да је прочитају на свом властитом језику. То захтева обиман посао превођења.

Током прошле године, Јеховини сведоци су, поред језика на којима су раније објављивали издали први пут библијску литературу и на додатна 22 језика. Ове језике  говори преко 31 милион људи. Поред тога, нису превиђени ни људи у Боливији и Перуу који говоре кечуа језик, а који нису поучени да читају; за њих је снимљена књига Спознање на аудио-касетама. Јеховини сведоци сада издају библијску литературу на 360 језика.

Кула стражара и Пробудите се! јесу две главне публикације које се користе за ширење библијске истине. Припремање четири засебна часописа на енглеском сваког месеца јесте само по себи велики подухват. Али да би се часописи обезбедили месечно, полумесечно или тромесечно на многим језицима, захтева се много више. Прошле године је то укључивало припремање 4 078 засебних издања. Само Руска подружница сада преводи Кулу стражару не само на руски него и на седам других језика, којима говори 36 милиона људи у 13 земаља.

Годишњак се редовно преводи на 31 језик, а Свакодневно разматрање писма на 114 језика. Сем тога, да би се ширила библијска истина, протекле године је преведено 119 књига, 265 брошура, 34 брошурице и 273 трактата. Током те године Превод Хришћанских грчких списа Нови свет издат је на још четири језика (на албанском, мађарском, румунском и шона језику), а комплетан Превод Нови свет издат је на коса језику. Такође су издате и 24 видео-касете. Осим тога, Заједница сада издаје публикације на Брајевом писму на 11 језика. А протекле године конгресна драма је представљена на видео-касети на америчком, бразилском, јапанском и корејском знаковном језику. Све то се чини да би животодајна порука из Божје Речи стигла до што је могуће више људи.

Пренети библијску истину људима који говоре креолски представља још један изазов. Креолски језик је настао као мешавина два или више језика а затим је поједностављен. Постао је основни језик једног  народа и одражава његову културу. Ипак, људи који говоре креолски углавном га не читају. Међутим, Јеховини сведоци су и учитељи, стога, они на Маурицијусу и на Реиниону уче да читају и пишу на локалном креолском како би људима могли да читају на њиховом матерњем језику и да их поучавају да чине исто то. Пошто на Маурицијусу и Реиниону није постојао стандард за писање креолског језика, Заједница је развила један правопис који би био прикладан. Затим су штампане брошуре Научи да читаш и пишеш и Шта Бог захтева од нас? на креолском језику као помоћна средства за службу. Након што их је употребила, једна сестра је известила да је започела још пет библијских студија. Један брат је рекао: „Од када користимо ова нова средства установили смо да особе које проучавају с нама боље разумеју мисли које су изнесене из Божје Речи. Чак иако не читају лако креолски, када им ми прочитамо, стварно изврсно схватају смисао.“

Нешто што је допринело томе да се дође до још више људи с добром вешћу било је то што је поједностављена припрема за дистрибуцију литературе. Јехова је благословио веру коју су његове слуге испољиле у овој ствари. Људима се објасни припрема добровољних прилога, али се литература не наплати. Од јануара 2000. ова припрема је проширена на све земље у којима још није функционисала. Подружница у Централноафричкој Републици је написала: „То значи да свако, без обзира на финансијску ситуацију, може имати штампани материјал који му је потребан да би постао Христов ученик. Ову припрему веома цене и објавитељи и јавност.“ Из Индонезије су рекли: „Сходно томе, браћа више траже особе које су заинтересоване да читају наше публикације него оне које могу да плате цену штампања.“ Подружница у Јужној Африци извештава: „Производња часописа се више него удвостручила,  а на неким језицима је више него четири пута већа!... Све то указује да се сада ’семе‘ истине сеје више него икада раније (Мат. 13:3-8).“

Даљњи аспект овогодишњег дела укључивао је слање привремених специјалних пионира у нека подручја на једно одређено време. То је учињено у корист људи који још нису добили сведочанство. Обала Слоноваче је известила о добрим резултатима. Неки градски званичници су изразили добродошлицу пионирима и нису били вољни да их пусте да оду. Заменик градоначелника у Сипилу љубазно им је обезбедио бесплатан смештај и чак им је дозволио да користе његово двориште за састанке. Када су две пионирке које су биле додељене у Тиемелакру отишле да се поздраве с градоначелником тог места, он је рекао: „Не! Не можете тако да одете.... Претпостављам да сте за ова три месеца направиле ученике и да сте дошле код мене да бисте добиле комад земље да саградите своју цркву. Сада сам спреман да вам дам то. Реците ми молим вас ко ће вас заменити!“

Многи други Сведоци су такође користили прилике да поделе библијску истину с људима до којих се иначе не би дошло. Када је једна сестра с Маршалских острва прихватила да ради као наставница на једном удаљеном атолу Јалуиту, установила је да је она једини Сведок на острву. Она је ревно проповедала свим својим комшијама, и водила девет библијских студија и један седмични састанак с том групом. Када је 19. априла један слуга помоћник с Мајура дошао тамо да одржи говор за Меморијал Христове смрти, било је присутно 175 особа. Наша сестра је позвала колико год је могла људи на тај важан догађај. Да би помогли овим људима да духовно напредују, овај брат и његова жена сада планирају да се преселе на Јалуит како би радили заједно са сестром која је већ тамо.

 „Говорити одважно“ да би се побиле дезинформације

Хришћанима првога века нису биле непознате расправе у вези с њима. Примера ради, када је у Иконији мноштво људи прихватило хришћанска учења, противници „подбунише и раздражише душе људи из нација против браће“. Уместо да одустану, Павле и Варнава „проведоше доста времена говорећи одважно с овлашћењем од Јехове“ (Дела 14:1-7).

И данас противници подбуњују јавност против Јеховиних сведока, понекад користећи медије или друге приступе јавности да би остварили своје намере. Реагујући на то, Канцеларија за односе с јавношћу у Бруклину и Одељења за односе с јавношћу у многим подружницама Заједнице проводе доста времена обезбеђујући информације које се одважно користе у обзнањивању истине уредницима, новинарима и другима.

У мају 2000. Заједница је припремила једну нову видео-касету Замене за трансфузију — једноставне, сигурне, ефикасне, да би била приказана на једној конференцији медицинара у Женеви у Швајцарској. Ова видео-касета садржи интервјуе с неким истакнутим хирурзима у свету и приказује технике које се користе у бескрвној хирургији. Она је лекарима у Европи представила начине лечења Јеховиних сведока и других људи без коришћења крви даваоца. Лекари који су присуствовали одмах су наручили око 300 примерака ове видео-касете.

У Белгији је била организована једна изложба о томе како се Јеховино име током историје користило у преводима Библије. Изложба је истакла дело првобитних преводилаца и штампара, попут Вилијама Тиндејла, као и препреке с којима су се они суочавали да би учинили Библију доступном за јавност. Међу посетиоцима су били и ученици из 13 школа.

 Више од 70 000 људи је прошле године у Бразилу посетило путујућу изложбу Љубичасти троуглови. Јеховини сведоци се надају да многи људи, попут људи у древној Иконији, неће дозволити да им ум затворе они који искривљују чињенице, него да ће с цењењем слушати када им се преноси библијска истина.

’Законско утврђивање добре вести‘

У складу с преседаном који је поставио апостол Павле што се тиче ’одбране и законског утврђивања добре вести‘, протекле године су Јеховини сведоци у различитим земљама поклонили пажњу законским питањима (Фил. 1:7). У земљама као што су Азербејџан, Бенин, Румунија и Шведска омогућено је да Јеховини сведоци буду званично и службено признати, не само као нека заједница већ као религија, што им пружа већу заштиту закона који гарантују слободу обожавања.

Међутим, у Републици Грузији, која излази на Црно море, противници су тражили да се поништи законска регистрација Јеховиних сведока. На суђењу једном Јеховином сведоку, екстремисти који су се идентификовали као припадници Православне цркве збили су се око улаза у суд и свакога ко није хтео да пољуби дрвени крст који су држали у руци насилно су спречавали да уђе. За време судског поступка држали су подигнуте религиозне иконе и дрвене крстове, а за време паузе у судници су горела кандила. У суду је избило насиље када су екстремисти напали адвокате, новинаре и Јеховине сведоке. Браћа су Врховном суду Грузије поднела жалбу на неповољну пресуду и надају се да ће превагнути разум и истина. У међувремену, 14 855 објавитеља у Грузији је током те године посветило 2 887 835 сати поучавању људи о библијској истини која ослобађа.

 Судски процес у Москви, у Русији, којим се намеравало обуставити рад законског представништва Јеховиних сведока у том граду, још увек није био завршен. У међувремену, браћи у Москви није било дозвољено да граде преко потребне Дворане Краљевства. Међутим, Уставни суд Русије је 23. новембра 1999. донео повољну пресуду. Она је дошла као резултат случаја повезаног са скупштином Јарослав. Пошто та скупштина није могла потврдити да је постојала у периоду од 15 година, а што се захтевало законом о религијама из 1997, локалне власти су тражиле да она престане да увози и дистрибуише религиозну литературу и да један брат који је из Немачке престане са својом службом у том граду. Суд је одлучио да се тај захтев за доказе о 15-годишњем постојању не примењују на скупштине које су део једне „централизоване религиозне организације“ која је већ законски регистрована у целој земљи, као што је то случај с Јеховиним сведоцима. Руско министарство правде је 29. априла 1999. поново законски признало Јеховине сведоке. Док је Правно одељење решавало те ствари, објавитељи у Русији су прошле године провели још 24 782 467 сати у својој јавној служби. Забележили су пораст од 7 посто и достигли највећи број од 114 284 објавитеља.

Браћа у Француској се такође и даље боре с тешком ситуацијом. У протекле четири године, добили су 921 повољну пресуду на окружним судовима и 65 на апелационим судовима у вези са ослобађањем од пореза на имовину за Дворане Краљевства. Због тога што је Пореска управа енергично уложила жалбу на такве одлуке, ствар је предата Француском државном већу, највишем административном суду у Француској. Тај суд је 23. јуна 2000. прогласио да су Јеховини сведоци на основу француског закона означени као религија и да им се зато даје право да њихове Дворане Краљевства буду изузете од пореза  на имовину. Што је још важније, овај суд је пресудио да активности које се обављају у тим Дворанама Краљевства „не утичу негативно на државну политику“. Међутим, само 11 дана касније у једном другом случају, окружни суд у Нантереу, намеравајући да подржи Пореску управу у наметању 60 посто пореза на прилог за религиозне активности Јеховиних сведока у Француској, издао је писмено решење како би утицао на то да Јеховини сведоци не могу тражити да буду изузети од пореза јер нису призната религија у Француској. Браћа припремају петицију Апелационом суду у Версају. У међувремену Француска народна скупштина је дала формалну презентацију законског нацрта који је направљен да потпомогне распуштање било којег такозваног секташког покрета уколико су тај покрет или његови предводници били два пута осуђивани. Док непријатељи „против закона насиља измишљају“ Јеховини сведоци полажу своју веру у Великог Судију пред којим сваки човек мора положити рачун (Пс. 94:20; Римљ. 14:10).

Удовољавање хитној потреби за Дворанама Краљевства

Пошто број људи који воле Јехову и који му служе и даље расте постоји велика потреба за Дворанама Краљевства у којима би они могли да се окупљају у сврху обожавања. Да би се удовољило овој потреби, сада у подружницама Заједнице у Аустралији, Бразилу, Јужној Африци, Мексику и Немачкој делују Регионалне канцеларије за Дворане Краљевства. Квалификована браћа из ових земаља посећују остале подружнице да би им помогли да развију организационе припреме које су одговарајуће њиховим потребама. За сада се пружа помоћ у 72 земље из Азије и Океаније, Источне Европе, Источне и Западне Африке, Средње и Јужне Америке и на Карипским острвима.

 Преко стотину међународних слугу учествује у поучавању локалне браће како би они могли заједно да функционишу у својој земљи као Групе за градњу Дворана Краљевства. С таквом припремом засада су у 30 земаља завршене 453 Дворане Краљевства, а гради се још 727. Стављен је нагласак на развијање стандардних планова за Дворане Краљевства за сваку земљу, на основу којих ће се користити грађевински материјал и методе које се користе у тим земљама. У Кенији се користи ломљени камен; у Тогу се обично користи цигла; у Камеруну је популарно коришћење бетонских блокова који се касније малтеришу. На такав начин, локалној браћи је могуће да брзо стекну вештине које су им потребне да би испунили кључне улоге у програму градње за неку земљу.

Када су браћа из различитих земаља сазнала за то што се чини, многи од њих су изразили жарку жељу да учествују. Стотине способне локалне браће и сестара се добровољно  јављају. У неким земљама, где иначе околности не омогућују браћи да учествују, учињене су припреме да се обезбеди храна и смештај онима чије су молбе одобрене тако да они могу поклонити потпуну пажњу том хитном делу изградње и реновирања Дворана Краљевства у њиховој земљи.

Како изградња ових Дворана Краљевства утиче на активност Јеховиних сведока у јавности? Из Бенина у западној Африци, долази следећи извештај: „Биће вам драго да чујете да је јуче посвећена Дворана Краљевства у Краку. Ова скупштина од 34 објавитеља недељом има у просеку 73 присутних, али на посвећењу је била присутна 651 особа. Браћа су раније у овом граду подносила много предрасуда и исмејавања због тога што је претходна Дворана Краљевства била јако примитивна у односу на неке цркве. Сада је нова Дворана Краљевства једна од најлепших грађевина у том граду. Многи од присутних били су грађани који су променили своје мишљење након што су били сведоци онога што су браћа учинила за само неколико седмица.“ Скупштина Нафиси у Малавију каже: „Пошто сада имамо прелепу Дворану Краљевства, то даје одлично сведочанство. Због тога је приликом проповедања лако започети библијске студије. Где год да дођемо људи су задивљени.“

Због пораста у протеклим годинама у Либерији су постале очајнички потребне Дворане Краљевства. Међутим, браћа нису била у могућности да их изграде. Једва да имају средства да плате станарину за свој бедан смештај. У многим местима су се једноставно састајали у домовима браће, где је било тако много присутних да су стајали на улици. Други су се састајали у некој врсти привремених грађевина. Изгледало је да нема решења за овај проблем све док нису стигле вести о изванредној припреми за градњу Дворана Краљевства у земљама које имају  ограничена средства. Фондови у које прилажу браћа из других земаља треба да се користе за градњу дворана тамо где су оне стварно потребне. Пет нових дворана је већ саграђено у протеклих шест месеци. Браћа показују своју „спремност“ упркос томе што ’немају‘ (у смислу финансијских средстава), тиме што су и те како вољни да уложе своју физичку снагу у то дело (2. Кор. 8:12). Примера ради, скупштина Нова Џорџија је у једном дану ручно направила преко 1 000 бетонских блокова!

Нови и проширени објекти подружница

Да би се водила брига о све већем броју Јеховиних сведока и да би они били опремљени за службу, такође је било потребно обезбедити одговарајуће објекте подружница. Многи од њих су посвећени током прошле године. У таквим објектима широм света налази се укупно 19 587 заређених слугу, а сви они припадају реду специјалних пуновремених слугу.

ЈУЖНА АФРИКА: Када су објекти подружнице у Кругерсдорпу завршени 1987, изгледало је да су и више него довољни. Зашто су онда, само 12 година касније посвећени један проширени пословни блок, три нове стамбене зграде, гаража за камионе и једно ново пространо складиште?

Један разлог је тај што Јеховин народ има већу слободу после завршетка Хладног рата. Укинуте су забране на дело Јеховиних сведока у земљама као што су Руанда, Малави, Мозамбик и Ангола. Од када су 1987. завршени објекти подружнице, десет земаља које снабдева Јужна Африка имало је укупан пораст броја објавитеља од 148 посто! (Само Мозамбик је за тих 12 година имао пораст од 523 посто.)

Осим тога, успостављање нове власти у Јужној Африци и укидање апартхејда довело је до веће слободе  кретања у друге афричке земље и из њих. Тако је подружница у Јужној Африци у могућности да више опскрбљује суседне подружнице. Осим што штампа часописе, брошуре и други материјал, ова подружница складишти литературу и испоручује скупштинске наруџбе за многе суседне земље. Пошто се увелико граде Конгресне дворане и Дворане Краљевства у Африци, више подружница добија грађевински материјал из Јужне Африке.

Други фактори: од 1987. године број објавитеља Краљевства на самом подручју Јужноафричке подружнице порастао је за 62 посто. У протеклих неколико година Преводилачко одељење је морало да се увећава да би се обавио додатни посао превођења Библије на седам локалних језика — на африканс, зулу, коса, сепеди, сесото, цвана и цонга. Онда није ни чудо што су најбитнији објекти Јужноафричке подружнице морали да се прошире.

Тако су 23. октобра 1999. посвећени нови објекти подружнице у Јужној Африци. За ту прилику је био спреман Данијел Сидлик, члан Водећег тела, који је одржао подбуђујућ говор под насловом „Посвећења која одражавају Божју славу“.

ЈАПАН: Неколико недеља касније, 13. новембра, били су посвећени проширени објекти подружнице у Ебини у Јапану. То проширење је обухватало две 11-спратне стамбене зграде и једну 3-спратну пословну зграду. Преко 70 вештих међународних слугу и добровољаца радили су са око 2 000 локалних радника од којих су неки ту помагали дуже, а неки краће време, и довршили су пројекат за три и по године.

Овај програм посвећења одиграо се 50 година након што су први мисионари Watch Towera стигли у Јапан после Другог светског рата. Неки од ових мисионара који  још увек служе у Јапану били су том приликом присутни заједно са свим путујућим надгледницима из Јапана, другим пуновременим слугама Јехове и са 344 делегата из 37 земаља.

Када су први мисионари стигли у Токио и поново покренули дело проповедања после Другог светског рата, у Јапану је била само шачица верних Јеховиних обожавалаца. Сада тамо има преко 221 000 активних објавитеља Краљевства који преносе добру вест у сваком кутку земље. Поред тога, библијска литература која се у Јапану штампа на 27 језика бродом се шаље у друге земље, а под вођством Водећег тела, подружница пружа непосредну помоћ проповедничком делу у неким азијским земљама.

На посебном састанку одржаном сутрадан после посвећења, Теодор Џерес, члан Водећег тела, говорио је пред 61 323 присутних на Међународном стадиону Јокохама. Била је повезана још 41 локација широм земље, тако да је укупан број присутних био 269 376. Програм који је укључивао извештаје страних делегата и говор брата Џереса под темом „Бити поучен од Јехове — корисно је данас и заувек“, пружио је снажно охрабрење свим присутнима да и даље духовно напредују.

БЕНИН: Ова западноафричка земља показује се као плодно поље у духовној жетви. У њој има 6 343 објавитеља добре вести, а преко половину њих крстило се током 1990-их.

Да би послужили том све већем мноштву правих обожавалаца, као и онима у Нигеру, 1. јануара 2000. посвећени су нови објекти подружнице, једна нова Конгресна дворана и мисионарски дом у Абомеј-Калавију у Бенину. Герит Лош из Водећег тела, искористио је ту прилику да истакне две битне ствари: (1) Главни разлог због ког служимо Јехови није наша нада да ћемо добити вечни  живот, него наша љубав према Њему. (2) Читај Божју Реч Библију сваки дан. Какви практични савети!

МЈАНМАР: Неколико недеља после посвећења у Бенину посвећени су нови објекти подружнице у Мјанмару. Канцеларија подружнице је овде основана 1947. Заједница је 1977. добила у посед земљу на којој би могла да изгради одговарајуће објекте. Али какве су се само препреке морале савладати! Пошто није било могуће да се дело Јеховиних сведока региструје, како би онда могли добити дозволу за градњу? Било је неопходно да се увезе грађевински материјал, али како би се то могло учинити када тако нешто никада није било одобрено ниједној организацији? Такође је изгледало немогуће довести браћу из иностранства да помогну око градње, јер су визу за такав рад добијали само они који су радили на пројектима чији је покровитељ била сама влада. И као врхунац свега тога, једна жена је тужила Заједницу тврдећи да је посед који већ преко 20 година припада Заједници у ствари њен. Међутим, изненада, проблеми су ишчезли. Владина политика се променила у свакој ствари која је представљала препреку. И када је градња почела, суд је одбио тврдњу жене која је покушала да узме тај посед.

Већину грађевинског материјала су као поклон послала браћа из Аустралије; доста тога је дошло из Малезије, Сингапура и с Тајланда. Дошла су браћа из Аустралије, Британије, Грчке, Немачке, с Новог Зеланда, из Сједињених Држава и с Фиџија да помогну у раду, а учествовала су и локална браћа. Када су 22. јануара 2000. завршени објекти били посвећени током посете Џона Е. Бара, члана Водећег тела, присутни су се осећали потакнути да кажу: „Велико дело учини Јехова на нама! Развеселисмо се“ (Пс. 126:3). Ове речи прикладно изражавају оно што Јеховини сведоци широм света осећају док разматрају догађаје из протекле године.

[Слике на 6. страни]

Самуел Херд објављује излазак књиге „Исаијино пророчанство — светло за читаво човечанство“

[Слике на 6. страни]

Библијска драма „Упозоравајући примери за наше време“

[Слика на 8. страни]

Делегати у Мађарској се радују због нове Библије

[Слика на 14. страни]

Радосни Сведоци с Косова окупљени за састанак у једној гаражи

[Слике на 24. страни]

Дворана Краљевства у Краку (Бенин) — некад и сад

 [Слике на 27. страни]

(1) Мјанмар, (2) Бенин, (3) Јужна Африка, (4) Јапан