Најважнији догађаји из прошле године

„ДОЂИТЕ к мени... и ја ћу вас окрепити.“ Ове речи Исуса Христа, забележене у Матеју 11:28, биле су узете за наш годишњи цитат за 2002. Током протекле службене године многи су заиста дошли — 265 469 особа је прихватило Божји позив, крстило се и окрепило међу више од шест милиона других људи који као Христови ученици служе под његовим благим јармом.

На страницама које следе можеш прочитати како Јехова и даље у великој мери благосиља свој народ широм планете. Погледајмо сада неке значајне догађаје у  теократији који су се одиграли током 2002. службене године.

Обласни конгреси подстичу на ревност

Јеховини сведоци се по свом обичају окупљају на стотинама места широм света да би присуствовали годишњем обласном конгресу. Тема конгреса за 2002/2003. годину била је: „Ревни објавитељи Краљевства“. У кључном предавању је истакнуто да Божји народ данас опонаша ревност и храброст коју је показао Исус Христ док је обављао своју службу. У другим говорима је објашњено да се ревност развија проучавањем Божје Речи и да се испољава добрим делима, а посебно одушевљеним објављивањем Божјег Краљевства.

У костимираној драми под називом „Буди чврст у време невоље“ говорило се о пророку Јеремији. Он је, као и Исус, показао изванредну ревност и истрајност упркос тешкоћама. Јеремија се уздао у Јехову и неустрашиво је објављивао Божју поруку. То је заиста изванредан пример за данашње хришћане!

На овом конгресу су објављене две књиге. У петак су делегати на конгресу добили књигу Обожавај јединог истинитог Бога. Ова књига од 192 стране користиће се на библијском студију као друга књига за проучавање, да би се истине из Божје Речи утиснуле у срце оних који проучавају Библију. Уверени смо да ће ова књига помоћи новима да духовно напредују и да ходе уским путем који води у живот у Божјем праведном новом свету.

У суботу је објављена књига Приближи се Јехови. Она је подељена на делове у којима се разматрају Јеховине четири главне особине: моћ, правда, мудрост и љубав. Која је сврха ове књиге објашњено је у предговору где се каже: „Нека ти ова књига помогне да се још више приближиш Јехови Богу, да развијеш с њим везу која се  никада неће прекинути, тако да можеш вечно живети и хвалити га.“ Конгресни програм, као и ове нове књиге, помоћи ће искреним људима у целом свету да још више воле нашег Створитеља.

Борити се у ’критичним временима‘

Апостол Павле је написао Тимотеју да ће „последње дане“ означити „критична времена с којима се тешко излази на крај“ (2. Тим. 3:1). Катастрофе, и природне и друге, доносе са собом изазове и проблеме. Па ипак, оне хришћанима пружају прилике да покажу међусобну љубав. Током протекле службене године било је многих катастрофа. Овде ћемо се усредсредити само на две.

Рушење Светског трговинског центра. У суботу, 8. септембра 2001. године, у Сједињеним Државама је одржана градуација 111. разреда Библијске школе Гилеад Watchtower-а. Три дана касније, 11. септембра, дипломци и њихове породице су обилазили Њујорк. Јутро и ведро небо су наговештавали топао и леп дан. А онда, у 8.46 један путнички авион је ударио у северну кулу Светског трговинског центра у доњем делу Менхетна. Мало касније још један путнички авион ударио је у јужну кулу.

У 9.59 јужна кула се срушила, а густ облак прашине и крхотина ширио се над Менхетном. После тога се срушила и северна кула. Скоро три хиљаде људи је погинуло. Обе куле, изграђене 1973, имале су по 110 спратова. Ношен ветром, густ облак прашине који је настао после рушења обе зграде, стигао је до бруклинског Бетела који је удаљен од тог места нешто мање од три километра.

Браћа у подружници у Сједињеним Државама одмах су покушала да сазнају ко је од Сведока погођен овом ужасном трагедијом и каква им је помоћ потребна. До уторка увече, тог 11. септембра, проверено је да ли су на броју чланови бетелске породице у сва три бетелска  комплекса — у Бруклину, Патерсону и Волкилу. До четвртка по подне сви дипломци школе Гилеад контактирали су са Одељењем које брине о њима, и потврдили да су они и њихове породице добро. У међувремену је телефоном контактирано са 37 покрајинских надгледника на подручју Њујорка. Они су ступили у везу са скупштинским старешинама, а старешине су провериле све објавитеље. У петак ујутру, 14. септембра, подружница је сазнала да је 14 наше браће и сестара погинуло или нестало. Та бројка се није променила у данима који су уследили.

Преживели су причали своја искуства. Синтија Такер, општи пионир, радила је у Светском финансијском центру преко пута Светског трговинског центра. Била је на 37. спрату када је видела како је први авион ударио у кулу. Изашла је напоље мислећи да се ради о ужасној несрећи, и гледала у зграду у коју је ударио авион. Свуда је било крша. Још један авион је летео врло ниско. Сестра Такер каже: „Тај авион је био огроман. Схватила сам да ће ударити у зграду. Хтела сам да потрчим, али сам се следила — нисам знала шта да радим. Чинило ми се да ће авион проћи посред зграде. Бука је била тако потмула као да сам је чула под водом; напросто сам осетила звук. Ваздух је био толико тежак као да је у њему било песка. Тешко се дисало. Људи су трчали у свим могућим правцима. Утрчала сам у једну зграду и гледала како се прва кула руши. Људи су скидали мајице и покривали лице да би се заштитили од прашине. Људи с децом и кућним љубимцима излазили су из зграда. Сви су били престрављени. Чак се ни животиње нису понашале нормално. Не могу вам описати тај страх.“ Сестра Такер је захвална за помоћ старешина који су дошли и разменили с њом неке утешне речи из Библије.

 Током наредних месеци, браћа с подручја Њујорка преносила су библијску поруку утехе и наде људима у суседству. Неколицини браће је било дозвољено да сведоче у епицентру збивања, то јест на месту где су се куле близнакиње срушиле. Један од те браће је Рој Клингспорн, пионир. Он је рекао: „Један наредник у ратном ваздухопловству који је помагао у спасавању, с цењењем је казао: ’Сви нам доносе храну, врућу кафу и суву одећу, али ви сте први који нам читате нешто из Библије. У оваквој ситуацији нам треба Бог.‘“

Ерупција вулкана у источној Африци. Многа наша браћа у источном Конгу (у Киншаси) на својој кожи су осетили грађански рат, болести, сиромаштво и незапосленост. Неки су били, или су још увек избеглице. Још један проблем који их је задесио била је изненадна ерупција планине Њирагонго, једног вулкана који се налази недалеко од града Гоме. Ујутру 17. јануара 2002, планина је почела да избацује дим и ватру. Увече је вулканска лава потекла према Гоми. Хиљаде преплашених људи је почело да бежи према оближњем граду Гисењију у Руанди. Путеви су били препуни људи који су носили нешто мало ствари које су успели да понесу. Гисењи је такође био угрожен, али тамошња браћа су се побринула да Дворана Краљевства послужи као избеглички камп за браћу из Конга. Нека браћа у Гисењију су одмах добровољно отворила врата свог дома за оне који су бежали пред вулканом.

Један од тамошњих старешина је рекао следеће: „Када смо видели шта се дешава нека браћа и ја смо одмах отишли на главни пут који повезује Гому и Гисењи. У рукама смо имали часописе Кулу стражару и Пробудите се! које смо подигли високо. Било је мрачно, али смо стали тамо где бисмо били примећени. Када су браћа видела часописе, препознали су да смо Сведоци, и ми  смо их упутили у Дворану Краљевства која је служила као избеглички камп. Стајали смо на путу све до јутра. На овај начин смо урадили исто оно што су браћа у Гоми урадила за нас пре неколико година. Кад је почео рат у Руанди стотине хиљада људи је побегло у Гому. У то  време су Сведоци из Гоме даноноћно стајали дуж путева и држали часописе да бисмо препознали да су браћа. Упућивали су нас у избегличке кампове које су организовали Сведоци.“

Већина оних који су побегли од вулкана морала је да проведе ноћ под ведрим небом. Било је ту и браће који због хаоса и мрака нису успели да виде оне који су држали часописе. Један старешина је рекао следеће: „Сутрадан рано ујутру браћа и сестре су поново изашли с часописима. Ишли су по целом Гисењију да би их сви видели. Тако су успели да пронађу сву браћу из Гоме која нису видела Сведоке током претходне ноћи. Убрзо после тога наша Дворана Краљевства је била угрожена јер се лава приближавала. Одмах смо се побринули да још пет Дворана Краљевства послуже као избеглички кампови.“ Нека браћа из 24 скупштине у Гоми су побегла према унутрашњости Конга, али већина — око 2000 њих — побегла је у Руанду.

Подружница у Кигалију (Руанда) брзо је купила храну, лекове, ћебад и пластичне канте за воду. Све то је одмах послато у избегличке кампове. Браћа из Гоме су стварно била срећна када је само један дан после катастрофе стигао камион са свим тим стварима! Чули су се многи похвални коментари од људи који нису Сведоци. Један брат је у пролазу чуо како људи кажу: „Ово је добра религија. Они се стварно међусобно воле.“

Отприлике једна трећина Гоме била је уништена. Многа браћа и сестре су изгубили све што су имали. Међутим, они Сведоци чије су куће остале читаве добровољно су код себе сместили породице браће што су остали без дома (Римљ. 12:12, 13). Касније су браћа из Руанде организовала да се све избеглице безбедно врате у Гому. Сведоци из Европе такође су помогли тако што су из Белгије послали два авиона пуна неопходних ствари.

 Ерупција планине Њирагонго заиста је била катастрофална. Многе је коштала живота и нанела је велику материјалну штету, али по љубави коју су показали једни према другима видело се ко су прави хришћани (Јов. 13:35).

У Школи службе за Краљевство наглашава се духовност

Школа службе за Краљевство основана је 1959. године као једномесечни курс. Одржавана је у Саут Лансингу, у држави Њујорк, САД. У другим земљама је одржавана на местима која су одређивале подружнице. У почетку су школу похађале скупштинске старешине (које су се тада звале скупштинске слуге) и специјални пионири. Међутим, 1966. године курс је ревидиран; трајао је само две недеље и похађале су га само старешине. Током 1977. године организовано је да све старешине похађају један петнаесточасовни курс. Од тада се слични курсеви различите дужине одржавају на сваких неколико година. Од 1984. године слуге помоћници такође похађају Школу службе за Краљевство.

Ове године школа је одржана у три дела. Први део, који се одржавао од уторка до четвртка, био је за путујуће надгледнике; други део, који се одржавао у петак и суботу, био је за скупштинске старешине; и трећи део, који се одржавао у недељу, био је за слуге помоћнике. У овој школи нагласак је био стављен на одржавање духовности. Још давно Мојсије се молио Јехови: „Покажи ми пут свој. Учини да те познам и нађем опет милост пред очима твојим“ (Изл. 33:13). Ову молитву је Мојсије изрекао након што је својим очима видео десет невоља, доживео раздвајање Црвеног мора, разговарао с Јеховом 40 дана на Синајској гори и добио Десет заповести. Са 80 година и после толико ситуација у којима је Јехова на  моћан начин деловао преко њега, Мојсије је и даље био свестан својих духовних потреба. У складу са овим примером, старешине и слуге помоћници су били подстакнути да наставе да напредују као духовни људи, без обзира колико већ дуго служе Јехови.

Материјал који се користио на том курсу преведен је и коришћен у подружницама широм света. Захвална писма су пристигла из многих земаља. Један старешина из Гвинеје је написао: „Није ми жао што сам се жртвовао и прешао 1 000 километара да бих присуствовао школи.“ Један други старешина је написао: „Немам речи којима бих изразио цењење за овај курс. Много вам хвала!“

Један брат из Кореје је написао: „Ова школа ми је помогла да озбиљно размислим о томе да ли сам стварно духовна особа.“

Из подружнице у Салвадору стиже следеће писмо: „Посебно су истакнуте нове припреме за Скупштински студиј књиге. Мислимо да ће нам то помоћи да посветимо још више пажње свакоме у групи.“

Једно старешинство из Немачке је написало следеће: „Предлози и упутства су реални и могу се применити на корист оних који су нам поверени.“

Подружница из Швајцарске каже следеће: „Ова школа нас је охрабрила да се боримо против духовне апатије.“

Развој догађаја на правном пољу

ЈЕРМЕНИЈА. Случај Лева Маргарјана привукао је пажњу јавности у многим земљама. Против брата Маргарјана је поднета кривична пријава зато што је активан као Јеховин сведок. Једна од оптужби била је „проповедање религије која није регистрована“. Осамнаестог септембра 2001. првостепени суд је брата Маргарјана ослободио свих оптужби. На ту пресуду је уложена жалба и  апелациони суд је потврдио одлуку првостепеног суда, наводећи да религиозна учења којих се он држи као Јеховин сведок не представљају кривично дело и да му Устав Јерменије гарантује слободу вероисповести. Тужиоци су затим уложили жалбу највишем суду у земљи, касационом суду. Деветнаестог априла 2002. шесточлана комисија тог суда потврдила је претходне пресуде да није крив. Иако се радујемо овој победи, у Јерменији и даље хапсе и затварају младу браћу јер због религиозних уверења одбијају да служе војску.

ГРУЗИЈА. Низ некажњених бруталних напада на Јеховине сведоке у Грузији и даље се наставља. Од октобра 1999. године забележено је више од 80 напада на више од 1 000 жртава — на мушкарце, жене, децу, старе и немоћне. Неким Сведоцима су куће опљачкане, испретуране и до темеља спаљене. Поднето је преко 700 тужби, али ниједан кривац није кажњен за те нападе. У септембру 2001. подигнуте су оптужбе против Петра Иванидзеа и бившег православног свештеника Василија Мкалавишвилија зато што су били умешани у те нападе. Међутим, многобројни покушаји да се почне са суђењем били су неуспешни због ситуације у судници. Следбеницима окривљених било је дозвољено да уђу у судницу носећи са собом велике крстове, које су раније користили као оружје, и транспаренте на којима су биле исписане пароле пуне мржње према Јеховиним сведоцима. Од 30. маја 2002. суђење је седам пута било одложено. Јеховини сведоци су поднели две молбе Европском суду за људска права (ECHR); у једној су протестовали што влада није реаговала на необуздано насиље, а у другој су оспорили пресуду Врховног суда Грузије којом је поништена регистрација два законска тела која су користили Јеховини сведоци. У октобру 2001. ECHR је утврдио да обе молбе имају приоритет у решавању.

 Двадесет трећег јула 2002, Јеховини сведоци су поднели још једну молбу Европском суду за људска права. У тој молби је детаљно изнето 30 случајева у којима су религиозни екстремисти, православно свештенство и полицајци нападали Сведоке у Грузији. У вези с једним од тих случајева постоји један важан документ. У том документу је изложен план по коме је скоро 100 полицајаца требало да прекину један миран конгрес Јеховиних сведока у септембру 2000. године. Тај документ су одобрили и потписали званичници Министарства унутрашњих послова града Зугдидија у западном делу земље.

РУСИЈА. Суђење у циљу забране Јеховиних сведока у Москви настављено је 12. фебруара 2002. Ово је седми пут како Јеховини сведоци морају да се бране против истих неоснованих оптужби. Четвртог априла 2002, после двомесечног поновног разматрања жалбе тужиоца, Суд је одредио да стручњаци проуче и религиозну литературу Јеховиних сведока и њихову унутрашњу кореспонденцију. Суд је донео ову одлуку иако тужилац није изнео специфичне доказе у прилог томе да Јеховини сведоци подстичу религиозну неслогу, раздвајају породице или да крше права и слободе грађана. Суђење је одложено док не буду изнети резултати те стручне студије.

ЈУЖНА КОРЕЈА. До краја децембра 2001. у Јужној Кореји је у затвору било 1 640 Јеховиних сведока јер због приговора савести не желе да служе војску. Тај број из године у годину расте. Војни закон одређује да они који одбијају да носе оружје могу бити осуђени на казну затвора и до три године. Јужна Кореја не признаје изузеће од војне службе за религиозне слуге или за оне којима савест не дозвољава да служе војску. Од 1950-их више од 7 000 Сведока у Јужној Кореји било је у затвору зато  што нису хтели да носе оружје. Двадесет деветог јануара 2002, у случају без преседана, Си-ван Парк, виши судија Окружног суда у Сеулу је случај Кјунг-су Лија проследио Уставном суду. Судија Парк је тражио мишљење о тврдњама брата Лија да то што нема право на приговор савести нарушава његово право на слободу вероисповести и савести. Када је поднео захтев Суду, судија Парк је одложио суђење и уз кауцију ослободио брата Лија. Суђење ће се наставити тек када Уставни суд донесе одлуку о уставности оспорене клаузуле.

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ. Седамнаестог јуна 2002, Врховни суд Сједињених Држава донео је значајну одлуку у случају Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc. против села Стратона. Овај случај је настао када се у том селу тражило да Јеховини сведоци пре него што почну да проповедају од врата до врата добију одобрење од председника општине. Суд је навео: „[Јеховини сведоци] су на суду објаснили да нису затражили дозволу зато што њихово опуномоћење да проповедају произлази из Библије. [Сведоци су рекли:] ’Када бисмо од општине тражили дозволу да проповедамо то би за нас било као да смо увредили Бога.‘“ Приликом поништавања одлуке да се тражи таква дозвола, Суд је изнео да доношење таквог налога „вређа — не само вредности заштићене Првим амандманом, већ и сам појам слободног друштва — јер би онда приликом свакодневног разговора грађанин морао најпре да обавести власти да жели да разговара с комшијама да би добио дозволу да то и уради“. Суд је даље рекао: „Чак и да је дужност председника општине да издаје такве дозволе, и да то ради брзо и без наплате трошкова подносиоцу молбе, закон којим се захтева дозвола за вођење таквог разговора представља драстично одступање од нашег националног наслеђа и уставне традиције.“

 Суд је такође похвално коментарисао огроман утицај који су Јеховини сведоци имали код утврђивања уставног закона Сједињених Држава. Суд је рекао: „Већ више од 50 година овај Суд је укидао ограничења на растурање памфлета и вођење разговора од врата до врата ради стицања подршке. Није пука случајност што су већину ових случајева који су се односили на Први амандман, покренули Јеховини сведоци јер њихова религија налаже да се од врата до врата воде разговори у циљу стицања подршке.“ Као што је Суд рекао, ти „случајеви показују да се Јеховини сведоци нису борили само за своја права када су пружали отпор ограничењима што се тиче слободе говора“.

Осим тога, 1. јула 2002. Врховни суд Јужне Каролине подржао је право једног Јеховиног сведока да одбије трансфузију крви (Дела 15:28, 29). Чарлс Харви је тужио свог доктора тражећи накнаду за штету која је настала зато што је доктор намерно игнорисао чињеницу да он не жели да прими крв. Брат Харви је свом доктору пре операције јасно изложио свој став темељен на Библији. Међутим, када су после операције настале компликације док је брат Харви био у несвесном стању, доктор је добио пристанак од мајке брата Харвија, која није Сведок, да му да крв. Одбацујући пристанак његове мајке, Врховни суд Јужне Каролине је навео да „доктор мора испоштовати пацијентове жеље чак и ако пацијент не жели да се примени нека врста лечења или интервенције, када је све то дотичном доктору стављено до знања пре операције“. Дакле, суд је донео одлуку да брат Харви има право на пороту која ће одлучити да ли је доктор прекршио свој пристанак да бескрвно лечи брата Харвија и да ли је доктор погрешно лечио брата Харвија тако што му је дао крв без његовог пристанка.

 Сећање на њихову непоколебљивост

Више од 30 година у Меморијалном центру Бухенвалд, на месту некадашњег нацистичког концентрационог логора, није било помена о Јеховиним сведоцима. Сведоци се једноставно нису уклапали у концепт који су власти у Источној Немачкој имале о жртвама и противницима нацистичког режима. Чак и данас је многим људима у Немачкој тешко да признају јединствену непоколебљивост коју су Сведоци показали. Зато је 9. мај 2002. био посебно значајан дан. Госпођа Р. Лутгенау, заменик директора Меморијалне фондације Бухенвалд и Мителбау-Дора, открила је спомен-плочу Сведоцима који су страдали у Бухенвалду.

Био је топао и леп дан. Некадашњи логор, смештен на шумовитом брдашцу с кога се пружа поглед на живописан предео, био је украшен свежином пролећног зеленила. Па ипак, ово место се некада звало „зелени пакао Бухенвалда“. Већина данашњих посетилаца тешко може да замисли очај логораша који су на прозивци гледали преко својих барака тај исти предивни пејзаж, али без наде да ће икада на слободи поново уживати у њему.

 Међутим, Јеховини сведоци су имали наду која се заснива на Библији, и потпуно су се уздали у Јехову. То им је омогућило да сачувају беспрекорност и да храбро следе пример апостола који су рекли: „Бога као владара морамо слушати пре него људе“ (Дела 5:29). Због својих уверења најмање 38 Сведока је умрло у том логору или изван њега, на једном од места на којима су логораши радили. На спомен-плочи је цитиран овај стих из Дела апостолских, након чега стоји натпис: „У знак сећања на Јеховине сведоке који су патили и умрли овде, прогоњени због својих религиозних веровања.“

Око 800 затвореника који су идентификовани као Бибелфоршери (Истраживачи Библије) тако што су на одећи  имали љубичасти троугао били су само неколицина од преко 250 000 затвореника у овом логору током година нацистичке владавине. Неки од Сведока су били тамо још 1937. и били су присиљени да помажу у изградњи логора. Када су 1945. године преживели затвореници ослобођени, Сведоци који су били пуштени хвалили су Јехову за то. Током већег дела постојања логора у Бухенвалду међу логорашима је увек било између 300 и 450 Сведока.

Затвореницима који су носили љубичасти троугао овом спомен-плочом је дато место које им припада међу жртвама нацистичког режима. Она такође подсећа посетиоце на непоколебљивост Сведока. „Ова спомен-плоча“, рекла је госпођа Лутгенау, „показује да је у данашњем друштву судбина Јеховиних сведока сагледана и призната.“

У четвртак, 7. марта 2002, званичници града Корменда на западу Мађарске открили су спомен-плочу тројици Јеховиних сведока који су умрли мученичком смрћу. То су били Берталан Сабо, Антал Хениш и Јанош Жондор. Сва тројица су одбила војну службу током Другог светског рата, и били су јавно погубљени. На спомен-плочи пише: „У спомен хришћанима који су погубљени у марту 1945. јер су због савести одбили војну службу.“ Подружница извештава да је овом приликом када је откривена спомен-плоча више од 500 људи дошло до зграде где су браћа била погубљена.

У Сједињеним Државама основан Одбор подружнице

У петак, 9. фебруара 2001. године, Водеће тело је обавестило бетелску породицу у Сједињеним Државама да ће од 1. априла 2001. у Сједињеним Државама почети да функционише Одбор подружнице. Током  2002. службене године Одбор подружнице је наставио да прогресивно преузима одговорности. Подружница у Сједињеним Државама надгледа дело проповедања у континенталном делу државе као и на Бермудским острвима и Теркс и Каикос острвима. У Сједињеним Државама има више од милион објавитеља, од којих је 215 000 повезано са скупштинама на шпанском језику. Од преко 11 700 скупштина око 2 600 су на шпанском језику. Током протекле службене године основано је 210 нових скупштина. Од тог броја, 123 су на шпанском језику, 63 на енглеском, а 24 на другим језицима.

У Сједињеним Државама осим на енглеском и шпанском језику постоје скупштине или групе на још 37 језика. У многим скупштинама на шпанском и другим језицима, број присутних на Састанку за јавност често је више него дупло већи од броја објавитеља. Неке скупштине извештавају више библијских студија него што имају објавитеља. Браћа и сестре са енглеског говорног подручја уче друге језике да би помогли на овом пољу које брзо расте.

Подружница у Сједињеним Државама је јединствена по томе што се бетелски објекти налазе на три локације — у Бруклину, Волкилу и Патерсону. Воће за бетелску породицу се гаји на фармама које се налазе близу Саут Лансинга (Њујорк) и Имокалија (Флорида). Све у свему, бетелска породица у Сједињеним Државама има 5 465 чланова.

Широм света тренутно има 109 подружница. Та припрема да Одбори подружница брину за духовне потребе браће у многим земљама функционише од 1976. Ти одбори следе библијска упутства и вођство које пружа Водеће тело. Одбори подружница надгледају проповедање добре вести на подручју које је додељено тој подружници. Одбор надгледа хришћанске скупштине,  мисионаре и пионире. Такође организује скупштине у покрајине и области и даје препоруке Водећем телу за наименовање покрајинских и обласних надгледника, чланова бетелске породице и студенте школе Гилеад. Осим што у глобалу надгледа службу на терену, Одбор подружнице се брине и за организовање рада у Бетелу. Нема сумње да Јехова све то богато благосиља.

Превођење које испуњава многе потребе

Задњих година се на све већем броју језика објављују многе публикације. Иза тога стоје стотине вредних преводилаца који се труде да публикације преведу на такав начин да оне буду тачне, разумљиве и да их је задовољство читати.

Божјем народу првенствено треба тачан превод Библије. Зато је Превод Нови свет до сада објављен на 44 језика. Од тога 29 издања садрже и Хебрејске и Грчке списе. Током протекле службене године Хришћански грчки списи су завршени на три афричка језика — бемба, игбо и лингала — а комплетна Библија је објављена на африкансу.

Недавно објављена издања Библије примљена су с великом захвалношћу. У једном извештају из Европе пише следеће: „Браћа која раде на кинеском подручју изразила су посебну захвалност за Библију на свом језику, и рекли су да је то ’супер превод‘.“ У Канади су неки интересенти пореклом Кинези рекли: „Ову Библију су сигурно преводили Кинези! Лако је можемо разумети!“ У Јужној Африци је једна жена која говори коса језиком рекла: „Одакле вам ова Библија коју је тако лако разумети?“ Један брат из Албаније је једноставно рекао: „Начин изражавања у Преводу Нови свет чини да Јеховине мисли допру до срца.“ Један објавитељ из Хрватске је  написао: „Много лакше могу себи да дочарам оно што читам, и чини ми се као да бих и ја употребио те речи. Овај нови превод звучи тако једноставно, тако природно, а ипак одише мудрошћу. Сада много потпуније разумем колико је дивна Јеховина порука и колико су за нас дивне његове поуке.“

Основне публикације су још увек потребне да би се добра вест о Краљевству проповедала ’свим нацијама и племенима и народима и језицима‘ (Откр. 7:9). Задњих година су брошуре на лаху језику којим говоре људи у племенима у брдовитом делу на северу Тајланда и у околним земљама донеле добре резултате. Један мисионар је написао следеће: „Брошура Захтеви дефинитивно је најважнија брошура на лаху језику. Разделили смо је на целом овом подручју.“ С каквим резултатима? „Имамо позиве из многих села, али због удаљености и лоших путева не можемо да стигнемо до свих. Овде се заиста могу применити речи из Матеја 9:37. На пример, сазнали смо да у једном селу удаљеном око 160 километара од Ченг Маја, једна заинтересована жена редовно поучава једну групу сирочића на темељу брошуре Захтеви.“

У Сједињеним Државама многи староседеоци тог континента добијају сведочанство на свом језику. На навахо језику сада има неколико публикација, укључујући и брошуру Шта Бог захтева од нас? на аудио-касетама. Једна наша сестра је написала: „У Навахо планинама, у најудаљенијем делу нашег подручја живи један бивши овчар који има преко осамдесет година и више не види  добро. Унука га је питала да ли би желео да чује једну касету о Библији на навахо језику. Рекао је да би. Устао је са своје болесничке постеље и отишао до кауча да би слушао касету. Да сте само могли да му видите израз лица када је чуо стихове из Библије на свом матерњем језику. Сузе ми крену кад то причам. Затим је рекао: ’Низхони‘, што значи ’предивно‘.“

У Мозамбику се публикације објављују на пет језика којима се говори у тој земљи. Да би се читаоцима помогло да извуку користи из њих, на том језику је објављена и брошура Научи да читаш и пишеш, и у току је велика акција описмењавања. Председник Мозамбика Чисано је толико одушевљен том акцијом да је изразио свесрдну подршку нашем библијском образовном делу и акцији описмењавања.

Кула стражара сада излази на 146 језика, а Пробудите се! на 87 — што значи да их стварно има по целом свету. Веома су цењени широм света због вредности и у духовном и у образовном смислу. На пример, око 80 000 становника Кирибата, групе острва у Тихом океану, говори гилбертским језиком. Тамошњи Сведоци, којих има нешто мање од 100, током протеклих година били су вредни и сваког месеца су у просеку уручивали по 20 часописа. У Бугарској је у априлу 2002. године 1 200 објавитеља уручило више од 100 000 часописа.

Нема сумње да Јехова опрема свој народ за дело које му је доделио. Широм света то дело се извршава на многим језицима (Фил. 4:20).

 Посвећења подружница

Током 2002. службене године посвећена је подружница на предивном карипском острву Тринидаду. Објекти подружнице на Тринидаду били су посвећени Јехови 1985, али од тада је број објавитеља порастао за 94 посто. Зато су објекти подружнице морали да се доста прошире и да се изграде додатни објекти како би се удвостручила површина расположивог простора. Подружница сада има нове стамбене објекте, канцеларије,  нову библиотеку, рецепцију, трпезарију и кухињу. Дворана Краљевства која се налази у склопу подружнице такође је реновирана и проширена. Цео посао су урадили добровољци с тог подручја.

Двадесет деветог септембра 2001, око 220 делегата из 14 земаља, као и 695 тамошње браће и сестара присуствовало је програму посвећења. Слушали су охрабрујући извештај о теократској историји дела, као и о улози коју су у томе имали Ивандер Џ. Ковард и Вилијам  Р. Браун. Неколико мисионара који су дошли из других земаља, као и једна 88-годишња сестра која је још увек општи пионир, причали су нека дирљива искуства која су доживели на својој додели у Тринидаду пре више од 50 година.

Стивен Лет из Водећег тела одржао је говор за посвећење. Говорећи на тему „Ценити Јеховин некадашњи и данашњи дом обожавања“ истакао је да људи, а не зграде, обожавају Јехову. Затим је брат Лет с пуно љубави охрабрио браћу да својом послушношћу и својим понашањем покажу да су захвални обожаваоци.

Следећег дана је одржан један посебан састанак у Порт оф Спејну за оне који због ограниченог броја места нису могли да присуствују самом програму посвећења. Било је присутно више од 13 000 људи. На суседном острву Тобагу више од 300 браће је слушало програм путем телефонских веза. Брат Лет је одржао говор „Чувај свој однос с Јеховом тако што ћеш развијати понизност“. Сви у публици су били ’весели‘ због посвећења нових објеката подружнице (П. зак. 16:15).

Недавно је проширена и подружница у Чешкој. Самуел Ф. Херд из Водећег тела је отпутовао тамо да би одржао посвећење Бетела, додатних објеката и две Конгресне дворане. Програм посвећења одржан је у суботу 4. маја 2002, а говор брата Херда слушало је 2 125 особа. Следећег дана одржан је посебан састанак и 5 286 особа је слушало изграђујући говор брата Херда под насловом „Повратити снагу — не умарати се“. Браћа у Чешкој су била веома охрабрена овим програмом.

Широм света у подружницама има укупно 19 823 заређених слугу. Сви су чланови Реда специјалних пуновремених слугу Јеховиних сведока.

 [Табела/Слике на странама 12, 13]

НЕКИ ДОГАЂАЈИ ТОКОМ СЛУЖБЕНЕ 2002. ГОДИНЕ

1. септембар 2001.

11. септембар: Рушење Светског трговинског центра.

29. септембар: Посвећење подружнице на Тринидаду.

20. новембар: Почиње Школа службе за Краљевство.

1. јануар 2002.

17. јануар: Ерупција вулкана у Конгу.

 4. април: Одложено суђење у Москви чији је циљ био да се забрани дело Јеховиних сведока.

1. мај 2002.

4. мај: Посвећење подружнице у Чешкој.

9. мај: Откривена спомен-плоча у знак сећања на Сведоке који су страдали у некадашњем нацистичком концентрационом логору.

17. јун: Врховни суд САД подржава право да се проповеда од врата до врата, а да се претходно не тражи дозвола за то.

31. август 2002.

31. август: 6 304 645 објавитеља у 234 земље.

[Слике на 11. страни]

Горе: Док се суочавају с катастрофама попут ове наша браћа и сестре показују љубав какву је Христ показивао

[Слика на 11. страни]

Доле: Ова Дворана Краљевства у Руанди је служила као избеглички камп

[Слика на 22. страни]

Новоосновани Одбор подружнице у Сједињеним Државама слева надесно: (седе) Џон Кикот, Макс Ларсон, Џорџ Коуч, Максвел Лојд; (стоје) Балтасар Перла, Харолд Коркерн, Леон Вивер, Вилијам Ван де Вол, Џон Ларсон и Ралф Волс

[Слика на 26. страни]

Превод „Нови свет“ на африкансу

[Слика на 27. страни]

„Шта Бог захтева од нас?“ на навахо језику

[Слике на странама 28, 29]

Делегати из 14 земаља с тамошњом браћом и сестрама на посвећењу подружнице на Тринидаду

[Слике на 29. страни]

Браћа у Чешкој су се радовала због посвећења нове зграде Бетела, додатних објеката и две Конгресне дворане