Светски извештај

◼ ОКЕАНИЈА

Број земаља: 30

Број становника: 33 773 304

Број објавитеља: 92 691

Број библијских студија: 44 999

Двоје објавитеља на једној удаљеној железничкој станици у Новом Јужном Велсу у Аустралији поставе штанд с литературом кад год туда треба да прође неки од два међудржавна воза. Пошто се та два воза — Индијан Пацифик и Ган — задржавају ту око два сата, објавитељи воде много финих разговора с путницима и дају доста литературе. У ствари, када поново пролазе туда, неки путници дођу у „накнадне посете“ код Сведока.

Кондуктер у возу Ган обично објави које су неке атракције које путници могу да виде док воз стоји у неком  месту. Пошто је питао за дозволу ово двоје објавитеља Краљевства, сада између осталих атракција спомене и њихов штанд. Захваљујући довитљивости ових објавитеља, путници из целе Аустралије и других земаља добијају добро сведочанство.

Један брачни пар мисионара с Козреа у Микронезији, оставио је књигу Спознање једном баптистичком свештенику који има више од 80 година. Књига је била на козреанском језику, који говори мање од 10 000 људи. Свештеник је са захвалношћу узео ту књигу. Када га је тај пар поново посетио, он је рекао да је подстакао чланове своје цркве да прихвате нашу литературу. Мисионари су га питали зашто је то урадио. Он је одговорио: „Зато што наша религија нема књиге на нашем матерњем језику.“ Тај брачни пар сада редовно разговара с тим старим свештеником.

Једна мисионарка с Маршалских острва замољена је да проучава Божју Реч с једном неактивном сестром. Пошто та сестра није баш напредовала духовно, мисионарка ју је питала: „Како се осећаш када ти други кажу да те воле?“ Она је збуњено одговорила: „Нико ми то никад није рекао.“ Мисионарка јој је онда пришла, загрлила је и рекла: „Ја те волим. А Јехова те воли још више.“ Та неактивна сестра је почела да плаче, и отада другачије доживљава Јехову. Почела је духовно да напредује захваљујући томе што свакодневно чита Библију, посећује све састанке и чак је учествовала у помоћној пионирској служби. Онда је у јануару 2002. поднела молбу за општу пионирску службу. Од тада је започела много библијских студија и чак је месец дана служила на једном удаљеном острву где је већа потреба.

Док се одмарала на једној плажи с неким пријатељима, једна мисионарка је у Новој Каледонији неформално сведочила једној младој жени из Француске која је била у посети рођацима који живе на тим острвима. Та  жена је била војно лице и служила је у Сарајеву. Мисионарка ју је питала да ли би волела да живи међу људима који стварно воле једни друге. Жена је рекла да би волела, али да сматра да би само једна снажна владавина с јаком војском могла да успостави прави мир.

Мисионарка јој је онда објаснила да су њени пријатељи Сведоци, премда различитих националности, уједињени вером у Бога и љубављу према Њему. После тог пријатног разговора, договориле су се да се нађу сутрадан да би наставиле разговор. Та жена је по договору дошла и имала је свој први библијски студиј. Потом је почела да посећује све састанке. Пошто је њен духовни апетит растао, а приближавао се крај њеном одмору, имала је студиј сваки дан. Затим се, након што је била на конгресу и обишла подружницу у тој земљи, вратила у Француску, где је наставила да духовно напредује.

Џини је млада сестра која живи у Папуа-Новој Гвинеји. Она често носи у школу књигу Млади питају — практични одговори на њихова питања. Једном приликом је њен наставник енглеског језика рекао да сви у разреду припреме кратак говор о којој год желе теми. Џини је изабрала тему о дроги и алкохолу и своје излагање је направила на основу 8. дела књиге Млади питају. Наставник је био толико одушевљен излагањем да јој је рекао да може „да искористи цео час“ уколико жели. Џини је то и урадила. Наставник је затим питао да ли би хтела сутрадан да изнесе тај говор и пред другим одељењем. Џини је пристала. После излагања, тај наставник јој је рекао да ће, уколико се у школи буде одржавало ’вече ученичких говора‘, покушати да је укључи у програм. После њена два излагања, неки су од ње наручили укупно 64 примерка књиге Млади питају. Осим тога, две девојке су је замолиле за примерак брошуре Захтеви, и Џини је с њима започела библијски студиј.

 Због етничких сукоба на Соломоновим острвима, многа браћа су изгубила имовину и имају финансијских проблема. Један брачни пар чија је кућа била уништена одлучио је да оде на неко недодељено подручје, иако је то значило да ће морати да потроше и оно мало новца што су имали. Отпутовали су својим кануом и, као што су касније рекли, уживали у најлепшим искуствима које су икад доживели у служби. Већ планирају да поново посете заинтересоване особе. Али како ће се финансирати? Око недељу дана по повратку с ретко обрађиваног подручја, дошао им је један човек који је имао неопходан новац и понудио се да купи имање с ког су морали побећи у време сукоба.

На острву Санто у Вануатуу, локална Дворана Краљевства се обично користила као место за обласне конгресе. Међутим, до 2001. године број објавитеља је толико нарастао да је дворана постала премала. Зато су браћа изнајмила један мали стадион који се до тада користио само за спортске догађаје. Директор стадиона је, мислећи да ће делегати можда оштетити објекат, одредио високу цену, иако су га браћа уверавала да ће и пре и после конгреса очистити стадион и извршити неке поправке.

Пошто је тај директор власник једне продавнице у том крају, он је видео како Сведоци купују средства за чишћење и поправку стадиона. Из радозналости је отишао да види шта се дешава. Кад је дошао на стадион, видео је преко 100 добровољаца како перу, чисте, крече и поправљају тоалете. Остао је без текста. Убрзо је цео град причао о чистом и реновираном стадиону. Кад су браћа после конгреса отишла код директора да му плате закуп, његов став се потпуно променио. Спустио им је цену за 80 посто и рекао да убудуће Јеховини сведоци могу бесплатно да користе тај стадион! Објавитељи, којих тамо има 300, били су одушевљени што је на конгресу било присутно 832 особе и што се крстило њих 13.

 ◼ АЗИЈА И БЛИСКИ ИСТОК

Број земаља: 47

Број становника: 3 869 881 970

Број објавитеља: 561 276

Број библијских студија: 390 151

Подружница у Индији одушевљено извештава да је дато одлично сведочанство у већем делу земље путем видео-касете која је емитована на телевизији. Људи из једне телевизијске станице су чули за видео-касету Библија — њена моћ у вашем животу, коју су снимили Јеховини сведоци. Касније су писали светској централи у Њујорку тражећи дозволу да емитују ту касету у оквиру програма Хом Шанти (Миран дом). Дозвола је дата, и подружница у Индији каже да се почетком 2002. године та видео-касета ’гледала у свим домаћинствима широм земље‘.

 Једна сестра из Израела која зна знаковни језик прошла је на улици поред једног глувог брачног пара, Бенија и Шарон. Уместо да одјури на аутобус да би стигла кући, застала је и сведочила им, и они су је позвали код себе кући. Из Бенијеве почетне радозналости изродило се искрено интересовање за поруку о Краљевству и убрзо је почео да посећује скупштинске састанке. Међутим, осим што је био потпуно глув, имао је и прилично слаб вид. Зато му је било тешко да путује на састанке и да разуме знаковни језик преводиоца. Ипак се трудио, и истовремено је усклађивао свој живот и своју личност с библијским начелима.

Када се узму у обзир Бенијева ограничења, његов напредак је био изврстан. Коментарише на састанцима, с пуно жара износи ученичке говоре у Теократској школи службе, премда посредством преводиоца, а недавно је постао некрштени објавитељ. Његова жена Шарон, која такође слабије чује и види, почела је нешто касније да проучава али исто добро напредује. Бени и Шарон деле своју новопронађену веру с многим својим познаницима који имају оштећен слух.

Једна сестра из Јапана која се зове Фукуе сматра да су људи које упознаје посредством своје троје деце њено посебно подручје за сведочење. Међу тим људима су њене прве комшије и родитељи које среће у вртићу, школи и на родитељским састанцима. Кад год се упознаје с њима, она на једноставан али на искрен начин каже да јој Библија пуно помаже у одгајању деце. Затим дискретно пређе на другу тему. Али пошто је већ пробила лед, много јој је лакше да приликом следећег разговора прича о Библији. Да ли је та њена метода била ефикасна? Јесте. До сада је уз њену помоћ 12 особа дошло до крштења, а пет од њих су пионири. Фукуе се марљиво труди да неформално  сведочи зато што је и она на такав начин упознала истину.

У једном градићу у Казахстану дете једне жене се разболело и касније умрло. Друго дете јој је умрло одмах након рођења. Услед физичке и емоционалне патње, та жена је на крају завршила у болници. Једне ноћи, док је лежала на кревету, чула је медицинску сестру како шапуће. Кад је пажљивије ослушнула, схватила је да се та сестра, која је Јеховин сведок, заправо моли за њу и да чак спомиње њено име. Сутрадан ујутру, та сестра је причала тој жени о утешној нади у ускрсење. Кратко после тога, та жена је пуштена из болнице.

Пет година касније, ова жена је једнога дана случајно чула како њени рођаци причају с неким о сличним стварима које је спомињала она медицинска сестра из болнице. Закључивши да је та непозната особа сигурно Јеховин сведок, она се упознала с њом и договорили су се да почну библијски студиј. Пошто је решила да јој не прође узалуд још пет година, марљиво је проучавала и одлично духовно напредовала. Убрзо је предала свој живот Јехови и крстила се. Замисли како је само била узбуђена када је на свом првом конгресу срела баш ту медицинску сестру која јој је пружила утеху пре пет година! Са сузама у очима јој је рекла: „Можда не бих прихватила истину да се ти ниси тихо молила у болници. То ме је дубоко дирнуло.“

Једна сестра која с још 20 жена ради у једној банци на Тајвану одлучила је да на другачији начин покуша да заинтересује своје колегинице за Божју Реч. Током једне подневне паузе припремила је позивницу за „један необавезан разговор на темељу Библије који ће трајати око 30-45 минута недељно током паузе за ручак“. Тај разговор, рекла је она, „помоћи ће вам да добијете основно спознање о Библији“. На крају сваке позивнице се  потписала и оставила је по примерак на сваком столу у канцеларији. Четири особе су већ то поподне прихватиле њен позив.

Једног човека с Тајланда по имену Арун, један колега с посла је заинтересовао за Јеховине сведоке. „Запазио сам да је мој колега од кад је почео да се дружи са Сведоцима побољшао свој живот“, објаснио је Арун, „па сам пожелео да и ја то урадим.“ Арун се коцкао и дрогирао. Премда је покушавао да се ослободи тих порока, није успео. Био је ожењен и једно време је мислио да би постао одговорнији када би добио дете. Ништа се није променило ни када му се родила девојчица. „На крају, моја жена више није могла да подноси све то и напустила ме, а нашу ћерку је дала тетки да брине о њој“, каже Арун.

У том тешком периоду живота, његов колега га је позвао у Дворану Краљевства. Он је отишао, и премда је мало тога разумео од оног што се говорило с подијума, уживао је у срдачној, пријатељској атмосфери. После тога је почео да редовно посећује састанке, прихватио је библијски студиј и почео да примењује оно што је учио. У жељи да поправи свој брак, разговарао је са својом женом, али она није могла да верује да се он заиста променио. „Сведочио сам јој и позвао је да упозна моје нове пријатеље, али није хтела“, каже он. „Рекла је да сам залуђен. Ипак сам је и даље посећивао и подстицао. После отприлике пет месеци, њено срце је смекшало и дошла је са мном на састанак. Кратко после тога, и она је прихватила библијски студиј.“

Сада су Арун, његова жена и њихова мала ћерка поново заједно као уједињена и срећна породица. Он и жена су се крстили на обласном конгресу у Бангкоку 2001. године. Осим тога, и Арунов млађи брат, који је исто водио разуздан начин живота, одазвао се на добру вест и сада је некрштени објавитељ.

 ◼ ЕВРОПА

Број земаља: 45

Број становника: 727 550 200

Број објавитеља: 1 456 309

Број библијских студија: 647 279

Ева, 25-годишњакиња која живи у Тирани у Албанији, због наслеђеног обољења висока је 113 центиметара. Међутим, упркос изазовима, она је у помоћној пионирској служби, иако је неки људи исмејавају зато што је мала. Уместо да се љути, Ева се са свима опходи с поштовањем и увек је насмејана, што неки људи примећују. То је запазила и једна жена чија 26-годишња ћерка пати од депресије. Водила је ћерку у болницу и код различитих религиозних организација надајући се да ће пронаћи лек. Онда је једнога дана запазила Евину веселу нарав и  одлучила је да је посети. Када је Ева отворила врата, жена ју је питала да ли може да проучава Библију с њеном ћерком. Ева је наравно пристала. Убрзо се њено здравље почело побољшавати — и то толико да је и њена мајка питала да се прикључи студију. Мајка и ћерка сада заједно са Евом редовно иду на састанке, и обе добро духовно напредују.

Младић по имену Бењамин из Белгије одрастао је у хришћанској породици. Међутим, у раној младости је почео да води двоструки начин живота. Док се претварао да живи по библијским начелима, прикључио се једној групи младих који су много пили, дрогирали се и пушили. Бењамин је такође слушао и штетну музику. Убрзо су почели да га узнемиравају демони и падао је у кому због претераног конзумирања алкохола, међутим, и даље је користио тешке дроге. Потпуно је изгубио осећај за личну хигијену и озбиљно се разболео. Кад је пао на тако ниске гране, приметио је да његове наводне пријатеље уопште није брига за њега! Тек тада је Бењамин озбиљно размислио о свом животу и о томе докле је стигао. Мудро је одлучио да се врати онима који ће га искрено волети, наиме, својој породици и Јехови.

Међутим, Бењаминова решеност је у почетку била испитана. Доживљавао је јаке демонске нападе, а његова девојка га је молила да се не дружи са Сведоцима. Чак је наговорила католичке свештенике и отпаднике да покушају да га одврате. Али уз брижну и стрпљиву помоћ родитеља и скупштинских старешина, Бењамин је почео да стиче веру у Јехову, схватајући да је Божји закон заиста ’савршен и да крепи душу‘ (Пс 19:8). Као резултат тога, на крају је прекинуо с дотадашњим начином живота. Здравље му се побољшало и сада је истински срећан.

 Док је један брачни пар из француске скупштине у Британији учествовао у уличном сведочењу, пришли су двема женама из Зимбабвеа. Објаснили су да нуде бесплатан кућни библијски студиј и питали да ли оне говоре француски. Рекле су да не говоре, али су изразиле жељу да проучавају Божју Реч. Обе жене су убрзо почеле да долазе на Скупштински студиј књиге. На крају првог студија књиге ком су присуствовале, један брат им је показао искуство Натана Мичингурија из Зимбабвеа које се налази на 20. страни Годишњака за 2002. годину. Када су на 21. страни виделе фотографију брата и сестре Мичингури јако су се изненадиле. Била је то слика њихове бабе и деде! Објасниле су да су у Зимбабвеу живеле далеко од своје породице и да су изгубиле контакт с њом. Наравно, питале су да ли могу да добију Годишњак. Њих две сада редовно проучавају, ојачане верним примером бабе и деде.

Док су служиле у једном изолованом подручју у Чешкој, две сестре су наишле на једну љубазну госпођу која их је позвала да уђу. Међутим, она је имала утврђено мишљење о неким библијским темама, као што је шта значи имати ’дарове духа‘ (1. Кор. 14:12). Осим тога, није хтела да чита из Превода Светог писма Нови свет већ је хтела да користи екуменски превод. После сат времена очигледно безуспешног разговора, сестре су пожуриле да стигну на воз. Биле су јако срећне што су завршиле с том тешком посетом. Међутим, једна од сестара је запазила да је заборавила Библију и нотес у кући код те госпође, што је значило да треба да се врате. Какво их је само пријатно изненађење чекало! Жена је рекла да је дала себи слободу да погледа Библију од те сестре и одушевила се квалитетом превода, пропратним референцама и конкорданцијом. Затим је питала да ли може да добије тај превод.  Штавише, пристала је да проучава Библију. Од тада се и њена мајка прикључила студију.

Једна сестра из Рејкјавика на Исланду ради на једном Институту за поморска истраживања који организује обуку за риболов. Недавно је 14 особа из разних земаља у развоју присуствовало шестомесечном курсу. Сестра је сваком полазнику понудила примерак књиге Постоји ли Створитељ којем је стало до тебе? Набавила је књиге на вијетнамском, енглеском, кинеском, португалском, и шпанском. Свих 14 особа је прихватило књигу. Лице једног човека и жене из Вијетнама се озарило када су видели публикацију на свом језику. „Не могу да верујем!“ рекао је човек. „Тако сам изненађен. Како сте је набавили?“ Једном човеку из Уганде је већ била позната књига и он ју је препоручио осталима. Једна госпођа с Кубе је рекла да би хтела једну књигу за своју 13-годишњу ћерку која је почела да поставља компликована питања у вези са животом.

Пре него што ће се полазници вратити сваки у своју земљу, сестра им је рекла да је оставила на столу у учионици неку литературу (10 књига Спознање, 30 часописа и 10 брошура) коју могу узети да би читали у авиону док буду ишли кући. Сувишно је рећи да је прво што је урадила у понедељак ујутру када су они отпутовали то да је отишла до стола. „Очекивала сам да ћу наћи неколико књига Спознање и часописа који су остали, али сто је био празан!“, рекла је она.

Један младић из Летоније, ког ћемо назвати Артур, није веровао у Бога. Међутим, било му је тешко да верује у то да су људи настали од човеколиких мајмуна. Године 1996, запао је у озбиљну невољу и одведен је у затвор. Тамо је почео озбиљно да размишља о животу. Када су га родитељи посетили, подстакли су га да чита Библију, мислећи да ће му то можда помоћи. Онда му је  једнога дана, 1998. године, један затвореник дао неку књигу да би је подметнуо испод листа док пише писмо. Испоставило се да је то била књига Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. Знатижељан, он ју је отворио, и пошто му је привукла пажњу прочитао ју је од корица до корица за три дана. Други затвореник је у својој ћелији имао књигу Спознање. Када је приметио да Артура занима Библија, дао му је књигу. Такође му је дао адресу Сведока ког је познавао.

Артур је писао том Сведоку и почео је да проучава Библију путем писама. Када је у априлу 2000. изашао из затвора одмах је почео да посећује скупштинске састанке. А шта је било с његовим родитељима, који су га раније подстакли да чита Библију? Артур им је наравно причао о својој новопронађеној вери. И како су реаговали? Обоје су почели да проучавају Божју Реч. Замисли само како су били срећни када су се све троје крстили у марту 2002. године, на истом дану посебног састанка!

Један ортопедски хирург из Шпаније се још као младић школовао за свештеника на једној богословији. Пошто су га неке ствари збуњивале, напустио је школовање после три године и постао атеиста. Премда је имао негативно мишљење о Јеховиним сведоцима, хтео је да зна како људи који нису високошколовани могу тако добро да разумеју Библију, кад он који је провео неколико година на богословији зна јако мало. Још више се заинтересовао за Сведоке када се сам једном приликом, суочио с предрасудама од стране болничког особља. То га је подсетило да се тако понекад поступа и са Сведоцима. После тог искуства, тај хирург је прихватио бесплатан кућни библијски студиј. Одмах се толико одушевио оним што је учио да је почео да проучава три пута недељно! Такође је почео да посећује све састанке и уписао се у Теократску школу службе. Недавно се крстио.

 ◼ АФРИКА

Број земаља: 56

Број становника: 739 543 571

Број објавитеља: 915 262

Број библијских студија: 1 550 572

Изградња Дворана Краљевства у Бенину изазива много одушевљења код браће и даје добро сведочанство. На посвећењу једне Дворане Краљевства, један истакнути човек у том месту је једном од Јеховиних сведока рекао следеће: „Ваша црква је овде најлепше место за обожавање, и увек ће и бити. Зашто то кажем, премда сам одани католик? Баш је недавно нашој католичкој заједници дато 17 000 000 бенинских франака [23 700 евра] да би се завршила градња наше цркве која је почела 1950-их. Али свештенство је проневерило тај новац. Једна католичка  заједница у другом делу града је прикупила 3 000 000 бенинских франака [4 100 евра] за градњу цркве у њиховом крају, али и тај новац је ’нестао‘. Због тога кажем да је ова грађевина, најлепша у граду и да ће и остати најлепша.“

У неким земљама обожавање фетиша отежава многим новима да заузму чврст став за библијску истину. Осмотри пример једне породице са Обале Слоноваче која је сваки дан вршила обред испред фетиша. Када је једна од ћерки заузела став за библијску истину и није хтела да учествује у кривом обожавању, чланови породице су страховали да ће навући проклетство на себе. Девојчица је ипак остала чврста и због тога је доживљавала противљење и била је присиљена да напусти кућу. Ипак није била кивна на чланове своје породице већ их је и даље посећивала.

То је довело до тога да је њена бака почела да се интересује за Библију и чак је молила своју унуку да се врати кући, и она се вратила. Бака је напредовала духовно и крстила се када је имала 62 године. Задивљена оним што је бака научила, мајка од те девојчице је такође почела да проучава Божју Реч и сада и она сведочи другима. Зато што је та девојчица остала одана Јехови и зато што није престала да показује љубав према својој породици, три генерације су ослобођене кривог обожавања.

Браћа у Мозамбику редовно посећују затворе да би проучавали Библију с групама затвореника. Неки затвореници су 2001. године побегли из једног од тих затвора. Међутим, затвореници који су били у групама за проучавање Библије нису хтели да беже. Надлежни органи су приметили то и похвалили су Јеховине сведоке за њихов рад. Такође су подстакли све затворенике да проучавају с браћом. Двојици затвореника су већ смањене казне због тога што су знатно поправили своје  понашање. Један од њих једва чека да се крсти на следећем обласном конгресу.

Двадесетседмогодишња Џудит из Намибије доживела је саобраћајну несрећу и остала потпуно парализована. Почела је да размишља о самоубиству. Питала се: ’Зашто ми се то десило?‘ Људи из различитих цркава долазили су да је посете и да се моле не би ли можда поново проходала. Пошто им није одговорено на молитве, рекли су јој да је Бог због нечега кажњава. Џудит је због тога још више размишљала о самоубиству. Али најпре је хтела да сазна зашто је Бог кажњава. Зато је једног дана замолила мајку да позове пастора локалне цркве да дође код њих кући. Док је Џудит чекала да дође пастор, појавили су се Јеховини сведоци. Џудит је, надајући се да ће јој Библија одговорити на њена збуњујућа питања, прихватила кућни библијски студиј на темељу књиге Спознање. Када је проучавала 8. поглавље под темом „Зашто Бог допушта патњу?“, сазнала је да није Бог проузроковао њену несрећу. „Замислите олакшање и радост коју сам осетила када сам сазнала да лоше ствари не проузрокује Јехова!“, рекла је она. Џудит је наставила да проучава, предала је свој живот Јехови и сада жељно ишчекује нови свет када ће поново бити здрава.

Једна млада жена по имену Чантал је, за време геноцида у Руанди 1994, побегла у суседни Бурунди. Тамо је пронашла књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи и прочитала је од корица до корица. Када се вратила у Руанду није могла да пронађе Јеховине сведоке, пошто њена породица живи у изолованом подручју. Међутим, њена мајка је срела два објавитеља Краљевства који су сведочили на пијаци. Да би могли да се упознају с Чантал, написали су на папиру којим данима планирају да буду на пијаци и дали то њеној мајци. Чантал је у одређени дан дошла на пијацу и села на улазу, држећи у руци тај папир  тако да су сви пролазници могли да га виде. Како је била узбуђена када су је браћа приметила и представила јој се! Пошто су видели да је искрено заинтересована, позвали су је на Меморијал који је управо требало да се одржи. Чантал је дошла, иако је морала да хода два дана да би стигла до места где се одржавао!

Од тада редовно долази на састанке иако далеко живи. Нажалост, њена породица је почела да јој се супротставља. Једном приликом ју је чак један од њене браће с мачетом истерао из куће! Али она је остала непоколебљива. Годину дана касније, састанци су се одржавали у месту које је било ближе њеној кући, премда јој је још увек требало око осам сати хода до тамо. Па ипак, Чантал је сада могла да има свој библијски студиј. Врло брзо је предала свој живот Јехови, и сада служи као општи пионир. А шта је било с њеном породицом? Они су потпуно променили свој став. Брат који ју је истерао из куће сада је општи пионир, други брат се недавно крстио, а мајка је некрштени објавитељ. Штавише, у подручју где живи основана је једна изолована група тако да сада ова породица може да стигне на састанак за пет минута.

Тембисиле је ревна сестра из Свазија која живи близу једног краљевског крала, то јест ограђеног подручја на ком живе чланови краљевске породице. Хтела је да им сведочи, али проблем је било јако обезбеђење. Након што се молила у вези с тим, прикупила је храбрости и упутила се тамо. Сведочила је стражарима и један од њих је прихватио брошуру И ти можеш бити Божји пријатељ! Обрадовала се када су је након испитивања и претреса пустили да уђе. Још више се изненадила када су је пријатељски прихватили они који су живели тамо. Сада редовно обрађује то подручје и почела је три библијска студија. Осим тога, стражари је сада срдачно дочекују. Једнога дана јој је један од њих рекао: „Само уђите госпођо, слободно. Ви овде обављате изврсно дело.“

 ◼ АМЕРИКЕ

Број земаља: 56

Број становника: 807 517 534

Број објавитеља: 3 023 062

Број библијских студија: 2 676 288

Два специјална пионира из једног малог града у Аргентини, видела су један брачни пар како гура у колицима повређеног пса. Пионири су се понудили да одвезу њих и пса до ветеринара. Тај пар је са захвалношћу то прихватио, нарочито зато што се нико од њихових комшија није понудио да им помогне. Пионири су сазнали да је тај човек био учитељ катехизма у католичкој цркви и да је са својом женом учествовао у свим локалним процесијама у част светаца. Па ипак, то што су били толико активни у католичкој цркви није их спречило да узму часописе  Кулу стражару и Пробудите се! Након што су око две године посећивали овај пар, пионири су их позвали на Меморијал. Они су дошли упркос томе што је те вечери киша лила као из кабла, и били су одушевљени срдачном добродошлицом. Штавише, рекли су да су тек тада разумели значење Господове вечере. Сада имају редован библијски студиј и посећују све састанке, не марећи за то шта ће рећи њихове комшије који су католици.

Док су биле у служби, једна сестра која је пионир и друга Сведокиња с Барбадоса ишле су улицом и приметиле су једну жену како стоји на улазним вратима своје куће. Почеле су да јој сведоче, али су се изненадиле када им је она, као да је неког очекивала, рекла: „Молим вас уђите. Донећу моју Библију.“ Сестре су ушле, селе с њом и, користећи 1. лекцију брошуре Захтеви, показале јој како се проучава. Жена је после тога питала сестру која је пионир да ли је она звала телефоном и понудила јој бесплатан кућни библијски студиј који је требало да се одржи баш тог јутра. „Рекла сам јој да је нисам ја звала“, објаснила је сестра. „Ко год да ју је звао очигледно се није појавио. Срећне смо што смо ми дошле баш у 11.30 када је требало да се одржи тај студиј.“ Ова госпођа добро напредује и већ посећује састанке.

Пијаце могу бити плодно подручје за сведочење. Једна мисионарка из Боливије прича: „Мој супруг је дао трактат једној госпођи која је с теретних кола продавала неке производе на пијаци. Она је била веома љубазна и зато сам извршила накнадну посету и понудила јој библијски студиј на темељу брошуре Захтеви. ’Хоћемо ли овде да проучавамо?‘, питала је. ’Може, није проблем‘, рекла сам. ’Већ сам радила тако.‘ Сада кад дођем она ми да њену столичицу и проучавамо поред теретних кола. Када дођу муштерије, она их послужи, и онда наставимо студиј.“

 Једна жена из Канаде је од једног пријатеља добила Превод Светог писма Нови свет. Заиста је уживала читајући га, и одлучила је да сазна још више о Библији. Пронашла је Интернет адресу Јеховиних сведока (www.watchtower.org) и написала је писмо у ком је замолила за библијски студиј и за књигу Спознање. Када су је две сестре посетиле и дале јој књигу, чврсто ју је пригрлила и рекла да ће је целу прочитати до сутра ујутру! Следеће вечери је први пут присуствовала састанку и одмах се осећала лепо међу браћом и сестрама. Брзо је духовно напредовала и сада је некрштени објавитељ и ускоро ће се крстити.

Једна жена по имену Сол из Колумбије везана је за постељу због инвалидности. Испрва није желела никога да види осим чланова своје породице. Једнога дана јој је један комшија који је Јеховин сведок послао преко њене мајке часописе Кулу стражару и Пробудите се! Сол је после извесног времена пристала да се види с тим комшијом који јој је понудио библијски студиј. Она је прихватила и, око годину дана касније, присуствовала је Меморијалу. Тада је први пут после седам година изашла из куће, а два дана касније била је на конгресу. Иако не може чак ни да седи, она сада учествује у служби на терену. Како? Браћа је гурају од врата до врата у једном кревету који су направили посебно за њу. Захваљујући њеном примеру и охрабрењу, њена мајка се крстила, а двоје њених рођака су пионири.

Један новонаименовани брачни пар специјалних пионира из Костарике посетио је једну госпођу на свом подручју. Када су стигли рекли су јој да је њена снаха, која је Сведок и живи у Сједињеним Државама, телефонирала подружници Јеховиних сведока у Костарики и замолила да неко посети њену свекрву. „На наше изненађење“, прича тај пар пионира, „ова госпођа која има 65  година почела је да плаче. Рекла је да не може да верује да смо већ дошли код ње, пошто је тек недавно разговарала са својом снахом која ју је подстакла да саслуша оно што Сведоци желе да јој кажу. Није могла да замисли да ћемо тако брзо доћи.“

Као што ови пионири кажу, ова госпођа је први пут била спремна да разговара са Сведоцима. Она је била активна католикиња и чак је задњих 12 година детаљно истраживала католичка веровања како би друге поучавала. Пионири су јој са задовољством разјаснили многа питања у вези с Библијом и Јеховиним сведоцима, после чега је пристала на библијски студиј. Њен супруг и ћерка такође желе да сазнају више о Божјој Речи.

Један члан бетелске породице у Порторику прича: „Решио сам да начелнику полицијске станице однесем Пробудите се! од 8. јула 2002. под насловом ’Зашто нам је потребна полиција?‘ Чланци су оставили дубок утисак на њега и препоручио ми је да однесем примерке тог часописа градоначелнику, а и другим полицијским станицама у том подручју. Заправо, један полицијски официр је организовао да ме у полицијском ауту одвезу до свих осталих полицијских станица. Штавише, тај официр ми је дозволио да доносим наредна издања онима који су под његовом командом. ’То ће полицији пружити оно што јој треба — психолошку и духовну помоћ‘, рекао је он.“ Овај бетелит је за месец дана посетио осам полицијских станица, и многи полицајци су тражили додатне часописе. Уручио је укупно 164 часописа и успоставио пет рута с часописима.

Једна жена са острва̂ Тринидад и Тобаго која је 25 година била угледан члан назаренске цркве, отишла је, на позив своје колегинице, да чује говор покрајинског надгледника. На крају састанка пришао јој је покрајински надгледник и пријатељски разговарао с њом. Она  се одушевила тиме зато што људи у њеној цркви нагињу ка томе да се друже унутар своје расе или сталежа. У ствари, пошто су она и њен супруг били другачије расе чланови њене цркве су се нељубазно опходили према њој. То што је доживела у Дворани Краљевства и подстицај који је добила од тог покрајинског надгледника навели су је да прихвати библијски студиј. За шест месеци је постала некрштени објавитељ и сваког месеца је проводила од 70 до 100 сати у служби. Крстила се 2002. године на Обласном конгресу „Ревни објавитељи Краљевства“ и нада се да ће бити општи пионир. Такође помаже својој седмогодишњој девојчици, која сада има говоре у Теократској школи службе.

Један продавац из Уругваја, који је од врата до врата продавао ланчиће с привесцима који приказују Христово распеће, дошао је на врата једне Сведокиње. Сестра је искористила прилику да му из Библије објасни зашто не жели да купи ланчић. Тај продавац је уважио њене коментаре и показао је интересовање за духовне ствари. Заправо, рекао је да је био у контакту с многим различитим религијама да би пронашао одговоре на своја питања, али ништа није вредело. На крају је закључио да су цркве више заинтересоване за новац него за то да у духовном погледу помогну људима. Пре него што је отишао, сестра га је позвала да дође у Дворану Краљевства.

Видела га је тек годину дана касније када се поново појавио на њеним вратима. На њено велико изненађење, рекао је: „Овај пут нисам дошао да вам нешто продам већ да вам кажем да сам на 15. поглављу књиге Спознање.“ Рекао је да цела његова породица проучава и посећује састанке. На одласку је рекао: „Видимо се на конгресу следећег викенда.“

[Слика на 43. страни]

Нови Зеланд

[Слика на 43. страни]

Тахити

[Слика на 43. страни]

Папуа-Нова Гвинеја

[Слика на 47. страни]

Тајланд

[Слика на 47. страни]

Индија

[Слика на 47. страни]

Јапан

[Слика на 51. страни]

Британија

[Слика на 51. страни]

Албанија

[Слика на 51. страни]

Шпанија

[Слика на 56. страни]

Намибија

[Слика на 56. страни]

Бенин

[Слика на 56. страни]

Конго (Киншаса)

[Слика на 60. страни]

Канада

[Слика на 60. страни]

Тобаго

[Слика на 60. страни]

Боливија