Најважнији догађаји из прошле године

ЈЕХОВА је прорекао да ће људи у ’последња времена‘ у великом броју долазити на његову симболичну гору како би били поучени од њега (Мих. 4:1, 2, ДК). Ово пророчанство се испуњавало и током протекле године, јер су многи поступили у складу с речима из годишњег цитата за 2003: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“ (Јак. 4:8). У развијању блиског односа с Јеховом, многима су помогли Обласни и Међународни конгреси „Дај славу Богу“.

Конгреси „Дај славу Богу“

„Пошто Јехови његово неживо стварство може да донесе хвалу, колико више ми који размишљамо и говоримо  треба да славимо нашег Величанственог Створитеља!“, узвикнуо је један од говорника са горе споменутих конгреса. Затим је цитирао Откривење 4:11, где стоји: „Достојан си, Јехова, Боже наш, да примиш славу и част и моћ, јер си ти све створио, и твојом вољом то постаде и створено је.“

Конгреси „Дај славу Богу“ били су посебна прилика да се хвали Јехова, посебно зато што су одржана и 32 међународна конгреса, и то у Аустралији, Гани, Данској, Јапану, Јужноафричкој Републици, Канади, Мађарској, Мексику, Сједињеним државама, Украјини, на Хавајима, у Чилеу, Шпанији и у Швајцарској. Мисионари и други који служе на страним доделама могли су да присуствују конгресу у својој домовини, где су у интервјуима изнели извештај о томе како напредује дело Краљевства у далеким земљама у којима служе. На овим конгресима су биле и хиљаде страних делегата.

Страни делегати су се посебно радовали посети Бетелу у земљи одржавања конгреса. Подружница у Сједињеним Државама је била у прилици да угости преко 6 750 делегата из 36 земаља и да послужи скоро 15 000 оброка! Након једног ручка, педесетак браће и сестара из Јужноафричке Републике певали су бетелској породици у четири гласа на шест језика: на африкансу, енглеском, зулу, коса, педи и сесото. Они су тако лепо и осећајно певали да су многи који су их слушали били дирнути до суза.

У једној другој групи која је била у обиласку, један делегат по чијем се беџу видело да је дошао с другог краја света, рекао је: „Овакви сусрети с духовном браћом и сестрама су јединствени. Никада нећу ово заборавити. То је само мали наговештај новог света.“ Један брат из Британије који је напустио истину када је имао 17 година али се вратио пре неколико година, био је дирнут  када је видео слику изгубљеног сина. Касније, на ручку с бетелском породицом у Бруклину, очи су му засузиле док је размишљао о Јеховином милосрђу. Један брат из Шпаније је споменуо да га супруга за 29 година брака никада није видела да плаче. Међутим, заплакао се када је мноштво радосних Сведока дочекало групу с којом је допутовао на међународни аеродром у Хјустону, у Тексасу.

Понекад је тешко да се по разумној цени пронађу одговарајући објекти за велике конгресе. Међутим, Јеховиним сведоцима често користи добра репутација коју су изградили током година. То показује и следећи извештај из једне подружнице: „Након дуге потраге, пронашли смо само један објекат који може да прими око 50 000 делегата, колико се очекивало да ће доћи на конгрес. Међутим, браћа су након разговора са управом тог стадиона видела да је цена превисока. Неколико дана након тог разговора, исти службеници су се обратили подружници и замолили су да поново поразговарају с браћом. Касније је један од виших руководилаца рекао: ’Испрва нисмо баш били упознати с тиме шта вам треба. Али када смо схватили какви су ваши конгреси и да пуно тога можете сами да организујете, било нам је веома драго. Импресионирани смо вашим високим нивоом организованости, детаљним планирањем и професионализмом.‘“ На крају је стадион изнајмљен Јеховиним сведоцима за конгрес, и то по разумној цени.

Конгресна издања

Да ли марљиво истражујеш Божју Реч? Онда си несумњиво био одушевљен када си чуо да је изашла брошура у боји од 36 страна „Види добру земљу“. Дијаграми, мапе, слике, компјутерски прикази и још много тога треба да обогати наш лични студиј. Када и ми будемо  добили ову брошуру, биће добро да је имаш уз Библију и уз друга помоћна средства која користиш за проучавање. Онда ћеш моћи да је носиш на скупштинске састанке када у говорима и разматрањима буде било речи о библијским земљама.

Током говора „Наша деца — драгоцено наслеђе“, говорник је објавио да је изашла прелепо илустрована књига од 256 страна, Учи од Великог Учитеља. Родитељи који цене децу као дар од Бога уживаће у проучавању ове изврсне публикације с њима. У књизи се овако каже о деци: „Потребно им је морално вођство, начела по којима би живела. Све то им је неопходно још од раног детињства. Болне ствари се могу десити и дешавају се када се деци не пружа на време помоћ, већ тек кад је сувише касно.“

Књига Учи од Великог Учитеља има и преко 230 слика — што је скоро дупло више него у књизи Библијске приче. Уз сваку слику или групу слика налази се и текст, углавном у облику питања. Одговори се налазе на истој страни. Ова и многа друга питања у књизи могу подстаћи на леп разговор и омогућити деци да кажу шта им је у срцу. На пример, текст уз слику на 101. страни каже: „Зашто је важно да се сетимо да кажемо ’хвала‘?“ Родитељи, обавезно прочитајте увод „Шта је деци потребно од родитеља“. Ако примените предлоге који се тамо налазе, тада ће ова одлична публикација за проучавање највише користити вашој породици.

Видео-касете које су глуви одушевљено прихватили

Џон Гилеспи који је био пилгрим, то јест путујући старешина у Сједињеним Државама, 1915. године је певао песме на знаковном језику малој групи глувих особа на једном конгресу Међународних истраживача Библије,  како су Јеховини сведоци тада били познати. Сада у свету има преко 1 200 скупштина и група глувих објавитеља и интересената. Како они добијају духовну храну?

Помоћна средства за проучавање Библије тренутно постоје на 18 знаковних језика, и тај број и даље расте. Они који користе амерички знаковни језик (ASL) имали су посебан разлог за радост у септембру 2002. Студијски чланци Куле стражаре су од тог месеца доступни на видео-касетама као месечно издање. То доста помаже глувима, иако би тако нешто код других могло да прође незапажено.

Размисли о следећем: Већина Сведока који нису глуви може да цитира пуно стихова из сећања. То је могуће зато што сваки пут чују или прочитају исте речи. Међутим, глуви објавитељи немају увек исти превод. Зашто? Зато што не постоји Библија на знаковном језику, тако да они који преводе тачке на скупштинским састанцима не користе увек исте знакове за библијске стихове. Али то је почело да се мења са увођењем видео-издања публикација на знаковном језику. Сада, када постоје студијски чланци Куле стражаре на видео-касетама, глуви могу да имају доследно преведене библијске стихове.

Осим тога, скупштине и групе на америчком знаковном језику више не морају да одређују преводиоце за читање на Студију Куле стражаре. У скупштинама у којима објавитељи немају оштећен слух, брату који је одређен за читача можда је потребно око сат времена да би се припремио за добро читање студијског чланка из Куле стражаре. Међутим, у скупштини са глувим објавитељима, они који треба да преводе чланак често утроше и по неколико сати за припрему. Сада се то драгоцено време може искористити за друге духовне активности. Шта браћа и сестре мисле о овим новинама?

 Једна група глувих објавитеља у држави Род Ајленд у САД, написала је следеће: „Били смо пресрећни када је објављено да ћемо имати Кулу стражару на видео-касетама. Неки објавитељи су се чак расплакали.“ Један водитељ Студија Куле стражаре са Флориде са одушевљењем је рекао да се сада многи јављају да коментаришу, тако да је „лепо што сада чак може да се бира ко ће коментарисати“. Он је додао да је „приметно и побољшање у квалитету коментара“. Један други старешина је написао: „Резултати су фантастични! Одлично могу да се разумеју чак и дубље ствари.“ Да, захваљујући Јеховином богатом благослову, све већи број глувих људи радује се могућности да упозна и велича Бога (Римљ. 10:10).

Помоћ за преводиоце

Духовна храна коју пружа класа верног настојника сада је доступна на више од 390 језика (Лука 12:42). Превод, дакле, представља важан и све већи део посла који обавља Јеховина организација.

Добар превод се не састоји само од замене страних речи домаћим речима. Не, он се састоји од преношења  прецизних мисли. Стога је јасно да преводиоци треба потпуно да разумеју текст пре него што почну с превођењем. Понекад то није лако.

Зато је Водеће тело одлучило да нека способна браћа која би служила као инструктори буду обучена за програм који је назван Курс за боље разумевање енглеског језика. Након тог курса, који је одржан у Образовном центру Watchtower-а у Патерсону, браћа су сарађивала с преводилачким тимовима широм света током службене 2002. и 2003. године. Они су провели по отприлике три месеца са сваким тимом, држећи курс и пружајући практичну помоћ у току самог рада. Захваљујући овом програму, преводиоци су сада оспособљени да још потпуније разумеју смисао енглеског текста.

Један преводилачки тим је рекао: „Јехова нам је, у својој великој доброти, пружио помоћ да бисмо били још успешнији на нашој додели. Сада смо далеко сигурнији у свом послу. Очекујемо да ћемо, уз Јеховин благослов, постићи добре резултате.“ Надгледник једног преводилачког тима је навео: „Раније су се многи од нас  сатима мучили око тешких енглеских израза и реченица. То је успоравало рад. Зато смо оберучке дочекали Курс за боље разумевање енглеског језика. Током обуке смо видели како да на систематски начин анализирамо енглески текст и видели смо које корисне методе можемо применити у случају неког тешког текста. Сада нам је много лакше и можемо тачније и брже да преводимо.“

Један други тим је написао: „Овај курс је био практичнији од било ког сличног световног образовања зато што је био обликован према нашим потребама. Верујемо да ће помоћи преводиоцима широм света и да ће искреним особама бити лакше да ’схвате смисао‘ истине“ (Мат. 13:23).

До сада је око 1 660 преводилаца који преводе на преко 150 језика извукло корист из овог курса. Поред тога, овај програм је прилагођен и онима који преводе на знаковне језике и онима који преводе шпански текст на домородачке језике Средње и Јужне Америке.

Опремљени да би били бољи учитељи

Јехова и његов јединорођени Син — „Реч“ — придају велики значај комуникацији (Јов. 1:1, 14; 3:16; Откр. 19:13). Класа верног роба их опонаша у томе и зато и даље улаже напоре да би помогла Божјем народу да буде још вештији у проповедању и поучавању. С тим циљем на уму, Јеховина организација је припремила књигу Извуци корист из образовања у Теократској школи службе. Од јануара 2003, од када се користи у Теократској школи службе, многи објавитељи су изразили цењење за тај приручник.

„Ниједна друга верска група није толико заинтересована да помогне својим члановима, како младима тако и старима, у томе да лепо комуницирају“, написао је један  старешина са Филипина. Један старешина из Бразила, рекао је: „Лично сматрам да је јануар 2003. прекретница у историји Јеховиних сведока што се тиче поучавања.“ Један други старешина је рекао: „Приметио сам да млади у скупштини сада имају већу жељу да учествују у школи. Неки су прочитали овај приручник од корице до корице и урадили су све вежбе — и то пре него што је материјал почео да се осматра у школи!“ Један путујући надгледник често користи књигу Школа службе у пастирским посетама. Он пише: „Поглавља као што су ’Посвети се читању‘, ’Проучавање доноси награде‘ и ’Знати како треба одговорити‘ представљају велику помоћ у припреми за састанке и службу.“

Једна сестра из Британије рекла је да су „пропратне вежбе одлична метода поучавања. Ако желимо да развијемо вештине које смо учили у школи, морамо да их практикујемо у свакодневном животу. Вежбе нам помажу у томе.“ Један брат из Јапана који има говорну ману, пише: „Сваки пут када имам задатак читања, борим се са страхом да нећу добро читати на бини. Схватам да негативним размишљањем само погоршавам ствари. Зато сам, када сам добио последњи задатак, записао мисли из књиге Школа службе из поднаслова ’Како да се јасно говори‘ (87. и 88. страна) и из оквира ’Савладати муцање‘ (95. страна). Наравно, не очекујем да ћу одмах решити проблем с муцањем, али зато сигурно нећу одустати!“

„Браћа из Бурундија“, пише кенијска подружница, „изразила су цењење за нови приручник, који је сада доступан и на језику кирунди. У земљи у којој многи имају слабо образовање, учесници у Теократској школи службе сада могу боље разумети савете. Захваљујући томе, они с већим одушевљењем износе своје говоре.“

Некима је ова књига помогла да се побољшају и у писању. Једна старија, немоћна сестра из Мексика каже: „У  књизи Школа службе, на странама 71 до 73, нашла сам неке практичне предлоге о писању писама. Пошто сам много болесна, ја сведочим тим путем. И поред тога, већини рођака нисам писала. Али уз смернице које су пружене у овој новој књизи, сада могу боље да им сведочим.“ Један обласни надгледник из Јужноафричке Републике прокоментарисао је следеће: „То је стварно изванредан приручник. Он не осматра говорничке особине само из техничког угла, него и из духовног, приликом чега се показује како су те особине производ хришћанске љубави и бриге за друге.“

Напредак на правном пољу

Врховни суд Сједињених Држава је 17. јуна 2002. донео историјску пресуду у случају Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc. против села Стратон. Са осам гласова за и једним против, највиши суд у овој земљи сматрао је да није било у складу са уставом да се одредбе о потреби за дозволом за агитовање и покућарење примене на јавну службу Јеховиних сведока.

Након ове победе, правно одељење из подружнице у Сједињеним Државама контактирало је са општинама широм земље. Као резултат тога, проблеми везани за наше дело проповедања били су отклоњени у 238 општина које су раније настојале да једну одредбу о агитовању и покућарењу примене на нашу јавну службу. И не само то. Због одлуке Стратон, објавитељи Краљевства у још 216 општина више не морају да се пријављују полицији или другим градским властима пре одласка у службу на терену. Нека Јехова сруши све такве препреке (Иса. 40:4; Мат. 24:14).

Због одбијања војне службе на темељу савести, у Јерменији и даље хапсе и затварају браћу. Тужилац у главном граду Јеревану, тражио је дуже затворске казне за  неку браћу. Судије су то прихватиле и одредиле су дуже затворске казне.

Европски суд за људска права је у фебруару 2003. прихватио молбу двоје некадашњих мисионара Јеховиних сведока да буду саслушани пред тим судом. Пошто им је 1995. било наређено да напусте Бугарску, овај брачни пар је сматрао да им је била ускраћена слобода вероисповести и право на једнакост. Суд је утврдио да жалба „није била неоснована“.

Убрзо након што је једна скупштина завршила обележавање Господове вечере у Асмари, у Еритреји, полиција је опколила место састанка и привела свих 164 присутних — мушкарце, жене и децу. Током ноћи су их задржали у затвору и испитивали их. Сутрадан су деца и већина сестара и интересената били пуштени. Остали су били пребачени у највећи затвор у Асмари, где су неки задржани још скоро месец дана. Осим овог инцидента, десеторица браће су још увек у једном затвору зато што су на темељу савести одбили војну службу. Тројица су у затвору већ девет година.

Браћа у Грузији још увек доживљавају жестоке нападе. Локални званичници и наоружани полицајци прекинули су неке обласне конгресе тако што су упали усред програма. Попели су се на бину и наредили присутнима да се разиђу. У једном граду су блокирали околне путеве како браћа не би могла да дођу на конгрес. Особи која предводи у прогоњењу Јеховиних сведока треба да се суди, али тај човек још увек није ухапшен. Његово суђење је одложено бар 19 пута. Једном приликом, његове присталице су преузеле контролу у судници и тада су физички и вербално напале браћу. Иако су Сведоци имали порески идентификациони број, који је потребан за увоз литературе и финансијске трансакције, пореска управа га је накнадно прогласила неважећим.

 С Косова и из Румуније стижу добре вести. Дана 20. маја 2003, законски је признато 90 објавитеља Краљевства с Косова. Законски је регистрован и њихов статут. Слично томе, 22. маја 2003, Румунија је званично потврдила да Јеховини сведоци имају статус религије у тој земљи. Члан 3 те одредбе гласи: „Хришћанска религија ’Верска организација Јеховиних сведока‘ има сва права и обавезе које су регулисане законом за религије које признаје румунска држава.“ Ова одредба је донесена у складу с једном одлуком Румунског Врховног суда из 2000. године.

У Русији, покушај да се судски забране Јеховини сведоци у Москви био је 22. маја 2003. одложен на неодређено време. Без одређивања временског ограничења, суд је наредио још једну „стручну“ студију о утицају психолошких фактора који се налазе у литератури Јеховиних сведока објављеној током задњих десет година. Веома је сумњива научна ваљаност таквих студија. У међувремену, Европски суд за људска права узео је на разматрање молбу коју су уложила наша браћа. У молби се ставља притужба на правосудно узнемиравање и дискриминацију коју Јеховини сведоци доживљавају у задњих седам година у Москви.

Савет министара северног дела Кипра, на основу Одлуке бр. Е-1516-2002 од 8. августа 2002, укинуо је забрану којом је Јеховиним сведоцима био онемогућен приступ северном делу острва. Пионири су били депортовани оданде 1997, када је и уведена забрана. Браћи су враћене две Дворане Краљевства које су биле одузете.

У Узбекистану, Марат Мударисов је проглашен кривим због наводног „подстрекавања на верску нетрпељивост и врбовања малолетника“ у своју веру. Била му је одређена условна казна. У ствари, цела његова „кривица“ састојала се у томе што проповеда добру  вест комшијама и води седмична разматрања Библије на скупштинским састанцима. Врховном суду Узбекистана недавно је уложена жалба, те је неправедна пресуда против брата Мударисова укинута.

Суочавање с кушњама

Како се примиче крај овом систему ствари, тако расту насиље и политичка нестабилност, што често доводи до великих потешкоћа. Током прошле године, у Либерији и у њеном главном граду, Монровији, био је настављен грађански рат. „Уличне борбе су трајале недељу дана и цео град је био у неописивом хаосу,“ каже се у једном Ројтерсовом извештају. „Након што су се побуњеници повукли, изгледало је као да ће се ситуација смирити, али онда је 24. јуна избио нови, још жешћи напад који је довео до великог разарања инфраструктуре и однео много људских живота.“ Како је јавила подружница, браћа из једног дела града морала су да леже на мокром поду Дворане Краљевства јер су на све стране летели меци и шрапнели. „Град је био страховито разорен,“ написала су браћа. „Могли смо да осетимо смрад од лешева.“ Многи су умрли због колере која је избила.

Наоружани људи су редовно и систематски пљачкали куће и Дворане Краљевства. Знајући да ће све што је вредно бити покрадено, многа браћа једноставно нису набављала ништа осим основних животних потрепштина, објаснио је један брачни пар мисионара из Монровије. Неки чак нису набавили ни кревете уместо оних које су им украли, него су спавали на простиркама на поду. Они који нису могли да се врате кући, живели су као избеглице или су побегли у неку од суседних земаља.

„Људи живе од данас до сутра,“ пише тамошња подружница. „Па ипак, веома је охрабрујуће видети да браћа  имају велику жељу да буду на састанцима и да иду у службу када им околности то дозвољавају.“ Када стигне хуманитарна помоћ, малопре споменути мисионари кажу да је „међу првим стварима које браћа траже библијска литература и, у неким случајевима, ташна за службу да би заменила ону без које су остали“.

Штампање по регионима

Водеће тело је 1. септембра 2001. изабрало седморицу браће из различитих делова света да служе као Група за анализу штампања. Они су били замољени да анализирају рад свих подружница у свету у којима се штампа литература и да препоруче методе помоћу којих се штампарије могу још боље искористити. На основу препорука ове групе за анализу, Водеће тело је 17. октобра дало одобрење да се штампање подели на регионе, тако да сваки регион води бригу о сопственим потребама за штампаним материјалом. Региони су Азија, Африка, Европа, Јужна Америка и Северна Америка.

Са овим новим приступом започело се почетком 2002. Резултати су и те како охрабрујући. Осмотри штампање књига. Током 2000. године, подружница у Сједињеним Државама штампала је скоро 50 посто књига за цео свет. Али откада је уведен програм штампања по регионима, она штампа свега 26 посто. Захваљујући томе, у штампарији у Сједињеним Државама смањени су трошкови испоруке, смањен је број особља, машина и потребног простора, а и боље се користе постојећи капацитети у другим земљама.

У повезаности с преласком на штампање по регионима, Водеће тело је одобрило набавку седам нових преса за штампање марке MAN Roland Lithoman. Оне ће заменити стару опрему мањих капацитета, тако да ће се убудуће лакше удовољити потребама за литературом.  Пет нових преса, од којих су неке већ постављене, намењене су подружницама у Бразилу, Британији, Јапану, Јужноафричкој Републици и Мексику. Преостале две су за штампарију у Волкилу у Њујорку, где треба да буду постављене у априлу и мају 2004. Пресе су дугачке 40 метара и сваког сата ће штампати 90 000 (25 у секунди) часописа или табака величине часописа за књиге и моћи ће да штампају све стране у боји.

Додатне промене у Бруклину и Волкилу

Осим нових преса, у Волкил је стигла и нова опрема за коричење помоћу које може да се направи 120 тврдо укоричених књига или делукс Библија у минути. У одељењу за отпрему, које ће из Бруклина бити пресељено у Волкил, биће промена̂ набоље јер ће нови виши систем за слагање омогућити да се литература складишти на упола мањој површини од оне која се користила у Бруклину.

Испражњене зграде у Бруклину користиће се у друге сврхе. Поред тога, Водеће тело је у јуну 2003. године објавило да ће се можда продати зграда од 95 000 квадратних метара која се налази у улици Фурман бр. 360, у којој се налазило одељење за отпрему и још нека одељења. Остала одељења из те зграде ускоро ће се преселити у друге делове бруклинског комплекса.

 Градња Дворана Краљевства

Током службене 2003. године, широм света је подигнуто 2 340 Дворана Краљевства. Другим речима, изграђено је у просеку 195 дворана месечно, то јест преко 6 дневно! Од новембра 1999, када је започет овај програм у земљама са ограниченим средствима, изграђено је 7 730 Дворана Краљевства. На многим местима је након изградње дворане нагло скочио број присутних на састанцима, па су дворане убрзо биле испуњене до последњег места.

Када се с тим програмом отпочело у Африци, у 38 земаља тог континента било је 550 одговарајућих места за обожавање. За мање од четири године, у тим земљама је било преко 5 060 Дворана Краљевства — у просеку 1 на сваке 3 до 4 скупштине. У једном извештају о томе како нове Дворане Краљевства утичу на јавност, Бетел из Малавија је указао на нови речник који је издало Хришћанско књижевно друштво Малавија. „У овом речнику“, пишу из Бетела, „налази се одредница за Јеховине сведоке и тамо је наш назив исправно преведен на чева језик. Затим се у речнику, да би се показало како се тај назив може користити у реченици, додаје: ’Јеховини сведоци су изградили пуно цркава.‘“

Бетел из једне друге афричке земље је написао: „Када су браћа отишла у једну државну установу да би  предали молбу за изградњу Дворане Краљевства, службеник који тамо ради пред нама је исцепао нашу документацију и бацио је. Када се то десило по трећи пут, браћа су препустила ствар у Јеховине руке. Недуго после тога, један од те браће, који је познат по свом поштењу, добио је у оквиру свог посла задатак да даје извесне зајмове владиним службеницима.

„Међу подносиоцима молбе за зајам био је исти онај службеник који нам је поцепао документацију. Стога, када је угледао нашег брата, брзо је изашао из канцеларије и поново дошао након недељу дана надајући се да ће наићи на другог службеника за зајмове. Али овог пута је брат пришао њему, затражио његову молбу и одобрио зајам. Постиђен, службеник је замолио браћу да поново донесу документацију и молбу. Лично је однео све то код свог претпостављеног и издато је одобрење за земљиште за Дворану Краљевства. Овог пута с поштовањем према Сведоцима, рекао је: ’Они не враћају зло за зло.‘“

Подружница из Украјине извештава: „Док су тражила плац, браћа из Артсиза су дошла у контакт с једном госпођом која је архитекта за ту област. Показали су јој фотографије већ подигнутих Дворана Краљевства. Пуна утисака, рекла је: ’Таква једна Дворана Краљевства треба да буде близу административне зоне у нашој области, да украшава центар града.‘ Затим је предложила један плац. Након тога, главни архитекта за тај регион је рекао: ’Први пут видим да се нека верска заједница слаже с плановима пре почетка радова. Обично је супротно.‘“

На месту где се градила Дворана Краљевства у Лисичанску, једна пословна жена из оближњег града је рекла: „Већ неко време вас посматрам. Мислим да би и у мом граду требало да изградите овакву Дворану Краљевства.  Помоћи ћу вам да добијете одговарајући плац.“ Браћа су јој објаснила да тамо живи само пет Сведока, што је јако мало да би се основала скупштина и изградила дворана. „Добро, колико вам је људи потребно?“, питала је и додала: „Упишите мене као шесту.“ Можда се она само шалила, али се ипак сложила да се с њом започне библијски студиј.

Нове конгресне дворане

Током прошле службене године, довршене су и посвећене конгресне дворане у Њандиари и Гојанији (Бразил); у Ел Треболу (Сантјаго, Чиле); у Морне Данијелу (Доминика); у Мачали (Еквадор); у Сиракузи (Сицилија, Италија); у Герехуу (Папуа-Нова Гвинеја); у Ломеу (Того); у Њубургу (држава Њујорк у САД) и у Вест Палм Бичу (држава Флорида у САД). У вези с пројектом у Њубургу, један тамошњи бизнисмен је рекао: „Фантастично сте организовани! Користите добровољце који су различитог порекла, с различитим талентима и вештинама, а ипак сви хармонично сарађују. Никада нисам видео тако нешто!“ Један тамошњи грађевински инспектор није био импресиониран само квалитетом урађеног посла него и самом браћом и сестрама. „Радо долазим код вас“, рекао је. „Лепше се осећам кад сам међу вама.“

Пред завршетак пројекта у Њубургу, избио је пожар у којем је оштећена петина објекта. Уместо да се обесхрабре, браћа и сестре су се одазвали у огромном броју како би се поправила зграда. Захваљујући томе, поправка је обављена за мање од месец дана, тако да је посвећење могло да се одржи тачно када је и заказано, 19. октобра 2002. Коментаришући о добровољцима, једне локалне новине су писале: „Њихова вера пламти јаче од пламена који је прогутао скоро петину зграде од  5 500 квадратних метара.“ У знак признања драгоценом јединству Божјег народа, браћа су добила дозволу да јавном путу који води до Конгресне дворане дају назив Улица јединства.

Посвећења Бетела

Усред грађанских и политичких немира, браћа из Обале слоноваче сакупила су се у миру 29. марта 2003. ради посвећења неколико нових зграда подружнице у Абиџану. То су биле једна нова Дворана Краљевства, две стамбене зграде и зграда с великом трпезаријом, кухињом, вешерницом, магацином и радионицама за одржавање. Нови објекти се налазе преко пута првог Бетела, који је изграђен 1982. Добровољци из 15 земаља, од којих су многи дошли о свом трошку, радили су са 110 чланова локалног тима за градњу. Себастијан Џонсон, зонски надгледник који је био у посети овој подружници, одржао је говор за посвећење под насловом „Усредсреди срце на чисто обожавање“.

У суботу, 15. фебруара 2003, посвећен је нови Бетел у Гвајани, и том приликом је било 332 присутних. Говор за посвећење је одржао Ричард Келси, који је дошао из немачке подружнице. Он је скренуо пажњу на то да је Јехова Главни Градитељ свемира. Међутим, брат Келси је истакао да је Јеховино највеће стварство, које је уједно било и прво, заправо једно славно духовно створење — његов јединорођени Син. На посвећење су дошли и многи мисионари који су међу првима служили у овој земљи, од којих неки деценијама нису били ту! С обзиром да у Гвајани има тек нешто више од 2 000 објавитеља добре вести, сви су били одушевљени што су на посебном програму у недељу биле 4 752 особе из 12 земаља.

У једном говору у програму поводом проширења Бетела на Хаитију, ветерану Џорџу Корвину је подрхтавао  глас под набојем емоција док је причао о свом недавном боравку у Сен Марку, лучком граду који се налази на 60 километара северно од главног града Порт-о-Пренса. Он је као мисионар пре више од 40 година помагао у оснивању прве скупштине у Сен Марку. Сада тамо постоје четири велике скупштине. Они с којима је проучавао, који су сада дугогодишњи верни Сведоци, били су веома срећни што су га поново видели. Када је брат Корвин дошао на Хаити, у тој земљи је било мање од 900 објавитеља, а у Бетелу — у једној малој изнајмљеној кући — само две особе.

Нови Бетел на острву Хаити био је изграђен 1986, али је и он постао тесан. У новом Бетелу који је сада посвећен живи четрдесеточлана бетелска породица, која служи потребама више од 12 000 објавитеља. У градњи су учествовали добровољци из Аустралије, Британије, Данске, Канаде, Немачке и Сједињених Држава. Они су уједно и поучили хаићанску браћу вредним грађевинским вештинама.

С обзиром да тамо много чега нема, морали су се допремити тешка опрема и скоро сав грађевински материјал. Због тога је посао понекад морао да се успори, али никада није прекинут. Посвећење је било у суботу, 23. новембра 2002. Међу 3 122 присутних било је 240 делегата из 13 земаља. Говор за посвећење је одржао Дејвид Сплејн из Водећег тела. Сутрадан, посебан програм на стадиону Силвио Катор у Порт-о-Пренсу пратило је преко 20 000 особа.

„Устанимо и зидајмо!“ (Нем. 2:18). Те охрабрујуће речи, које су изговорили верни Јевреји Немијиног времена, појавиле су се у додатку Наше службе за Краљевство од јуна 2000. у Мађарској. Јеховин народ из целе земље био је позван да учествује у изградњи новог комплекса подружнице у Будимпешти. У пројекту који је  трајао две године и који је укључивао адаптирање некадашње касарне, учествовао је 13 471 добровољац из сваке од 251 скупштине. Програм посвећења, на којем је било 554 гостију из 22 земље, био је одржан 10. маја 2003. Члан Водећег тела Гај Пирс одржао је говор за посвећење „Јехова даје да расте“.

Проширење подружнице је редовна појава у Мексику. Нових 14 зграда које су посвећене 15. марта 2003. придодате су онима које су биле посвећене 1974, 1985. и 1989. Полагање 80 000 квадратних метара темеља за нове зграде био је посебан изазов из два разлога. Као прво, будући да је ту раније било језеро, земља не може да поднесе неки велики терет. Као друго, земљиште  се налази на трусном подручју. Стога, да би положили чврст, сигуран темељ, радници су морали да поставе 3 261 стуб у земљу, сваки до дубине од око 24 метра! Пројектовање и изградња трајали су 12 година и у томе је учествовало 28 600 добровољаца из Мексика и 734 из иностранства.

У програму посвећења учествовала су три брата из Водећег тела. Гај Пирс је говорио о већој радости која произлази из блиског односа с Јеховом. Теодор Џерес је објаснио како благослови верне службе за Бога далеко надмашују кушње с којима се хришћани суочавају у овом времену краја. Герит Лош је на шпанском одржао говор за посвећење „Обожавај Бога истине!“

Подружница у Перуу је 23. новембра 2002. посветила неколико зграда, укључујући и прелепу нову четвороспратну зграду с канцеларијама и собама за становање. Герит Лош је одржао говор за посвећење под насловом „Проширење даје хвалу Јехови“. Сутрадан, у недељу, 59 940 особа окупило се на стадиону Сан Маркос у Лими, где је акценат посебног програма био на томе како је Јехова богато благословио дело Краљевства у Перуу. Тај благослов је заиста очигледан! Када су први мисионари дошли 1946. да би покренули дело, у земљи је било само неколико објавитеља и интересената. Сада у Перуу има 87 318 објавитеља и 916 скупштина.

 У подружници у Русији, 17. маја 2003. окупило се 350 чланова бетелске породице и 600 гостију — чинећи скуп из укупно 30 земаља — да би присуствовали посвећењу нових стамбених зграда и зграда с канцеларијама и магацинским простором. С обзиром да је претходно посвећење било свега шест година раније, зашто је тако брзо било потребно проширење?

Руска подружница, која се налази у Солнечноју, у предграђу Санкт Петербурга, надгледа дело проповедања о Краљевству у десет земаља. На том огромном подручју које обухвата 11 временских зона говори се преко 100 језика. Стога превођење представља главни и све већи део посла у овој подружници. Браћа тренутно преводе библијску литературу на 34 језика. Осим тога, број објавитеља у тој области је од прошлог посвећења увећан за преко 40 000 — скоро по 7 000 годишње! „Тај пораст се наставља несмањеним темпом“, пише подружница. Стога, у складу с Јеховиним богатим благословом, браћа у Русији су са одушевљењем ’раширила простор свог шатора‘ (Иса. 54:2).

На посвећењу у суботу било је пуно верних објавитеља који су преживели многа прогонства у бившем Совјетском Савезу. Сви су пажљиво слушали говор за посвећење „Напунићу овај дом славом“ темељен на Агеју 2:7, који је одржао Дејвид Сплејн. Он је објаснио да, иако су нове зграде лепе и доносе хвалу, оно што највише прославља Јехову и украшава право обожавање јесу побожно понашање и духовне особине. У недељу је 9 800 особа упркос хладној киши уживало у посебном програму на стадиону Киров у Санкт Петербургу.

У оваквим Бетелима широм света служи укупно 19 848 заређених слугу. Сви ти Јеховини сведоци чланови су Светског реда специјалних пуновремених слугу.

 [Табела/Слике на странама 12, 13]

НЕКИ ДОГАЂАЈИ ТОКОМ СЛУЖБЕНЕ 2003. ГОДИНЕ

1. септембар 2002.

1. септембар: Студијски чланци Куле стражаре почињу да излазе на видео-касетама на америчком знаковном језику.

23. новембар: Посвећење Бетела на Хаитију и у Перуу.

1. јануар 2003.

1. јануар: Скупштине почињу да користе нови приручник Извуци користи из образовања у Теократској школи службе.

15. фебруар: Посвећење Бетела у Гијани.

 15. и 29. март: Посвећење Бетела у Мексику и Обали слоноваче.

16. април: Полиција у Асмари у Еритреји хапси 164 особе које су биле на Меморијалу.

1. мај 2003.

10. и 17. мај: Посвећење Бетела у Мађарској и Русији.

20. мај: Јеховини сведоци регистровани на Косову.

22. мај: Румунија званично потврђује да су Јеховини сведоци религија. До даљњег се обуставља судски процес чији је циљ да се забране Јеховини сведоци у Москви.

Август: У британском Бетелу поставља се преса MAN Roland Lithoman.

31. август 2003.

31. август: У земљама у развоју је од новембра 1999. довршено 7 730 Дворана Краљевства. У 235 земаља служи 6 429 351 објавитељ.

[Слике]

Хаити

Перу

[Графикон на 11. страни]

(Види публикацију)

Пораст у броју језика:

Све публикације

„Кула стражара“

„Пробудите се!“

400

300

200

100

1880. 1920. 1960. 2000.

[Слика на 14. страни]

Инструктори Курса за боље разумевање енглеског језика, са својим супругама

[Слика на странама 22, 23]

Преса упоређена с градским аутобусом

Подаци о преси:

Дужина: 40 метара

Висина: 5,5 метра

Тежина: 201 тона

[Слике на странама 28, 29]

Недавно посвећени објекти у (1) Гвајани, (2) Мађарској и (3) Обали слоноваче