Светски извештај

◼ ЕВРОПА

Број земаља: 46

Број становника: 728 162 887

Број објавитеља: 1 476 554

Број библијских студија: 697 044

Пут до крштења понекад је веома дуг. Као политички затвореник, Степонас је 1951. био на издржавању казне у једном логору у Казахстану. Тамо је радио са Едвардасом, једним ревним младим Сведоком из Литваније који је био затворен због тога што је штампао часопис Кула стражара. Едвардас му је говорио о својој на Библији темељеној нади и Степонас се уверио да је пронашао истину. Степонас је ослобођен 1955. На растанку, Едвардас му је рекао: „Можда ћемо се једног дана опет срести.“ Иако се Степонас није крстио, Комитет државне  безбедности је мислио да је и он Јеховин сведок. Милиција је претресла његов стан и дошла до адреса браће. Тако је он изгубио контакт с Божјим народом.

Прошло је 47 година. Степонас је све то време живео на северу Литваније у једном сеоцету у којем није било Сведока. Онда је у пролеће 2002. добио нешто од литературе и послао је литванској подружници Јеховиних сведока купон за књигу Тајна породичне среће. Он објашњава: „Послао сам купон у нади да ћу поново ступити у контакт с браћом.“ Један брачни пар специјалних пионира долазио је да би проучавао Библију с њим. За мање од годину дана, у осамдесетој години живота, Степонас се крстио.

Да ли је икада поново срео Едвардаса, који је скоро пола века раније рекао: „Можда ћемо се једног дана опет срести“? Да, срео га је! Један дан након крштења, ова два човека, сада духовна браћа, срдачно су се загрлила испуњена великом радошћу.

У Британији, Тим и Сем, обојица 11-годишњаци и некрштени објавитељи, били су у служби на терену с Тимовом мајком. Дечацима су требале нове торбе да би носили Библију и литературу, али нису имали новца. Пре него што су кренули у службу тог дана, мајке та два млада објавитеља молиле су се у вези с тим. На последњим вратима где су тог јутра сведочили, Тим је водио разговор и прочитао станарки један библијски стих. Она га је прекинула и упитала којој религији припада. Када је одговорио да је Јеховин сведок, жена га је изгрдила и онда рекла његовој мајци да не разуме зашто Сведоци допуштају да им деца умру уместо да прихвате трансфузију крви.

Тимова мајка јој је предложила да пита дечаке шта они мисле о томе, што је она и учинила. Тим је објаснио да би он увек пре изабрао алтернативно лечење него да иде против своје библијски школоване савести. Затим је Сем  рекао да је његова сестра прихватила алтернативно лечење и да се опоравила много брже од пацијената који су примили крв.

Станарка се поново обратила Тимовој мајци. Сада је изразила негодовање што Сведоци воде децу од врата до врата. Оба дечака су одговорила да уживају у проповедању и додали су да више воле да раде то него да скитају по улицама попут њихових вршњака. Задивљена одговором, станарка је замолила дечаке да је сачекају на тренутак пред вратима. Како су се изненадили када се вратила и обојици поклонила по једну изврсну, нову кожну торбу, као створену за службу! Она се иначе бавила продајом торби. С обзиром да је променила став, дечаци су се договорили с њом за следећу посету. Када су одлазили, 94-годишња мајка те жене, која је слушала разговор, изашла је на врата и замолила Тимову мајку да и њу посети у њеној кући.

Док су биле у служби проповедања, две сестре су на једној аутобуској станици у Португалу приметиле следећу поруку: „Студирам психологију и припремам тезу на тему сујеверја. Ако ми можете помоћи, молим вас да ми пошаљете Е-пошту на следећу адресу...“ Тог поподнева, сестре су истицале чланак из Куле стражаре с насловом „Да ли сујеверје управља твојим животом?“ Зато су одлучиле да одговоре на поруку са аутобуске станице и да понуде часопис.

Недељу дана касније, жена која је оставила поруку одговорила је сестрама овако: „Хвала вам што сте се јавиле. Жао ми је што вам нисам одмах одговорила. Волела бих да добијем часопис који сте споменуле. До сада сам сваки пут када би ми Сведоци пришли или журила на посао или трчала на аутобус, тако да нисмо могли да разговарамо. Колико знам, ви нудите библијски курс, који бих и ја желела.“

 Сестре причају: „Када смо први пут отишле код ње, имала је много питања. Дале смо јој књигу Спознање и договориле се за библијски студиј. Она се увек добро припреми за студиј и сада долази на све скупштинске састанке.“

Док је сведочила на улици, Лини, објавитељки из једног града на југу Немачке, пришла је једна жена по имену Татјана. „Да ли ме препознајеш?“, питала је Татјана. Лина је одговорила да је се не сећа. „Није ни чудо“, наставила је Татјана. „Среле смо се само једном, и то пре пет година.“ Затим јој је објаснила: „У пролеће 1998, пришла си ми на улици и понудила брошуру Шта Бог захтева од нас? Била сам дрска према теби, али ме је твој љубазан и пријатељски став навео да узмем брошуру и да је прочитам. Дубоко ме је дирнуло оно што пише у њој.“ Касније је један брачни пар Сведока који није познавао Лину дошао на Татјанина врата. Због онога што је прочитала у брошури, прихватила је библијски студиј. Када је 2003. поново срела Лину, већ је била крштени Сведок. Штавише, тог месеца су и она и Лина биле у помоћној пионирској служби.

Једна сестра из Пскова у Русији, добила је од подружнице адресу једног човека који живи у једном удаљеном подручју. Дуго јој је требало да стигне до тамо. Када је коначно стигла, увидела је да човек није био ни свестан да је затражио библијски студиј. Он је на једном киоску купио часопис у који је био уметнут купон с једног од наших трактата. Човек је рекао да је мислио да је у питању нека наградна игра, па је послао купон у нади да ће освојити нешто. Сестра је одговорила: „Освојили сте бесплатан библијски студиј!“ Човек и његова породица су показали занимање, тако да је започет библијски студиј. Пошто та породица живи далеко од ове сестре, студиј се одржава два пута месечно.

 ◼ ОКЕАНИЈА

Број земаља: 30

Број становника: 34 355 946

Број објавитеља: 93 718

Број библијских студија: 47 270

Четрнаестогодишња Алис, која живи у Аустралији, користила је неке теме из наших часописа када се припремала за школске задатке. Једне недеље је написала састав на тему „Куда иде овај свет?“ У њему је објаснила значај нашег времена према библијским пророчанствима. Наставницу је занимало које је она религије. Алис је објаснила да проучава Библију с Јеховиним сведоцима и дала је наставници неке часописе.

Иако је наставницу све то интересовало, један колега ју је одвраћао од тога. Међутим, након што је неколико  месеци посматрала Алисино добро владање, наставница је одлучила да сазна нешто више. Забринута да Алис није увучена у неку опасну секту, отишла је у локалну библиотеку и узела књигу Јеховини сведоци — Објавитељи Божјег Краљевства. Тог викенда је прочитала целу књигу! Уверена да је пронашла истину, назвала је Алисину мајку, затражила још литературе и почела да проучава Библију са Сведоцима. У року од месец дана, почела је да долази на све састанке и убедила је мужа и мајку да недељом иду на састанак. Они су такође почели да проучавају Библију и сада добро напредују. Након три месеца, наставница је постала некрштени објавитељ и имала је први ученички говор у Теократској школи службе. Неколико месеци касније, Алис и њена наставница Линда, крстиле су се истог дана.

Замисли да живиш на острву на коме само ти обожаваш Јехову! У таквој тешкој ситуацији се на Маршалским острвима налази једна сестра чији је муж прихватио посао на атолу Меџато. Комшије су је звале на мису у протестантску цркву, али је она то одбила. Уместо тога, усредсредила се на поучавање своје деце помоћу књиге Моја књига библијских прича. Такође је разговарала с комшијама о својој вери, а када је ишла у службу од куће до куће, носила је своју најмлађу ћеркицу. С временом су неки показали занимање и ова сестра која је прилично изолована од осталих сада води неколико библијских студија помоћу брошуре Захтеви. Сваког месеца шаље месечни извештај скупштини у којој је некада била. Са својом децом, она дуго путује бродом како би присуствовала Меморијалу и већим скуповима који се одржавају на острву Ебај. Објавитељи из тамошње скупштине шаљу јој писма охрабрења у којима јој пишу о искуствима из службе на терену и о утисцима са скупштинских састанака. Они су за узврат  охрабрени примером ове верне сестре која живи у изолованом подручју.

Многа удаљена села у Папуа-Новој Гвинеји немају струју. Да би користили електричне уређаје, људи имају или генераторе или акумулаторе. Пошто је желела да помогне људима из свог села да сазнају више о Библији, једна новокрштена сестра је желела да прикаже неке видео-касете Јеховиних сведока. Када је зарадила нешто новца од продаје хране коју је сама произвела, отишла је код једне жене и замолила је да јој изнајми телевизор, видео-рекордер и генератор. Сестра је објаснила да жели да позове цело село да одгледа неколико касета које се темеље на Библији и за које сматра да ће свима бити од помоћи у духовном погледу. Та жена је одмах доста спустила цену и рекла да би и она волела да дође и одгледа те касете. Дошли су скоро сви из села. Након гледања, многи су рекли да нису ни претпостављали да се дело Јеховиних сведока обавља у тако великом обиму. На њих је такође оставило утисак светско братство, јер је то нешто што никада нису видели у својој цркви. Многи који су раније одбијали Јеховине сведоке сада су позвали сестру у госте и желели су да више сазнају о њеним веровањима.

На Саваима, највећем острву Самое, неки који су на власти забранили су Јеховиним сведоцима да проповедају у њиховим селима. Једна сестра која живи у једном од тих села остала је чврста у истини када је сахрањивала сина. Пошто је погребни говор требало да се одржи у њеној кући, браћа и сестре из обе скупштине са тог острва помогли су око чишћења куће и дворишта и набавили су генератор. Сељани су посматрали како су објавитељи помагали. Начин на који су браћа организовала и обавила сахрану веома се разликовао од самоанских обичаја.

Два дана након сахране, сеоско веће је заседало и размотрило овај догађај. Сви су били задивљени начином на  који су Сведоци помагали овој породици и пре и после сахране. Сеоске вође су биле толико дирнуте тиме како је сахрана обављена да су се једногласно сложиле да погребне обичаје спроводе на Фаа-Молимау а Јеова (начин Јеховиних сведока). Два дана касније, у једној малој Дворани Краљевства удаљеној неколико километара, одржан је годишњи Меморијал Христове смрти. Породице из тог села дошле су у три камионета. Сада наша браћа и сестре могу слободно да сведоче у том селу, које је једно од највећих на том острву. Два специјална пионира тамо воде шест библијских студија. На Скупштинском студију књиге не присуствују само заинтересовани сељани, већ и сеоски поглавар.

Један млади човек са Фиџија седео је под једним дрветом и размишљао о свом животу и будућности. Позвао је једног пролазника да седне до њега. Тај пролазник је био наш брат и он је искористио прилику да пружи сведочанство. Иако је овај млади човек већ чуо за библијско обећање о рају на земљи, разговор с братом поново му је оживео интерес. Одлучио је да се врати на острво где му живи мајка и да почне да проучава Библију. Када је стигао тамо, рођаци који су се супротставили његовој новој вери уништили су му усеве које је почео да узгаја. Сеоски поглавица му је наредио да оде и рекао да ту није дозвољена ниједна друга религија осим њихове. Стога је отишао у очево село на једно друго мало острво. Тамо је направио кану од старог таласастог лима и сваке недеље је веслао по неколико километара немирним морем да би се састао са Сведоцима. И тамо је доживео противљење породице, те је био принуђен да живи као пустињак на једном изолованом делу острва. Ипак, успео је да се пресели на главно острво, близу једне велике скупштине. Он и даље добро духовно напредује и сада је некрштени објавитељ.

 ◼ АМЕРИКЕ

Број земаља: 56

Број становника: 857 137 983

Број објавитеља: 3 095 083

Број библијских студија: 2 898 369

Једног недељног преподнева у септембру 2002, једна сестра из Сједињених Држава отишла је у накнадну посету код неког трговца. Пошто је имао муштерије, сестра је разгледала по радњи. Приметила је једну жену која је журно бирала малу, хиндуистичку верзију католичке бројанице. Мала је ниска браон куглица која се користи при понављању молитви које се упућују многим хиндуистичким боговима. Изгледало је да је та жена, по имену Шве, нашла малу баш какву је и тражила. У том тренутку јој је сестра пришла и рекла:  „Опростите. Да вас питам, да ли је та мала од сандаловине?“

„Јесте! Молила сам се богу за добру малу и данас сам је пронашла. Помиришите је!“

„Баш лепо мирише! Ком богу ћете се молити помоћу ње?“

„Па, понекад Ганеши, понекад Шиви, а понекад Дурги. Свима њима ћу се молити помоћу ове мале.“

„А да вас питам, да ли сте утврдили који је бог највећи?“

„Нисам баш сигурна. Не знам који је бог највећи.“

„Док сам као хиндуисткиња обожавала те богове, ни ја нисам била сигурна. Али сада знам ко је свемоћни Бог. Показаћу вам. [Сестра је прочитала Псалам 83:19.] Јехова Бог је тај Свемоћни над целом земљом. Он је већи и од Шиве, и од Ганеше, и од Дурге. Могу вам бесплатно показати какав је свемоћни Бог.“

„Стварно бисте ми показали какав је прави Бог? Данас су све моје молитве услишене!“

„Како то?“

„Сваког дана се молим за добру малу да бих помоћу ње нашла правог Бога. А пошто немам ниједног правог пријатеља, такође сам се молила да нађем таквог пријатеља који ће ми помоћи. Како се зовете?“

„Зовем се Мала и ево, ја бих могла да вам будем тај пријатељ који ће вам показати о чему све говори Библија.“

„Просто не могу да верујем да ми је Бог дао живу Малу!“

Ове две жене су се договориле да проучавају брошуру Захтеви. Шве редовно долази на састанке и планира да се крсти.

 Једна мисионарка у Хондурасу која је тек учила шпански, ушла је у једну пословну зграду и уручила часописе рецепционерки. У том тренутку је зазвонио телефон на рецепцији и сестра је помислила да ју је рецепционерка позвала да седне, па је то и учинила. Међутим, сестра је погрешно разумела. Рецепционерка ју је заправо замолила да изађе. За то време, једна жена се у суседној канцеларији молила за помоћ да престане да чини прељубу с једним ожењеним човеком и да сазна какво обожавање Бог прихвата. Када је чула глас наше сестре на рецепцији, помислила је да је то одговор на њену молитву. Међутим, када је чула рецепционерку како је замолила мисионарку да напусти зграду, уплашила се да ће она отићи пре него што буде разговарала с њом. Сестра прича шта се даље десило: „Пошто нисам добро разумела рецепционерку, још увек сам била на рецепцији када је та жена дотрчала да разговара са мном. Обе смо сигурне да је то било Јеховино вођство.“ Годинама раније, та жена је читала публикације Јеховиних сведока и сада је одлучила да се потпуно усредсреди на духовне ствари. Прекинула је везу са оним ожењеним човеком и сада проучава Библију и редовно долази на састанке.

Једна специјална пионирка из Ел Салвадора добила је доделу у једној скупштини на чијем се подручју мало њих одазвало на истину. Молила се Јехови да јој помогне да пронађе заинтересоване особе. Једне недеље је започела разговор на темељу Библије с једним младим човеком. Он је узео књигу Спознање и сложио се да наставе разговор другом приликом. Сестра је често покушавала да га нађе, али он никада није био код куће. Ипак, разговарала је с његовом супругом, али се она није баш пуно занимала за Библију. Када је сестра  дошла пети пут, жена ју је позвала у кућу иако је рекла да то буде „само на десет минута“. Сестра ју је питала да ли јој је књига Спознање при руци. Жена је нашла књигу и сестра је у кратким цртама размотрила неколико главних тема и показала јој како изгледа библијски студиј. Након три месеца проучавања, жена је почела да долази на састанке и видно је напредовала. А њен супруг? С временом се прикључио студију. Затим је почео да долази на састанке заједно с породицом. Овај пар ће сада озаконити свој брак. Истрајност и молитва донели су добре резултате.

Маргарита, која живи у Мексику, прича своје искуство из неформалне службе: „На кројачком курсу сам разговарала с једном женом о Библији. Рекла је да је стекла утисак да су породице Јеховиних сведока срећне, пошто су сви увек насмејани и изгледају тако ведро. Рекла сам јој да је добро приметила и да праву срећу налазе они који се уздају у Јехову и следе библијска начела.“ Маргарита је започела библијски студиј с том женом, која сада редовно долази на састанке и добро напредује у спознању истине.

Ана из Доминиканске Републике уручила је брошуру Захтеви једном човеку који је деловао јако забринуто. Његова супруга је имала рак и била је у болници где је требало да се подвргне операцији. Рекао је да његова жена воли да чита и да би јој зато понео брошуру у болницу. Касније се Ана упознала са супругом тог човека, која је рекла: „Можемо да почнемо да проучавамо. Спремна сам.“ Касније је објаснила да је, док је била у болници, преклињала Бога да је доведе у праву религију. У том тренутку, супруг јој је донео брошуру Захтеви. Прочитала ју је, увидела да је то Божји одговор на њену молитву и одмах је поставила циљ да буде  Јеховин сведок. Иако је од куће до Дворане Краљевства морала да пешачи цео сат, брзо је напредовала и постала објавитељ. „Сада могу да испуним завет који сам дала Богу“, рекла је. За мање од шест месеци крстила се на обласном конгресу и сада радосно служи Јехови.

Мартин, 13-годишњи објавитељ из Парагваја, радо користи прилике за неформално сведочење. Док се једном враћао из школе и сведочио једном пролазнику, приметио је на улици неки пакетић. Подигао га је и открио да је у њему био новац. Пошто није било никога ко је тражио пакетић, ставио га је у џеп. Кренуо је даље и почео да размишља: ’С овим новцем могу да отплатим дуг за три месеца школарине и да помогнем родитељима око неких трошкова.‘ Док је тако размишљао, није ни приметио да је кренуо улицом којом иначе никада не иде. Онда је угледао човека који је очигледно нешто изгубио. Човек је рекао да је изгубио 115 000 гваранија (16 евра) и да је то био сав новац који је имао за живот до краја месеца. Мартин се одмах присетио речи једног старешине с којим је разматрао питања за крштење. Тај старешина му је рекао: „Сада пошто желиш да се крстиш, суочаваћеш се са све више и више кушњи.“

Мартину је стварно требао новац. Тог дана чак није имао довољно ни за ужину, а камоли да плати школарину. Ипак, без имало сумње да ради исправну ствар, Мартин је замолио човека да му поново каже колико је новца изгубио. Тачно толико је Мартин и нашао. Дао је човеку новац, као и један трактат, и рекао му да је он Јеховин сведок. Сав одушевљен, човек је више пута захвалио Мартину и загрлио га. Дао му је своју адресу да га посети. Мартин се са својим родитељима крстио на недавно одржаном покрајинском састанку.

 ◼ АЗИЈА И БЛИСКИ ИСТОК

Број земаља: 47

Број становника: 3 931 574 927

Број објавитеља: 568 370

Број библијских студија: 417 308

Кумико, једна пионирка из околине Токија у Јапану, због здравствених проблема не може пуно да иде у службу од куће до куће. Зато је почела да сведочи путем писама. Браћа и сестре из њене скупштине давали би јој адресе особа које нису могли да пронађу јер су ретко биле код куће. Она би писала писма, а објавитељи их слали. Писала је више од годину дана, али није добила ниједан одговор. Ипак, она је и даље писала писма. Коначно, након што је написала око 1 500 писама, добила је дописницу на којој је стајало: „Хвала  вам за писмо. Веома ме интересује оно што сте написали. Овим данима сам слободан и чекам да ми се јавите.“ Са сузама радосницама, посетила је тог човека и одмах су започели библијски студиј. Сестра каже: „У почетку сам помало оклевала да пишем писма, али сада сам уверена да ће Јехова сигурно благословити наш труд уколико стрпљиво тражимо особе сличне овцама.“

Док је била у служби од куће до куће, једна сестра из Индије покуцала је на једна врата. Жена која је отворила била је тужна. Двоје мале деце седело је на поду с празним тањирима испред себе. Сестра је пренела утешну поруку о Божјем Краљевству и благословима које ће оно донети, а жена је пажљиво слушала. За то време, гладна деца су упорно дозивала мајку да им да̂ да једу. Она их је одбијала. Сестра је рекла да ће радо сачекати док им да̂ да једу. Тада се жена заплакала. Објаснила је да се у храни налази отров. Баш када је хтела да им да ту храну, чула је куцање на вратима. Због породичних проблема и супруга пијанице, одлучила је да убије себе и своје две мале ћерке. Када је сестра то чула, бацила је отровану храну, брже-боље отишла у оближњу продавницу и купила нешто хране. Заједно су је припремиле и дале деци да једу. Порука о Краљевству веома је утешила ову жену. Прихватила је библијски студиј и сада је крштени Сведок. Њене две ћерке долазе с њом на састанке. Недавно је и њен супруг почео да долази на састанке и сада добро напредује.

ТАРС! Ова реч је многима у Тајвану утерала страх у кости. Људи су са стрепњом пратили вести о томе како је ова болест погодила Хонгконг. Затим је стигла и у Тајван! Неколико болница је стављено под карантин  због ширења инфекције и многи су страховали да би могли постати следећа жртва. Чак и пре него што је влада то затражила, тајванска подружница је помогла скупштинама да набаве термометре тако да су браћа могла да измере температуру свима који би дошли на састанак.

Влада је затим затражила да све регистроване религије престану да проповедају у појединим областима. Путем једног посебног програма за Састанак службе, браћи је пружена помоћ да прилагоде своју службу како би избегли невоље. Једна специјална пионирка се одазвала на позив да се накнадне посете обављају и код оних који су показали чак и врло мали интерес. Резултат тога је био да је почела да води још неколико библијских студија. Сада неки од тих нових студената одлично напредују. Сестра каже: „Оно што су најпре биле неповољне околности, допринело је да имам још више успеха у служби.“

Док је била у служби проповедања, једна сестра са Кипра започела је разговор с једном женом која је рекла да је заузета. Кроз отворен кухињски прозор, сестра је брзо увела и прочитала Псалам 72:12-14 и рекла да ће поново доћи кад буде згоднија прилика. Када је дошла, изненадила се јер је жена рекла да ју је нестрпљиво очекивала. Зашто? Стихови које је сестра прочитала веома су је утешили — цео дан је размишљала о њима. Сестра јој је понудила библијски студиј и она га је спремно прихватила. Сада је та жена веома захвална што може нешто да научи из Божје Речи.

Поло, један човек из Камбоџе, почео је да проучава с једним мисионаром и одлично је напредовао. Долазио је у Пном Пен на свих пет скупштинских састанака.  Онда му је његов пословођа рекао да треба да се пресели у Батамбанг, један град близу границе са Тајландом. Тамо не постоји ниједна скупштина, тако да је Поло дао број свог мобилног телефона брату који је водио студиј с њим и они су наставили да проучавају путем телефона средом и петком по 30 минута. Поло је такође желео да коментарише на Студију Куле стражаре. Пошто је скупштина доста удаљена, он напише три или четири коментара за предстојећи студиј и пошаље их надгледнику његовог Студија књиге да их прочита на састанку. Његова ревност храбри објавитеље у тој скупштини. Такође се труди да сведочи свима с којима долази у контакт. На релацији од куће до Пном Пена, сведочи многима у аутобусу и позива их на састанке. Следећи циљ му је да буде некрштени објавитељ.

Две сестре из Монголије започеле су разговор с једним човеком од око тридесет година. Он их је замолио да сачекају тренутак, ушао је у кућу и изнео две књиге: Човечанство у потрази за Богом и Највећи човек који је икада живео. Рекао је да је пре 12 година проучавао Библију с Јеховиним сведоцима у Пољској. Када се 1993. вратио у Монголију, одмах је послао писмо и затражио да га Сведоци посете. Међутим, тада у Монголији није било Сведока, тако да га нико није посетио. Нешто касније је отишао у Индију да студира на једном универзитету и тамо је остао пет година. Током тог периода, од 1994. до 1998, није имао контакта с Јеховиним сведоцима. Онда се вратио у Монголију и коначно успео да ступи у контакт с браћом. Поново је почео да проучава Библију и први пут је дошао на један састанак у априлу 2003. Сада је срећан што може да студира брошуру Захтеви.

 Једна будисткиња са Шри Ланке изненадила је две Сведокиње када их је спремно примила у своју кућу рекавши им да су оне одговор на њене молитве! Објаснила је да јој се ћерка недавно убила због тога што ју је изгрдила. Будистички свештеник код кога је потражила утеху, рекао јој је да ће се њена ћерка поново родити и осветити јој се. То је престрашило ову жену. Један пријатељ јој је рекао да хришћани не верују у такве ствари. Зато се молила да сретне праве хришћане. Мислила је да ће доћи неки католик. Али, дошле су две Јеховине сведокиње и утешиле је истином из Библије. Она сада проучава Библију упркос противљењу будистичког свештеника.

Једна жена из Киргизије годинама је посећивала Евангелистичку цркву. Читајући Библију, приметила је разлику између онога што је у њој написано и онога што је црква научавала. На пример, није могла да разуме црквено учење да је Исус Христ и Отац и Син. Уверена да син мора да има оца, усрдно се помолила Оцу Исуса Христа и замолила га да јој помогне да пронађе одговоре на библијска питања која је имала. Сутрадан су два Јеховина сведока покуцала на њена врата. Питали су: „Шта мислите? У складу са оним чему је Исус Христ поучио своје ученике, коме је требало да упућују молитве, и које име им је рекао да славе?“ Питање ју је запањило јер се претходног дана молила Оцу Исуса Христа за одговор на ова иста питања. Након разговора, нимало није сумњала да је Бог одговорио на њену молитву. Прихватила је редован библијски студиј и почела да долази на састанке Јеховиних сведока. Када је сазнала да је Отац Исуса Христа Јехова, почела је у молитви да му се обраћа по имену. Она сада духовно напредује и говори рођацима о ономе што је сазнала.

 ◼ Африка

Број земаља: 56

Број становника: 755 145 559

Број објавитеља: 950 321

Број библијских студија: 1 666 518

Многе аутобуске компаније на међуградским линијама у Замбији пуштају путницима видео-касете које често обилују насиљем и неморалом. Један брачни пар мисионара путовао је у главни град и питао возача да ли може да пусти видео-касету Библија — њена моћ у вашем животу. Возач се сложио. „Приметили смо да су путници нетремице гледали и пажљиво слушали“, присећа се Рут. „После смо разговарали с њима и уручили им трактате и часописе. Сви су били одушевљени.“ Мисионари су замолили возача да касније поново  пусти касету. Међутим, он ју је премотао и пустио је одмах. Ричард каже: „Путници су још једном уживали у гледању видео-касете, тако да нам је било веома драго што смо замолили возача да је поново пусти.“

Миранда, једна средњошколка из Малавија, показала је на школском одмору другарици из одељења књигу Тајна породичне среће. Један професор је случајно чуо њихов разговор. Позвао је Миранду у свој кабинет и упитао је зашто је говорила својој другарици да би требало да се уда. Одговорила је да није било речи о томе, већ како књига о којој су разговарале може помоћи породицама да пронађу праву срећу. Професор се разљутио и почео је да виче на Миранду: „Ти си премлада да дајеш брачне савете!“

Узнемирена и потресена, Миранда је изашла из кабинета. Два дана касније, професор ју је поново позвао у свој кабинет. Миранда прича шта се потом десило: „Професор ми је казао да му је жао што је био груб и рекао ми је да су се његова супруга и он стално свађали и да су се на крају раздвојили. Замолио ме је да му донесем књигу коју сам показала својој другарици. Радо сам му донела један примерак. Две недеље касније, рекао ми је да му је књига помогла и да је почео да је чита са супругом. С временом су се помирили.“

У Јужноафричкој Републици, један старији човек по имену Ерик, годинама је проучавао Библију с Јеховиним сведоцима, али због пушења није могао духовно да напредује. Када му се супруга крстила, одлучио је да и он достигне исти циљ. У неколико примерака је одштампао крупним словима стих из 2. Коринћанима 7:1, где стоји: „Будући да имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, усавршујући светост у страху пред Богом.“ Окачио је овај цитат  на уочљивим местима у кући. Сваки пут када би осетио жељу да запали цигарету, прочитао би овај цитат и помолио се Јехови да му помогне да престане да пуши. Сада има већ више од десет месеци како не пуши. Ерик је тренутно некрштени објавитељ и жели да се крсти на следећем обласном конгресу.

Док је чекала трајект, једна мисионарка са Сејшела приметила је једну жену која је седела сама. Иако је сестра цео дан проповедала и била исцрпљена, пришла је тој жени и понудила јој трактат. Жена га је прихватила и рекла да је хиндускиња. Неколико дана касније, поново су се среле на улици и договориле се за библијски студиј. Након што је супруг те жене, иначе доктор и католик, прочитао књиге Човечанство у потрази за Богом и Спознање, и он је пристао на библијски студиј. Једне вечери, њих двоје су позвали сестру и њеног супруга на један посебан роштиљ. Обоје су спалили своје религиозне ликове и на тој ватри спремили вечеру! Убрзо су почели да долазе на састанке и да иду у службу проповедања. Када су се крстили, обоје су уписали помоћну пионирску службу. С обзиром да је то острво мало, сви врло добро знају овог брата. „Доктор је постао свештеник“, неки се ругају. Он сада служи као слуга помоћник, а његова супруга као општи пионир.

Да би помогао глувим људима у Зимбабвеу да упознају истину, Ишмејел је научио знаковни језик. Док је једног дана путовао аутобусом, приметио је једну глуву жену како проси новац од путника. Сведочио јој је и договорио се с њом да се поново виде. Када ју је питао шта њена црква каже о томе зашто је глува, жена је одговорила: „Они кажу да Бог жели да ја будем глува.“ Ишмејел јој је објаснио да Бог не жели да људи буду глуви, већ да је то последица наслеђеног греха и  несавршености. Такође јој је објаснио да ће Бог ускоро отклонити све болести. Жена је одговорила: „Желим да сазнам зашто ме је црква лагала.“ Када су трећи пут разговарали, објаснила је: „Од сада сам с вама. Не желим више да слушам лажи.“ С њом се води библијски студиј, редовна је на скупштинским састанцима и нада се да ће ускоро бити некрштени објавитељ.

У Гани многи људи тешко зарађују за живот и зато немају времена да се посвете својој духовности. Једна општа пионирка је у служби од куће до куће замолила једног младог човека да одвоји само пет минута за разговор на темељу Библије.“ Рекао је: „Преко дана сам увек заузет. Кући долазим само после осам увече да бих преспавао.“

Сестра је питала: „Да ли бисте могли да одвојите мало времена на уштрб спавања за проучавање Библије?“

Рекао је: „Само ако дођете после осам увече.“ Сутрадан су сестра и њен супруг били код тог човека тачно у осам увече. Он се управо вратио с посла. Започет је библијски студиј и човек је убрзо почео да долази на састанке. Касније је постао некрштени објавитељ, а затим се и крстио. Промене које је начинио у животу толико су задивиле његову супругу да је и она прихватила библијски студиј и убрзо постала некрштени објавитељ. Комшије и они који су знали како је овај млади човек раније живео, нису могли да верују када су га видели како проповеда од куће до куће. Многи су желели да знају шта је успело да промени особу за коју су сви знали да пије, краде и користи дрогу. Мало-помало, 22 особе у том граду затражиле су библијски студиј. Дванаесторо од њих већ редовно долази на састанке и ускоро ће моћи да буду некрштени објавитељи.

[Слика на 43. страни]

Степонас и Едвардас, Литванија

[Слика на 47. страни]

Алис са својом учитељицом Линдом, Аустралија

[Слика на 51. страни]

Мала, Сједињене Државе

[Слика на 56. страни]

Кумико, Јапан

[Слика на 61. страни]

Рут и Ричард, Замбија