Најважнији догађаји из прошле године

ДОК свет запада из кризе у кризу, Божји народ се радује духовном имању које је све лепше и веће (Малахија 3:12, 18). Тај стални пораст подсећа нас на оно што је Исус обећао својим ученицима непосредно пре узнесења на небо: „Гле, ја сам с вама све дане до свршетка система ствари“ (Матеј 28:20).

Активности из прошле године пружају даљњи доказ да се обистињује то Исусово утешно обећање. Најпре ћемо осмотрити духовну гозбу којој су се Јеховине слуге радовале на Обласним конгресима „Ходимо с Богом“.

 Конгреси „Ходимо с Богом“

Пророк Михеј је показао разлику између праведника и неправедника када је прорекао: „Док у име свога бога сваки народ иде, ићи ћемо ми у име Јехове, Бога свога, увек и довека“ (Михеј 4:5). Како је говорник објаснио у кључном предавању, те речи сажимају став верних људи из прошлости, као што су Енох и Ноје, који су ходили с Богом током веома бурних времена (Постање 5:22-24; 6:9, 22). Заиста је предност што можемо следити њихов пример!

Да ли ти је обласни конгрес помогао да будеш још одлучнији док настављаш да ’идеш у Јеховино име‘? Зашто не би поново прегледао своје белешке с конгреса? То ће ти освежити сећање и помоћи да извучеш трајне користи из тог програма.

Конгресна издања

Да ли се на подручју твоје скупштине говори више језика? Онда си можда већ користио нову брошурицу Добра вест за људе из свих народа. Припремљена у три верзије, са 32, 64 и 96 страна, ова брошурица је прилагођена језичким потребама сваке земље. Зато се потруди да увек имаш ову изванредну нову брошурицу у ташни за службу. Када наиђеш на некога ко говори неким другим језиком, молимо те да следиш три корака која су изложена на 2. страни брошурице. Од тога могу да зависе животи!

У складу с годишњим цитатом за 2004. — „Бдите... Покажите да сте спремни“ — у последњем говору другог дана конгреса објављено је излажење брошуре Бдите! (Матеј 24:42, 44). Надамо се да ће ова брошура помоћи многима да схвате да живимо у последњим данима и да озбиљно размисле о будућности и великим догађајима који ће се одиграти. И, као што је рекао и говорник,  нека ова брошура помогне свима нама да изађемо на крај с многим животним притисцима и бригама и да задржимо духовну равнотежу када наиђемо на кушње.

Школа за путујуће надгледнике

У задњих шест година, у образовном центру у Патерсону, у Њујорку у САД, одржано је 13 разреда Школе за путујуће надгледнике, коју је похађало више од 600 покрајинских и обласних надгледника из Канаде и Сједињених Држава, укључујући и Аљаску и Хаваје. Током службене 2004. године, ова школа је организована и у другим подружницама, тако да се одржава у 87 других подружница. У 23 од тих подружница, школу су похађали и полазници из других земаља. На пример, Немачка је позвала браћу из Аустрије, Израела, Македоније, Турске и Швајцарске. У Португал су дошли полазници из Луксембурга, као и са многих острва, наиме, са Азорских острва, Зеленортских острва, Мадеире и Сан Томеа и Пренсипеа. У Кенији су били путујући надгледници из Етиопије, Руанде, Танзаније, Уганде и других афричких земаља.

На курсу се осматра сваки аспект дела покрајинских и обласних надгледника. Циљ је да се овој марљивој браћи помогне да буду још ефикаснија у испуњавању својих бројних одговорности, међу које спадају поучавање у скупштинама и на конгресима, као и предвођење у делу јеванђелизирања (2. Тимотеју 2:2; 4:5; 1. Петрова 5:2, 3). Курс их такође подстиче да одрже духовност и да приликом помагања другима примењују Писмо с разборитошћу и увидом.

Пошто се већина тих школа одржава у Бетелима, путујући надгледници и њихове супруге могу уједно да виде и како изгледа бетелски живот. Један разред је написао: „У духовном погледу нам је веома користило то  што смо могли да боравимо у Бетелу. У потпуности смо уживали у програму јутарњег обожавања, у који спадају читање Библије и Годишњака. Упркос свим домаћим задацима, присуствовали смо и бетелском породичном Студију Куле стражаре понедељком увече и извукли смо корист из здравог друштва.“

Нека браћа се сваког дана првих сат времена након ручка смењују у раду у Службеном одељењу. Тамо уче како да боље сарађују с Бетелом, како да ефикасније примењују смернице које су добили и како да тачно и смисаоно састављају извештаје.

Сваког петка, полазници заједно са својим женама слушају једно предавање. Тај говор садржи неке духовне поуке које су припремљене посебно за те лојалне сестре. На пример, оне добијају корисне подсетнике да и даље пружају одличан пример подложности мужу, као и смернице о томе како га могу подупирати својом сарадњом са сестрама из скупштине. Један путујући надгледник је те говоре упоредио са „изузетним духовним десертом“.

Наравно, у тој школи се ставља велики нагласак на Библију, а нарочито на Превод Светог писма Нови свет — с референцама. Један полазник из Немачке је рекао: „Планирам да користим Библију с референцама током личног студија и на скупштинским састанцима. Тек сада у потпуности схватам колико је вредна.“ Један дугогодишњи путујући надгледник из Британије приметио је код себе напредак и у духовном погледу а и што се тиче учитељских способности, и то захваљујући томе што је поклонио већу пажњу Божјој Речи. Он је написао: „Научио сам да иако је корисно имати добро поређење, још је важније прочитати и објаснити библијске стихове.“

Многи полазници су изразили цењење за ову школу. Један брат из Сједињених Држава је рекао: „Веома смо захвални Јехови и његовој организацији што су нас  охрабрили и оспособили за нашу доделу. Желимо да још постојаније служимо, с још већим разумевањем тога како Јехова размишља и поступа, и с још већом љубављу према његовим драгоценим овцама.“ Један полазник из Француске је написао: „Овај курс ми је помогао да будем још свеснији тога колико је потребно да показујем љубав док сарађујем с браћом и сестрама и да дам све од себе како би они били срећни у служби за Јехову.“ Резимирајући утиске многих, један путујући надгледник из Португала је рекао: „Ова школа је била највредније искуство у мојој теократској каријери.“

Један инструктор такође говори о својим утисцима. „Предност је и озбиљна одговорност“, како је рекао, „поучавати људе који ће потом давати смернице које ће утицати на животе хиљада наше браће и сестара. Уздамо се у то да ће уз Јеховин благослов, користи од ове школе бити трајне“ (Јаков 3:1).

До краја службене 2004. године, у овој школи која се одржава на 14 језика, било је преко 1 700 путујућих надгледника. Она ће се и током службене 2005. године одржавати у већим подружницама.

Напредак на правном пољу

Европски суд за људска права у Стразбуру, у Француској, објавио је 19. маја 2004. пресуду поводом случаја Лотер против Бугарске. Некадашњи мисионари Јеховиних сведока, брачни пар Лотер, покренули су овај случај зато што је влада настојала да их протера из Бугарске због њихове религије. Бугарске власти су пристале да плате одштету тужитељима и да повуку одлуку о одузимању боравишних виза. Власти су такође пристале да објаве јасно признање законског статуса Јеховиних сведока у Бугарској, у којој су 1998. године били званично регистровани као религија.

 Европски суд за људска права је 16. децембра 2003. донео пресуду у корист Серафин Палау-Мартинез. Са 6 гласова за и 1 против, суд је пресудио да је Француска прекршила права сестре Палау-Мартинез у вези с њеном породицом. Сестра је предала свој случај Европском суду за људска права када је изгубила старатељство над своја два сина зато што су Француски виши судови закључили да је најбоље било да се „[деца] не подвргавају грубим, нетолерантним васпитним правилима која се намећу деци... Јеховиних сведока.“ Европски суд за људска права навео је у пресуди да су виши судови донели одлуку без узимања у обзир стварних животних услова деце и њихових најбољих интереса и да је одлука која је из тога проистекла била одраз верске дискриминације.

Након што су много година трпели нападе руље које су подстицали верски фанатици, од којих су неки сада у затвору, Јеховини сведоци из Грузије су у миру одржали Обласни конгрес „Ходимо с Богом“. Посебна радост за браћу било је излажење Хришћанских грчких списа превода Нови свет на грузијском. Такође, у Министарству правде Грузије је 28. новембра 2003. године регистрована локална подружница Заједнице. Тако је, и поред тога што је Врховни суд Грузије 1998. године донео пресуду да се укине корпорација коју су Јеховини сведоци тада користили, сада, на радост браће, законски признато ново тело.

 Међутим, у Грузији постоје још многи случајеви који су предати Европском суду за људска права. Ипак, лепо је видети да се побољшава положај наше браће у тој земљи.

Браћа у Немачкој још од 1990. безуспешно покушавају да региструју нашу верску заједницу у оквиру закона за јавне корпорације. Када је Савезни управни суд затражио од Јеховиних сведока виши степен лојалности „цезару“ него што се то законом захтева, Савезни уставни суд је укинуо ту одлуку као неуставну и обновио процес (Марко 12:17). Управни суд је 25. марта 2004. почео с поновним разматрањем тог случаја. Тај суд је затражио додатне информације о нашем ставу о крви, васпитавању деце, искључењу и неутралности. Председавајући судија је навео да оптужба Суда мора да се темељи на поузданим доказима — статистичким подацима и званичним документима — а не на сумњивим цитатима са Интернета и писмима појединаца са осветољубивим намерама.

У једном формулару за војне регруте у Грчкој, у делу за религиозну припадност стајало је „хилијаст то јест Јеховиста“. Сматрајући те изразе увредљивима, грчка подружница је уложила жалбу Министарству одбране. Министарство је 24. марта 2004. послало Јеховиним сведоцима одговор у којем је стајало да није постојала намера да се било ко увреди и да је министарство „већ предузело кораке да се одмах исправи та погрешна формулација“. Исправљени назив гласи „хришћански Јеховини сведоци“.

Перу већ деценијама признаје Јеховине сведоке као религију. Међутим, Министарство просвете је од новембра 1997. почело да одбија наше захтеве за ослобађање наше литературе од пореза, захтевајући велике суме новца пре преузимања литературе са царине. Случај је доспео на суд. Судија је 11. децембра 2003. донела пресуду  у корист Јеховиних сведока. Изјавила је да су ти потези министарства били „каприциозни, апсурдни и несхватљиви“. Понашање званичника, како је рекла, било је „дискриминаторно [и] непријатељско“. Проблеми са увозом литературе брзо су решени.

Порторико, самостална држава која је у савезу са Сједињеним Државама, има један закон по којем је дозвољено да се јавне површине око зграда обезбеде капијом, зидовима и чуварима. Те препреке ограничавају нашу активност на терену. Државна полиција је чак удаљавала објавитеље с неких таквих површина. Покушаји да се тај проблем реши ван суда нису уродили плодом. Сада је поднета тужба Федералном окружном суду за област Порторика у којој се тражи да се тај закон прогласи неуставним, јер крши право на слободу изражавања религије и слободу говора. Очекује се судска одлука.

У Букурешту је 28. октобра 2003. виши суд донео Пресуду бр. 1756, којом се влада Румуније обавезује да Јеховине сведоке стави на списак званично признатих религија. Службени лист бр. 112 је 6. фебруара 2004. објавио списак „религија које су званично признате у Румунији“. На њему су се налазили и Јеховини сведоци.

Окружни суд у Сеулу, у Јужној Кореји, ослободио је 21. марта 2004. тројицу браће од кривичног гоњења због тога што су из верских разлога одбили да служе војску. То је први пут да је неки суд у тој земљи признао приговор савести као грађанско право. Тренутно је на стотине наше браће затворено због „кривичног дела“ што су ’прековали мачеве у раонике‘ (Иса. 2:4). Нажалост, и врховни суд и уставни суд одбили су да примене уставом гарантовану верску слободу да би заштитили нашу браћу. Међутим, недавно је корејско законодавство изнело један нацрт закона који омогућује цивилну службу свим војно способним грађанима (Посл. 21:1).

 Одлука Врховног суда Сједињених Држава у случају Watchtower... против села Стратона и даље користи Јеховиним сведоцима у служби од врата до врата. На пример, у једном малом месту у држави Њујорк у САД, полицајци су наставили да траже дозволе од Сведока за учешће у јавној служби. Међутим, начелник полиције, након што је био информисан о ситуацији и о судској одлуци, написао је следеће: „Заиста сам збуњен због поступака полицајаца у овом случају и извињавам се због непријатности до којих је то можда довело.“

У једном месту у држави Илиноис полицији је било наложено да обавести све патроле, остале полицајце и особље да због пресуде Врховног суда САД, „Јеховини сведоци не морају поседовати дозволу да би ишли од врата до врата“. У том упутству је даље стајало: „Не морају нас обавештавати када ће проповедати.“

Врховни суд у Ајови је 8. октобра 2003. донео пресуду у корист Лестера Кампбела у вези с његовим одбијањем крви. Брат Кампбел је поднео тужбу за одштету због тога што је након операције добио трансфузију своје крви, упркос томе што је и писменим и усменим путем то одбио. Окружни суд је пресудио у корист хирурга и болнице. Међутим, Врховни суд Ајове је поништио одлуку окружног суда и у пресуди навео да Лестеру Кампбелу није био потребан медицински вештак који би доказао да трансфузија без његовог пристанка излази из оквира здравствене неге. Такође је пресудио да може да добије одштету.

Забрана у Москви и њен ефекат

Општински суд Головински у Русији донео је пресуду 26. марта 2004. да се забране све активности Јеховиних сведока у Москви и да се угаси њихово правно тело. Била је уложена жалба на ову одлуку. Градски суд у Москви је 16. јуна 2004. подржао одлуку нижег суда, тако  да су забрана и затварање представништва постали правоснажни. Браћа су уложила жалбу Европском суду за људска права и надају се брзом решењу због многих тешкоћа до којих је довела ова забрана.

Ипак, забрана није умањила ревност браће. У ствари, подстакла је многе да више ураде у служби за Јехову. Њихова ревност нас подсећа на оно што је апостол Павле рекао када је био затворен у Риму. „Моје околности“, написао је, „показале [су се] као нешто што је за напредак добре вести“ (Фил. 1:12).

На пример, у марту 2004, у Русији је постигнут највећи број од 136 034 објавитеља и 136 903 библијска студија. Први пут у задњих седам година број студија је био већи од броја објавитеља! А од марта до јуна, подружница је добила више од 1 000 молби за општу пионирску службу, тако да је у априлу постигнут највећи број свих времена од 15 489 општих пионира. „Осим тога“, извештава подружница, „пресуда од 16. јуна је само подстакла браћу на већу активност.“ Такође је подстакла и друге — укључујући и мужеве неких сестара који нису у истини — да почну да долазе на хришћанске састанке.

Један студент с једног универзитета из Сједињених Држава био је у Русији када је у јуну донесена пресуда. „Он се потрудио да дође у Бетел, на периферији Санкт Петербурга, како би се ближе упознао са ситуацијом“, извештава подружница. „Био је импресиониран чистоћом објеката и дочеком.“ Не схватајући зашто би неко желео да забрани Јеховине сведоке, затражио је публикације и видео-касете које је затим понео у Калифорнију да би их показао својим професорима на теолошком факултету.

Конгреси у Москви протичу у миру

Од 11. до 13. јуна, непосредно пре неповољне пресуде вишег суда, у Москви су одржана два конгреса „Ходимо  с Богом“, од којих је један био на руском знаковном језику. Требало је да се конгреси одрже након судског претреса, али је Одбор подружнице успео да одложи случај. Браћа извештавају да су конгреси протекли у миру и да су градске власти сарађивале. У ствари, полицајцима који су дежурали на улазу у стадион претпостављени су рекли: „Када људи буду улазили на стадион, немојте да пушите нити да се ружно изражавате.“

У московском метроу, један човек је окривио групу од неколико сестара да су му украле новац. Захтевао је да пођу с њим у полицијску станицу. Тамо је оптужио не само сестре него све „секташе“ који намерно праве гужву у превозу како би могли да покраду људе. Када је то чуо, полицајац се окренуо према сестрама и питао: „Ко сте ви?“

Показујући на своје беџеве, оне су одговориле: „Ми смо Јеховини сведоци и идемо на наш конгрес.“

Полицајац се тада окренуо према човеку и рекао: „Јеховини сведоци не краду. Морате да им се извините, јер сте их увредили.“ Затим се окренуо према сестрама и рекао: „Пожурите да стигнете на конгрес.“ „А ви“, рекао је оном човеку, „останите овде. Желим да поразговарам с вама.“

Највећи број присутних на конгресу који је одржан на стадиону био је 21 291, са 497 крштених. На конгресу на знаковном језику, који је одржан у једној Дворани Краљевства, било је 929 присутних и 19 крштених!

Суочавање с кушњама на Хаитију

Током 2004, на Хаитију је било политичких немира, насиља, несташица основних потрепштина и великих поскупљења. Поред тих невоља, у катастрофалној поплави у мају погинуло је више од 1 500 људи, а хиљаде других људи су остали без крова над главом. Није страдао  ниједан Сведок, али неки су изгубили све што су имали, укључујући и дом.

Па ипак, браћу су ојачали јасан доказ Јеховине помоћи и његовог вођства, као и брига коју су показали Водеће тело и браћа из многих земаља. Та љубав је била показана на практичан начин, у облику материјалне помоћи за жртве катастрофе. Наравно, и тамошња браћа су помагала једни другима како би дошли до хране и других потрепштина.

Подружница са Хаитија је све време пратила развој догађаја, тако да је могла да пружи смернице скупштинама. На пример, када је ескалирало насиље у престоници, у Порт-о-Пренсу, Одбор подружнице је саветовао старешине да састанке који би се иначе одржали у недељу 29. фебруара одрже дан раније. Та препорука је била мудра, јер се баш тог дана уплашени председник повукао и побегао у другу земљу. „У граду се чуло пушкарање и настао је хаос“, речено је у једним вестима. Подружница пише: „Нико није ни слутио да ће се то догодити. Тог дана би било немогуће да се дође на састанак. Захваљујемо Јехови за сигурност наше браће.“

Током тог нестабилног периода, полиција, побуњеничка војска и разбојници поставили су барикаде, а влада је увела полицијски час. Међутим, још пре полицијског часа, скупштине су прилагодиле време састанака како би сви могли безбедно да се врате кући пре мрака. Многе скупштине су известиле да је дошло до пораста броја присутних!

Браћа су наставила са службом проповедања, што је импресионирало комшије. Неки су рекли: „Охрабрујуће је видети да ви Сведоци проповедате као и обично.“ Наравно, објавитељи су били веома опрезни и обавештавали су једни друге где је било довољно безбедно да би се могло проповедати.

 Наш хришћански идентитет — заштита

Подружница са Хаитија пише: „То што смо добро познати у својој средини и што смо на гласу као политички неутрални помогло је да многа браћа не буду претучена или опљачкана.“ На пример, наоружани разбојници су на три барикаде зауставили један брачни пар мисионара. Тај пар је урадио две ствари: Представили су се као Јеховини сведоци и молили су се — и у себи и наглас. На све три барикаде неко се заузео за њих, говорећи да су Јеховини сведоци добри људи који се не мешају у политику. Овај брачни пар је безбедно дошао кући.

Наоружане групе су заустављале и чланове бетелске породице. Попут мисионара, и ова браћа су се представљала као Сведоци, и молили су се, што је довело до сличних резултата. Једном приликом је један разбојник чак рекао: „Идите с миром и молите се за нас!“ Један бетелит је био заустављен на полицијској барикади и полицајци су желели да претресу његов ауто како би видели да ли има оружје. „Једино оружје које имам су Библија и часописи Кула стражара и Пробудите се!“, рекао је брат. Полицајци су се насмешили и махнули му да настави свој пут. Касније би издалека препознали његов ауто и пуштали га да прође.

Подружница је известила да се у наредним месецима ситуација мало смирила. Међутим, и даље је било проблема и још увек је владала напетост. Зато су браћа наставила да буду опрезна.

Побољшања у штампарији у Сједињеним Државама

Према упутствима Водећег тела, 2002. године је почело да се реорганизује штампање у пет главних географских регија — Африци, Азији, Европи, јужној Америци и северној Америци. Захваљујући томе, ефикасније се користе капацитети подружница, укључујући  и подружнице у Сједињеним Државама, које су сада мање оптерећене послом.

Сав посао око штампања, увезивања и отпреме који се обављао у Сједињеним Државама, од 2004. се обавља на једном месту, у Волкилу, у Њујорку. Генерални план био је 6. августа 2002. предочен урбанистичкој комисији. Затим је 3. септембра то било размотрено и добијено је одобрење. На годишњем састанку који је Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania одржао 5. октобра 2002, изнесено је обавештење да је Водеће тело одобрило тај пројекат за Волкил. Наручене су две нове ротационе пресе MAN Roland Lithoman и испланирано је да изградња нове зграде за њих буде довршена до фебруара 2004.

Како ће се тај огроман пројекат завршити за 14 месеци? Браћа су се ослонила на Јехову да ће он водити ствари и  да ће подстаћи браћу да се ставе на располагање. Њихово поуздање је било награђено. Радови на градилишту су почели у фебруару 2003, тако да је до септембра било завршено проширење штампарије. У децембру је била размонтирана прва од три постојеће пресе у Волкилу и премештена у тај нови објекат. Две нове пресе су стигле у априлу и мају 2004, а са штампањем се почело у јуну и јулу. До септембра је свих пет преса било спремно за рад.

Раније су просторије књиговезнице заузимале 11 спратова у три зграде у комплексу у улици Адамс у Бруклину. Сада се цела књиговезница простире на једном нивоу у Волкилу и заузима 58 посто мање простора. Књиговезница за књиге џепног формата почела је да ради у јулу 2004. Касније тог месеца, почеле су да излазе тврдо увезане књиге с нове линије, која је дугачка преко 400 метара и састоји се од 33 машине које су повезане са 70 покретних трака. Делови књиге се убацују само једном, на почетку линије. Капацитет је 120 књига у минути. На линији за тврди повез ради само 25 особа — што је 66 посто мање особља. Цела књиговезница је у потпуности стављена у погон у октобру 2004.

Од новембра 2004, ново Одељење за отпрему у Волкилу почело је да обрађује скупштинске наруџбе литературе помоћу новог компјутеризованог система који заузима 45 посто мање простора од свог претходника у Бруклину. Компјутери израчунавају величину пошиљке и одабирају одговарајућу кутију. Покретна трака која је дугачка око 800 метара преноси сваку наруџбу на једну посебну платформу где су пошиљке спремне за испоруку. Прилаз за камионе је тако решен да локалне скупштине могу лакше да подигну своје наруџбе.

Дубоко смо захвални многој браћи и сестрама који су помогли око овог пројекта. Ту спадају и бетелски и привремени добровољци, тимови браће који раде под  вођством Регионалних одбора за градњу из пет држава и браћа која су великодушно дала опрему и материјал из својих приватних фирми. Наравно, захваљујемо и многим ’веселим даваоцима‘ који су пружили финансијску подршку (2. Кор. 9:7, 11).

Промене у Бруклину

Пошто су штампарија, књиговезница и простор за отпрему литературе премештени у Волкил, дошло је до промена у бруклинском Бетелу. Тамо се 29. априла 2004, одиграо један историјски и дирљив чин. Те вечери, уз аплауз и сузе, Макс Ларсон, који је више од 60 година надгледник штампарије, искључио је последњу штампарску пресу у Бруклину, чиме је окончано штампање које се ту непрекидно одвијало пуне 84 године. Књиговезница је затворена неколико седмица касније.

Свесно да ће услед тих промена бити потребно много мање радног простора у Бруклину, Водеће тело је у јуну 2003. објавило да ће се продати зграда у улици Фурман бр. 360. Уговор о продаји је био закључен у петак 18. јуна 2004. Вешерница, канцеларије и радионице које су се налазиле у тој згради са 93 000 квадратних метара корисног простора премештене су у испражњен простор у комплексу у улици Адамс бр. 117.

Поред тога, сада се реновира и зграда у Колумбија Хајтсу бр. 107. Предвиђено је да се стамбени део доврши у другој половини 2005, а цео пројекат до септембра 2006. У реновираној згради моћи ће да живи преко 300 чланова бетелске породице и ту ће се налазити и кантина, Дворана Краљевства, библиотека, рецепција, канцеларије, вешерница за личне потребе и ново двориште.

Опремљени за пораст широм света

Бразил, Британија, Јапан, Мексико и Јужноафричка Република такође су добили нове штампарске пресе.  Британија је била прва подружница у којој је требало инсталирати ту нову машину, која је стигла у јулу 2003, а почела са радом у октобру. Она штампа 750 000 часописа дневно — односно 1,5 милиона у две смене — што је скоро три пута више од претходне пресе.

На новој преси се могу штампати и табаци за Библије и друге публикације. На пример, у подружници у Јужноафричкој Републици већ се штампају табаци за Превод Нови свет на сесото језику, који се говори у тој земљи. Јапанска подружница извештава да је раније био потребан цео један дан да би се са штампања малих књига прешло на штампање великих. Сада је за то потребан само један сат. Такође, док је раније било потребно десет дана да би се одштампало милион трактата, сада је за то довољно само пет сати. У прва три месеца, преса у Јапану је одштампала 12 милиона трактата, 12 милиона часописа и брошура, 240 000 књига и 48 000 Библија.

Друге нове, аутоматизоване машине режу, броје, слажу, означавају и пакују литературу. Штампарске плоче се израђују ефикасније и прецизније помоћу технике која се назива метод с компјутера на плочу. У том процесу није потребан фотографски филм, тако да је избачен цео један корак. Британска подружница извештава да сва ова побољшања не само што су повећала производњу него су и смањила број потребних радника.

Обука у Немачкој

Тимови из шест подружница отишли су на обуку у компанију MAN Roland у Немачкој. С обзиром на искуство које су имали у дотадашњем обучавању штампара, инструктори су очекивали да ће и браћа на време које тамо проводе гледати као на неку врсту одмора. Стога су били и изненађени и импресионирани када су приметили колико су браћа савесна. У ствари, Сведоци  су замолили да сваког дана почну раније да раде и да остану мало дуже, како би што више научили на обуци.

За неку браћу, језик је представљао изазов јер су и усмена обука и упутства за руковање били на енглеском. Имајући то у виду, делегација из Јапана се потрудила да побољша знање енглеског пре него што је кренула за Немачку. Многи су чак привремено прешли у енглеске скупштине.

Бетелити дају одлично сведочанство

Касније када су пресе стигле у подружнице, инжењери из MAN-а су их монтирали, док су бетелити помагали. У свих шест подружница, ведра, пријатна бетелска атмосфера оставила је добар утисак на раднике који нису Сведоци. Један човек који је радио на монтажи у Лондону, рекао је браћи: „Синоћ сам отишао кући и видео комшију у башти. Никада ми се није допадао, али синоћ сам 20 минута разговарао с њим и установио да је стварно фин човек.“ Тај техничар је додао да је и његова жена приметила како се он променио у ставу и понашању. „Сада си пријатељски расположен, осмехујеш се и поздрављаш људе“, рекла је.

Он јој је рекао: „Шест недеља радим са Сведоцима, а последње две нисам ниједном опсовао. У ствари, надам се да то више никада нећу радити.“

Када је била завршена монтажа у лондонској подружници, директор MAN-а је назвао подружницу да захвали браћи што су лепо бринули о његовим радницима. Рекао је да је то била беспрекорна сарадња.

У неким подружницама је за раднике који су постављали нову машину била припремљена трпезарија на лицу места. Видети како уредни конобари послужују ручак за многе је било потпуно необично, нарочито за људе који нису Сведоци. Један техничар у Јапану никада није  видео тако чисту, добро организовану штампарију као што је штампарија у подружници. Он је рекао: „Нигде у свету не постоји боље место за рад.“ Такође га је задивило поштење браће. Нигде другде није смео да остави алат, а да при томе буде сигуран да неће бити украден. Желећи да више сазна о Јеховиним сведоцима, узео је многе публикације и обишао целу подружницу.

Браћа у Мексику су позвала техничаре из MAN-а на Меморијал. Четворица су се одазвала на позив. Међутим, они нису имали одговарајућу одећу. Пошто су хтели да купе одела, један бетелит их је повео у куповину. Браћа су им дала Библије и, током предавања на Меморијалу, помагала су им да пронађу стихове. После састанка, техничари су се сликали и толико су били насмејани да су многи у скупштини мислили да су то бетелити из Немачке.

 У свим подружницама, одлично сведочанство су добили и локални извођачи радова и добављачи. Један човек из Сједињених Држава је рекао: „Веома ме је импресионирао ниво ваше организације, а посебно људи. Мислим да ни на једном другом грађевинском пројекту нисам уживао као на вашем. Ваша организација ми улива наду за будућност човечанства. Ако би се одушевљење и брига за друге могли флаширати и продавати, ви бисте сигурно имали производ који би свако желео да купи.“

Један човек који је донео цеви за нову пресу у Мексику био је одушевљен мирном атмосфером која влада у подружници. Имао је пуно питања, и сада он и његова породица проучавају Библију и лепо напредују. Пословођа једне локалне екипе извођача радова имао је једну необичну молбу. Он је рекао: „Људи нас обично часте како би показали захвалност за оно што смо урадили. Ако није проблем, да ли бисте могли уместо тога да свакоме од нас дате по једну Библију? По ономе што сам овде видео, мислим да је библијско спознање вредније од новца.“

Посвећење подружнице у Индији

„Дуго очекивани дан коначно је освануо 7. децембра 2003.“, извештава подружница из Индије. „То је био дан посвећења новоизграђене подружнице у Бангалору, у јужном делу Индије.“

Простирући се на 17 хектара, комплекс од 30 000 квадратних метара корисне површине личи на прави мали град. То је прва велика подружница у свету коју је подигла нека грађевинска фирма. Она има погон за пречишћавање воде за пиће, погон за прераду отпадних вода и генератор за струју. Тај комплекс има 122 канцеларије, од којих су 80 за преводиоце, прелепу Дворану Краљевства  и велику штампарију. Стамбене зграде имају комфорне собе, вешерницу, трпезарију и добро опремљену кухињу. Градња подружнице је завршена за две године, при чему је великим делом коришћен грађевински материјал који се производи у земљи.

Дело Краљевства у Индији започето је 1905. године. Сада се тамо литература преводи и штампа на 26 језика којима се говори у Индији. На посвећењу су мисионари који деценијама служе у Индији причали охрабрујућа искуства, а говор за посвећење је одржао Стивен Лет из Водећег тела. Било је 2 933 присутних, укључујући и 150 посетилаца из 25 земаља.

Посвећење подружнице на Филипинима

„Желимо да и наше зграде изгледају као Watch Tower!“ Тако су неки градитељи из Маниле рекли када су видели прелепу подружницу на Филипинима. У ствари, када је телевизијска екипа која је снимала документарну емисију о грађевинским прописима посетила главног архитекту, он им је рекао: „Ако желите да видите неко место  где су до танчина примењени грађевински прописи, посетите Watch Tower.“

Браћа су изградила нову деветоспратну стамбену зграду и неке помоћне објекте. Осим тога, реновирана је постојећа деветоспратна стамбена зграда која је подигнута 1991. Да ли је то проширење било потребно? Од 1991. до 2003, број објавитеља се повећао за 34 000, тако да сада има преко 144 000 објавитеља Краљевства!

Посвећење је било 1. новембра 2003. Међу присутнима тог сунчаног суботњег преподнева били су бетелска породица, мисионари који су служили на том подручју и други гости из 13 земаља, као и преко 2 000 браће и сестара са Филипина, тако да је укупно било 2 540 присутних. Стивен Лет је говорио на тему „Ценимо Јеховин некадашњи и садашњи дом за обожавање“. Сутрадан су у посебном програму у Конгресној дворани Метро Манила уживали многи локални пионири, као и старешине и њихове супруге, њих укупно 8 151.

У свету има укупно 20 092 заређених слугу који раде у таквим подружницама. Сви они су чланови Светског реда специјалних пуновремених слугу Јеховиних сведока.

 [Оквир на странама 21, 22]

Киднапован усред дана

У подне у петак, 19. марта 2004, 20-годишњи Карл који је Јеховин сведок, ишао је једном прометном улицом у Петјонвилу, на Хаитију. Одједном су се појавили наоружани људи одевени у црно, који су га натерали да уђе у један камионет, а затим су му покрили главу и брзо га одвезли. Карл прича:

Када смо изашли из камионета, одвели су ме у једну собу где је било још заробљених особа, вероватно студената који су оптужени за учествовање у политичким демонстрацијама. Пошто су били све љући и љући, отмичари су изрешетали једну од заробљених особа. Осетио сам како је његова глава пала на моја стопала. Затим су почели мене да испитују и да ми прете. Бесни, ударили су ме и бацили на тело оног мртвог човека.

„Одговори на питања!“, наредио ми је њихов вођа.

„Али ја не знам ништа о политици“, одговорио сам.

„Онда ћу те убити!“, узвикнуо је.

„Молим вас“, рекао сам, „дозволите ми да се пре тога помолим свом Богу, Јехови, и да га замолим да помогне мојим родитељима и браћи и сестрама, пошто ме више неће видети.“

„Уради то брзо! Журим“, одбрусио је.

Док сам се наглас молио, тај човек је изашао из собе. Када се вратио, помислио сам у себи: ’Карл, дошао је час. Спреми се да умреш.‘ Али, уследило је изненађење.

„Јеси ли ти Карл тај и тај?“, питао ме је тај човек.

„Да“, одговорио сам, чудећи се да је знао како се зовем.

Затим ми је објаснио да сам га неколико пута повезао колима, и да сада, пошто зна ко сам, не може да ме повреди. Очигледно ме је препознао по ономе што сам рекао у молитви, иако ми је глава била покривена. Поново је изашао и попричао са својим људима. На крају ме је неко ставио у камионет, одвезао и избацио негде на путу. Било је то тешко искуство које је веома ојачало моју веру у Јехову и у снагу молитве.

 [Табела/Слике на странама 12, 13]

НЕКИ ДОГАЂАЈИ ТОКОМ СЛУЖБЕНЕ 2004. ГОДИНЕ

1. септембар 2003.

Септембар: Током службене 2004. године, у 88 подружница је одржана Школа за путујуће надгледнике.

Октобар: Британска подружница почиње са штампањем на преси MAN Roland Lithoman.

28. октобар: Румунски суд доноси одлуку да се Јеховини сведоци ставе на списак признатих религија.

1. новембар: Посвећење Бетела на Филипинима.

28. новембар: Министарство правде у Грузији региструје Бетел Јеховиних сведока.

7. децембар: Посвећење Бетела у Индији.

1. јануар 2004.

 26. март: Суд Головински доноси одлуку о забрани Јеховиних сведока у Москви. Уложена је жалба на одлуку.

Април: У Русији је забележен највећи број од 15 489 пионира.

29. април: После 84 године непрестаног рада, затворена је штампарија у Бруклину. Нова штампарија је у Волкилу.

1. мај

Мај: Усред политичких немира, Хаити погађају катастрофалне поплаве. Није страдао ниједан Сведок.

16. јун: Градски суд у Москви потврђује одлуку од 26. марта. Забрана и затварање представништва постају правоснажни. Случај је предат Европском суду за људска права.

31. август 2004.

[Слика на 11. страни]

Излажење „Хришћанских грчких списа превода Нови свет“ на грузијском

[Слике на 27. страни]

Браћа која раде на једној од две нове MAN-ове пресе у Волкилу у Њујорку, у САД

[Слика на 29. страни]

Недавно посвећена подружница у Бангалору у Индији

[Слика на 30. страни]

Проширена подружница на Филипинима