Најважнији догађаји из прошле године

У ПОСЛЕДЊИХ неколико година, природних катастрофа је било више него икад, а у многим земљама ни службена 2005. година није била изузетак. Наравно, ти трагични догађаји погађају и нашу браћу. Међутим, као што ћемо видети, у невољама долази до изражаја хришћанска љубав, која зближава браћу а искрене људе привлачи истини (Мал. 3:18; Јов. 13:35).

Све већи број катастрофа навео је многе да озбиљније размишљају о будућности и о томе шта је заиста важно у животу. За нас је била велика предност што смо у оквиру специјалне акције с брошуром Бдите! могли да помогнемо тим особама да разумеју важност времена у  ком живимо. У многим земљама, та акција је започела 18. октобра 2004, и донела је добре резултате.

Акција с брошуром Бдите!

Аргентина. „Ако се деси нека катастрофа, ко ће преживети — онај ко је добар, онај ко је зао или онај ко слуша упозорење?“ Тако је гласио увод за брошуру Бдите! који је једна сестра користила на подручју где су људи прилично равнодушни и који се показао као делотворан.

Брат по имену Хуан оставио је ову брошуру шеснаестогодишњем дечаку који ју је прочитао а затим одушевљено причао свом оцу о ономе што је сазнао. Добивши жељу да сазна више, и отац ју је прочитао и погледао библијске стихове. Био је толико импресиониран да је почео да је проучава са својом породицом. Следећи пут је Хуан понудио том човеку библијски студиј код куће. „То је баш оно што нам је потребно — проучавање Библије у породичном кругу“, одговорио је он. Наравно, тако је и било — цела породица је почела да проучава Библију.

Француска. Жослин је понудила брошуру Бдите! Алисији, младој жени која је раније проучавала Библију. Она је спремно прихватила брошуру и пристала да је проучава са Жослин. Алисија је такође одлучила да редовно чита Библију. „Само две седмице касније“, каже Жослин, „рекла је да су јој сузе кренуле док је у Библији читала о догађајима из Исусовог живота.“

Алисија је рекла свом момку да жели да озакони њихову везу како би угодила Богу и да жели да постане Јеховин сведок. На њено изненађење, он је одговорио: „Важи. Немам ништа против тога да урадиш оно што Бог тражи од тебе.“ Алисија је након тога први пут присуствовала покрајинском састанку.

Мадагаскар. Нана је мајка две мале девојчице. Када је била тинејџер, долазила је на хришћанске састанке  с родитељима све док они нису престали да служе Јехови. У време специјалне акције, Нана је добила брошуру од једне мисионарке и почела да проучава Библију. Она сада посећује све састанке са својим двема ћеркама и ради на томе да постане некрштени објавитељ. И њени родитељи су пристали да проучавају ову брошуру. Нанин 14-годишњи брат Жосија чак проучава Библију с једним својим вршњаком, који сада редовно долази на састанке.

Нигерија. „У време ове акције умрла ми је мајка, због чега сам имао прилику да сведочим у свом селу“, каже један пионир. „Пре сахране, рођаци су плакали и бацали се на земљу. ’Зашто то радите?‘, питао сам их. ’Сви смо јако жалосни што је мајка умрла, али она сада спава смртним сном. Устаће приликом ускрсења.‘ Иако сам и сам плакао, отворио сам брошуру Бдите! на 8. страни и објаснио сцену ускрсења која је ту приказана. Уручио сам 195 брошура, а од тога 45 брошура Бдите! На сахрани смо још нека браћа и ја дали 100 часописа Кула стражара од 1. маја 2005, с темом: ’Да ли ће мртви поново живети?‘“

Русија. Ирина, која служи као специјални пионир у Зељеноградску, пише: „Сестра и ја смо понудиле брошуру Бдите! жени по имену Аља, која нас је затим позвала унутра. За њу је живот изгубио смисао због тога што су људи постали веома безосећајни. Договориле смо се да је поново посетимо. Након неколико дана, док смо та иста сестра и ја пролазиле улицом, чуле смо како нас нека жена дозива. Била је то Аља. Захвалила нам је за брошуру, извадила је из своје торбе и показала нам које је мисли подвукла. Она сада редовно проучава Библију помоћу брошуре Захтеви.“

У једном другом месту у Русији, Вера и њен муж Виталиј зауставили су се код једног киоска крај пута, где је  радила Верина познаница Људа. Она је раније ставила до знања да не жели да разговара о Библији са Сведоцима, тако да је Вера оклевала да јој понуди брошуру. Међутим, Виталиј ју је охрабрио да то ипак учини, и Људа је на Верино изненађење прихватила брошуру. Два дана након тога, Људа јој је телефонирала. „Ако сам тако много научила из само једне брошуре“, рекла је, „колико ћу тек научити ако будем редовно проучавала Библију!“ Упркос противљењу рођака, Људа је одмах почела да проучава Библију и да посећује састанке. Њен син и ћерка такође проучавају. „Занимљиво је“, каже Вера, „да је пре неколико година Људа добила књигу Спознање, али није показала занимање. Међутим, брошура Бдите! успела је да пробуди њен интерес.“

Венецуела. Жена покрајинског надгледника разговарала је на вратима с једним брачним паром који има четворо деце. Скрећући пажњу на слику раја на 16. и 17. страни брошуре Бдите!, истакла је колико је важно да сви у породици уче о Богу. Затим је целу породицу позвала да дођу на састанак у четвртак увече и договорила се с њима да се нађу на оближњој аутобуској станици. Сестра и њен муж отишли су на аутобуску станицу у договорено време, али нико се није појавио. Они нису знали да је ова породица ухватила ранији аутобус и да су већ стигли у Дворану Краљевства! Пет чланова породице сада редовно проучава Библију и посећује састанке, иако морају да аутобусом прелазе дуже релације, што је прилично скупо.

Једна пионирка је покуцала на једна врата, али нико није излазио. Поново је дошла касније и затекла старијег човека који је управо излазио из куће. Објаснио је да јако слабо чује и да, када му неко куца на врата, или не чује или не стигне да отвори на време. Сестра му је дала брошуру Бдите! и позвала га на скупштински састанак.

 На следећем састанку, сестра је причала ово искуство не знајући да је тај старији човек у ствари ту у дворани! Он сада редовно проучава Библију с једним братом, долази на све састанке и изразио је жељу да проповеда добру вест. Када су га питали због чега је први пут дошао на састанак, држећи брошуру Бдите! у рукама, рекао је: „Због ове брошуре!“

Превођење Библије

Крајем 19. века, Јеховина организација је почела да наручује Библије у великим количинама и да их даје заинтересованим особама, понекад наплаћујући само 35 посто од пуне цене. Од 1926, браћа су почела да штампају и увезују Библије у својим штампаријама, а међу преводима које су издавали били су преводи The Emphatic Diaglott, King James и American Standard. А онда је 1961. године изашло Свето писмо — превод Нови свет на енглеском, у једном тому.

Како је било с другим језицима? Почетком 20. века, подружнице су почеле да наручују разне преводе Библије од издавачких кућа и да их по истој цени уступају другима. Неке од ових Библија превели су искрени преводиоци који су чак користили Божје име, Јехова, онако како се изговара на њиховом језику. Међутим, с временом је већина преводилаца уклонила Божје име из својих превода. У новије време, неки су отишли чак и корак даље замењујући Божје име именом неког локалног божанства! На пример, у Библији Буку Лојера на језику чичева, која се користи у Малавију, Мозамбику и Замбији, на месту где треба да стоји тетраграм стављено је „Чаута“, име једног племенског бога које значи „велики бог лу̂ка“.

Постоје још многе речи које су погрешно преведене. На пример, у једном афричком преводу на Луку се указује  као на врача. У Библији на тувалушком узета је превелика слобода у превођењу Јуде 23, тако да тај стих гласи: „Показујте снажну љубав према содомитима; само будите опрезни да њихова содомија не утиче на вас.“ У оригиналном тексту, уопште се не помињу ни содомија ни содомити!

У прошлости су библијска друштва предводила у издавању и дистрибуисању Библија. Међутим, у новије време нека библијска друштва су своја права штампања и дистрибуисања уступила црквама хришћанства. Осим што је цена скочила, цркве у неким земљама не желе да продају Библије Јеховиним сведоцима. На пример, у Киргизији је протестантска црква власник права на савремени киргиски превод Хришћанских грчких списа. Када браћа покушају да га купе, често их питају: „Да ли сте Јеховин сведок?“ или „Знате ли Божје име?“ Ако одговоре потврдно, не желе да им продају.

Због ових и других разлога, Водеће тело је дало упутство да се већа пажња поклони превођењу Библије. Сада је Превод Нови свет доступан на 35 језика, а Хришћански грчки списи превода Нови свет на још 20 језика. Тренутно постоји 33 тима за превођење Библије широм света, од којих 19 ради на Хебрејским списима, 11 на грчким а 3 на Библији с референцама. Обично се библијски тим састоји од три до шест особа. Помоћу компјутерских програма и побољшаног приступа раду, неки тимови су успели да преведу Хришћанске грчке списе за мање од две године.

Како се браћа осећају када добију Превод Нови свет на свом језику? Један пионир из Албаније изразио је осећања многих. „Плакао сам“, рекао је. „Никада раније се нисам тако осећао док сам читао Божју Реч. Желим да упијем сваки стих!“

 Напредак на правном пољу

Јерменија. Након 15 молби, Јеховини сведоци су коначно регистровани 8. октобра 2004. Међутим, млада браћа и даље одлазе у затвор због приговора савести на војну службу (Иса. 2:4). Надамо се да ће захваљујући овој законској регистрацији браћа имати религиозну слободу, што ће им омогућити увоз литературе и одржавање конгреса. Тако је у јуну 2005. у Јерменију стигла прва званично увезена пошиљка литературе, која је затим оцарињена и предата браћи.

Аустрија. Више од 30 година, Јеховини сведоци воде правну битку за религиозно признање. У вези са овим проблемом, Европском суду за људска права поднето је пет жалби. Суд је 1. фебруара 2005. одлучио да размотри два случаја повезана с браћом која нису могла да добију изузеће од војне службе као религиозне слуге, јер Јеховини сведоци нису признати као религија. Петог јула, суд је узео у разматрање једну од жалби, али исход још увек није известан.

Еритреја. Дана 24. јануара 2004, власти су ухапсиле 38 мушкараца, жена и деце повезаних са скупштином Саба у Асмари. Имали су између 6 и 94 године. Неки нису били ни крштени. Након што су три ноћи провели у притвору, најмлађи су ослобођени. Осталих 28 пребачени су у затвор ван Асмаре и затворени у металне контејнере а затим остављени напољу током врелих дана и хладних ноћи. Након нешто више од седам месеци, 2. септембра 2004, ослобођена су два најстарија брата, један од 94 а други од 87 година. Затим су пуштени и остали. Међутим, шесторица њих су још увек у затвору заједно с још шеснаесторицом браће, од којих су тројица затворена већ 11 година. Молимо вас, сетите се ове драге браће у својим молитвама (Дела 12:5).

 Француска. Као што се извештава у Годишњаку за 2001, власти су наметнуле нови порез на прилоге браће, укључујући и порез за четири године уназад (1993-96) — све то са огромном каматном стопом од 60 процената, плус казне! Браћа су уложила жалбу, али су изгубила парницу на нижем, апелационом и вишем суду. Дана 25. фебруара 2005, уложили су жалбу Европском суду за људска права, позивајући се на очигледну религиозну дискриминацију.

Грузија. Насилно прогонство се у великој мери утишало. Наша литература сада може да се увози, а хришћански састанци нису ометани. Међутим, на судовима су остали нерешени још многи случајеви злостављања. Четири жалбе против Грузије чекају да буду размотрене на Европском суду за људска права. Односе се на насилно прогонство које су наша браћа трпела, ликвидацију наших законских тела и недостатак правног лека. Дана 6. јула 2004, суд је узео у разматрање случај Скупштина Јеховиних сведока Глдани против Грузије.

Немачка. Када је држава поново уједињена, браћа су тражила да Религиозна организација Јеховиних сведока добије статус корпорације регулисане јавним правом. Тако је почела 12-годишња правна битка. Пресуда у корист Јеховиних сведока коју је донео Савезни уставни суд 2000. године оповргла је гледиште да држава од Јеховиних сведока може захтевати лојалност која би повредила њихову хришћанску савест. Парнице које су уследиле допринеле су решавању случаја. Дана 24. марта 2005, Виши административни суд у Берлину наложио је републици Берлин да Јеховини сведоци треба да добију права која имају као корпорација регулисана јавним правом. Држава покушава да поништи ту одлуку.

Русија. Као што се извештава у Годишњаку за 2005, општински суд Головински је 26. марта 2004. донео одлуку  о забрани свих наших активности у Москви. Од тог времена, појавио се проблем у вези са изнајмљивањем места где би се одржавали скупштински састанци и већи скупови. Иначе, браћа поседују један комплекс Дворана Краљевства са пет сала, који користе 44 скупштине и две групе. Уз велики трошак и неугодности, 17 московских скупштина одржава састанке ван града, док 31 скупштина одржава све или барем неке састанке у мањим групама у приватним становима. Дешавало се да полиција ствара неугодности, али нико није био ухапшен. Жалба је уложена 26. марта.

На Европском суду за људска права 9. септембра 2004. саслушан је случај Кузњецов и други против Руске Федерације. Суд је 4. октобра једногласно прихватио случај на разматрање. Тај случај се тиче службеног лица које је у априлу 2000. наредило полицији да упадне на састанак скупштине Чељабинск, који се одржавао на знаковном језику. Случај је искомпликован због великих неправилности током претходног суђења. Још увек чекамо пресуду.

Туркменистан. Тројица браће — Мансур Машарипов, Атамурат Сувканов и Вепа Туваков — осуђени су на 18 месеци затвора због приговора савести на војну службу. Четврти — Бегенч Шакмурадов — осуђен је на годину дана. Шеснаестог фебруара 2005, правно одељење Јеховиних сведока упутило је захтев туркменистанској амбасади у Вашингтону да ова четворица браће буду безусловно пуштена на слободу. Сва четворица су ослобођена 16. априла, уз посебну амнестију коју им је загарантовао председник Туркменистана. У току године, полиција је хапсила и саслушавала многу браћу и сестре у покушају да изврши на њих притисак да се одрекну своје вере, али без успеха.

 Година природних катастрофа

У неким земљама, током 2004. године забележени су нови рекорди што се тиче природних катастрофа. Како су те трагедије утицале на нашу браћу?

Кариаку, Гренада и Петит Мартиник. Дана 7. септембра 2004, ураган Иван погодио је ова острва. Преко 90 посто кућа било је оштећено или срушено. Страшно је то што је масовно пљачкање проузроковало исто толико штете колико и сам ураган! Браћа су у овој катастрофи изгубила већину поседа, а две од шест Дворана Краљевства на Гренади озбиљно су оштећене. Нико од браће није био теже повређен.

Нешто пре тога, подружница на Барбадосу, која надгледа дело на овим острвима, посаветовала је скупштине да у програм Поучавања за хришћанску службу укључе тачку која би говорила о приправности за ураган, иако је последњи ураган погодио ово подручје још 1955. Једна сестра из Гренаде поставила је питање: „Зашто морамо да траћимо време на разговор о урагану када има важнијих ствари?“ Нема потребе ни рећи да је, након што је ударио ураган Иван, та сестра чврсто одлучила да више никад не доводи у питање смернице организације! Подружница је брзо оформила одбор за хуманитарну помоћ, а подупрле су је и подружнице из Гвајане и Тринидада. На стотине браће са Кариба и из Сједињених Држава учествовало је у обнови.

Јамајка и Кајманска острва. Нико од браће није страдао услед урагана Иван, али многи су претрпели материјални губитак. Чим се време стабилизовало, старешине из 199 скупштина на овим острвима ступиле су у контакт с браћом. „Ви заиста бринете једни о другима“, рекли су посматрачи.

Хаити. Средином септембра, ураган Џин погодио је северни део Хаитија и проузроковао страшну поплаву  која је захватила приобални град Гонаив и околно подручје. Чак је и људима који су потражили уточиште на крововима вода сезала до колена! „Целу ноћ смо слушали како се руше куће и како људи запомажу“, каже један брат. Поплава је однела око 2 900 живота, а погинула је и једна наша 83-годишња сестра.

Један брат каже: „Захваљујем Јехови што су чланови моје породице били спремни да оставе све материјалне ствари и што су преживели.“ Неколико дана касније, Сведоци из околних градова донели су храну и свежу воду, а подружница је послала пун камион неопходних ствари. Иако су морали да рашчишћавају куће, за викенд су поново сви били на хришћанским састанцима и у проповедању. „Четрдесет добровољаца је четири дана радило на мојој кући“, каже једна сестра. „Чак су је и офарбали! Све то је оставило снажан утисак на чланове моје породице који нису Сведоци. Једна рођака је отада почела да проучава.“

Сједињене Државе. Током августа и септембра 2004, државу Флориду погодила су четири урагана: Чарли, Франсес, Иван и Џин. a Више од 4 300 домова браће и најмање десет Дворана Краљевства било је оштећено. Због тога је председавајући Службе за хитне интервенције на Флориди проверио да ли се хуманитарна помоћ исправно дели. Рекао је да ниједна друга група није била тако добро организована као Јеховини сведоци. Нашем одбору за хуманитарну помоћ рекао је да могу да добију шта год им затреба.

Једна скупштина је привремено користила објекат који је изнајмила за 50 долара по састанку. Међутим, и овај објекат је оштећен када је први ураган ударио. Унајмљени  су људи да би извршили поправке, али они нису довршили посао. Браћа су понудила своје услуге власницима објекта, који су пристали на то, тако да су браћа довршила посао. Власници им због тога нису наплатили кирију за три месеца.

Јапан. „Број тајфуна који су погодили Јапан [2004. године] представља највећи број откада је Јапан постао рекордер у томе 1551“, каже један новински извештај. У префектурама Ниигата и Фукуи, екстремне временске прилике у јулу оштетиле су више од 34 000 кућа и других зграда, укључујући и Дворану Краљевства и 60 домова браће и сестара. На стотине Сведока из оближњих скупштина одмах је прискочило у помоћ. Дворана Краљевства је за две седмице потпуно реновирана.

Браћа су такође помагала да се очисте и дезинфикују домови других људи који живе близу дворане. Један човек који се раније противио поруци о Краљевству био је дирнут до суза. Влада је одбору за хуманитарну помоћ чак послала писмо захвалности за труд који су браћа уложила.

Када су у септембру и октобру два тајфуна опустошила Јапан, поплава и одрони земље усмртили су једног брата и једну сестру и проузроковали тешкоће још стотини Сведока. Град Тојоока у префектури Хјого био је поплављен. Премда је била поплављена и кућа где је покрајински надгледник био смештен, и он је учествовао у организовању пружања помоћи.

Након што се из стана једне пионирке повукла блатњава вода која је била дубока више од метар, браћа су га очистила. То је оставило добар утисак на власника, који није Сведок. Сестра каже: „Знала сам да Јеховина организација организује пружање помоћи, али овог пута сам то и лично доживела. Веома сам поносна на нашег Бога Јехову и његову организацију.“

 У октобру је велики земљотрес погодио северни део Јапана, одневши 40 живота и приморавши више од 100 000 људи да напусте свој дом. Нико од браће није био повређен и нико није изгубио живот, али је погођено више од 200 породица, а једна Дворана Краљевства више није била употребљива. Потрес је почео док су се старешине припремале за дводневни покрајински састанак. Шта су учинили? Узимајући у обзир упутства која су добили од подружнице и од локалног Регионалног одбора за градњу, одмах су почели да организују пружање помоћи. „Били смо подстакнути да на ове догађаје гледамо онако како треба да гледају духовне особе“, рекао је један старешина. Дводневни покрајински састанак је одржан, а присуствовали су чак и они који су били погођени земљотресом.

„Земљотрес је продрмао срце мог мужа“, прича једна сестра чији брачни друг није Сведок. Њихова кућа је такође била оштећена. Пошто је видео хришћанску љубав на делу приликом организованог пружања помоћи, њен супруг је први пут у животу дошао на један скупштински  састанак. „У потпуности могу да верујем вашој организацији“, рекао је. „Она нас никада неће изневерити.“

Филипини. Када је тајфун у другој половини 2004. погодио провинције Кезон и Аурору, једна породица Сведока са четворо деце погинула је када је њихова кућа била поплављена и затрпана наносима блата. Покрајински надгледник Филимон Маристела био је у Кезону када је изненада избила поплава. „Дворане Краљевства су за трен ока биле под водом“, пише он, „а вода је однела и наш џип. Моја супруга и ја провели смо ноћ на крову дворане с још двојицом браће, а вода се попела све до стрехе. Сутрадан у три сата по подне, сишао сам доле. Вода је досезала до груди.“

Упркос опасности, брат Маристела је потражио браћу да види да ли су добро. У Дингалану, у Аурори, један старешина је имао прилику да буде евакуисан хеликоптером, али одлучио је да остане како би могао да помогне хришћанској браћи и сестрама.

Најсмртоноснији цунами у историји

Земљотрес јачине 9 степени Рихтерове скале који се догодио 26. децембра 2004. недалеко од западне обале северног дела Суматре, у Индонезији, изазвао је најразорнији цунами у историји. Према проценама, број оних који су погинули и нестали већи је од 280 000! Чак су и у афричкој држави Сомалији, која се налази скроз на западној обали океана, таласи однели око 290 живота.

Индонезија. Премда је у овој земљи било највише људских жртава, нико од браће и заинтересованих особа није изгубио живот. Нешто пре тога, многи Сведоци су због насиља напустили Ацех, регион који је највише био погођен цунамијем, и преселили се у унутрашњост земље. Острво Ниас је такође било јако погођено, али браћа су успела да побегну.

 Индија: Нико од браће није погинуо, мада су многи остали без крова над главом и без своје имовине. Лакшми, која живи у граду Пондишери, била је у служби проповедања када је чула за цунами. Пошла је кући, око 3 километара према унутрашњости, и затекла своју кућу од блата у веома лошем стању. Браћа су помогла да се њен дом очисти и поправи.

Док је 13-годишњи Навин из Мадраса играо крикет, угледао је огромне таласе. Брзо је то јавио мајци и сестри и побегли су на безбедно место. Бежали су кроз набујалу воду која је носила са собом разне предмете, као и многе лешеве.

Седмогодишња Лини је била са својим стрицем и братом од стрица на плажи у близини Канијакумарија, када су је таласи понели ка копну све док се није заглавила код једне дрвене ограде. Вода ју је и даље запљускивала. Њен стриц и брат су већ били на сигурном, али стриц је изгубио наочаре, тако да није добро видео. Ипак је наставио да тражи Лини. Убрзо је зачуо како Лини борећи се с таласима зове Јехову у помоћ, и тако је успео да је спасе. Лини сада свима прича како је Јехова услишио њене молитве.

Андаманска и Никобарска острва. Мери и њен осмогодишњи син Алвин били су у посети рођацима када су осетили земљотрес. Сви су истрчали из куће. Мери је видела како се водени зид нагло приближава обали. У том тренутку је стигао аутобус. Она и њен син су ушли унутра и удаљили се с тог места. Међутим, остали су отрчали кући да узму своје ствари и однела их је вода. Прешли су тек једну кратку раздаљину, када су сви у аутобусу осетили још један потрес. Брзо су изашли и отрчали на узвишицу где је већ било око 500 људи. Пред њиховим очима, узбуркана вода је однела аутобус и надошла на пола метра до места где су стајали.

 Када се вода повукла, Мери се накратко вратила у своју кућу. Успела је да пронађе Библију и брошурицу Свакодневно разматрање Писма, што јој је у наредним данима пружало снагу. Када је стигла вест да ће бродови доћи по људе са острва, на стотине њих је отрчало до обале и загазило у океан у нади да ће се укрцати у брод. Сваког дана су Мери и њен син чекали у води до појаса, док су око њих плутала тела. Шест дана након цунамија, коначно су се укрцали на брод. Пошто су многи кривили Бога за ову трагедију, Мери је имала прилику да да̂ добро сведочанство. Њена снаха сада проучава Библију и долази на хришћанске састанке.

Прасанти и њен петогодишњи син Јоас отишли су у залив Хат у посету њеном старом оцу, брату Прасаду Раоу. Док су били тамо, осетили су земљотрес и видели таласе, па су побегли на једну узвишицу. Вода се подигла на 5 метара изнад пута и прекрила Прасадову кућу. Његов намештај, фрижидер и телевизор, као и скупштинска залиха књиге Највећи човек, били су поплављени. Касније су спасиоци нашли неке књиге и почели да их читају. Пет дана су Прасад, Прасанти и Јоас јели оно што су успели да нађу и трпели ројеве комараца и мува. Када су бродови стигли, Прасанти и Јоас су, да би дошли до спасилаца, заједно с многим другим људима ушли у воду која је допирала до груди, иако су крокодили пливали у близини! Уз све то, Прасанти је била у шестом месецу трудноће! Њен отац им се придружио касније.

Све куће на острву Тереса однела је вода. Тринаесторо браће и сестара провели су шест дана у џунгли, трпећи глад и уједе инсеката, пре него што су евакуисани на острво Каморта. Тамо су нашли заклон код брата по имену Марк Пол, који живи на једној узвишици и у чијој је кући Дворана Краљевства. Нешто пре тога, на дан када је ударио цунами, уместо уобичајеног броја од 10 до 12  присутних, на скупштинском састанку било их је 300! Од тада, 18 особа које су почеле да проучавају Библију редовно присуствују састанцима, пошто су из прве руке видели како се Јеховин народ с љубављу међусобно помаже.

Шри Ланка. Таласи су захватили две трећине приобалног подручја ове земље и нанели огромну штету. Цунами је ударио у недељу ујутро, када је већина браће била на скупштинским састанцима у опасној зони. Десет скупштина је било погођено, а једна сестра је изгубила живот када је вода повукла њену кућу. Браћа су била веома жалосна због губитка ове драге сестре. Многе заинтересоване особе такође су изгубиле живот, а многа браћа су остала без својих рођака. Један старешина је изгубио 27 чланова породице! Па ипак, „браћа су преживела ову трагедију без духовних ’огреботина‘“, пише подружница.

У Бетел је стигла велика количина хуманитарне помоћи и већина чланова бетелске породице усредсредила се на пружање помоћи. Друга браћа су својим возилима превозила потребне ствари до погођених подручја. У року од четири дана, ступило се у контакт са свом браћом, и сви су добили храну и одећу. Када су их упитали шта им још треба, браћа су одговорила:  „Библије и књиге! Наше је однела вода.“ Њихове потребе су одмах задовољене.

Покрајински надгледник Џерад Кук био је у то време у Коломбу. Седам сати је возио путем који је ноћу опасан због дивљих слонова. Када је у 22.30 стигао, он и још један брат — чија је кућа такође била поплављена — одмах су пошли да посете породице Сведока и однесу им потребне ствари, што су радили све до раних јутарњих сати.

Тајланд. Нико од браће из земље није повређен нити је погинуо, и нико није изгубио средства за живот. Међутим, нестала су нека браћа из иностранства која су ту била на одмору — претпоставља се да су погинула. Међу њима је један брат из Финске, један брачни пар из Шведске, један брат из Аустрије и муж једне сестре који није био Сведок. Два брачна пара из Шведске придружила су се групи браће у служби проповедања далеко од обале. Када су се вратили у хотел, затекли су пустош и много мртвих.

У понедељак ујутро након земљотреса, председавајућег надгледника скупштине Пукет звали су из тајландске подружнице да би га обавестили да је једна сестра из Финске по имену Кристина, у болници која је удаљена око сат и по вожње. Он и још један брат одмах су отишли у болницу. Он пише: „Никад у животу нисам видео толико много јада — људи који су остали без свог брачног друга, родитељи без деце, деца без родитеља. Неки су дозивали у помоћ; други су зурили у плафон или у под. Тај призор је био толико потресан да смо повремено морали да изађемо из те просторије како бисмо се смирили и помолили за снагу.“

Када су браћа нашла Кристину, лекари су се припремали да јој оперишу сломљену ногу. Изгубила је сва документа. Након операције, ова два брата су се молила с њом и остала су крај ње до поноћи. Неколико дана  касније, она је отпутовала у Финску. Упркос невољи која ју је задесила, „Кристина је била храбра и јака“, кажу браћа. Нажалост, њен муж је погинуо.

Посвећење Бетела

Ангола, 8. јануар 2005: Овај посебан дан био је значајан догађај за дело проповедања у Анголи, земљи у којој је скоро 40 година трајао грађански рат. Стивен Лет је имао двоструку предност да одржи говор за посвећење објеката подружнице у Анголи и да буде први члан Водећег тела који је посетио ову земљу. Програму је присуствовало око 730 делегата из 11 земаља. Зашто су били потребни нови објекти подружнице? Подружница је 1975. известила највећи број од 3 055 објавитеља. До краја 2004, тај број се повећао 18 пута, на 54 000!

Бугарска, 9. октобар 2004: У периоду од три године, 150 међународних добровољаца и око 300 браће из земље учествовало је у изградњи нових објеката подружнице у Софији. Герит Лош, члан Водећег тела, одржао је говор за посвећење пред публиком коју су сачињавале 364 особе из 24 земље.

Етиопија, 20. новембар 2004: До почетка 2004, 60 чланова бетелске породице били су расути на девет локација — веома незгодна ситуација! Њихов леп нови Бетел налази се на једној падини у источном делу главног града, Адис Абебе, и то на 2 400 метара надморске висине. Понекад само смех хијена омета тишину ноћи. Герит Лош је одржао говор пред публиком од 2 230 особа, међу којима је било и 200 страних делегата из 29 земаља. Међу онима који су интервјуисани било је неколико оних који су због своје вере били затворени, па чак и мучени. Ћерка једног брата који је погубљен рекла је: „Када тата ускрсне, биће срећан што сам следила његов пример оданости Богу и служила у Бетелу.“

 Гана, 5. март 2005: Пред публиком од 3 243 особе, Малком Џ. Виго из нигеријске подружнице одржао је говор за посвећење нових објеката. Постојећа подружница добила је још три стамбене зграде, 50 канцеларија, зграду за одржавање и Дворану Краљевства, као и трпезарију, кухињу и вешерницу.

Гуам, 25. јун 2005: То је био трећи програм посвећења од 1980, када је у Гуаму постојала само једна скупштина. Сада их има десет. Осим реновирања, у последњи пројекат била је укључена изградња нове Дворане Краљевства и једне једноспратне стамбене зграде. Стотину међународних добровољаца дошло је из Аустралије и Сједињених Држава — сви о сопственом трошку. Када је грађевински инспектор чуо за то и сам се уверио у квалитет посла, „одмахивао је главом просто не верујући да је тако нешто могуће“, пише подружница. Лоренс Шеп из перуанске подружнице одржао је говор за посвећење.

Маурицијус, 6. новембар 2004: Герит Лош је имао предност да одржи говор за посвећење поводом проширења објеката подружнице. Ти објекти укључују 12 канцеларија за Преводилачко одељење и нову зграду за Одељење за одржавање. Дошли су гости из Европе, са Мадагаскара, Мајота, Реуниона, Сејшела и из Јужноафричке Републике.

Никарагва, 4. децембар 2004: Више од 330 међународних добровољаца као и стотине локалне браће изградили су нове канцеларије и стамбене зграде у подружници, као и Конгресну дворану без зидова с капацитетом од 2 400 места. Самјуел Херд, члан Водећег тела, одржао је говор за посвећење. Међу делегатима су били мисионари који су служили у Никарагви. Замисли како су били узбуђени када су срели не само особе с којима су некада проучавали Библију већ и њихову децу, па чак и унуке!

Панама, 19. март 2005: Самјуел Херд је одржао говор пред 2 967 особа, од којих већина служи Јехови више од  20 година. Када се почело са изградњом, требало је пренети неке грађевинске контејнере и браћа су унајмила једног човека са краном. Када је човек стигао на то место, одбио је да обави посао, тврдећи да плац није добро припремљен. Браћа су покушала да разговарају с њим, али безуспешно. А онда, када је већ одлазио, упитао је: „А које сте ви оно религије?“

„Јеховини сведоци“, одговорила су браћа.

Замислио се на тренутак, а затим рекао: „У реду, урадићу шта треба.“ Како то да се тако брзо предомислио? Две наше сестре су проучавале Библију с његовом децом, за шта је он био захвалан.

Словачка, 16. април 2005: Теодор Џерес, члан Водећег тела, одржао је говор за посвећење пред 448 присутних из 21 земље. Сутрадан је на спортском стадиону одржан посебан састанак и многи су дошли аутобусом како би присуствовали. „Ви сте тако пријатни и радосни људи“, рекао је један возач. „Сви ме поздрављају! Знам зашто. То је због ваше вере. Обично возим децу школског узраста и њихове наставнике. Децу морам ја први да поздравим, а наставници уопште и не маре за то да се јаве!“

Волкил, Њујорк, САД, 16. мај 2005: „Сви ми одлучили смо да ову прелепу нову штампарију, као и стамбене зграде А, Ц и Д, посветимо једином истинитом Богу, Јехови“, рекао је Џон Бар, члан Водећег тела, током говора за посвећење. Радови су започели 1. маја 2003, када је постављен темељ нове штампарије, и тек нешто више од осам месеци касније прва штампарска преса премештена је у нову штампарију.

Регионални одбори за градњу послали су веште раднике из целих Сједињених Држава, али већином из оближњих држава. Неке послове су обављали предузетници. „Моји радници ни за какав новац не би радили тако као  ви“, рекао је један од њих. „Ви радите срцем.“ Други предузетник, директор пројекта, запазио је: „Док сам протеклих неколико месеци радио код вас, разумео сам и научио више о свом занату него за пет година школовања!“ Представник једне компаније од које је купљена опрема за књиговезницу рекао је: „Захваљујући вама, ово је најбржа монтажа коју смо икада обавили. Овде су сви толико срећни да то утиче и на мене! Ово место је прелепо.“

Неколико година раније, подружница у Сједињеним Државама имала је 15 веб-офсет преса — 11 у Бруклину и 4 у Волкилу. Сада их има само пет, захваљујући ефикаснијој технологији и томе што је посао штампања додељен другим подружницама. У новој штампарији постоји и систем за сакупљање папира који отпатке из штампарије и књиговезнице одводи кроз цеви изнад погона до аутоматских машина за пресовање. Једна фирма рециклира те бале папира и тако подружница уштеди 200 000 долара годишње!

Замбија, 25. децембар 2004: Од скоро 700 присутних приликом посвећења проширених објеката, 374 особе служе Јехови више од 40 година! У говору за посвећење, Стивен Лет је рекао да они који су учествовали у градњи, попут слугу из једне Исусове параболе, заслужују да им се искрено каже: „Одлично!“ (Мат. 25:23).

Браћа су током градње такође дала лепо сведочанство. „Ви живите у рају“, рекао им је један грађевински предузетник.

„Мислите у дословном или духовном?“, питала су браћа.

„И у једном и у другом!“, одговорио је.

[Фуснота]

 [Оквир/Слике на 29 страни]

Конгрес „Послушност Богу“

Као што је објашњено на Обласном конгресу „Послушност Богу“, само они који „познају Бога“ и који су „послушни доброј вести“ преживеће Јеховин дан освете (2. Сол. 1:6-9). Стога желимо да учинимо све што можемо како бисмо помогли онима који немају јасну представу о Богу, или су чак огорчени на њега због патње у свету. Изврсна нова помоћна средства јесу трактат Ускоро ће нестати сва патња! и књига Шта Библија заиста научава?

Нови трактат ће без сумње утешити многе жртве рата, сиромаштва, катастрофа, неправде и болести помажући им да увиде да Бог није узрок тих невоља. Нова књига ће се допасти онима који трагају за религиозном истином. Написана је привлачним, једноставним и јасним језиком, а кључне тачке су добро илустроване, и сликама и речима. Пре него што је будеш користио за проучавање с другима, обавезно прочитај и 14 тема које су обрађене у додатку.

 [Табела/Слике на странама 12, 13]

НЕКИ ДОГАЂАЈИ ТОКОМ СЛУЖБЕНЕ 2005. ГОДИНЕ

1. септембар 2004.

8. октобар: Јеховини сведоци законски регистровани у Јерменији.

9. октобар: Посвећење Бетела у Бугарској.

18. октобар: Почетак акције с брошуром Бдите!

6. новембар: Посвећење Бетела на Маурицијусу.

20. новембар: Посвећење Бетела у Етиопији.

4. децембар: Посвећење Бетела у Никарагви.

25. децембар: Посвећење Бетела у Замбији.

26. децембар: Земљотрес јачине 9 степени Рихтерове скале у близини Суматре, у Индонезији, изазива нај- разорније цунамије у историји.

1. јануар 2005.

8. јануар: Посвећење Бетела у Анголи.

 5. март: Посвећење Бетела у Гани.

19. март: Посвећење Бетела у Панами.

24. март: Виши административни суд у Берлину налаже да се Јеховиним сведоцима дају права као законској корпорацији.

16. април: Посвећење Бетела у Словачкој.

1. мај 2005.

16. мај: Посвећење штампарије и стамбених зграда у Волкилу, у Њујорку.

31. август 2005.

25. јун: Посвећење Бетела у Гуаму.

[Слика на 20. страни]

Чишћење Дворане Краљевства погођене поплавом у префектури Ниигата, у Јапану

[Слика на 24. страни]

Достављање хуманитарне помоћи на Шри Ланки