Светски извештај

◼ АЗИЈА И БЛИСКИ ИСТОК

Број земаља:47

Број становника: 3 896 182 946

Број објавитеља: 582 360

Број библијских студија: 453 069

Киргизија. Светлана, која служи као помоћни пионир, никако није могла да пронађе станаре у једној кући на свом подручју. Када је једног дана пролазила туда, помислила је да нема сврхе да поново свраћа, пошто највероватније никог неће бити код куће. Ипак, одлучила је да још једном покуша и била је пријатно изненађена када је врата отворила једна млада жена. Жена је била одушевљена што је видела Јеховине сведоке и рекла је да је раније проучавала Библију, али је изгубила контакт са Сведоцима. Светлана је питала жену да ли би желела  да јој редовно доноси часописе, а она је на то одговорила да не жели само часописе већ и да поново проучава Библију! Одмах су почеле да проучавају, и она сада долази на хришћанске састанке.

Јапан. Две сестре које су проповедале на пословном подручју ушле су у канцеларију једног адвоката који је познат по томе што помаже сиромашним људима. Ту су затекле неку жену која их је одмах одбила рекавши да је заузета, али је узела часописе. Када су поново свратиле, та жена је била сама. Пре него што су је поздравиле, она је љутито упитала: „Зашто страдају недужна деца? Зашто је свет овакав? Хоћу уверљива објашњења! Ако имате одговор, реците ми!“ Током следећих сат времена, док су разговарале о спорном питању Божјег суверенитета, жена је полако променила став. Захвалила је сестрама што су јој на темељу Библије одговориле на питања за која је мислила да нико нема одговор. Када су сестре кренуле, жена им је дала своју адресу и број телефона, рекавши: „Адресу и телефон обично дајем само особама с којима сам јако блиска, али с вама је другачије. Желим да наставимо разговор. Ово о чему смо причале није обична ствар.“ Убрзо је почела да проучава Библију.

Непал. Једна жена која је годинама посећивала цркву била је ужаснута због похлепе и неслоге коју је приметила међу њеним члановима. Њен муж је постао пастор, али када је једном приликом настао сукоб око прилога, био је протеран из цркве. Почео је да се опија и престао да брине о својој породици. Жена је очајнички тражила истину и сваког дана се молила. Да би збринула породицу, почела је да ради у једном погону за скупљање старог папира. Једног дана, док је сортирала књиге, часописе и новине, пронашла је књигу Уједињени у обожавању јединог правог Бога. Сакрила ју је испод одеће и  однела кући. Сваки дан ју је читала и непрестано се молила. Једног дана је специјална пионирка по имену Бишну покуцала на њена врата. Жени се допало оно о чему је она говорила и позвала ју је унутра. С временом је приметила сличности између онога што је Бишну причала и онога што стоји у књизи. Онда јој је показала књигу и веома се обрадовала када је сазнала да је то једна од наших књига. Сада редовно проучава Библију и долази на све састанке са својом децом.

Шри Ланка. Иако још није био некрштени објавитељ, Пунчибанда је одлучио да другима говори о Краљевству кад год му се укаже прилика. Разговарао је с једним уличним просјаком који је рекао да се његова најстарија ћерка озбиљно разболела и умрла. Посећивали су скупове Божје цркве надајући се чудотворном излечењу, али се ништа није десило. Пунчибанда је објаснио да Бог данас не врши излечења, али да ће све болести бити излечене под Божјим Краљевством. Дао је просјаку часописе на ту тему. Затим га је позвао у Дворану Краљевства. Човек је отишао кући и рекао породици за позив и показао им часописе. Његова жена је рекла да је и она добила часописе и да је позвана у Дворану Краљевства. Одлучио је да најпре оде сам. Тамо су га браћа и сестре срдачно дочекали. Сада он, његова жена, син и две ћерке посећују састанке и уживају у друштву Јеховиног народа.

Либан. Једна специјална пионирка која је пореклом са Филипина прича: „Срела сам једну Филипинку док сам сведочила на улици. Посетила сам је на радном месту и почела да проучавам Библију с њом. Имала је пуно питања; понекад би ми поставила ново питање пре него што сам успела да довршим одговор на претходно. Међутим, касније су се успротивили њени најближи  пријатељи који су били активни чланови њихове цркве. Нажалост, поклекла је услед прогонства и престала да проучава Библију, иако сам је храбрила да не одустаје. Па ипак, рекла сам себи: ’Ако је кротка особа, једног дана ће наставити да проучава Библију.‘ Прошло је годину дана, а ја сам још увек размишљала о њој. Зато сам одлучила да јој пишем и да јој кажем да ми је стало до ње и да бих била срећна да је опет видим. Позвала ме је, и ја сам је посетила. Овог пута је показала још већи интерес него први пут. Ствари о којима смо раније разговарале још увек су биле у њеном срцу и она их је искрено ценила. Рекла ми је да је била у многим црквама, али да ниједна не научава истину. Затим је поново почела да проучава, напредовала је и сада је крштена сестра. Њен 12-годишњи син је некрштени објавитељ.“

Индија. Једна сестра пише: „Док смо проповедали од куће до куће, запазили смо једну девојку која је ушла у кућу чим нас је угледала. Убрзо смо наишли на човека који нам је наредио да одемо. Одлазећи, приметили смо да девојка разговара с тим човеком. Касније, док смо чекале аутобус, девојка нас је сустигла на бициклу и рекла: ’Ја знам да је Јехова прави Бог. Молим вас, поучите ме Библији. Ушла сам у кућу да бих вас позвала унутра, али власник куће се није сложио с тим.‘ Питали смо је како зна да је Јехова прави Бог. Рекла је да је пре две године, док је путовала аутобусом, видела нешто што је изгледало као велики хришћански скуп. То је био наш обласни конгрес. Изашла је из аутобуса и присуствовала програму сва три дана. Од тада чека Јеховине сведоке да дођу на њена врата. Када смо виделе колико је заинтересована, отишле смо заједно до куће једне сестре и почеле да проучавамо Библију. Она сада редовно долази на састанке и добро духовно напредује.“

 ◼ АФРИКА

Број земаља: 56

Број становника: 781 767 134

Број објавитеља: 1 015 718

Број библијских студија: 1 820 540

Уганда. Луси је Сведок и ради у једној великој болничкој апотеци. Када је након једне контроле утврђено да недостаје прилична сума новца, она је заједно с још неким колегама позвана да се закуне да је недужна. Када је дошао ред на Луси да стави руку на Библију и изјави да није крива, она је отворила Пословице 15:3 и наглас прочитала: „Свугда су очи Јеховине, оне виде и рђаве и добре.“ На тренутак је завладала потпуна тишина, а онда је кривац отишао до надлежног и признао кривицу. Надлежни је предложио да се убудуће сви сете  „Лусиног стиха“. Луси је касније добила повишицу и одговорност да брине о кључевима апотеке.

Бенин. Жозве је често био изложен исмевању у школи. Када би дао погрешан одговор на часу, неки другови су му се ругали, говорећи: „Свештениче Јеховин, како ти можеш да погрешиш?“ Други би се придружили у исмевању, говорећи: „Он превише времена проводи ходајући около с ташном у руци.“

Жозве признаје: „Када сам ишао да проповедам преко викенда, највише сам се плашио да ћу срести неког из школе.“ Он се молио у вези с тим и разговарао са старешином, који га је посаветовао да крене у напад тако што ће још више времена проводити у служби и тако што ће без устезања нудити публикације својим друговима. Жозве је постигао успех на три подручја. Он каже: „Сада често служим као помоћни пионир. Два школска друга која су ми се раније ругала сада проучавају Библију са мном. Такође сам знатно поправио своје оцене.“

Етиопија. Пре отприлике две године, Аснакеч је нашла изгубљену возачку дозволу и затим позвала власницу по имену Елса да би јој вратила тај документ. Жена је била задивљена њеним поштењем и желела је да јој да̂ нешто новца као награду. Аснакеч је одбила да узме новац и понудила јој је брошуру Шта Бог захтева од нас? Следећег дана су почеле да проучавају Библију. Елса је рекла да јој име Јехова није непознато, јер је за то име чула од свог оца који је свештеник. Након што је цела њена породица присуствовала једном обласном конгресу, и њен муж је почео да проучава Библију. Међутим, када је њен отац сазнао за то, био је веома бесан и рекао је да су Јеховини сведоци ништарије. Одлучна да настави с проучавањем, Елса је љубазно рекла свом  оцу да Сведоци уопште нису онакви каквима их он сматра. Поражен, он је узео брошуру Захтеви без њеног знања. Прочитао ју је неколико пута и био је веома дирнут. После тога, када би пролазницима изрицао уобичајени благослов, то више није чинио у име Тројства. Убрзо је проглашен за „отпадника“ и неки су хтели да га истуку. Због тога се преселио у Адис Абебу, где је почео да проучава Библију. Елса се крстила, заједно са седам чланова своје породице. Њен муж и син такође добро напредују.

Обала Слоноваче. Андерсон је оставио брошуру Шта Бог захтева од нас? једном власнику радње који редовно чита Библију. Убрзо су почели да проучавају Библију. Овом човеку је посебну пажњу привукла лекција под насловом „Породични живот који се допада Богу“. Он је објаснио: „Нисам знао да оба супружника имају своју улогу у браку. Када бих касно дошао кући, нисам хтео да чујем никакав приговор од своје жене. Рекао бих јој: ’Ја сам мушкарац и могу да изађем у град кад пожелим, а ти си жена и треба да водиш рачуна о кући.‘ Сада се враћам кући одмах након посла и помажем жени око кућних обавеза.“

Кенија. Седмогодишњи дечак који иде у други разред чуо је да ће покрајински нагледник доћи у посету његовој скупштини. Недељу дана раније, обратио се директору школе и тражио дозволу да изађе раније како би присуствовао састанку у уторак после подне. То му је било одобрено. Међутим, следећег дана дечак је послат кући и речено му је да дође у школу с родитељима и наводним гостом. Због тога је покрајински надгледник отишао у школу заједно с дечаковим оцем. Директор је био запрепашћен када је видео да је гост заиста дошао и да је пешачио више од сат времена  узбрдо да би се срео с њим. Прихватио је литературу и отада је изузетно љубазан и спреман на сарадњу.

Малави. Кад год би проповедао, једног брата је узнемиравао неки човек на бициклу. Чим би видео брата како сведочи, застао би покушавајући да започне свађу. Чак је пробао да брату отме Библију. Једног дана, док је брат проучавао Библију с једном особом, тај човек је пролазио на бициклу. Сагнувши се да поправи нешто на бициклу, укљештио је руку између жбица на предњем точку и озбиљно повредио прсте. Иако се превијао од бола, једини посматрач који му је помогао био је наш брат, који му је завио прсте и побринуо се да буде пребачен у болницу. Касније га је посетио код куће. Постиђен због свог понашања, овај човек је признао да је заузео такав став због неистинитих прича. Рекао је: „Ви обожавате јединог правог Бога. Никада не бих помислио да ћете према мени бити тако љубазни с обзиром на ужасан начин на који сам се ја понашао према вама.“

Камерун. Док је једна млада сестра седела у препуној чекаоници у болници, ушао је један стар и болестан човек. Пошто су сва места била заузета, човек је био принуђен да стоји. Сестра се присећа: „Било ми га је жао и уступила сам му место. Чекаоницу је испунио жамор, јер сам му уступивши место уступила и свој ред за преглед. Нешто касније пришла ми је једна госпођа и питала ме којој религији припадам. Рекла сам да сам Јеховин сведок. Она ме је похвалила, јер сматра да би веома мало младих поступило на такав начин. Искористила сам прилику да њој и осталима дам сведочанство користећи неке трактате које сам имала код себе. Имала сам могућност да одговорим на бројна питања. Неки с којима сам разговарала променили су своје мишљење о Јеховиним сведоцима и изразили жељу да их Сведоци посете код куће.

 Того. Док су проповедали на једном удаљеном подручју, браћа су наишла на младића који се обрадовао што их је срео. Он им је показао две свеске у које је преписао целу књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи и део књиге „Уверите се у све“. Он је видео те књиге у кући једног евангелистичког пастора, где је живео неко време. Пастор је имао две полице за књиге, једну на којој су биле његове омиљене књиге и другу са „небитним“ књигама. Младић је ове две књиге пронашао на тој другој полици. Када је прочитао неколико страница једне од књига, био је одушевљен њеном поруком. Пошто није могао да узме књиге, нити је знао где може да набави друге, он их је преписао. Када је почео другима да прича о ономе што је прочитао његова мајка и пастор су се успротивили. Браћа су му оставила неке публикације и сада му помажу да духовно напредује.

Јужноафричка Република. Послодавац је замолио нашу сестру Танди да разговара с колегиницом по имену Бела, која је имала проблема у браку. Њен муж који је полицајац, злостављао ју је и физички и емоционално. Зато је одлучила да се разведе од њега. Танди је дала Бели два примерка књиге Тајна породичне среће и подстакла је да једну књигу да̂ свом мужу. Недељу дана касније, Танди је разговарала с њом и сазнала да је њен муж читао књигу и да је у њиховој кући поново завладао мир. Три месеца касније, Бела је рекла Танди да је Бог спасао њен брак преко молитве и књиге Породична срећа. Када је њен послодавац чуо за то, препоручио је да свих 2 000 запослених добију по примерак ове књиге. До сада је Танди својим колегама уручила 96 књига Породична срећа. Та фирма је такође дала прилог за светско дело Јеховиних сведока.

 ◼ АМЕРИКЕ

Број земаља: 56

Број становника: 879 073 403

Број објавитеља: 3 199 841

Број библијских студија: 3 022 264

Венецуела. Једна породица Сведока недавно је прикључена на нову телефонску линију, те је добила и нови број телефона. Међутим, због неког техничког проблема, почели су да примају позиве од људи који су желели да ступе у контакт с локалном телевизијском станицом како би разговарали са женом у студију која се бавила астрологијом. Породица је одлучила да ту ситуацију искористи на најбољи начин. Користећи књигу Расправљање на темељу Писма, они су припремили неколико информација и библијских стихова које би могли да користе како би помогли  тим људима. Мајка, Грасијела, постала је прави стручњак. Једног дана је позвала нека жена и рекла: „Добар дан. Да ли сте ви богиња звезда̂?“

„Здраво. Моје име је Грасијела, а ваше?“

„Кармен.“

„Кармен, зашто желите да разговарате с богињом звезда̂? Да ли вам је потребна помоћ или савет?“

Кармен је почела да прича о својим проблемима. Љубазним гласом, Грасијела јој је објаснила где можемо добити најбољи савет и прочитала јој неке одломке из Библије. Затим ју је питала: „Зар не мислите да треба да се обратимо нашем Створитељу када нам је потребно поуздано вођство и сада и у будућности?“ Кармен је затим признала да је раније проучавала Библију с Јеховиним сведоцима, па су се договориле да поново почне с проучавањем. Чланови Грасијелине породице су разговарали и с многим другим особама које су тражиле помоћ, и често су били у прилици да им дају добро сведочанство, те да их подстакну да саслушају Сведоке када их посете и упуте на Дворану Краљевства у њиховом крају.

Колумбија. У марту 2005, једној сестри која живи у Калију украли су ауто. Пронађен је неколико дана касније. Она и њен муж који није Јеховин сведок чекали су да дође полиција, али пошто су каснили, одлучили су да узму свој ауто и оду. Међутим, пошто је ауто коришћен у неком криминалном делу, полиција их је убрзо зауставила, ухапсила и спровела у затвор. Чим су доспели у затвор, сестра је почела да проповеда и за кратко време је почела да проучава Библију с неколико жена. Једна од њих је касније пуштена из затвора, али је замолила сестру да наставе с проучавањем чим изађе из притвора. Такође је рекла човеку с којим је живела да жели да се венчају како би угодила Богу.

 Иако се сестра раније молила да пронађе више времена за проповедање, није могла ни да замисли да ће то бити у затвору! Понуђено јој је да се у притвору задржи мање него што је првобитно одређено, али пошто је осећала Јеховину заштиту и пошто је била задовољна што може да проповеда, одлучила је да остане. Након 45 дана притвора, она и њен муж су били пуштени. Рекла је да је њена вера ојачана. Током тог времена, браћа су посећивала њеног мужа и помагала му. После 20 година духовне успаваности, он је почео да долази на састанке и изразио је жељу да проучава Библију. Сестра сада редовно одлази у затвор и води четири библијска студија са затвореницама. Захвална је Јехови што је услишио њене молитве и што ју је благословио на тако много начина.

Бразил. До пре две године, један слеп човек по имену Ренилдо, често се могао видети како проси на тргу у свом родном граду или у оближњим градовима. Иако је то радио да би допунио своју инвалидску пензију, испоставило се да је просјачење уносан извор прихода, јер му је омогућавало да поседује ауто, дом с финим намештајем и да приушти себи обиље хране коју просечни људи из тог сиромашног краја обично нису могли да купе. Проучавање Библије с Јеховиним сведоцима помогло му је да постепено усвоји Јеховино гледиште о таквом начину живота, и то га је подстакло да донесе једну смелу одлуку. Ренилдо је најпре разговарао са женом и троје деце о томе шта могу учинити како би допунили мали приход, а затим је престао да проси. Потом су он и његова породица духовно напредовали и крстили су се на једном обласном конгресу. Сада Ренилдо више није познат као просјак, већ као реван објавитељ добре вести који у просеку проводи 40 сати месечно у служби проповедања.

Еквадор. Један пионир редовно доноси часописе на кинеском једном власнику ресторана. Тог човека је посетио  пријатељ који такође држи ресторан. Он је видео часописе и прочитао их. Толико се заинтересовао, да је писао подружници у Хонгконгу и наручио још часописа, Библију и књигу Приближи се Јехови. Такође је изразио жељу да проучава Библију. Хонгконг је обавестио подружницу у Еквадору и ускоро су на вратима тог заинтересованог човека закуцала два пионира с литературом коју је тражио. Након четири дана поново су га посетили. Да ли је прочитао публикације? Рекао је: „Почео сам да читам Библију од Постања и сада сам стигао до Језекиља, али имам неколико питања. Зашто је Јехова тако добар према људима? Зашто се толико труди да помогне људима, када све припада њему? Шта он има од тога?“ Започет је библијски студиј с њим и одмах је почео да долази на састанке. Престао је да пуши и да се коцка. Чак раније затвара ресторан да би стигао на састанке. Спрема се да ускоро постане некрштени објавитељ и помаже браћи да науче кинески како би могли да помажу другим људима у земљи који говоре тај језик.

 Хондурас. У јануару 2005, једна сестра из Гватемале која се зове Флор неформално је проповедала 15-годишњем дечаку по имену Себастијан који је кловн у циркусу. Био је заинтересован, али није имао пуно времена за разговор. Једног дана је пао с врха великог шатора, и морао је да лежи у гипсу. Сада је имао времена на претек да размишља о духовним стварима. Флор га је посећивала сваког дана да би му одговорила на многа питања. Убрзо је његова мајка, Дорис, уметница на жици, такође показала интерес и Флор је почела да проучава Библију с њом. Далила, уметница на трапезу, и Софија, плесачица која је раније проучавала Библију са Сведоцима, придружиле су се студију заједно са својим ћеркама. Тако је група порасла на седам особа. Флор је проучавала са свима њима од пет до седам пута недељно током два месеца.

Када је дошло време да се циркус пресели у Хондурас, Флор је подстакла групу да потраже Сведоке у градовима у којима ће боравити како би могли да наставе да проучавају и присуствују састанцима. Када су стигли у град Копан, наставили су да проучавају Библију с паром специјалних пионира који служи у том подручју. Након што се група преселила у град Грасијас, студиј је водио један други пар специјалних пионира. Када је дошло време да одседну у граду Санта Роса де Копан, један пар мисионара је позван телефоном и замољен да се побрине за студиј наредне три недеље.

То је јединствен студиј, јер се седам до десет особа састаје у великом циркуском шатору. Они проучавају двапут седмично и добро се припремају, укључујући и најмлађу деветогодишњу девојчицу по имену Хулијета, која је уметница на трапезу. Након састанка, они често морају одмах да крену и да се брзо пресвуку у своје костиме како би стигли на време пре него што представа почне. Али, они то чине с радошћу.

 ◼ ОКЕАНИЈА

Број земаља: 30

Број становника: 35 237 787

Број објавитеља: 93 961

Број библијских студија: 47 864

Нови Зеланд. Док је једна млада сестра по имену Сесилија на паузи за ручак читала брошуру с библијском темом, пришла јој је колегиница и питала о чему се говори у брошури. Док је објашњавала, окупило се 15 људи, међу којима је био и њен шеф, који ју је касније позвао у канцеларију. Рекао јој је да га је одушевило оно што је чуо. Такође је обавестио особље да ће трпезарија постати место за разматрање Библије и продужио је Сесилији паузу за ручак са 30 на 60 минута како би имала довољно времена да једе и прича о Библији.  Током четири седмице, број присутних се кретао од 9 до 15 особа. Две жене сада редовно проучавају Библију, добро напредују и сведоче члановима своје породице и пријатељима.

Тувалу. Петели, чије име у преводу значи „Бетел“, има 14 година и скоро је потпуно глува. Пошто су њени рођаци Јеховини сведоци, имала је прилику да присуствује неким састанцима, али није могла извући много користи пошто не чује и не зна да чита. Сама се потрудила да научи да чита са усана. Мало касније, мисионарка по имену Дејл почела је да проучава с њом брошуру Радуј се заувек животу на Земљи! Дејл је користила слике да би поучила Петели о Библији, а текст да би је научила да чита. То је био велики изазов за Дејл, пошто је тек почела с мисионарском службом и још увек је учила језик, а Петели је требало научити како да намести језик да би исправно изговорила речи. Петели је желела да учи и пуно се трудила. Након само три месеца, почела је да чита. Она и њена учитељица заједно припремају коментаре. Петели се савесно припрема и с поносом коментарише на састанцима. Она седи у првом реду у Дворани Краљевства како би могла да се концентрише на усне говорника. Дејл пише: „Јехова је постао њен прави пријатељ, и њене очи се често испуне сузама док разговарамо о времену када ће се ’глувима отворити уши‘“ (Исаија 35:5).

Самоа. Елена, која служи као пионир, проучавала је Библију  с једном женом која је методиста и чија се кућа налази преко пута пасторове. Студиј је вођен на тераси која гледа право на пасторов дом. Једног дана, док су проучавале, пастор је дошао у посету. Жена га је питала шта жели. Он је одговорио: „Тражим своју овчицу. Нисам је видео скоро месец дана.“ Затим се окренуо према Елени и рекао: „Да ли ви знате зашто је моја овчица побегла од мене?“ Мислећи да говори о дословној овци, Елена је рекла да се то можда десило зато што јој увек даје исту храну. Предложила му је да покуша да јој да другу врсту хране. На њено изненађење, пастор је показао прстом на жену која је проучавала и рекао: „Она је моја овчица!“ А затим је додао: „Ви сте ми је украли. Одмах да сте прекинуле с тим проучавањем и да то више никада нисте радиле.“ (Црквени пастор има изузетно велик утицај у селима Самое.) Жена је почела да плаче. Елена је покушала да је умири и објаснила јој је да је у Библији проречено да ће се такве ствари дешавати онима који желе да сазнају више из Библије.

Елена је одлучила да направи неке промене што се тиче дана, времена и места проучавања.

Она објашњава: „Више нисмо проучавале на тераси, већ смо се преселиле у једну малу собу с друге стране куће. Иако је у тој соби било веома вруће, барем смо наставиле да проучавамо. Тако смо радиле два месеца. Онда је једног дана након уводне молитве изненада у собу ушао пастор. Мислила сам да је опет дошао да нас прекине, али сада је био другачији.“

Придружио се студију и чак је постављао питања. Када смо завршили, обратио се жени и рекао: „Желим да вам испричам нешто. Синоћ смо ишли до града, али нам се у повратку покварио ауто блузу једног села. Млади брачни пар и још један младић дошли су да нам  помогну да га поправимо. Пошто ауто није хтео да упали предложили су нам да га оставимо код њих, а нас да одвезу кући. Када сам ушао у њихов ауто, приметио сам Кулу стражару и друге публикације. Помислио сам да ти људи можда припадају истој цркви као и жена која долази код вас.“

На то му је жена рекла: „Наравно, у праву сте. То су Еленина деца.“ Он се извинио и рекао: „Наставите да чините исто што и досад. Сада знам да су Јеховини сведоци веома добри и љубазни људи. Опростите ми за оно што сам рекао. Овакво поучавање ће помоћи људима из моје цркве да промене ставове.“ Од тада, уместо да проучавају у малој, загушљивој соби с друге стране куће, оне то раде у хладовини терасе наочиглед пастора који их више не омета.

Сајпан. Истина о Божјем Краљевству дубоко је дирнула срце једне жене по имену Хелен која живи на овом острву. Она је проучавала Библију с једном мисионарком и желела је да покаже своју захвалност за оно што је сазнала. Након једног студија, Хелен је дала мисионарки платнену врећицу и рекла: „Немам много, али бих желела да ово приложим за дело проповедања.“ У врећици је био прелеп бисер са њеног родног острва Понпеи. Хелен је предложила да се бисер прода и да се тај новац да̂ као прилог. Бисер је био изванредног квалитета и власник једне јувелирнице радо га је откупио за 100 долара. Новац је дат Хелени како би она одлучила колико ће приложити, али она га је одгурнула и рекла: „Само га убаците у кутију.“ Шта је подстакло њену великодушност? Као што се наводи у једном поређењу које је Исус испричао, Хелен је пронашла бисер веће вредности, наду у Краљевсто (Матеј 13:45, 46).

 ◼ ЕВРОПА

Број земаља: 46

Број становника: 731 536 437

Број објавитеља: 1 498 142

Број библијских студија: 717 797

Белорусија. Павел и Маја, брачни пар специјалних пионира, похађали су пионирску школу. Једне вечери су одлучили да прошетају, али нису планирали да сведоче. Ипак, понели су брошурицу Добра вест за људе из свих народа. Када су приметили два странца, одлучили су да им сведоче. Ускоро су сазнали да су та два човека из Пакистана и да говоре урду језик. Сетивши се да имају брошурицу код себе, дали су је овим људима да прочитају поруку на свом језику. Један од њих се заинтересовао и пристао да проучава Библију.  Те исте седмице је дошао на скупштински састанак. Дружење с Јеховиним сведоцима представља велики извор охрабрења за њега, и то га је подстакло да каже: „За ове три године колико сам у Минску, ово је први пут да сам срео праве хришћане.“ Тај човек је наставио да проучава Библију.

Британија. Ричард, који служи као старешина, слеп је и има дресираног пса водича по имену Ирвин. Испоставило се да је служба од врата до врата проблем за Ирвина, који је специјално обучен да памти сва места која Ричард посећује. Када је Ричард то споменуо онима који су му обезбедили пса, они су му објаснили да је таква врста службе претешка за Ирвина. Препоручили су му да га пас прати на пословном подручју, где би могао да упозна различита места на која иначе одлазе. За Ричарда је сведочење на пословном подручју одувек било помало изазовно, али уз Ирвинову помоћ он је брзо постао вешт и у овом виду службе.

Мађарска. Један покрајински надгледник пише: „У мају 2004, наишли смо на човека по имену Чаба који је радио у башти. Рекао нам је да је био члан црквеног одбора. Кратко смо разговарали и отишли. После два дана донели смо му књигу Спознање и почели да проучавамо Библију с њим. Када смо одлазили, споменуо је да му се пећ покварила. Рекао сам му да познајем брата који може да је поправи и да ћу том брату дати његов број телефона. Када су браћа поново свратила код Чабе, вратио је књигу и рекао да не жели више да проучава. У међувремену, брат кога сам препоручио за поправку пећи позвао га је у вези с тим послом. Брат је три дана поправљао пећ и током  тог времена сатима су разговарали о истини. Потом је Чаба поново почео да проучава, а придружила му се и жена. До маја 2005, постао је некрштени објавитељ. Када сам следећи пут посетио ту скупштину, ишао је први пут у службу а ја сам му био партнер. Он је брзо духовно напредовао захваљујући пријатељском ставу браће која су била спремна да помогну, као и због тога што је видео разлику између понашања Сведока и људи из његове цркве.“

Белгија. Брат је редовно посећивао једну жену чија се кућа налази на углу улице, а разговор су увек водили на вратима. Једног дана, када је брат кренуо даље, пришао му је непознат човек и рекао: „Моји пријатељи кажу да вас, Јеховине сведоке, треба избегавати. Али, ја сам вас бранио и рекао сам да то није тачно. Признаћу вам нешто. Много пута док сам шетао свог пса, стао бих иза угла и слушао разговор који сте водили са женом из те куће. Често сте причали о ускрсењу и о рају. Желео бих да сазнам више о томе. Моја жена је тренутно у болници и опоравља се од напада у ком је избодена 17 пута. Очајан сам и стварно не знам шта да радим.“ Са овим човеком је започет библијски студиј.

Италија. Када се једног послеподнева брат колима враћао с посла, недалеко од његове куће пресрела су га два мушкарца на мотору. Човек који је седео иза возача извадио је пиштољ и махнуо руком брату да заустави ауто, што је он и урадио. Затим је човек с пиштољем отворио врата аута и рекао брату да им да сав новац који има код себе. Брат је то учинио. Онда је тај човек ушао у ауто, спремајући се да га одвезе. Међутим, када је видео Годишњак Јеховиних  сведока на командној табли, питао је: „Јеси ли ти Јеховин сведок?“

Брат је одговорио: „Јесам, зашто?“ Без икаквог одговора, човек је изашао из аута, извинио се за све што се десило и позвао брата да уђе у свој ауто. Онда је други пљачкаш рекао свом партнеру да врати сав новац који је узео.

„Још једном се извињавамо“, рекао је човек с пиштољем док је затварао врата од аута. Ови људи нису рекли зашто су се предомислили, али је очигледно да поштују Сведоке.

Шведска. У априлу 2003, један објавитељ је срео неког човека и уручио му књигу Спознање. Тај човек је имао 90 година. Док је био млађи, путовао је по земљи и фотографисао многе цркве. Због тога је постао почасни члан једне групе при шведској цркви. Брат је питао тог човека да ли је запазио Божје име на некој од тих цркава и показао му слику с Божјим именом у једној цркви у Шведској. То је изазвало његов интерес. Сложио се да проучава Библију, и то му је представљало право задовољство. Он је рекао: „Читам Библију још од детињства и сматрао сам да разумем доста тога. Али, то није ништа у поређењу са овим што сад знам.“ Убрзо је почео да долази на састанке у Дворану Краљевства. У јуну 2005, у својој 91. години, имао је први задатак у Теократској школи проповедања — читање Библије. Сада је некрштени објавитељ и планира да се крсти. Када је пристао да саслуша Јеховине сведоке 2003. године, учинио је то због једне телевизијске емисије у којој се говорило против нас. Желео је да сазна истину о нама и сада је зна.

[Слика на 43. страни]

◼ Светлана, Киргизија

[Слика на 47. страни]

◼ Луси, Уганда

[Слика на 52. страни]

◼ Грасијела, Венецуела

[Слика на 55. страни]

◼ Ренилдо са својом породицом, Бразил

[Слика на 57. страни]

◼ Дејл и Петели, Тувалу

[Слика на 57. страни]

◼ Сесилија, Нови Зеланд

[Слика на 58. страни]

◼ Елена, Самоа

[Слика на 61. страни]

◼ Павел и Маја, Белорусија

[Слика на 61. страни]

◼ Ричард и његов пас Ирвин, Британија