Извештај из целог света

АЗИЈА И БЛИСКИ ИСТОК

БРОЈ ЗЕМАЉА: 47

БРОЈ СТАНОВНИКА: 3 930 343 401

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 591 750

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 477 609

Јапан.

Како се приближавало време да се Михо породи, било јој је све теже да учествује у служби проповедања као раније. Пошто је желела да настави с пионирском службом, замолила је надгледника службе да јој да адресе домова где је било готово немогуће сведочити, као што су станови у добро обезбеђеним зградама. Он јој је дао око сто адреса. Из свог дома је позивала телефоном што више особа је могла. На почетку, нико није желео да је саслуша и све телефонске разговоре је обавила за 30 минута. Онда је комбиновала позивање телефоном и слање писама. Све што је могла да чује преко телефона, као што је плач бебе у позадини, користила је као основу за писање кратког писма. Када би претпоставила да је писмо стигло, телефонирала би и разговарала о користима које доноси слеђење библијског вођства о ком је писала у писму. Једном приликом, једна жена је одбила да разговара телефоном, али Михо јој је ипак послала писмо. Када је Михо поново телефонирала, код куће је била само њена ћерка школског узраста која је прочитала писмо које је Михо послала. Михо јој је сведочила и обећала да ће јој послати писмо с неким библијским саветима у вези са школом. Договориле су се да поново разговарају  телефоном. Следећи пут се мајка јавила на телефон и рекла да је њена ћерка имала проблема у школи и да су јој помогли савети које јој је Михо дала. Након још неколико позива и писама, мајка и ћерка су почеле да проучавају Библију.

Непал.

Учитељ по имену Прем дуго је тражио истину. Читао је Библију и ишао у цркву која се налазила у близини школе у којој је радио. Међутим, ту није могао да добије одговоре на своја питања и сметало му је што је свештеник непрестано тражио прилоге. Прем се молио Богу за вођство да пронађе цркву која би му помогла да сазна истину. Када се Прем преселио и почео да ради у другој школи, питао је своје нове комшије где би могао да нађе цркву. У његовој згради је живео један ученик чија је мајка неколико пута била на састанку у Дворани Краљевства, и дечак га је одвео тамо. У јавном предавању говорило се о Божјем Краљевству, што је Прем посебно желео да разуме. Почео је да проучава Библију. Прем је срећан што коначно добија одговоре на своја питања и сада са својом породицом редовно долази на састанке. Исписали су се из цркве којој су припадали јер желе да постану Јеховини сведоци.

Тајван.

Ученици у једној основној школи учествовали су на годишњем такмичењу у писању литерарних радова. Тема је била „Моја омиљена књига“. Десетогодишња Вејџан је написала да је њена омиљена књига Библија. Поред тога што је писала о тачности библијских пророчанстава и о одличном вођству које пружа Божја Реч, објаснила је да јој је Библија пружила одговоре на питања на која јој ни њени учитељи ни други ученици не би могли дати уверљиве одговоре. „Наш учитељ нам је рекао да су човекови преци настали од мајмуна“, написала је Вејџан. „Помислила сам: ’Ако је човек потекао од мајмуна, зар не би требало да им одајемо дужно поштовање  и да осећамо искрену захвалност према њима? Зашто их онда држимо у кавезима у зоолошким вртовима? Зар тиме нисмо криви што чинимо озбиљну грешку?‘ Али Библија јасно одговара: Ми нисмо настали од мајмуна. Наши прародитељи су створени по Божјој слици и од земаљског праха.“ Завршила је свој рад речима: „Некада давно говорило се: ’Читање књиге је као отварање ковчега с благом.‘ По мом мишљењу, Библија је много вреднија од злата. Због тога је то књига коју највише волим да читам.“ Иако је тек четврти разред, Вејџан је освојила прву награду мада су се међу такмичарима налазили и ученици средње школе. Док прича своје искуство, она цитира Јеврејима 4:12 и каже: „Сву част приписујем Јехови Богу.“

Монголија.

Када је Баларцецек, тек крштена сестра из Монголије, чула да је један њен рођак преминуо и да је његова жена веома тужна, послала јој је све наше публикације које су изашле на монголском језику. Та удовица по имену Еусана прочитала их је за једну ноћ. Следећег дана је телефоном позвала Баларцецек и замолила је да што пре дође код ње да разговарају. Баларцецек је с још једном сестром посетила Еусану која је припремила дугачку листу с питањима. Слушала је одговоре из Библије с великим интересовањем. Након дугог разговора, сестре су објасниле Еусани да би јој више користило када би сваки пут темељно размотриле по једну тему. Предложиле су јој да почне да проучава Библију. Еусана је спремно прихватила да проучава три пута недељно. За месец дана, решила се свих идола и почела да посећује састанке. Два месеца након што је постала некрштени објавитељ, била је спремна да започне с помоћном пионирском службом, али су јој објаснили да се прво мора крстити. Без обзира на то, одлучила је да месечно проводи најмање 50 сати у служби проповедања док чека конгрес на ком ће се крстити.

 Казахстан.

У граду Рудњи, један пионир је срео Николаја, младог човека који је изразио жељу да проучава Библију код куће. Међутим, постојао је један проблем. Николај је са својом породицом живео у удаљеном селу и веома је ретко путовао до Рудњија да би посетио рођаке. Брат је упитао да ли би га могао посетити код куће, али Николај је објаснио да је његово село удаљено 200 километара и да је веома тешко доћи до њега.

Брат је ипак записао адресу и обећао да ће се поново видети. Испланирао је да посети то село и позвао је још једног брата и две сестре из своје скупштине да му се придруже. Две недеље касније, кренули су на пут возом. Када су стигли до станице која је била најближа Николајевом селу, испоставило се да треба да пређу још 18 километара, а није постојао никакав јавни превоз. Могли су само да пешаче. То није било лако јер је била зима и дувао је веома хладан ветар. Убрзо је поред њих прошао трактор с цистерном за млеко. Возач је стао и понудио им превоз — у цистерни! Објавитељи су помислили да се човек шали, али цистерна је била празна и сува, тако да су се попели унутра. Иако је у цистерни било хладно, барем су били заштићени од јаког ветра. Возач им је рекао да ће их довести на седам километара од места где су се запутили. Одатле су морали да наставе пешице. Требало им је још два сата да пређу седам километара до Николајевог села.

Николај и његова супруга Ваља били су веома изненађени и радосни када су видели браћу и сестре на својим вратима. Помогли су им да се угреју и понудили им да једу. Затим су разговарали о Библији. Две недеље касније, браћа из Рудњија су поново дошла. Тај пионир се присећа: „Николај нас је сачекао на станици. Многи из села су желели да разговарају с ’људима који су стигли у цистерни за млеко‘ па је Николај направио распоред за све који су желели да разговарају с нама. Сви који су  се налазили на тој листи, дошли су у договорено време и сложили се да проучавају Библију.“ С временом су скоро сви из тог села који су почели да проучавају Библију добро духовно напредовали. Након две године, Николај и Ваља су се крстили. Њихова два сина су сада некрштени објавитељи, а Николај је недавно именован за старешину у тој групи на удаљеном подручју.

Грузија.

Група пионира сведочила је на удаљеном планинском подручју у Грузији. Две сестре пионирке пешачиле су осам километара до удаљеног села на крају планинског пута и почеле су да проповедају од куће до куће. Убрзо је један старији мушкарац из села зауставио Кетеван, једну од те две сестре и захтевао да му објасни зашто проповеда када није православне вере. Покушала је да му објасни али он није желео да слуша. Гурнуо ју је на земљу и почео да је удара својим штапом. Многи људи су видели како је удара и за тај немио догађај чуло се у целом селу. Касније се Кетеван вратила да би проповедала у том истом селу. Кад ју је видела једна жена која се раније противила, узвикнула је: „Вратила си се овде након што си добила батине! Задивљена сам твојом храброшћу! Молим те дођи код мене, желим да сазнам о чему се ради.“ Након што ју је саслушала, рекла је да је Кетеван добродошла у њен дом кад год дође да проповеда.

 АФРИКА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 57

БРОЈ СТАНОВНИКА: 802 232 357

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 043 396

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 1 903 665

Руанда.

Пре извесног времена, неки пролазници су на путу нашли књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. Однели су је једном свештенику у протестантској цркви којој су припадали. Свештеник је прочитао књигу с великим интересовањем и потражио Сведоке с којима је почео да проучава Библију. Све више је разумевао библијску истину, напустио је цркву и крстио се. У међувремену, ревно је говорио о истини члановима цркве којој је раније припадао и 25 особа је напустило ту цркву да би постали Јеховини сведоци. Човек који га је заменио на месту свештеника такође је почео да проучава Библију са Сведоцима и напустио је цркву. Сада долази на хришћанске састанке и жели да постане  објавитељ. Његова жена се крстила на недавно одржаном једнодневном покрајинском састанку. Задивљујуће је размишљати о томе да је све започело с једном књигом која је нађена на путу!

Обала Слоноваче.

Док је ишао у службу проповедања у граду Абиџану, млади Сведок по имену Беренжеј мимоишао се са женом која је продавала хлеб. Жени је испала новчаница од 5 000 франака (8 евра) а да није ни приметила. Тек што ју је Беренжеј подигао да јој врати, друга жена која је долазила из супротног смера узвикнула је: „Дај ми тај новац, то је моје!“ Међутим, кад ју је Беренжеј питао да му каже који је износ новчанице, жена се наљутила и отишла. Беренжеј је затим потрчао да би стигао жену која је изгубила новац. На његово изненађење, жена је рекла да њој није испала новчаница и додала: „То је трик да ме опљачкаш.“ Међутим, приметивши Беренжејеву искреност и упорност, она је проверила и открила да јој заиста недостаје 5 000 франака, колико кошта 50 векни хлеба.

Беренжеј је рекао: „Дао сам јој новац и рекао да сам то учинио због тога што мој Бог, Јехова, учи своје слуге да буду поштени. Захвалила ми је и рекла: ’Кад би се сви понашали као Јеховини сведоци, сви људи би били пријатељи. Ово је први пут у животу да сам видела младу особу да поступа на такав начин.‘ Уручио сам јој трактат, а она је обећала да ће убудуће увек саслушати Јеховине сведоке. Тог дана сам у свом новчанику имао само 50 франака (0,8 евра) за цели дан. Ипак, био сам срећан што сам учинио оно што је исправно.“

Демократска Република Конго.

Један старешина по имену Јуџин ради као домар и чувар у компанији која се бави трговином дијамантима. Он се присећа: „Једне вечери дошао је човек с намером да прода  дијаманте који су вредели 22 000 америчких долара. Међутим, пакетић с дијамантима му је испао из џепа. Очајан, тражио је свуда али није могао да га пронађе. Следећег дана је заједно са својим шефом и колегом ишао горе-доле низ улицу тражећи пакетић, али узалуд. Тада сам изашао и почео да метем напољу баш испред врата наше трговине, и гле — пакетић с дијамантима! Подигао сам га и отрчао до свог шефа, Белгијанца. Није могао да верује да сам то учинио. Рекао сам му да сам Јеховин сведок и да осећам дубоко страхопоштовање према Богу. Власник дијаманата је био дубоко дирнут мојим поштењем и узвикнуо је: ’Ово је невероватно!‘

„Један од мојих колега ми је рекао: ’Јуџин, сачувао си нам образ!‘

„Одговорио сам му: ’Хвала! Сва част припада Јехови, јер ме је он поучио поштењу.‘“

Ангола.

Док је Жоао, мисионар који служи као покрајински надгледник, био у посети једном сеоском подручју, желео је да тамошњој браћи и заинтересованим особама покаже DVD под насловом Ноје је ходио с Богом — Давид се уздао у Бога. Понео је са собом мали генератор, два звучника, мало бензина и свој лаптоп компјутер. У првом селу је одсео у малој кући од блата и договорио се да ће приказати филм касније те вечери. „На моје изненађење“, рекао је он, „дошло је око 38 особа са столицама, клупама, камењем, кантама за млеко и другим предметима које су користили за седење. У кући није било довољно места ни за половину присутних, тако да смо филм морали да гледамо напољу. Под звезданим небом, ставио сам компјутер на неколико земљаних блокова, а многи од присутних седели су на земљи обучени у шарене афричке ношње.“ Вест се убрзо проширила у том крају и многи су долазили  у села која је Жоао посећивао. „Када се филм завршио нико није желео да оде“, присећа се он. „Многи су рекли да је то била најлепша ноћ у њиховом животу и изразили су дубоку захвалност Јехови за такву духовну храну.“ За три недеље, током којих је Жоао посећивао групе у том сеоском подручју, 1 568 особа је гледало тај DVD!

Гана.

Вида из Акре, која се бави продајом намирница, није баш желела да снабдева Бетел у Гани свежим поврћем. Зашто? Њен свештеник јој је рекао да су Сведоци непријатељски расположени према онима који нису Сведоци. Због тога, када је Вида први пут донела неке намирнице, била је изненађена видевши пријатељске осмехе и чувши љубазне изразе захвалности од особља кухиње. Током недеља које су уследиле, спријатељила се с неким бетелским добровољцима. Приметила је да су сви љубазни према њој и схватила да јој свештеник није говорио истину.

Пошто је желела да сазна више о Библији, затражила је библијски студиј иако није знала да чита. За шест месеци могла је да чита своју Библију, а на недавном обласном конгресу се крстила. Упркос ругању чланова породице и бивших пријатеља, Вида је помогла и својој сестри од ујака да постане некрштени објавитељ.

Судан.

Док је проповедала од куће до куће, једна сестра је срела две девојке које су је љубазно примиле. Зачудо, девојке јој нису дозволиле да им помогне да пронађу стихове у њиховој Библији. Испоставило се да их је тамошњи свештеник упозорио да ће се, уколико им неки Јеховин сведок дотакне Библију, њен садржај одмах променити у складу с учењима Сведока. Девојке чак нису желеле ни да се рукују с том сестром. Ипак, када су саме пронашле стихове у својој Библији, оно што су прочитале било је у складу с оним што је сестра  говорила. Схвативши да их је свештеник лагао, одлучиле су да проучавају Библију. Свештеник је био шокиран и обећао је да ће им дати новац да купе храну — уколико престану да проучавају Библију. Шта су му одговориле? „Ми не желимо да напунимо стомак храном. Драже нам је да будемо испуњене Божјом речју.“ Те девојке сада посећују скупштинске састанке.

Етиопија.

Иако је супруга једног човека по имену Авок била Јеховин сведок око десет година, он се није много интересовао за истину. Па ипак, када је отпутовао у други део земље на један двомесечни курс, одлучио је да потражи Сведоке. Када је стигао, упутили су га до канцеларије у којој ради једна наша сестра. Та сестра се раније молила да дође неки брат да би помагао тамошњој скупштини. Када су јој рекли да један човек тражи Јеховине сведоке, сетила се својих молитава. Угледавши Авока, који је био лепо обучен и дотеран, закључила је да је то тај нови брат за ког се молила. Обрадовала се, пожурила до Авока и срдачно га поздравила. Видевши њену велику радост, није имао срца да јој каже истину и није желео да је разочара када га је представила осталој браћи и сестрама. Током боравка, посећивао је све састанке. Када се завршио његов курс и дошло време да се врати кући, група сестара га је позвала на ручак и замолила га да се помоли пре оброка. Сетио се како се његова супруга молила с покривалом на глави и захваљивала за оброке у име Исуса. И молитва и оброк протекли су без проблема. Дирнут љубазношћу која му је указана током боравка, Авок је одлучио да постане прави брат. Када се вратио кући, почео је да проучава Библију и крстио се на недавном конгресу. Његова супруга је пресрећна, а Авок чека прилику да исприча своју причу скупштини коју је посетио.

 ЕВРОПА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 46

БРОЈ СТАНОВНИКА: 730 776 667

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 506 019

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 744 319

Украјина.

Један електричар је дошао у Дворану Краљевства да поправи електрично бројило. Тај човек је у свом селу био познат као пијаница. Док је поправљао бројило, запазио је годишњи цитат: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“ (Јак. 4:8). Застао је и упитао једног брата: „Да ли је стварно могуће приближити се Богу? Да ли му се грешници могу приближити?“ Брат му је одговорио на та питања на темељу Библије и позвао га на састанак. Човек је одлучио да у недељу оде на састанак али у друго село јер није желео да његове комшије виде да он иде у Дворану Краљевства. Али, испоставило се да је говорник био један старешина из села тог човека. Кад га је видео, човек је покушао да се сакрије. Али старешина га је препознао и срдачно поздравио. Тада је одлучио да посећује састанке у свом селу. Почео је да проучава Библију и крстио се годину дана касније.

У то време, његова супруга је радила у иностранству. Она није могла да поверује да је њен супруг престао да пије и да је постао Јеховин сведок. Да би се сама уверила, вратила се кући. Била је срећна што је њен супруг престао да пије и што је бринуо о њиховој деци, али јој се није свидело то што је постао Јеховин сведок. Међутим, једног дана он ју је упитао: „Молим те, да ли бисмо могли да заједно одемо у Дворану Краљевства као  породица?“ Пристала је. Почела је да проучава и за кратко време се крстила заједно с њихове три ћерке. Тако се пет особа приближило Богу захваљујући једном библијском стиху.

Грчка.

Један брат који је сваког дана пролазио истим путем до радног места, приметио је једну жену која је редовно долазила до једне мале капеле. Такве капеле се могу видети поред путева у Грчкој обично на местима где је неко изгубио живот у саобраћајној несрећи. Желећи да помогне тој жени, брат је написао кратко писмо с утешним мислима из Библије у вези са стањем мртвих и надом у ускрсење. Написао је своје име и број телефона и оставио то писмо у капели. Следећег дана, жена га је позвала телефоном и показала велико занимање за добру вест. Сада је Сведоци редовно посећују.

Норвешка.

Након службе проповедања, шест сестара је отишло до једног кафеа. Разговарале су о изврсном јавном предавању које су слушале два дана раније у Дворани Краљевства. У њему се говорило о нади у ускрсење. Убрзо им је пришла једна жена која је чула њихов разговор. Упитала је да ли може да седне с њима и да слуша то о чему су управо разговарале. Рекла им је да је недавно изгубила родитеље. Уследио је леп разговор. Сестре су је питале за број телефона и једна од њих ју је касније посетила и почела да проучава Библију с њом.

Литванија.

Млада сестра по имену Олга која служи као пуновремени јеванђелизатор, почела је да проучава Библију с једном Рускињом на вратима. Током једне од првих посета, жена је замолила Олгу да јој објасни значење библијског израза ’последњи дани‘ (2. Тим. 3:1). Олга је обећала да ће јој то објаснити кад следећи пут наврати. Прошло је скоро месец дана, а Олга никако није могла да пронађе ту жену код куће иако је долазила више пута. Премда нико није отварао врата, Олга је приметила  да неко гледа кроз шпијунку. Она каже: „Нисам хтела да помислим како та жена не жели да настави да разговарамо о Библији. На крају крајева, неко други је могао да буде иза врата. Зато сам одлучила да јој напишем писмо у ком бих јој пружила одговор на питање које ју је интересовало. Три дана касније, поново сам покушала да је пронађем. Како сам само била срећна кад је отворила врата! Писмо и лично занимање које сам показала веома ју је дирнуло.“

Жена је захвалила Олги и рекла: „Прочитала сам твоје писмо неколико пута и све сам разумела.“ Као резултат, студиј који се у почетку одржавао на вратима претворио се у редован библијски студиј у њеном дому с књигом Шта Библија научава. Сада та заинтересована жена изражава срдачну добродошлицу Олги сваки пут кад дође да проучавају.

Швајцарска.

У космополитском граду Женеви, сестра по имену Мари разговарала је с једном женом с Блиског истока. Пошто Мари учи арапски, искористила је то знање да би разговарала с њом. Мари је рекла да верује да постоји само један прави Бог. Та жена ју је тада загрлила и пољубила, говорећи да је била тужна и да се молила кад јој је Мари пришла. Жена је рекла да се следећи дан враћа у своју земљу. Мари је отворила своју Библију, прочитала из ње 1. Петрову 3:7 и објаснила да Бог веома цени жене. Затим је објаснила да Јехова жели да сви мужеви исказују част и поштовање својим женама. Задивљена, жена је питала: „Јесте ли ви анђео  или људско биће? Оно што ме тишти јесте то што мој муж уопште не ради оно што Бог каже у овом стиху. Често се молим Богу да ми помогне. А ви сте управо отворили ову књигу и прочитали ми те речи.“ Жена је затим замолила Мари да јој напише тај стих на парче папира. Рекла је да ће понети тај папирић да би га показала својој породици и да ће им причати о том дивном сусрету. Мари је било жао што је та жена морала отићи, али договориле су се да ће остати у контакту.

Холандија.

У Ротердаму се налази једна од највећих лука на свету. Терет допремљен морским путем пребацује се у камионе и шаље у земље Европске уније и даље. Због тога, огроман број камиона пролази кроз Холандију. На једном од главних аутопутева према суседној Немачкој налази се једно огромно стајалиште за камионе кроз које сваког сата прође и до 1 500 камиона с приколицом. Пошто се већина возача тамо зауставља да би се одморила, наша браћа користе ту прилику да сведоче од камиона до камиона и разговарају с возачима из Европе, с Блиског истока и из скоро свих република бившег Совјетског Савеза. Ти возачи заиста воле да читају наше часописе. Прошле године, браћа су на том стајалишту проповедала у 82 прилике и поделила више од 10 000 часописа на 35 језика.

 АМЕРИКЕ

БРОЈ ЗЕМАЉА: 56

БРОЈ СТАНОВНИКА: 883 782 291

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 3 256 287

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 3 111 358

Перу.

Хорхе је сликар и служи као општи пионир. Он је сведочио једном другом сликару по имену Хјуберт који се сложио да проучава Библију. Упркос снажном противљењу породице, пријатеља и комшија, Хјуберт је за само шест месеци проучио књигу Спознање које води до вечног живота. Молио се Јехови да помогне члановима његове породице да прихвате истину. Био је пријатно изненађен када му се његов брат Џан придружио у проучавању Библије и почео да долази на састанке. Наредне седмице, Џанов зет, Сесар, почео је да проучава. Иако се у почетку противила, и Сесарова супруга је почела да проучава. Касније је Хјубертов пријатељ из школских дана по имену Рејналдо желео да проучава. Због снажног противљења, морао је да проучава у Хјубертовом дому. Ускоро је и Хјубертов млађи брат Милтон почео да проучава. Након првог студија, Милтон је сведочио двојици колега с факултета, Дарвину и Кристијану, који су почели да проучавају и да посећују састанке. Хјуберт  има и два старија брата, Роналда и Мартина. Када је дошао на један Хјубертов студиј, Роналд је са собом понео дугу листу библијских питања. Хорхе му је тада рекао да ће добити одговоре на сва та питања путем проучавања Библије. Роналд је прихватио библијски студиј. Касније је и Мартин почео да проучава, као и његове две ћерке. Хјуберт и Џан су се крстили на Обласном конгресу „Близу је избављење!“ Према последњем прорачуну, захваљујући једном разговору 18 особа је упознало Јехову.

Бразил.

Пауло живи на северу земље на једном имању. Жена с којом је живео и касније се венчао проучавала је Библију, а он је почео да проучава само да би јој удовољио. У међувремену, сточари који су радили на том имању гонили су и на крају убили јагуара који је десетковао стоку. Затим су измислили причу да би извукли корист — позвали су власника имања и затражили новац, наводно да би унајмили професионалног ловца на јагуаре. Пауло им се придружио у том плану, и чак је свом газди испричао ту измишљену причу. Међутим, због онога што је већ научио из Библије савест је почела да га узнемирава. Иако је знао да може изгубити посао и да ће се сарадници наљутити на њега, позвао је телефоном газду и испричао му истину. Због свог поштења, Пауло је касније био унапређен у управника имања. Он и његова жена су сада крштени објавитељи добре вести. Како је лепо видети тог поштеног човека како са својом  женом и њихове две ћерке трактором долази у Дворану Краљевства!

Мексико.

Марија ревно служи као општи пионир. Када је једном била на родитељском састанку у школи коју похађају њене две ћерке, приметила је да су наставници забринути због бунтовног става и неморалног понашања неких ученика. Једна наставница је рекла: „Родитељи, уколико не желите да видите још једног делинквента на улици, молимо вас помозите нам. Разговарајте са својом децом. Купите им неку књигу. Учините нешто за њих јер она имају много питања. Немојте дозволити да им одговоре на та питања пружа улица.“ Марија је касније отишла до канцеларије директорке да би се распитала о понашању своје две ћерке и рекли су јој да с њима немају никаквих проблема. Она је затим препоручила књигу Млади питају — практични одговори на њихова питања као практичан приручник за младе. Директорка ју је пажљиво саслушала и замолила да јој донесе један примерак. Када јој је Марија следећег дана донела књигу, директорка је с цењењем прелистала књигу и замолила за још један примерак за школског психолога. Након што ју је госпођа која је радила као психолог прочитала, рекла је да би требало ту књигу увести у наставни програм. Директорка је наручила по једну књигу за свих 12 наставника и још 50 књига за школску библиотеку.

Уругвај.

Један човек је једног јутра пре зоре кренуо из суседне Аргентине до свог дома у Уругвају. Био је спреман да се укрца на трајект којим се прелази Рио де ла Плата када му је пришла једна девојчица и понудила му часопис Пробудите се! од јануара 2006. с уводним чланцима под насловом „Шта нам доноси будућност?“ Девојчица је била љубазна и он је радо узео часопис. По доласку у Монтевидео, путници с трајекта су превожени до главне аутобуске станице. На његово изненађење, поново му је пришла једна Сведокиња, али овог пута старија госпођа  са штапом. Понудила му је исто издање часописа и он га је прихватио. Када је то вече стигао кући, зачуо је куцање на вратима. Била је то једна Сведокиња. Након што је саслушао кратку презентацију, узео је исти часопис — трећи пут тог дана! Када му је Сведокиња споменула добровољне прилоге којима се подупире то дело широм света, рекао је да је упознат с тим и отишао по новац. Враћајући се, понео је и друга два часописа које је примио тог дана. Показујући на питање „Шта нам доноси будућност?“, осмехнуо се и рекао: „Оно што сигурно знам јесте да нам будућност доноси неког Јеховиног сведока!“

Порторико.

Једна сестра је била у посети код ћерке кад су два провалника банула у кућу, од којих је један имао револвер. Тражили су новац, али када им је жена рекла да немају, један од њих је почео да претражује кућу док је други држао уперен пиштољ у њих две. Одмах су почеле да се моле Јехови. Провалник је упитао: „Шта то радите?“ Одговориле су да су оне Јеховини сведоци и да се моле свом Богу, Јехови. Док су сестре сведочиле човеку с пиштољем, други се вратио говорећи да је пронашао једну картицу за банкомат. Ускоро су сви били у колима те сестре на путу према банци. Сестре су наставиле да сведоче и да разговарају с провалницима с поштовањем. Мајка је замолила лопова с пиштољем да га склони што је, на њено изненађење, он и учинио говорећи да јој се диви што је тако смирена. Рекла је да има сина његових година и да је пред њим дивна будућност. Подстицала је провалнике да живе у складу с Јеховином вољом да би и они могли имати дивну будућност. Ипак су наставили до банке и ћерка је подигла нешто новца. Провалници су их затим одвели до једне уличице где су их ослободили. Један од њих је желео да их веже, али други који је имао пиштољ то није дозволио. Рекао је сестрама да их је неко веома снажан сачувао. Ти људи су раније пљачкали, везивали и тукли људе у том крају.

 ОКЕАНИЈА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 30

БРОЈ СТАНОВНИКА: 35 914 649

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 94 323

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 49 667

Папуа-Нова Гвинеја.

Том је раније био војник и видео је многе ратне страхоте. Када се у свом селу срео са Сведоцима, дирнуло га је библијско обећање о свету у ком неће бити рата. Проучавао је Библију и духовно напредовао, али када је одлучио да присуствује Меморијалу, његова вера је била на испиту. Томов отац је раније био свештеник у Уједињеној цркви, а Том је служио као председавајући у тој цркви која се налазила одмах до Дворане Краљевства. Док је Том улазио у Дворану Краљевства, могао је видети чланове цркве — блиске пријатеље, бивше колеге као и проповедника из те цркве — како га посматрају. Том је пожелео да се сакрије, али онда је помислио: ’Зашто бих се крио? Сада је прилика да покажем људима да ћу постати Јеховин сведок.‘ Након Ускрса отишао је код проповедника те цркве и упитао га: „Да ли си ме видео у Дворани Краљевства?“

Проповедник је одговорио: „Да, видео сам те“, након чега су обојица праснули у смех.

Том је затим рекао: „Пријатељу, веровао сам да је један стари ресторан најбоље место за обедовање, али сазнао сам да је у храни било отрова. Онда сам пронашао нови ресторан у ком се служе здрави и хранљиви оброци. Кад сам једном пробао тако добру храну, како бих могао да се вратим у стари ресторан?“

 Проповедник је разумео шта је Том желео да каже и рекао му: „Немој никоме рећи, али ја редовно читам часопис Пробудите се!“ Том се исписао из те цркве и премда је доживео много потешкоћа, постао је Јеховин предани слуга.

Соломонова острва.

Подружница Јеховиних сведока организовала је курс за учење основа аустралијског знаковног језика. У првој групи било је 58 објавитеља који су завршили тај курс 18. фебруара 2006. Од тада је десет глувих особа почело да проучава Библију и да присуствује састанцима. Један од њих је Мозиз. Један комшија га је описао као „напраситог човека склоног изливима гнева, с којим је веома тешко разговарати“. Међутим, када му је један његов рођак који је похађао поменути курс понудио да с њим проучава Библију, Мозиз је то спремно прихватио. Месец дана касније, први пут је дошао на састанак у Дворану Краљевства. Његово одело било је неуредно, коса дуга, а брада запуштена. Био је дубоко дирнут добродошлицом која му је указана, као и истинама које је „чуо“. Изненадио се када је сазнао из Библије да тиме што пази на своју одећу и целокупан изглед, особа слави Бога. Када је следеће недеље ушао у Дворану Краљевства, браћа га нису препознала. Ошишао се и обријао браду и био је уредно одевен. Такође је начинио промене и у личности. Његов комшија је рекао: „Он је сада чист и увек насмејан.“ Мозиз напредује у духовном погледу и помаже другим глувим особама да разумеју добру вест.

Тахити.

На малом коралном острву Макемо удаљеном од Тахитија више од 600 километара, живи свега 720 становника. Док је била у посети код рођака на Тахитију жена по имену Равахере упознала је истину. Након што се вратила на Макемо, почела је да проучава Библију најпре преко писама, затим путем факса, а касније телефоном.  Равахере се законски венчала и предузела још неке промене да би се повиновала Јеховиним мерилима, упркос противљењу неких чланова породице који су желели да она остане у Мормонској цркви. Када је била у посети једној скупштини на Тахитију, Равахаре је постала некрштени објавитељ. Сваке две недеље добија охрабрујућа писма од објавитеља из те скупштине.

У јуну 2006. покрајински надгледник је са својом женом посетио Равахере. Известио је да она сваког викенда проповеда од врата до врата. Сама је направила карту подручја и започела је неколико библијских студија. Испред свог киоска, изложила је наше часописе. Такође води разматрање књиге ком присуствује и њен муж.

Фиџи.

Метју је мисионар из школе Галад и служи као старешина. Он сваке седмице проучава Библију с четворо студената учитељског факултета. Представници различитих цркава на том факултету у вечерњим часовима редовно држе проповеди којима присуствују њихови верници. Сврха тог програма је да се помогне управи  факултета у настојању да се избори с лошим понашањем које је уобичајено у студентским насељима.

Једне вечери, Метју је приметио приличан број студената у студентском ресторану — око 250 њих — како мирно седе и чекају с Библијама, бележницама и оловкама у руци. Чекали су свештеника највеће цркве који је требало да одржи црквену службу. Међутим, он није дошао па су замолили Метјуа да се обрати тој групи. Уместо певања након ког би следила нека ватрена проповед какву би одржали неки проповедници, Метју је одржао сасвим другачији говор користећи Свето писмо. У том говору који је изнео без претходне припреме, подстакао је студенте да се сећају свог Створитеља док су млади. Након тога су се сви студенти окупили да би се руковали с Метјуом и да би му захвалили. Он сада једва чека да и даље развија интерес који се појавио у тој неочекиваној ситуацији.

Аустралија.

Док су проповедале од врата до врата, две сестре су наишле на једну болесну жену. Рекла им је да болује од рака у завршној фази и да пакује своје ствари тако да се нико не мора бринути око тога када она умре. Рекла је да нема породицу нити пријатеље и да је у животу била страшно усамљена. Објаснила им је да је имала неугодна искуства с другим религијама и да је мислила да ју је Бог напустио. Једна од сестара јој је касније однела букет цвећа, али пошто жена није била код куће, сестра је оставила цвеће на вратима уз кратку поруку. Исто поподне, жена је телефонирала да би захвалила за тај љубазан гест. Рекла је да нико није био тако љубазан према њој нити је раније добила цвеће и извинила се што није била код куће. Када су је сестре поново посетиле, жена их је чекала. Показале су јој књигу Шта Библија научава и договориле се да почну да проучавају Библију.

[Слика на 43. страни]

Михо

[Слика на 47. страни]

Возили смо се у цистерни за млеко

[Слика на 47. страни]

Кетеван

[Слика на 48. страни]

Неки бивши чланови цркве

[Слика на 55. страни]

Олга

[Слика на 55. страни]

Мари

[Слика на 57. страни]

Хјуберт, Хорхе и Џан

[Слика на 58. страни]

Пауло са својом породицом

[Слике на 63. страни]

Равахере у свом киоску на Макему

[Слика на 63. страни]

Метју