Најважнији догађаји из прошле године

„ХВАЛИЋУ Јехову целог свог живота. Песмом ћу хвалити Бога свога докле год ме буде“ (Пс. 146:2). Колико би псалмиста само био срећан када би био жив и видео да је Јехова данас хваљен као никада раније! Књига Шта Библија заиста научава? доприноси тој хвали и допире до срца многих који траже истину о Богу (Дела 17:27).

С циљем да повећају хвалу која се даје Јехови, многе подружнице су организовале курсеве за учење језика тако да објавитељи и пионири могу с добром вешћу доћи до још више људи. Можда ћеш и ти бити подстакнут да размислиш о томе да прошириш своју службу тако што би научио неки језик.

 Још један пример хвале дате Јехови била је тронедељна међународна акција током које су дељене посебне позивнице за Обласни конгрес „Близу је избављење!“ који је одржан у око 155 земаља. У тој акцији, првој такве врсте, учествовали су милиони објавитеља Краљевства из више од 99 000 скупштина. „Акција је навела неке нове да почну да проповедају, а неки од оних који су постали неактивни били су подстакнути да поново крену у службу“, написао је један конгресни одбор. Један брат који је био неактиван 35 година примио је позивницу на вратима и од тада не пропушта ниједан састанак! Следе само нека искуства која смо добили из многих подружница.

Француска.

Док су били у посети рођаку, једна католикиња и њен муж су у његовом дому угледали позивницу и заинтересовали су се за питања из ње. Са своје троје деце отишли су на конгрес. Када су стигли, редар их је срдачно поздравио, дао им Библије и нашао им места крај породице Сведока која је живела само три километра од њих! Те две породице су провеле тај дан заједно и договориле се за библијски студиј. Недељу дана после конгреса, заинтересована породица је дошла на скупштински састанак током посете покрајинског надгледника.

Индија.

Позната певачица по имену Сунита отпутовала је ради наступа у Канаду. Сведоци који су је тамо срели позвали су је на састанак на панџапском језику. Прихватила је позив и посебно јој се допало што је на састанку истицана Библија. Када је добила позивницу за конгрес, сместа је отказала свој наступ за тај викенд како би могла да буде на сва три дана конгреса. Није зажалила због те одлуке. „Ово је истина“, рекла је на крају програма првог дана. По повратку у Индију, отишла  је у оближњу Дворану Краљевства с мајком, сином, братанцем и пријатељицом. Када су њени бивши пастори дошли да разговарају с њом, саопштила им је да је чврсто одлучила да постане Јеховин сведок. У ствари, рекла им је да и они треба да дођу у Дворану Краљевства!

Србија.

Једна Кинескиња коју ћемо звати Меи Ли живи у Београду. Током 2006. године почела је да чита Кулу стражару на матерњем језику. Када је добила позивницу за конгрес на кинеском језику у Лајпцигу, у Немачкој, решила је да оде тамо иако је тај град удаљен око 1 000 километара од Београда. Добила је визу на три дана, отпутовала авионом у Минхен, а затим возом стигла у Лајпциг. Цена тог путовања је износила њене две месечне плате. Дубоко ју је дирнуло оно што је сазнала из конгресног програма и разговора с конгресним делегатима. Када се вратила у Београд, она и њена мајка су почеле да проучавају Библију и посећују разматрање књиге на кинеском језику.

Сједињене Државе.

„Сва три дана је било и оних који су добили позивницу за конгрес“, известио је један конгресни одбор. „Једна од њих је била жена која је добила позивницу дан након што се молила Богу да јој пружи вођство у животу. У суботу и недељу је возила два сата до конгреса и почела је да проучава Библију.“ У истом извештају стоји: „Један човек је дословно трчао за братом који је његовом сину оставио позивницу за конгрес. Брат није био сигуран шта га чека, али се обрадовао када га је тај човек љубазно замолио да се врати у његов дом како би разговарали. Држећи Библију, човек је поставио пуно питања и почео је да проучава.“

Један брат је понудио позивницу човеку на градилишту. „Могу ли и другима да испричам за ово?“, питао је тај човек.

 „Наравно!“, одговорио је брат, не знајући да тај човек суботом ујутро води једну радио-емисију. Баш као што је и рекао, испричао је другима за позивницу тако што ју је прочитао током своје емисије! Као одговор на то, многи људи су постављали питања везана за позивницу.

Дванаестогодишња Морган служи као помоћни пионир. Недељу дана пре почетка посебне акције, упознала је човека који је поставио пуно питања о Библији и позвала га је на јавно предавање у Дворану Краљевства. Дошао је иако је морао да оде одмах након предавања како би присуствовао сахрани једног рођака. Када је почела посебна акција, Морган је том заинтересованом човеку уручила позивницу. „Сигурно ћу доћи у суботу и недељу, али у петак морам да радим“, рекао је. Затим је питао шта раде Сведоци у таквој ситуацији. „Обично  траже слободан дан, али понекад морају да дају отказ“, рекла је Морган.

Када га је Морган поново посетила, човек је рекао да је тражио слободан петак од шефа и да му је казао како ће у супротном напустити посао. Његов шеф је рекао да је он сувише вредан радник да би га изгубио и да поред петка може имати и слободан четвртак како би се припремио.

Тај човек је сва три дана био на конгресу, али не сам. С њим је било осам чланова његове најуже породице и 12 пријатеља са својим породицама — укупно 35 особа! Када је раније споменуо Морган да ће с њим бити отприлике 30 људи, она је одговорила: „Не могу да заузмем толико места.“

„Разумем“, рекао је. „Ако треба, седећемо где год је то могуће.“ Наравно, сви су нашли удобна места.

„КЊИГА... ПОУЧАВА ПОПУТ ИСУСА“

Извештаји показују да књига за проучавање Библије Шта Библија заиста научава? представља одлично средство за дело проповедања. „Она отвара очи и храни срце и ум“, рекла је једна жена која проучава Библију. Један обласни надгледник извештава: „Та књига вам заокупља пажњу, јер поучава као што је Исус поучавао. Сажета је, директна и јасна, а ипак има топлину.“ Осмотри следећа искуства.

Аустралија.

Док је вршио поправке у кући једне болесне жене, брат јој је говорио о нади у Краљевство. Неколико дана касније, када ју је поново посетио с једном пионирком, жена је поставила питање о последњим данима. Брат и сестра су отворили књигу Шта Библија научава и с њом осмотрили материјал из деветог поглавља чији је наслов „Да ли живимо у ’последњим данима‘?“. Жена је била одушевљена оним што се налази у Библији. „Моја црква ме је држала у мраку“, рекла је.

 Тај брат је написао: „Када смо поново дошли, проучавали смо прво поглавље ’Шта је истина о Богу?‘ и с њим повезану тему у додатку у ком је објашњено зашто је у неким Библијама изостављено Божје име. Када је у предговору своје Библије прочитала да су преводиоци заменили ’Јехова‘ с ’Господ‘, жена се наљутила пошто јој је било речено да је то добар превод. Изразила је жељу да долази на састанке.“

Белгија.

Сестра по имену Ингрид упознала је Африканку која је имала предрасуде према Јеховиним сведоцима. Када јој је Ингрид љубазно показала књигу Шта Библија научава, жена је постала пријатнија јер је горљиво желела да разуме Божју Реч. Чак је почела и да проучава, мада је инсистирала на томе да се читају сви библијски стихови. Она сада долази на састанке, често коментарише и жели да постане објавитељ.

Бразил.

Пауло је још као дечак проучавао Библију са Сведоцима. Нажалост, родитељи су му се развели када је имао 16 година. У жељи да помогне својој мајци, Пауло се придружио једној самба групи, али се убрзо упустио у неморал и пијанство. Па ипак, неке библијске истине су остале у његовом срцу. На пример, био је узнемирен када је требало да свира у једном вуду центру пошто је разумео да је вуду повезан с демонизмом. Такође је почео да увиђа колико му је живот био испразан. Паулов интерес је био обновљен када му је један млади брат 2005. показао књигу Шта Библија научава, и почео је да проучава. Убрзо је напустио самба групу и сада посећује састанке.

Велика Британија.

Док је проповедала од врата до врата, Мерилин је наишла на Мелани, младу мајку која  је показала занимање за Библију. Мерилин јој је оставила трактат и обећала да ће је посетити. После неколико покушаја, Мерилин је пронашла Мелани код куће. „Решила сам да одмах користим књигу Шта Библија научава“, каже Мерилин, „и то је довело до библијског студија који добро напредује. Непосредно пре Божића, изненадило ме је када ми је Мелани рекла да је то последњи пут да ће имати божићну јелку. Читала је књигу унапред и сазнала библијско гледиште о Божићу.“

Колумбија.

Консуело је од своје шефице добила слободне дане како би била на обласном конгресу. Када се вратила на посао, шефица ју је питала како је било на конгресу и уследио је занимљив разговор. Када јој је Консуело показала књигу Шта Библија научава, она је питала да ли може да је позајми. Вратила ју је након два дана и рекла да је занимљива. „Она није само за читање већ и за проучавање“, рекла је Консуело и затим јој показала како се проучава. „Мислиш да бих могла да проучавам ову књигу?“, питала је шефица. Сувишно је рећи да је успостављен библијски студиј. Она је убрзо почела да сведочи породици и пријатељима. Такође је почела  да посећује састанке, а с њом понекад дођу њен син и бака.

Гвајана.

Џозеф је општи пионир. Помоћу књиге Шта Библија научава почео је да проучава с човеком који је неколико година раније упознао Сведоке у главном граду, Џорџтауну. Када је Џозеф дошао на први студиј, чекао га је тај човек са своја два сина и њиховим женама. И они су узели по једну књигу. Следеће седмице, отац је рекао да је учитељ из тог места позајмио од њега књигу Шта Библија научава и да је чита. „У њој се налази истина“, рекао је учитељ. И он је почео да присуствује студију. У међувремену, један комшија је чуо за студиј и питао је да ли може да присуствује. Тада их је Џозеф све позвао да дођу на Меморијал. Иако човек који је први почео да проучава с Џозефом није могао да иде због болести, на Меморијал је ишла његова породица, као и учитељ са својом породицом. Сви и даље добро напредују.

Пољска.

Док је проповедао на улици, Луцјан је срео 50-годишњег Јана, школског друга кога годинама није видео. Током разговора у ком су се дотакли и неких мисли из књиге  Шта Библија научава, Јан је рекао да му је жена преминула и да је пропушио и почео да пије. „Када сам га после неколико дана посетио с једним пријатељем“, каже Луцјан, „он нас је очекивао. На његов захтев, одмах смо почели да проучавамо књигу Шта Библија научава.“ Истина му допире до срца и он настоји да победи своје зависности, као и да више не користи вулгаран језик.

Шпанија.

Зашто би хематолог препоручио пацијенткињи која болује од депресије да проучава Библију? Тог лекара су посетила два члана Одбора за односе с болницама и уручила му књигу Шта Библија научава. И он и једна пацијенткиња су патили од депресије као последице тешке болести. Одушевљен књигом Шта Библија научава, показао ју је пацијенткињи, уверавајући је да ће ако буду проучавали са Сведоцима обоје моћи да с поуздањем гледају на будућност. За неколико дана, та жена је наишла на једну пионирку која је сведочила на улици и потом почела да проучава с њом. И хематолог је почео да проучава и већ долази на састанке.

Замбија.

Голијат је био поглавица једног села и имао је две жене и десеторо деце. Он није џин, али је заједно с породицом начинио џиновске кораке у духовном погледу. Убрзо након што је прочитао књигу Шта Библија научава, Голијат је почео да се мења. У јануару 2006, почео је с породицом да долази на састанке, а у фебруару је замолио своју другу жену да оде и озаконио је брак са својом првом женом (Мат. 19:4-6; 1. Тим. 3:2). У марту је напустио положај сеоског поглавице, а у априлу су он и његова супруга Естер постали некрштени објавитељи. Њихова одлука да служе Јехови очигледно је разљутила демоне, који су почели да узнемиравају Естер. Међутим, она им се супротставила као што се саветује у Јакову 4:7. Какав је био исход? „Уз свог супруга сада сам слободна“, рекла је.

 ТРУД ДА БИ СЕ СВЕДОЧИЛО НА ДРУГОМ ЈЕЗИКУ

У многим државама има све више имиграната који говоре страни језик и многи од њих долазе из земаља у којима дело проповедања није дозвољено. Тако се „пружила добра прилика за успешну службу“ и многа браћа и сестре су је искористила научивши неки страни језик (1. Кор. 16:9). Поред тога, у неким земљама постоји прилично велики број староседелаца чији језик није распрострањен. Објавитељи Краљевства уче и те језике и жању богате благослове.

Да би се дело проповедања унапредило у таквим подручјима, неке подружнице су организовале курсеве за учење језика. Часови су осмишљени тако да убрзају учење и често се концентришу на свакодневне ситуације до којих долази у служби. „Овај курс вам помаже да уђете у суштину језика“, каже Елиза која учи албански.

Белгија.

Подружница је известила да је више од 300 објавитеља од којих је најмлађи имао 9, а најстарији 71 годину, похађало 17 курсева за 10 језика. „Учим турски и због тога више волим људе“, каже Инора. Анелис учи кинески и интервјуисао ју је један новинар с државне телевизије. Он је желео да направи репортажу о некоме ко ради нешто ново у животу. Наравно, Анелис је објаснила зашто учи кинески. После годину дана када се новинар вратио, она му је објаснила какав је успех постигла у служби проповедања. Новинар је очигледно био одушевљен јер је емисија емитована на државној телевизији у ударном термину. У њој је приказан интервју са Анелис и снимак како на кинеском језику сведочи на једном аутобуском стајалишту.

Холандија.

„Осим што све више објавитеља проповеда на страним језицима, курсеви језика су помогли браћи да предводе у скупштинама“, известила  је подружница. У Холандији постоји велика потреба на релативно новом румунском подручју. Подружница је повремено организовала састанке, али само је један брат могао да их води, а и његово здравље је било слабо. Захваљујући курсу језика, сада друга искусна браћа могу да предводе. Један брат води седмично разматрање књиге, други води Разматрање Куле стражаре, а трећи већ служи као преводилац када се говори износе на холандском језику.

Шпанија.

Од 2003, подружница је организовала 48 курсева на десет језика, што је довело до тога да број библијских студија скочи на скоро 50 000 хиљада. Хуан и Мари Паз су супружници који служе као специјални пионири. Једна румунска породица их је позвала у госте. Убрзо се окупило 16 људи да их саслуша. Међу њима се налазио и 19-годишњи Марио који је био најпажљивији. Иако он није знао шпански нити су пионири знали румунски, прихватио је брошуру Захтеви на свом језику. Следеће седмице, Марио је замолио за библијски студиј и дошао је на једнодневни покрајински састанак без обзира што је веома мало тога разумео. За неколико седмица, долазио је на све састанке и почео је да даје једноставне коментаре на шпанском. Поправио је свој изглед и почео је да говори о својој новопронађеној нади другима. Он сада води библијски студиј с једним брачним паром из Румуније који добро напредује.

У међувремену, Хуан и Мари су почели да уче румунски и убрзо су на том језику водили 30 библијских студија! Хуан такође води разматрање књиге на румунском. Након тог састанка, десет објавитеља похађа курс румунског језика који води нико други до Марио, младић који је први проучавао Библију.

Сједињене Државе.

Више од 50 милиона људи не говори енглески језик код куће. Међу Јеховиним сведоцима,  око 254 000 објавитеља служи у 3 052 скупштине и 53 групе на шпанском језику. Још 26 000 објавитеља служи у 690 скупштина и група на другим језицима. Да би се олакшало проповедање на овом огромном разноликом подручју, подружница је организовала преко 450 курсева на 29 језика. „У нашој покрајини су у последње две године основане четири скупштине“, известио је један покрајински надгледник. „Три су директан резултат курсева на француском језику.“

„Испунио нам се сан“, рекао је један брат који је научио шпански. „Годинама смо моја жена и ја желели да будемо мисионари, али одгајали смо двоје деце. Сада су она одрасла, а ја сам у пензији. Тако смо пре три месеца моја жена и ја прешли у шпанску скупштину и већ смо добили задатке у Теократској школи проповедања. Имамо и пуно накнадних посета и надамо се да ћемо започети пет библијских студија. У 67. и 64. години, научили смо да никада није касно за учење страног језика.“

Ако на твом подручју нема пуно нових који се крштавају и ако ти твоје околности то дозвољавају, зашто не би уз молитву размислио о томе да научиш други језик како би прешао да проповедаш на подручју на којем се говори неки страни или староседелачки језик? То може бити веома продуктивно и може освежити твоју службу.

Немачка.

У овој земљи се курсеви језика одржавају већ више од тридесет година и преко 1 000 објавитеља је научило укупно девет језика, од албанског до вијетнамског. „Ово је много боље од наставе коју сам имала на факултету“, рекла је једна сестра. Захваљујући томе што на курсу  уче и то како људи из других земаља размишљају, објавитељи су у бољој ситуацији да им допру до срца када дају сведочанство.

Паула има 82 године и почела је да учи вијетнамски, а да би била на састанцима путује око 150 километара. „Немам дара за језике“, каже она, „али сам веома захвална Јехови што ми пружа толико много радости.“ Она је проучавала с једном вијетнамском породицом. Прво се муж заинтересовао за истину, а затим се и жена придружила. Сада су обоје крштени.

После крштења, они и њихова ћерка остварили су жељу да служе Јехови у својој домовини. Саградили су кућу која има довољно простора за скупштинске састанке и муж служи као старешина и помоћни пионир. Његова супруга је општи пионир. Паулиној радости није било краја када је од те породице добила писмо у којем је стајало да је отац крстио своју ћерку. Она је написала у свом писму Паули: „Драга бако, недостајеш ми. Често мислим на тебе. Увек ћеш бити моја бака Паула. Волим те.“ Како дивно искуство за нашу драгу сестру која је у позним годинама почела да учи тежак језик!

Канада.

Од 2002, укупно 554 објавитеља је похађало 31 курс за учење језика у десет градова. Пол који је старешина и болује од параплегије, учио је мандарински. Линда је медицинска сестра која пола дана брине о њему. Она је Кинескиња. Пошто су у њеној цркви оклеветали Сведоке, Линда није желела да чује поруку о Краљевству. Једног дана, Пол ју је замолио да га одведе у Дворану Краљевства како би чуо јавно предавање на мандаринском. Она је пристала, али се држала по страни и није показала занимање. Убрзо после тога, одвела је Пола на разматрање књиге. Овог пута је Линда, која је самохрани родитељ, пажљиво слушала зато што је материјал говорио о породичном животу. После тога, једна  пионирка је понудила Линди да проучава Библију, што је она и прихватила. Веома брзо је напредовала и сада је наша сестра.

У Канади постоје многе староседелачке скупине које имају свој језик. Пре неколико година, пионирка по имену Карма је сведочила човеку који је из племена Црна нога. „Када сам покушала да му сведочим на енглеском, није хтео да ме слуша“, рекла је Карма која живи с родитељима у резервату племена Црна нога. „Рекао је да сам припадник религије белаца и да је Библија њихова књига.“ Помислила сам: ’Када бих боље познавала језик и културу тог племена, можда би ме слушао.‘“ Карма је решила да научи тај језик и касније је помагала групи од 23 објавитеља који су једном седмично похађали курс за учење језика племена Црна нога.

Једна полазница курса је сведочила једном брачном пару из тог племена који је посетио сина у болници. Одушевљен тиме што је сестра показала занимање за њихов језик, тај пар јој је оставио своју адресу. Карма је после тога сазнала да је супруг управо онај човек с којим је разговарала пре годину дана! Стога је заједно с том сестром отишла на накнадну посету. „Не само што су слушали већ су се  и сложили с оним што стоји у Библији“, каже Карма. „Сестра им је понудила Библију и публикацију за проучавање. Са сузама у очима, жена је привила на груди обе публикације, а муж је климао главом у знак одобравања. Она сада проучава, а и муж присуствује студију.“

Указујући на успех овог курса за учење језика, подружница извештава да су 34 припадника племена Црна нога били 2006. на Меморијалу који је одржан на њиховом језику!

Италија.

Око 7 200 објавитеља је похађало курсеве за 18 језика. Један полазник је упознао Самсона у чијој је домовини забрањено проповедање добре вести. Са 24 године, Самсон је кренуо на путовање које је назвао ’пут наде‘. Прво је прешао пустињу, а затим је допловио у Италију. Ту је упознао брата који је научио његов језик. Самсон га је пажљиво слушао и чак је дошао на састанак. Након што се десет месеци нису видели, поново су се срели и брат је почео да проучава са Самсоном. Проучавали су у ресторанима брзе хране, на станицама подземне железнице и паркинзима. Након што је био на Меморијалу, Самсон је почео да доводи живот у  склад с Библијом и чак је прекинуо везу са женом с којом је живео око годину дана. Сада је наш брат.

Никарагва.

Током 2006, браћа су први пут успела да дају добро сведочанство староседелачкој групи Мајангнан народа. Већина тих староседелаца су чланови цркве Моравска браћа, једне протестанске групе, и у сваком месту је пастор обично незванични градоначелник. Један од тих пастора је, насупрот традицији, допустио да Хамилтон и Абнер, специјални пионири, остану у граду. Он им је чак нашао смештај и дао комплетну Библију на староседелачком језику. Браћа су научила језик и ускоро су проучавали с много особа. У ствари, ти пионири су служили као преводиоци када је 13 људи дошло на састанак током прве посете покрајинског надгледника, а на Меморијалу је било њих 90. Касније су браћа превела две песме на њихов језик и сви су их певали с великим одушевљењем.

С обзиром на то да је показано занимање било изузетно, подружница се сложила да пионири остану тамо до даљњег. Међутим, да ли ће градска управа то одобрити? На њиховом састанку неки су оптужили Јеховине сведоке да су антихристи. Међутим, један човек је проучавао са Сведоцима и био је члан градског већа. „Од када су ова два младића у нашем граду“, рекао је, „нисам видео да им ико кува или пере веш. Они се сами старају о свему. Чак су научили и наш језик! Штавише, поучили су нас из Библије нечему што никада нисмо знали. Ако ови  људи нису од Бога, до сада би сигурно одустали.“ Браћи је дозвољено да остану.

ПРЕВОЂЕЊЕ ЗА ГЛУВЕ

Сједињене Државе.

Прошле године је на америчком знаковном језику у виду DVD комплета објављено Јеванђеље по Матеју. Објавитељи који не чују први пут могу да ’читају‘ цела поглавља Превода Нови свет на свом језику. „Ово је најлепше лично писмо које сам икада добио од Јехове“, рекао је један старешина који је глув. Други је приметио: „Сада видим како је сваки стих у складу са својим контекстом.“ Сестра која је поставила себи циљ да прочита једно поглавље дневно, пише: „Пре него што сам то приметила, каснила сам на један састанак зато што сам прочитала четири или пет поглавља и изгубила представу о времену!“

Бразил.

Служба проповедања на знаковном језику невероватно напредује. Тренутно постоје 232 скупштине на знаковном језику и оне сачињавају десет покрајина и једну  област. Преко 1 000 старешина и слугу помоћника, као и 146 специјалних пионира, од којих је 8 глуво, проповедају и служе у скупштинама на знаковном језику. Више од 100 старешина и слугу помоћника заслугу за свој духовни напредак приписује дивним издањима за глуве које објављује Јеховина организација. У та помоћна средства за проучавање спадају Спознање које води до вечног живота, Шта Библија заиста научава?, Бдите!, Шта Бог захтева од нас? и Кула стражара. Почевши од 2006, Теократска школа проповедања је прилагођена знаковном језику и у њој се користе издања која постоје на њему.

„Била сам у разним црквама“, написала је једна 30-годишња учитељица, „и сада знам да само Јеховини сведоци стварно могу да поучавају глуве о Библији.“ Рекла је да је оно што је научавала њена црква било нелогично и неделотворно. Упркос притиску њених пријатеља, одлучна је да и даље долази на састанке Јеховиних сведока. Нека Јехова и даље привлачи такве искрене особе свом Сину! (Јов. 6:44; Откр. 14:6).

НАПРЕДАК НА ПРАВНОМ ПОЉУ

Еритреја.

Пошто наша браћа нису гласала на државним изборима, одузета су им грађанска права једним председничким указом из 1994. Та одлука је нашој браћи причињавала огромне економске тешкоће и стотине њих су напустили земљу тражећи азил. Други су остали и неки од њих имају децу школског узраста. Сви ђаци у деветом разреду — дечаци и девојчице — евидентирају се ради војне обуке. Зато су многи млади одлучили да не наставе школовање после осмог разреда.

Испоставило се да је ризично ићи на састанке и проповедати, пошто су хапшене читаве скупштине! Па ипак, наша храбра браћа и сестре и даље се ’покоравају  Богу, а не људима‘ (Дела 5:29). Тренутно се у затворима налази 31 објавитељ. Међу њима је и 73-годишњи брат који је холандски држављанин. Други су затворени због тога што су одбили да иду у војску. Три брата — Паулос Ијасу, Исак Могос и Нагада Теклемаријам — у затвору су од 1994.

Француска.

Европском суду за људска права је 25. фебруара 2005. прослеђена једна молба с обзиром на неправедно наметнут порез Удружењу Јеховиних сведока. Преко 874 000 људи из целе земље потписало је петицију против те неправедне одлуке и тај документ је предат суду. Упркос томе, пореске власти су у јануару 2006. наложиле браћи да плате сав порез.

Јеховини сведоци су се хитно обратили Европском суду за људска права и обавестили га о томе. Тај суд је одмах почео прелиминарно разматрање жалбе. Суд је 4. маја 2006. затражио од француске владе да му достави свој случај у писаној форми. Циљ је да се утврди да ли је угрожена верска слобода Јеховиних сведока и да ли је укључен неки вид дискриминације.

Немачка.

Савезни управни суд у Лајпцигу је 10. фебруара 2006. пресудио да покрајина Берлин мора признати Верску заједницу Јеховиних сведока у Немачкој као јавну установу. Тиме је окончана правна битка дуга 15 година. Сада је наша верска заједница ослобођена пореза и има друге повластице које важе и за главне религије. Покрајина Берлин је 13. јуна 2006. потврдила званично признање и тим поводом су 5. јула два члана Одбора подружнице примила одговарајућ сертификат.

Грчка.

Годинама су дозволе за изградњу и коришћење Дворана Краљевства биле одгађане или одбијане, јер је закон тражио да те захтеве најпре одобри епископ Грчке православне цркве. Парламент је 30. маја 2006. одлучио да се о потребним дозволама за религије које  нису православне стара само Министарство просвете и вера.

Управа покривеног стадиона у Лутраки у Коринту је 15. јула 2005. опозвала одлуку да се тај објекат изнајми браћи за обласни конгрес. Управа је довела у питање да ли су Јеховини сведоци „призната религија“. Интервенисао је омбудсман, службеник који је задужен за контролу јавних служби, и у фебруару 2006. управа стадиона је обећала да ће осмотрити нове молбе јер је сазнала да су Јеховини сведоци призната религија.

Непал.

У октобру 2005. Јеховини сведоци су успели да се региструју као верска заједница. У статуту наше организације наведено је да је један од циљева „подстицање духовног образовања“. Та регистрација би требало да допринесе напретку добре вести у овој претежно хиндуистичкој земљи.

Румунија.

Иако су Јеховини сведоци признати као религија још 1990, били су изостављени из списка званично признатих религија који је држава објавила 1997. Због тога браћи није било дозвољено да граде Дворане Краљевства и нису били ослобођени војне службе — што су права која су обезбеђена признатим религијама. Врховни суд Румуније је наредио влади да призна Јеховине сведоке за религију, али је она увек изнова одбијала да то учини. У марту 2006, влада је уз помоћ Европског суда за људска права склопила један повољан споразум с Јеховиним сведоцима, чиме је окончана деветогодишња правна борба. Влада је признала да наша организација треба да има „сва права и обавезе прописане законом“ које имају признате религије.

Турска.

Након што је подружница поднела молбу да будемо регистровани као религија, влада је изјавила да је то немогуће, иако је законодавство прилагођено  стандардима Европске уније. Случај је тренутно у надлежности државних судова, али би с временом могао бити предат Европском суду за људска права.

Војна служба представља још један проблем. Браћа три до четири пута годишње добијају позив за војску, све док не пређу старосну границу. Сваки пут су кажњена. Неки су више пута новчано кажњени, а други су затворени. Јунуз Ерчеп се 2004. обратио Европском суду за људска права. Иако је више пута платио казну, брат Ерчеп је у октобру 2005. затворен на годину дана, али је пуштен после 5 месеци. Истог дана када је пуштен, позван је пред суд и новчано кажњен због претходног одбијања војне службе.

Узбекистан.

У последње четири године забележено је више од 1 100 случајева хапшења, затварања, новчаног кажњавања и батинања наше браће. Више од 800 тих инцидената одиграло се за време Меморијала у 2005. и 2006. години. На многим местима су полицајци с пендрецима дошли аутобусима и ухапсили све присутне. Многи су били новчано кажњени, а неки окрутно претучени.

Па ипак, браћа дају добро сведочанство. Осмотри случај једног брата и сестре који су кривично гоњени због посећивања скупштинских састанака и сведочења. Њихов адвокат је затражио да се на суду размотри литература која им је одузета приликом хапшења. Наглас су се читале књига Спознање и брошура Захтеви, а и судија је такође читао неке делове. Пошто је судију посебно занимало пето поглавље књиге Спознање, „Чије обожавање Бог прихвата?“, наредио је да се с читањем настави током паузе за ручак.

Када је цитиран Матеј 28:19, 20, судија је узвикнуо: „Значи зато ви проповедате!“ Када је питао зашто је Хитлеров нацистички режим прогонио Јеховине сведоке,  уручене су му три видео-касете: Љубичасти троуглови, Јеховини сведоци стоје чврсто против нацистичког напада и Библија — тачна историја, поуздано пророчанство. Иако су наш брат и сестра новчано кажњени, имали су прилику да сведоче судским службеницима и полицајцима на начине на које то никада нису очекивали (Лука 21:12, 13).

Судан.

У јуну 2006, Јеховини сведоци су у осам држава регистровани као религија. Браћа у тим подручјима граде Дворане Краљевства и одржавају велике скупове који су отворени за јавност. Наша литература се слободно увози и браћа имају представништво у Картуму.

Русија.

Једна од 200 скупштина у Москви је 12. априла 2006. одржавала Меморијал у изнајмљеном простору када се појавило преко 50 наоружаних полицајаца. Командир полицијске станице Љублино прекинуо је састанак, тврдећи да се забрана Јеховиних сведока у Москви односи и на таква окупљања. Полиција је присутнима проверавала исправе, одузела литературу и одвела  14 браће у полицијску станицу Љублино, где су задржани преко четири сата. Када је један брат дошао у полицијску станицу да пружи правну помоћ, бацили су га на под и претили му ножем. Речено му је да не подноси жалбу. Па ипак, 17. априла су четворица од 14 браће поднели тужбу против полицијске станице Љублино.

Судско саслушање којим је председавала З. В. Зубкова почело је 16. маја у Окружном суду Љублино, у Москви. На саслушању није било ниједног полицајца који је учествовао у рацији. Дошао је само њихов адвокат. Без икаквог образложења, судија Зубкова је одбацила 50 приговора које су уложили адвокати наше браће и одбила је већину њихових предлога. С друге стране, прихватила је предлог заступника полиције да уважи пресуду Општинског суда Головински којом су Јеховини сведоци забрањени у Москви, као и мишљење психолога Л. В. Куликова који је на том ранијем суђењу сведочио против Јеховиних сведока.

Она је 15. јуна 2006. пресудила да је привођење тужитеља било незаконито, али није осудила прекидање Меморијала. У пресуди се такође наводи да изнајмљени простор не испуњава услове за верску службу. Јеховини сведоци су 30. јуна 2006. уложили жалбу Московском градском суду у којој су између осталог навели многе неправилности које су биле почињене током саслушања у Окружном суду Љублино. На остале 22 локације Меморијал је обележен без проблема.

У уводном одломку овог текста наведена је псалмистина жеља: „Песмом ћу хвалити Бога свога докле год ме буде“ (Пс. 146:2). Милиони данашњих Јеховиних слугу дају обилан доказ да и они имају исту горљиву жељу. Заиста, докле год постоји овај поредак, немојмо дозволити да нас затворске зидине, званичне забране или језичке препреке зауставе у томе да песмом хвалимо нашег небеског Оца!

[Оквир/Слика на 9. страни]

Више од позивнице

На позивницама је био одштампан купон помоћу којег су људи могли затражити библијски студиј, књигу Шта Библија научава или и једно и друго. Убрзо су у подружнице широм света почели да стижу попуњени купони. На пример, подружница из Сједињених Држава извештава да су током акције примили безмало 2 000 купона, укључујући и 300 захтева за библијски студиј. Јасно је да ће марљивост коју су наша браћа и сестре показали у дељењу позивница и даље доносити добре резултате.

[Оквир/Слике на странама 12, 13]

Потражња за књигом Шта Библија научава!

До краја јула 2006, књига Шта Библија научава одштампана је у преко 47 милиона примерака на 155 језика, не рачунајући 10 издања на Брајевом писму. Само у једном месецу, скупштине у Сједињеним Државама у просеку су наручивале 42 000 књига дневно. Трећина тих књига биле су хитне наруџбе. Међународна бетелска породица сматра предношћу што напорно ради како би обезбедила такву литературу за браћу и сестре.

 [Оквир/Слике на странама 28, 29]

 Посвећење подружница

Албанија.

Године 1992, укинута је 50-годишња забрана активности Јеховиних сведока. Међу 325 браће и сестара који су присуствовали посвећењу нове подружнице у предграђу Тиране, била су и четири старија Сведока који су деценијама служили Богу током забране. Такође су присуствовали и делегати из 32 земље. Када су 1992. дошли мисионари, у земљи је било само девет крштених објавитеља. Сада их има 3 617. Учешће у програму за посвећење који је одржан 3. јуна 2006. имали су чланови Водећег тела Теодор Џерес и Герит Лош. Сутрадан су се на отвореном стадиону обратили присутнима којих је било 5 153 и који су, упркос јакој киши, пажљиво слушали.

Хрватска.

Прошле године је ова земља доживела двоструки благослов: на обласном конгресу је објављено комплетно Свето писмо — превод Нови свет на хрватском, а била је и посвећена недавно проширена подружница у Загребу. У петак, 11. августа, 142 присутних слушало је говор за посвећење који је изнео брат Џерес. Првобитно посвећење је одржано седам година раније, 1999.

Словенија.

У суботу 12. августа, брат Џерес је одржао говор за посвећење нове подружнице у Камнику, граду који се налази око 20 километара северно од главног града, Љубљане, и око 130 километара западно од Загреба. Чланови бетелске породице су до тада живели у неколико станова у главном граду. Због тога су били пресрећни што напокон станују заједно као породица! Било је 144 присутних из 20 земаља.

[Слике]

Бетел у Албанији

На посебном састанку било је 5 153 присутних

Нови објекти подружнице у Хрватској

Бетел у Словенији

[Слика на 6. страни]

Сведочење глувој особи, Бразил

[Слика на 17. страни]

Први курс хинди језика, Немачка

[Слика на 19. страни]

Линда и Пол

[Слика на 19. страни]

Карма сведочи на језику племена Црна нога

[Слика на 20. страни]

Курс шпанског језика, Рим, Италија

[Слика на 20. страни]

Сведочење Самсону

[Слика на 21. страни]

Хамилтон и Абнер поучавају Библији на мајангнан језику

[Слика на 27. страни]

Дворана Краљевства у јужном Судану