Најважнији догађаји из прошле године

ДОГАЂАЈИ који су обележили прошлу годину пружају даљње сведочанство да живимо дубоко у „последњим данима“, које Божја Реч назива ’нарочито тешким временима‘ (2. Тим. 3:1). Па ипак, како ти последњи дани постају све тежи, благослови које Јехова излива на своје верне слуге бивају све очигледнији. Било да се Јеховини сведоци суочавају с природним катастрофама, криминалом и насиљем, болешћу, депресијом, поодмаклим годинама, противљењем или равнодушношћу, они настављају да ’истрајно трче трку која је пред њима‘ јер им Јехова даје снагу за то (Јевр. 12:1).

„БЛИЗУ ЈЕ КРАЈ КРИВОЈ РЕЛИГИЈИ!“

Током октобра и новембра 2006, Јеховини сведоци су појачали своју проповедничку активност широм света  делећи Вест Краљевства бр. 37, под насловом „Близу је крај кривој религији!“ Како су људи реаговали на ову упечатљиву поруку?

„Тај трактат је пун погодак!“, рекао је један човек из Шведске, који је огорчен због лицемерства криве религије. Попут њега, многи су почели да проучавају Библију након што су добили Вест Краљевства.

Непал

У Катмандуу је Дил уручила Вест Краљевства човеку који је редовно ишао у цркву али је имао проблем с алкохолом, због чега га је супруга напустила два месеца раније. Када је Дил са својим супругом Будом поново посетила овог човека како би поразговарали о Вести Краљевства коју му је оставила, тај човек је рекао да му се не свиђа понашање неких чланова цркве и да је оно што је слушао од Јеховиних сведока много другачије од оног што је чуо у цркви. Брат му је показао стихове из Откривења 18:2-4 и истакао важност тога да се изађе из ’Вавилона Великог‘. Приликом трећег сусрета почели су да проучавају Библију користећи 13. лекцију из брошуре Захтеви. На петој посети су упознали његову супругу, која се у међувремену вратила кући. Она је знала за Јеховине сведоке и допадала јој се њихова порука. На седмој посети је овај брачни пар почео да заједно проучава Библију помоћу брошуре. Супруга је изјавила: „Мој супруг сада не пије.“

Бразил

Када је добио Вест Краљевства, један такси-мотоциклиста је желео да тој поруци да̂ већи публицитет тако да је залепио трактат на своју јакну, на леђа, и носио га неколико дана. Тако су његови путници једноставно морали да виде насловну страну трактата док су путовали до свог одредишта.

Две сестре из Бразила су се преплашиле када су пришле једној кући и угледале следећи натпис: „Можете да уђете, али знајте да одавде нећете изаћи живи.“ Уплашене, питале су два брата шта би могле да ураде. Браћа су  одлучила да њих двојица оду до те куће. Након што су се помолили Јехови за вођство, браћа су пред том кућом пљеснула рукама како би најавила свој долазак. Домаћин, један полицајац, љубазно је прихватио Вест Краљевства. Он је објаснио како управо реновира кућу и има пуно грађевинског материјала у дворишту. Стога је ставио онај натпис како би уплашио лопове. Када су га ова два брата поново посетила, тај човек је пристао да проучава Библију.

Монголија

Сесегма је много пута покушавала да сведочи својој старијој сестри. Премда је била на неколико састанака и присуствовала Обележавању Христове смрти две године узастопно, показала је врло мало одушевљења за то и одбила је понуду да проучава Библију. Ипак, када је у Сесегминој кући угледала Вест Краљевства бр. 37, у њој се пробудио интерес. Током живог разговора који је трајао два сата, она је поставила много питања на која је Сесегма одговарала користећи Библију. Њена сестра је била изненађена оним што је чула и изразила је жељу да сазна више. Сада ужива док редовно проучава Библију.

Грузија

Сестре су понудиле Вест Краљевства једној жени коју је занимало да ли је та порука религиозног карактера. Након што је добила потврдан одговор, жена је узела трактат и обећала да ће га прочитати. Када су сестре поново навратиле, жена је желела да зна да ли ју је православна црква обмањивала. Такође је била забринута због стања у свету и пада моралних вредности међу омладином. Рекла је како јој је тешко да са својом децом успостави заједнички темељ за комуникацију. Сестре су јој усмериле пажњу на стихове из 2. Тимотеју 3:1-5, и она је прихватила књигу Шта Библија научава. На растанку, жена је рекла: „Ја сам уверена да је ваша религија права. Осим тога, не могу а да не похвалим ваше младе за њихово одевање, поштење и придржавање високих моралних  мерила.“ Та жена сада редовно прима наше часописе и ужива у читању.

Бангладеш

Деветнаестогодишња Ричел је делила Вест Краљевства бр. 37 на подручју које никада раније није било обрађивано. Премда је то подручје прилично удаљено од места где живи, Ричел је сматрала да треба да иде тамо јер је то била посебна акција. На другим вратима, упознала је две девојке које су се изјасниле као хришћанке и рекле да им је отац умро пре два месеца. „Зашто је Бог дозволио да нам се то деси?“, питале су оне. Ричел је дала одговор користећи Библију, и девојке су радо прихватиле Вест Краљевства, рекавши јој: „Бог те је послао у нашу кућу.“ Видевши њихове духовне потребе, Ричел је предложила да проучава Библију с њима, и девојке су то радо прихватиле. Оне озбиљно схватају  проучавање и имају много питања. Ричел мора пуно да истражује, али без обзира на то она проналази заиста велико задовољство док поучава истини особе које имају духовне потребе.

Јерменија

Општа пионирка по имену Елиза примила је телефонски позив од Лилит, која је раније проучавала Библију. Она је рекла: „Ви напросто морате отказати оно што сте планирали за сутра и доћи код мене како бисмо поново почеле да проучавамо Библију.“ Шта се то десило? Када је Лилит први пут почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима, њен супруг јој је рекао: „Бирај између мене и Јехове.“ Тако је она престала да проучава. Сада, две године касније, добила је Вест Краљевства бр. 37 док је била са својом децом у парку. То је поново пробудило њен интерес и тако снажно утицало на њу да је свом супругу одлучно рекла: „Водити здрав живот педесетак година и након тога умрети можда је довољно за тебе, али то није оно што ја желим.“ Након тога је обећала свом мужу да ће јој проучавање Библије помоћи да постане боља особа, тако да је он престао да се противи. Она сада ужива у проучавању Библије, уз пристанак свог супруга, који у то време пази на децу.

Камбоџа

Током посебне акције, мисионар по имену Иге разговарао је с једним муслиманом. Након што је прочитао Вест Краљевства, тај човек је рекао да се слаже с тим да религије не би требало да учествују у ратовима. Додао је да се он лично веома разочарао у своју религију, за коју је рекао да је дошла на врло лош глас због екстремиста. Иге је прочитао овом човеку Псалам 46:9, указујући на Божје обећање о свету без ратова. Следеће недеље, показао му је књигу Шта Библија научава. Сада овај човек схвата вредност Библије и редовно је проучава.

Русија

„Ја знам да ви поучавате људе истини и да ће ваш Бог, Јехова, уништити све религије изузев ваше“, рекао  је један православни свештеник који је прихватио Вест Краљевства од две сестре. Затим им је испричао шта зна о небеској нади и о рају на земљи. Сестре су га питале зашто се онда још увек држи своје религије кад већ зна да ће она бити уништена. „То ми је посао“, одговорио је. „Имам три стана и четири аутомобила. Не могу оставити све то.“

ПОСЕБНА АКЦИЈА ПОВОДОМ СПОМЕН-СВЕЧАНОСТИ

У понедељак, 2. априла 2007, Јеховини сведоци широм света су изразили своје цењење за Божју незаслужену доброту и љубав обележавањем Господове вечере. Током припреме за тај важан догађај, широм света су се делиле посебне позивнице у периоду од 17. марта до 2. априла. Многа деца и особе које проучавају Библију искористили су овај период повећане активности да постану објавитељи добре вести.

Сједињене Државе

Те вечери када се одржавала Спомен-свечаност, брат који је дежурао у светској централи Јеховиних сведока у Бруклину, у Њујорку, око два сата је одговарао на телефонске позиве људи који су желели да знају где могу присуствовати тој свечаности. Многи од тих позива су у ствари представљали одазив људи на позивницу коју су добили. Једна жена је рекла: „Управо сам стигла кући и пронашла позивницу за свечаност која ће се вечерас одржати. Желим да дођем, али нисам сигурна када почиње.“

 Шеснаестогодишња Жаклина је дала својој професорки позивницу и објаснила јој важност те прилике. На њено изненађење, професорка је дошла. Будући да је говор био одржан у Конгресној дворани Јеховиних сведока, Жаклина је након програма повела своју професорку у обилазак објекта. На професорку је оставило снажан утисак то што је видела како је све чисто и добро организовано, посебно када је сазнала да целокупан објекат одржавају — као и да су га изградили — добровољци. Након шта је рекла да је уживала у говору, професорка је питала: „Како бих могла да почнем да проучавам Библију, као што је говорник споменуо?“ Жаклина је весело одговорила: „Могла бих ја да вам помогнем у томе!“ Она је почела да проучава Библију са својом професорком понедељком после школе.

Јужноафричка Република

Девет објавитеља који сачињавају једну скупштину у удаљеном подручју нашло се  у недоумици — нису разумели зашто им је подружница послала само једну позивницу уместо 500 колико су наручили. Касније су сазнали да запослени у пошти нису могли да одреде коме је упућена пошиљка будући да је налепница на којој је био назначен прималац отпала. Стога су морали да отворе пакет како би покушали да одреде ко је пошиљалац или прималац. Када су угледали позивнице за Спомен-свечаност, закључили су да их треба разделити, тако да су их убацивали у поштанске сандучиће људи на том подручју и тако поделили све позивнице. Тек када су у скупштинском сандучету уместо комплетне наруџбе пронашла само једну позивницу, браћа су схватила шта се догодило. Како су само били узбуђени објавитељи те скупштине када је на Спомен-свечаности било присутно 42 људи, од којих су многи дошли с позивницом коју су нашли у свом поштанском сандучету!

Италија

Патриција је дала позивницу Габријели, с којом проучава Библију, и објаснила јој колико је важно да присуствује том догађају. Габријелин петогодишњи син Матија пажљиво је слушао њихов разговор и питао да ли може добити једну позивницу за своју учитељицу. Следећег дана, он је дао учитељици позивницу, објаснивши јој колико је та прилика важна и рекао да се нада да ће она моћи да дође. Неколико дана касније, на родитељском састанку учитељица је рекла Габријели како ју је Матијина увереност толико одушевила да је одлучила да присуствује Обележавању Христове смрти. Она се придружила Габријели и Матији и тако су заједно отишли на Спомен-свечаност. Учитељица је пажљиво слушала говор и била одушевљена одличним понашањем све присутне деце. Затим је рекла како сада разуме зашто је та прилика важна, баш као што јој је Матија раније поменуо. Касније јој је однео књигу Моја књига библијских прича за њеног сина, а Габријела и Патриција су се договориле да наставе разговор с њом.

 Мексико

Један старешина је проповедао презбитеријанском свештенику и позвао га на Спомен-свечаност. Свештеник је радо прихватио позивницу и, на изненађење старешине, питао да ли може добити још позивница како би позвао и друге вернике. Браћа су се обрадовала када су те вечери на Спомен-свечаности угледала тог свештеника са 40 чланова његове цркве. Свако је дошао с позивницом у руци, коју је показао на вратима. Свештеник је рекао да је још много њих желело да дође, али су мислили да им без позивнице неће бити дозвољено да уђу. Једанаесторо објавитеља ове скупштине имали су радост да забележе да је 191 особа присуствовала Обележавању Христове смрти!

Аустралија

Младић који проучава Библију с Јеховиним сведоцима почео је да говори другима о томе у спортској сали, где је радио. Једна од особа с којима је разговарао била је млада жена која је прихватила његов позив да присуствује Обележавању Христове смрти. Још као тинејџерка, она је чула песму која је допирала из оближње Дворане Краљевства и питала је родитеље да је пусте да тамо уђе, али они су јој забранили да има било шта с Јеховиним сведоцима. Она је ипак била на неколико састанака, али је касније изгубила контакт с Јеховиним сведоцима када се њена породица преселила. На Спомен-свечаности је упознала једну сестру и почела да проучава Библију с њом. Затим је кренула на скупштинске састанке, а њен муж је такође почео да показује занимање. У међувремену је младић ког смо поменули на почетку постао некрштени објавитељ и напредује ка крштењу.

Казахстан

Једна жена која се занима за Библију рекла је да не може да присуствује Спомен-свечаности због тога што су њена деца сувише мала. Међутим, на дан Спомен-свечаности, њена петогодишња ћерка се обукла и сама отишла до Дворане Краљевства. Када је жена схватила  да њене ћеркице нема, брзо је изашла да је потражи. Претпоставила је да је отишла на Спомен-свечаност и, баш као што је и мислила, нашла ју је у Дворани Краљевства. Сада, кад је већ ионако дошла, мајка је одлучила да седне до своје ћерке и поклони говорнику пуну пажњу.

ЗАКОНСКО УТВРЂИВАЊЕ ДОБРЕ ВЕСТИ

Француска

Од 1996. неки органи власти у Француској захтевају од Бетела да плати порез на личну надокнаду коју добијају чланови бетелске породице у Лувијеу. Међутим, 28. марта 2007, Управни суд у Паризу донео је одлуку да се у том случају не захтева плаћање пореза будући да чланови бетелске породице нису у сталном радном односу. У судској одлуци је наведено да се „рад који обављају Јеховини сведоци као стални чланови бетелске породице у Лувијеу заснива на њиховим религиозним уверењима“. Ова одлука потврђује религиозни карактер делатности бетелске породице и у сагласности је са сличном одлуком коју је донео Врховни управни суд у Бразилу.

У једном другом случају, град Лион је одбио да одобри закуп градске хале Јеховиним сведоцима који су планирали да тамо одрже Спомен-свечаност. Ипак, 15. марта 2007, судија управног суда је издао налог којим се град обавезује да одобри закуп те хале Јеховиним сведоцима. Град је уложио жалбу Државном савету, али је он потврдио одлуку управног суда, наводећи да је тај поступак градских власти био „озбиљно и противзаконито кршење слободе окупљања, као једне од основних људских слобода“. Државни савет је такође одредио да град плати адвокатске трошкове Јеховиних сведока.

Упркос овој повољној пресуди у Лиону, Јеховини сведоци су у Француској и даље мета противљења од стране медија, па чак и владиних службеника. На пример, у једном интервјуу за јавност 2005, бивша представница  француске Народне скупштине оптужила је Јеховине сведоке рекавши да су „организовани попут мафије по систему пирамиде“. Јеховини сведоци су на суду побили ту клевету, и у јулу 2007. године Апелациони суд у Руану донео је одлуку у корист Сведока, наводећи да је та „претерана изјава [била] без икаквих основа [и] да је прешла границе дозвољене слободе говора“. Француска влада и даље потеже спорно питање у вези неправедног и противзаконитог опорезивања Јеховиних сведока. Тај случај се тренутно налази на разматрању на Европском суду за људска права, а браћа су и даље уверена да ће их Јехова подржати.

Узбекистан

Пријављено је преко хиљаду случајева хапшења, затварања и напада на нашу браћу и сестре. Већина се догодила током периода Спомен-свечаности 2005. и 2006. године. Драго нам је да можемо известити да 2007. није било извештаја о било каквим проблемима у то време. Ипак, тај период одушка био је кратак. Убрзо након тога, један брат и једна сестра били су ухапшени и осуђени за кривично дело пропагирања својих верских убеђења. Брат, који је ожењен и има двоје деце, осуђен је на две године и одмах затворен. Сестра је осуђена на две године принудног рада, а њена казна подразумева да 20 процената њене плате иде држави.

Грузија

Дана 3. маја 2007, Европски суд за људска права једногласно је донео пресуду против владе Грузије због толерисања насиља на верској основи над Јеховиним сведоцима и одредио да жртве добију одштету. У периоду од октобра 1999. до новембра 2002. било је 138 напада на Јеховине сведоке. У неким случајевима, полиција је била на месту догађаја али је одбила да учини било шта да би заштитила жртве. Суд је установио да пропуст да се наша браћа заштите од религиозних екстремиста, за претходну владу Грузије не представља само кршење њене дужности према Европском суду за људска права,  већ је то такође кршење права на верску слободу. Ова јасна одлука шаље снажну поруку да се верска слобода не сме кршити и да органи власти морају заштитити Јеховине сведоке, чак и када се суочавају с противљењем већине.

Еритреја

Пет година након што је влада предузела оштре мере како би држала под контролом све независне религиозне групе које се не налазе у оквиру четири државне религије, Јеховини сведоци настављају да се боре са снажним противљењем. Чак и када се састају у приватним домовима, наша браћа бивају хапшена, мучена и окрутно присиљавана да се одрекну своје вере. У априлу 2007. године у овој земљи су се 24 Јеховина сведока још увек налазила у затвору због посећивања састанака, проповедања или због приговора савести на војну службу. Три Сведока која се налазе у затвору имају 60 или више година, десеторо њих држе у нехуманим условима, а тројица су затворена још од 1994. Докле год наши даљњи напори да помогнемо браћи не буду уродили плодом, ми живимо у нади да ће они ускоро бити ослобођени, и даље чекамо на Јехову који спасава своје слуге „од тлачења и насиља“ (Пс. 72:14).

Андора

Законско признање, које браћа траже још од 1973, коначно је добијено 14. децембра 2006. У Андори има преко 150 објавитеља Краљевства.

Кореја

Преко 50 година, браћа у Јужној Кореји се шаљу у затвор зато што одбијају да служе војни рок. Петорица њих су изгубила живот због тога. Након многих покушаја да се тај проблем реши правним путем у Јужној Кореји, браћа Јун и Чои су на пресуду која им је изречена уложила жалбу Комитету за људска права при Уједињеним нацијама. Дана 3. новембра 2006, Комитет је пресудио да је Јужна Кореја крива за кршење људских права и одређено је да плати одштету браћи. Комитет је такође наложио Јужној Кореји да предузме мере како би  засигурала да остали који уложе приговор савести неће бити присиљени да бирају између тога да ли ће погазити своја уверења или ће служити затворску казну. У просеку, сваког месеца око 70 браће буде послато у затвор.

Једини избор који су наша браћа раније имала био је да се повинују одлукама суда, наиме да одслуже затворску казну од годину и по дана. Међутим, у последње време, већина наше младе браће одлучује да уложи жалбу на пресуду која им је изречена, тако да се тренутно на стотине таквих жалби налази на разматрању. Стога је влада Кореје најавила да намерава да уведе неки облик алтернативне службе која ће бити под цивилном управом. Време ће показати да ли ће се то остварити и да ли ће тако нешто бити прихватљиво за оне којима савест допушта да обављају цивилну службу.

Аргентина

У јулу 2007, министар правде и људских права потписао је документ којим се потврђује да је Данијел Виктор Гваглијардо био неправедно затворен јер је одбио војну службу због приговора своје библијски обликоване савести. Ова одлука може користити и другима који су неправедно затворени због приговора савести на војну службу.

Јерменија

Против деветнаест Сведока покренути су кривични поступци након што су одбили алтернативну службу, због које би у ствари морали да погазе своју хришћанску неутралност. Ипак, у септембру 2006, браћа су добила писмо од јавног тужиоца у ком је речено да су кривични поступци окончани. У сваком случају, влада тек треба да осмисли програм алтернативне службе који би могао бити прихватљив за хришћане. Из тог разлога је до средине 2007. године, 71 млади брат морао да одслужи затворску казну у трајању и до три године.

Вахан Бајатјан је један од многих младих Сведока у Јерменији који је осуђен и затворен. Након што је осуђен на затворску казну у трајању од годину и по дана,  тужилац је затражио строжу казну, тврдећи да је приговор савести брата Бајатјана „неоснован и опасан“. Апелациони суд је то прихватио, додавши још једну годину на затворску казну, а затим је одлука била потврђена на Врховном суду. Брат Бајатјан је уложио жалбу Европском суду за људска права. Европски суд је ту жалбу узео у разматрање, показујући спремност да тај случај испита до детаља. Надамо се да ће повољна пресуда помоћи овом брату и другима који се налазе у сличној ситуацији.

Азербејџан

Премда су Јеховини сведоци законски регистровани у Азербејџану, наша браћа и сестре се тамо и даље суочавају с многим изазовима. На пример, када се 24. децембра 2006. у Бакуу окупило преко 200 браће, сестара и заинтересованих особа како би на миру разматрали библијске теме, стигла је наоружана полиција заједно с телевизијском екипом и градским службеницима с циљем да прекину састанак. Иако није имала налог за претрес, полиција је развалила врата тог изнајмљеног објекта и ухапсила све присутне. Најмање двојица присутних била су претучена. Полиција је запленила велику количину библијске литературе, кутију за прилоге заједно с новцем, правна документа и неколико компјутера који су се користили за превођење Библије и библијске литературе. Већина оних који су ухапшени били су пуштени до краја дана. Међу њима су била и шесторица страних држављана који су у земљу дошли као добровољци и коју су том приликом прогнани због, како је наведено, „учествовања у религиозној пропаганди“. Наша браћа су овде присиљена да служе затворске казне због одбијања војне службе. Такође имају потешкоћа да увезу литературу у земљу.

Израел

Дана 5. фебруара 2007, Окружни суд у Хаифи је донео пресуду да је Конгресни центар Хаифа дискриминисао Јеховине сведоке тиме што им није дозволио да  користе халу за конгрес. Суд је одредио да Конгресни центар Хаифа плати део судских трошкова као одштету. Јавни тужилац је изнео своје мишљење рекавши да управа овог конгресног центра „има обавезу... да послује са свим својим клијентима равноправно, и да та обавеза у овом случају није испуњена“. Ова повољна пресуда ће олакшати нашој браћи организовање већих скупова у Израелу.

Таџикистан

Цариници су запленили два пакета литературе, а Министарство културе је вршило притисак да се забране наша литература и активност наше организације. У оваквој атмосфери непријатељства, један пар мисионара био је приморан да напусти земљу. Затим су 11. октобра 2007. власти забраниле дело Јеховиних сведока. Поднете су жалбе због ове неправде, и молимо се Јехови да отвори пут како би се наставило проповедање на овом плодном подручју, за које је 2007. службене године извештен пораст од 14 процената.

Украјина

Дан пре него што ће се одржати специјално предавање 12. маја 2007, управа стадиона у Лавову попустила је под притиском противника и отказала уговор о закупу стадиона. Браћа су одмах ступила у контакт с владиним службеницима у Украјини и Сједињеним Државама како би они уверили управу стадиона да Јеховини сведоци не представљају никакву претњу за мир у граду. На дан када је требало да се одржи специјално предавање преговори су још увек били у току, док је на хиљаде Јеховиних сведока из различитих делова Украјине пристизало у Лавов колима, аутобусима и возовима. Наша браћа су се у миру сакупљала пред закључаном капијом стадиона, стрпљиво чекајући и уживајући при том у срдачном друштву суверника и чак певајући песме Краљевства. Одједном, само 20 минута пре него што је требало да програм почне, управа стадиона је донела одлуку да отвори капије и допусти браћи да уђу. Преко  27 000 браће и сестара испунили су стадион да би уживали у охрабрујућем говору зонског надгледника.

Туркменистан

Јеховини сведоци у Туркменистану нису регистровани. Након периода релативног мира, власти су поново почеле да прогањају нашу браћу. Ипак, премда опрезно, браћа и сестре се одважно састају и проповедају добру вест својим комшијама (Мат. 10:16). Три млада брата су притворена јер су одбила војну службу због приговора савести. Сва тројица су проглашена кривим — двојица су добила условне казне а један је осуђен на годину и по дана затвора. Пошто су услови у затвору сурови, такво тешко стање је привукло пажњу светске јавности. Браћи из иностранства која су по занимању адвокати одбијени су захтеви за визу тако да нису могли ући у земљу и заступати нашу браћу на суду. Међутим, нико не може спречити да наше молитве за помоћ дођу до Свевишњег (1. Тим. 2:1, 2).

Казахстан

У области у којој Јеховини сведоци још увек нису регистровани, шест службеника јавног тужилаштва упали су у стан једне наше сестре где се одржавао састанак и прекинули га. Један брат који чак није ни био на том састанку и пет сестара добили су велике новчане казне. Поднете су жалбе за све њих.

Турска

Дана 31. јула 2007, подружница у Турској је с радошћу примила потврду да је удружење које заступа Јеховине сведоке званично регистровано. Регистрација је уследила након двогодишњег судског процеса који је укључивао и приговор владе у вези с тим да ли је делатност овог удружења у складу са законом. Након што је нижи Истражни суд у Истанбулу потврдио уставност делатности овог удружења, влада је уложила жалбу Врховном суду. Међутим, Врховни суд је подржао одлуку нижег суда, отварајући тако врата за регистрацију. Ново удружење подружници омогућује да као законско тело религиозног карактера може куповати и  поседовати имовину, закупљивати места за одржавање конгреса, прихватати донације и законски бранити интересе Јеховиних сведока на суду.

Док су делили Вест Краљевства бр. 37, двоје Јеховиних сведока су били оптужени за „узнемиравање људи“ и добили су новчану казну. Међутим, Мировни суд Сизли у Истанбулу поништио је ту казну, наводећи да „нуђење литературе Јеховиних сведока... потпада под слободу изражавања мисли и веровања“ и да држављани Турске „имају слободу да шире своја веровања“. Ипак, наша браћа у Турској суочавају се с другим изазовима, као што је питање неутралности, што значи да браћи која су способна за војску прети затворска или новчана казна.

Као што се види из неких од наведених извештаја, Јеховини сведоци често улажу жалбе Европском суду за људска права, у случајевима када је у некој европској земљи угрожено наше право на слободу вероисповести. До средине 2007, овај суд је решавао 22 жалбе које се односе на питање неутралности, законске регистрације и противљење. Нашој браћи и сестрама који се суочавају са овим изазовима, било да живе у Европи или не, свакако је потребна наша подршка коју можемо пружити тако што ћемо се молити за њих (2. Кор. 1:10, 11).

ВЕРНОСТ И БЕСПРЕКОРНОСТ

У овом Годишњаку налази се историјат дела у Русији који говори о томе како су наша браћа сачувала беспрекорност током совјетске владавине када је активност Јеховиних сведока била забрањена. Противљење је било крајње брутално. Ипак, чак и у земљама где можемо слободно обављати наше дело, Сатана и његови следбеници непрекидно покушавају да сломе нашу беспрекорност на много суптилније начине. Како се само Јехова радује када његове слуге остају верне! (Посл. 27:11). Следе нека искуства која показују како Јеховин народ широм  света показује веру и лојалност у свакодневним ситуацијама.

Шведска

Једна сестра која је општи пионир и ради у једној приватној болници стално се суочава с неморалним понудама својих колега. Ипак, она је развила делотворну тактику како би спречила да до таквих ситуација уопште и дође. Као прво, она се труди да новим колегама што пре саопшти да је Јеховин сведок и често спомиње да је удата. Користи сваку прикладну прилику да им каже колико она и њен супруг имају слична интересовања и да истакне колико је њихова брачна веза јака. Када је потребно да разговара с лекаром о неком пацијенту, она се побрине да то буде у трпезарији где има још присутних. У неочекиваним ситуацијама, када колега уђе у просторију где она ради и затвори врата за собом, она се одмах помоли Јехови и задржава пријатељски али строго послован приступ.

Немачка

Маријан ради у једном предузећу на северу Немачке већ 13 година. Пошто ради у сменама, присуствовање састанцима радним данима у седмици често је представљало изазов. „Нисам био задовољан, пошто заиста ценим наше састанке“, објашњава он. „Често сам молио Јехову да ми помогне да пронађем начин да присуствујем свим састанцима.“ Маријан се помолио за храброст да приђе свом претпостављеном, и он му је дозволио да напусти радно место раније оним данима када се одржавају састанци, уколико буде завршио посао за тај дан. Овај договор је добро функционисао све док није добио новог претпостављеног који му није дозвољавао да одлази раније. Шта је Маријан могао учинити? „С поштовањем сам рекао мом новом шефу“, присећа се он, „да бих желео да разговарам с директором предузећа.“ Током разговора с директором, Маријан је дао добро сведочанство и објаснио зашто жели да присуствује састанцима. Директор му је дозволио да одлази раније с посла  оним данима када има састанак, под условом да се остали радници из смене сложе с тим. Тако је Маријан позвао своје колеге како би им објаснио о чему се ради, пруживши им при том добро сведочанство. Он сада може да присуствује свим састанцима током седмице. „Била је то тешка борба“, каже он, „али усрдна молитва Јехови дала ми је изузетну снагу.“

Велика Британија

Испит вере за 16-годишњу Софи јесу позиви на школске журке које често добија. „Премда многи скупови делују примамљиво“, каже она, „уколико одем, знам да ћу после зажалити, будући да ће тамо бити ситуација због којих бих могла нанети себи штету на дуже стазе. Једна девојка ме је недавно позвала на једну журку, наглашавајући ми да је то само ’дружење‘. Касније сам сазнала да се то дружење одржава истог викенда када јој је рођендан. Било ми је драго што нисам отишла јер сам касније чула да су се многи другови из школе те ноћи напили док су њени родитељи били одсутни. Ето зашто се радије дружим са Сведоцима различитог животног доба чије ми друштво може користити у духовном погледу. Мој брат и ја позивамо и младе и старије да заједно свирамо, правимо роштиљ или да идемо у шетњу ван града. Сада, када ме неко позове на журку, ја поставим себи питање како ће то утицати на мој однос с Јеховом. Разумела сам да нећу ништа пропустити тиме што чиним оно што је исправно.“

Италија

У школи се 17-годишњи Ђовани допадао многим девојкама па су му често стављале до знања да би желеле да се забављају с њим. Једна од тих девојака је била нарочито упорна. Када је видела да Ђовани уопште не обраћа пажњу на њу, она му је написала писмо: „Мислим да смо нас двоје створени једно за друго. Ти ме привлачиш. Свиђа ми се твоја личност, али то није све. Надам се да ћеш донети праву одлуку. С љубављу, твоја...“ Писмо се завршава њеним именом, а запечаћено је пољупцем.  „Морам признати да ми је следећих неколико дана било баш тешко“, каже Ђовани. „Питао сам се да ли ћу икада поново срести тако лепу девојку као што је она. Када су моји школски другови сазнали за то, наговарали су ме да прихватим њену понуду. Рекли су: ’То је прилика која се не пропушта, и стварно би био глуп уколико би је одбио.‘ Било како било, осећао сам да губим свој хришћански идентитет. Молио сам се Јехови и разговарао с родитељима, који су у први мах били запањени јер нису ни слутили да се суочавам с таквим изазовом. Као породица смо интензивније проучавали Библију, највише користећи књигу Млади питају — практични одговори на њихова питања. Такође сам разговарао са зрелом браћом у скупштини. На крају сам донео праву одлуку и одбио понуду те девојке. Могу да кажем да ме сада моји школски другови више поштују због моје одлучности.“

Мексико

„Када сам имао 19 година“, присећа се 59-годишњи Антонио који је крштен већ 37 година, „установљено је да имам јувенилни реуматоидни артритис. Било је заиста фрустрирајуће носити се с болешћу која ме је потпуно онеспособила и држи ме везаног за инвалидска колица већ 35 година. То ме с времена на време обесхрабри. Ипак, даје ми снагу то што остајем активан у хришћанској скупштини, колико год ми то здравље дозвољава.“ Пре седам година, Антонијева ситуација се додатно  закомпликовала када је умрла његова мајка која је бринула о њему. Како се изборио с тим? Он наставља: „Након што се то десило, имао сам прилику да видим како Јехова не напушта своје слуге, већ обезбеђује неопходну помоћ. Скупштина је организовала да један брат брине о мени, а неколико браће помаже ми око основних потреба.“ Антонио жељно чека време када ће под Божјим Краљевством сва обећања бити испуњена.

„РАШИРИ СВОЈ ШАТОР“

„Рашири свој шатор. Нека разапну платна твог величанственог пребивалишта“ (Иса. 54:2). Упечатљиво испуњење овог пророчанства огледа се у све већој потреби за више места за састајање, као и у потреби за проширењем постојећих објеката разних подружница. Осим тога, све што је изграђено широм света прошле године, затим посвећење шест подружница о којима ће бити речи, посебан је извор радости за Јеховине сведоке.

Порторико

Само 13 година након што је завршен задњи објекат подружнице, поново се јавила потреба за проширењем због бројних одељења која су се увећала. Говор за посвећење је одржао члан Водећег тела, Дејвид Сплејн, у суботу, 16. септембра 2006.

Колумбија

Браћа и сестре из 30  земаља окупили су се у колумбијској подружници 11. новембра 2006. како би уживали у говору за посвећење поводом проширења објеката у Факатативи, која се налази 42 километра северозападно од Боготе. Било је 3 605 присутних. Многи су могли срдачно загрлити оне које нису видели 30 или 40 година, и сви су уживали у говору за посвећење који је одржао Герит Лош, члан Водећег тела.

Фиџи

Само пет минута хода од центра Суве, главног града Фиџија, налазе се предивни објекти подружнице одакле се пружа поглед на луку. У суботу, 11. новембра  2006, Џефри Џексон, члан Водећег тела, одржао је говор за посвећење пред 410 присутних.

Бурунди

Дан 25. новембар 2006. био је незабораван за Јеховине сведоке који живе у овој прелепој централноафричкој земљи. Гај Пирс, члан Водећег тела, у говору за посвећење дивних нових објеката подружнице делио је радост са укупно 1 141 делегатом из 11 земаља. Јеховин благослов је очигледан у овој земљи и ту постоји добар потенцијал да нам се још многи придруже у служењу Јехови.

Руанда

Након 30 бурних година, које су укључивале забране и грађански рат, наша браћа и сестре у Руанди су били радосни што имају прилику да угосте Гаја Пирса поводом посвећења прелепих објеката подружнице који су окружени лепо уређеном баштом.

Упркос трагичним догађајима током геноцида, када су многа браћа убијена, Јеховино дело наставља да напредује у овој земљи која је позната као „земља хиљаду брда“. У суботу, 2. децембра 2006, одржан је програм за посвећење којем су присуствовале 553 особе, укључујући и 112 страних делегата из 15 земаља.

Уганда

Нова подружница која се налази у јужном предграђу главног града, Кампале, посвећена је у суботу, 20. јануара 2007. Укупно 665 присутних, укључујући и 170 делегата из 20 подружница, слушало је говор за посвећење који је одржао Антони Морис, члан Водећег тела.

„ВЕЛИКО ЈЕ ДЕЛО ЈЕХОВА УЧИНИО“

Нема сумње да имамо разлога да се радујемо када размишљамо о чудесним делима која је Јехова извршио прошле године. Наше речи захвале једногласно одјекују и сличне су оном што је рекао псалмиста: „Велико је дело Јехова учинио на нама. Зато смо били радосни“ (Пс. 126:3).

[Оквир/Слика на 9. страни]

Дело које се заиста обавља широм света

Појединци из различитих земаља желели су да знају да ли се Вест Краљевства заиста дели широм света. На пример, један неповерљив човек из Бразила рекао је објавитељу да сачека док он позове телефоном пријатеља из Сједињених Држава како би сазнао да ли је и он добио тај трактат. „Да“, одговорио је пријатељ, „баш пре десет минута сам добио примерак.“ Одушевљен, тај човек је прихватио Вест Краљевства и обећао да ће је пажљиво прочитати.

[Слика на 12. страни]

Они су пронашли само једну позивницу у скупштинском поштанском сандучету

[Слика на 25. страни]

Антонио је спреман за службу проповедања

 [Слике на странама 28, 29]

Посвећења подружница

Порторико

Руанда

Колумбија

 Бурунди

Фиџи

Уганда