Проповедање и поучавање широм света

АФРИКА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 57

БРОЈ СТАНОВНИКА: 827 387 930

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 086 653

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 2 027 124

Обала Слоноваче

Житељи села Бијенуена, које је смештено на истоку земље, жедни су библијске истине. Неки од њих пре него што оду на поља да раде, буде објавитеље у 6 ујутро да би с њима разговарали о Библији. Други траже да имају библијски студиј увече, након скупштинских састанака. Једног дана, жена која није умела да чита затражила је од једног брата књигу Шта Библија заиста научава? Рекла је да ће јој муж читати ту књигу. Брат јој је дао књигу и следећег дана ју је посетио у њеном дому. Та жена и њен муж су га стрпљиво чекали. Муж није отишао да ради на пољу зато што су целу претходну ноћ провели читајући књигу. Сада је желео да с тим братом разговара о ономе шта је прочитао. С тим брачним паром је започет библијски студиј.

Бенин

На једном удаљеном подручју, једна велика породица је почела да проучава Библију. Отац је био пастор у тамошњој цркви. Само две седмице након њиховог првог студија, цела породица је прихватила позив да присуствује обласном конгресу. У суботу увече, најстарија ћерка се изненада разболела и умрла. Упркос таквом шоку, отац је присуствовао програму у недељу. У понедељак је у вези са смрћу ћерке изјавио: „То је Сатанино дело. Он је то учинио да би нас обесхрабрио, али му ни моја породица ни ја то нећемо дозволити.“ Он је изнео напоље све црквене предмете које је користио у својој свештеничкој служби: мантију, свештеничку капу, појас, уље за миропомазање и  пастирски штап. Слично је учинила и његова жена, која је такође радила у цркви. „Завршили смо с овом црквом“, рекао је пастор. Затим је поступио слично ономе што читамо у Делима апостолским 19:19, то јест јавно је спалио све те ствари. Породица и даље добро духовно напредује.

Мадагаскар

Прошле године у једном селу са око 500 становника, протестантски свештеник је добио књигу Шта Библија научава од једног Сведока из суседног села. Након што ју је пажљиво прочитао, тај свештеник је био сигуран да је пронашао истину и оно што је сазнао поделио је с члановима своје цркве. Ускоро су он, његова породица и 20 других особа напустили ту цркву и почели да одржавају састанке као што то чине Јеховини сведоци свуда по свету. Специјални пионири су дошли да им помогну у томе. Они су проучавали Библију с многим заинтересованим особама и побринули се да се редовно одржава Скупштинско разматрање књиге и Разматрање Стражарске куле. У октобру, петоро њих су постали некрштени објавитељи, и тада су пионири организовали и Јавно предавање и Теократску школу проповедања. Просек присутних на састанцима је 40 и води се преко 20 кућних библијских студија.

 Јужноафричка Република

Хени и његова жена су проповедали од куће до куће. Док су пролазили поред ограде која је окруживала једну кућу, опасан пас је протурио главу кроз ограду и ујео Хенија за руку. Хени је обилно крварио, тако да су пожурили кући где му је жена очистила и превила рану. Хени је заказао да оде на преглед код доктора касније тог дана. Рекао је жени да не жели да дозволи да га један пас спречи у томе да учествује у служби проповедања, тако да су се њих двоје вратили на подручје неких сат времена касније. Почели су од куће која је била одмах до оне у којој се налазио опасан пас. Након што су посетили неколико наредних кућа, један човек их је позвао да уђу. Пажљиво их је саслушао и жарко је желео да га поново посете. Започет је библијски студиј и он је ускоро почео да долази редовно на састанке. Када је иступио из Холандске реформаторске цркве, један њен важан члан му је дошао у посету и понудио му да постане ђакон. Међутим, он је остао чврст у својој одлуци да иступи из цркве. Он и даље лепо духовно напредује и уписан је у Теократску школу проповедања.

Танзанија

Током једне акције у обрађивању забачених подручја, у октобру 2005, деветорица браће из скупштине Иринга кренула су за Павагу, удаљену око 75 километара. Чули су да један објавитељ живи на том подручју и отишли су да га потраже. Након доста времена проведеног у тражењу тог брата, пронашли су га. Он им је објаснио да је ту живео преко 20 година у уверењу да је проповедање о Краљевству у Танзанији још увек под забраном. Током тих година проповедао је другима и рекао је да тамо има неких који су искрено заинтересовани за поруку из Библије. Браћа из скупштине Иринга су добровољно остајала у Паваги по две недеље да би посветили пажњу заинтересованим особама. Током 2006. два општа пионира су се преселила тамо да би се бринула о овом плодном подручју. Брату који је тамо живео пружена је духовна помоћ и сада у тој малој групи има девет објавитеља. Они тренутно одржавају састанке под једним дрветом, али у плану је да се изгради  мало место за састајање, тако што ће се користити тамошњи материјал за градњу.

Руанда

Једна тинејџерка по имену Џентиле играла је фудбал и постала је позната јер је била спретна у давању голова. Људи су је звали Мејнајибитего, што на језику кињаруанда значи „богиња голова“. Неки Италијани су запазили њен таленат и омогућили јој додатне тренинге. Затим су је позвали да учествује на једном фудбалском турниру у Италији. Пресељење у Европу и могућност да постане позната фудбалерка у свету изгледало јој је веома привлачно. Међутим, Џентиле је знала да би прихватање те понуде значило да би морала да буде далеко од своје породице. Џентилина мајка је Сведок, а она је проучавала Библију, мада то никада није схватала озбиљно. На првом месту у њеном животу био је фудбал. Она је разговарала с мајком о овоме и схватила које су духовне опасности у то биле укључене. Одлучила је да одбије понуду и да стави Краљевство на прво место у свом животу. Крстила се на једном недавном конгресу.

 АМЕРИКА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 55

БРОЈ СТАНОВНИКА: 893 357 181

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 3 367 544

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 3 236 692

Курасао

Једном приликом када је један брат дошао на библијски студиј, станар му је пружио метак и упитао га да ли зна шта је то. Човек је затим објаснио да је пре прве посете тог брата неколико месеци размишљао о томе да изврши самоубиство због губитка посла и породице. Обузет мислима о освети, одлучио је да убије четворо људи које је сматрао одговорним за своје проблеме. Напунио је пиштољ с четири метка, а један је сачувао у случају да је требало и себи да одузме живот. Међутим, пре него што је изашао из куће да то уради, одлучио је да потражи помоћ од Бога. Укључио је телевизор и тражио неку религиозну емисију. Тада су два Сведока дошла на његова врата и на крају су почели да проучавају Библију с њим. Он је бацио она четири метка, али је заборавио на пети метак. Када га је пронашао у свом џепу, показао га је брату, испричао му шта је желео да уради и рекао му колико се његов живот променио откако је почео да проучава Библију. Он каже да петоро људи дугује свој живот Јеховиним сведоцима. Данас он посећује скупштинске састанке.

Уругвај

Два Сведока су позвана у дом једне жене која им је са сузама у очима објаснила да се целе ноћи молила Богу, преклињући га да јој открије своју вољу. Пастори из њене цркве су је недавно посетили, али само из једног разлога, да би сакупили десетак од релативно велике  суме новца који је добила. Веома се разочарала будући да је никада раније нису посетили, чак ни када је затражила помоћ у неким ситуацијама које су биле тешке за њу. Више од месец дана није отишла у цркву. На крају је једном од пастора рекла да се осећа превареном због противречности њихових учења. Међутим, уместо да разјасни те противречности, он јој је рекао да ће на њу бити призвано седам клетви, то јест проклетстава, зато што је напустила цркву. Сведоци су јој објаснили да прави Бог користи анђеле како би пронашао особе које траже истину. Поставила им је многа питања и с њом је одмах започет студиј помоћу књиге Шта Библија заиста научава? Муж јој се касније придружио на студију и обоје су присуствовали Спомен-свечаности и посебном библијском предавању које се одржава у том периоду. На њих је снажан утисак оставио квалитет поучавања у Дворани Краљевства и веома их је изненадило што нема сакупљања новца. Обоје и даље духовно напредују и имају много пријатеља у својој скупштини.

Чиле

„Најјужнији библијски студиј“ на свету води се на удаљеном Рту Хорн. Особа с којом се проучава је жена тамошњег светионичара. Док је ова госпођа била у Пунта Аренасу, једна сестра, помоћни пионир, водила је с њом библијски студиј четири седмице, све док се та жена није преселила на Рт Хорн. Отада, студиј се води преко телефона. Она веома добро духовно напредује.

Костарика

У овој земљи има око 10 000 Гуајми Индијанаца,  од којих већина живи у Сиксаоли, малом градићу близу границе с Панамом. Знатан број ових староседелаца показао је искрену жељу да упозна Библију. Да би се удовољило духовним потребама ових људи, један млади брачни пар специјалних пионира био је додељен да обрађује то подручје. Почели су да уче њихов језик. Уз помоћ 26 гуајмске браће и сестара много тога је било постигнуто. Спомен-свечаност је била први пут одржана на њиховом језику и присуствовале су чак 264 особе. Отада постоји стални пораст. На пример, на Скупштинском разматрању књиге, у групи која броји 13 објавитеља, у почетку је било присутно у просеку 20 особа. Данас је тај број порастао на 40. Захваљујући томе, основане су још две групе за Скупштинско разматрање књиге.

Панама

Један наставник физичког васпитања по имену Рамиро, почео је 2004. да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Негде у то време, био је задужен да поучава шест одељења ученика. За то му је било потребно само 12 часова седмично, уместо 24, што је био захтев за њега као наставника. Стога му је директор школе рекао да преостало време користи за пружање религиозне поуке тим истим ученицима. „Једноставно им говорите о Богу, Исусу и Библији“, рекао је директор. Рамиро их је поучавао ономе што је и сам учио. Те године, користећи књигу Спознање које води до вечног живота, држао је наставу за 150 ученика од шестог  до осмог разреда. Наредне године, када је објављена књига Шта Библија заиста научава?, Рамиро је толико духовно напредовао да је испуњавао услове за некрштеног објавитеља. Наставио је да поучава ученике али овог пута користећи књигу Шта Библија научава. Број ученика се повећао на 160, подељених у шест одељења. Који је био резултат? Рамиро и други објавитељи из скупштине сада воде библијске студије с неколико његових ученика. Родитељи неких ученика изразили су Рамиру своје цењење за позитивне промене које су запазили у понашању своје деце. Неки од родитеља су присуствовали скупштинским састанцима и чак већим скуповима. Што се тиче Рамира, он се крстио у новембру 2006. и с одушевљењем наставља да користи све прилике да би поучавао друге истини из Библије.

Гватемала

У граду Гватемали, објавитељ по имену Џереми кренуо је код једног младића с којим је проучавао Библију. Његова кућа је била смештена у једној уличици. Џереми је покуцао на врата и сестра тог младића је изашла да каже да њен брат није код куће. Док је Џереми стајао на вратима, пришла су два младића. Један од њих је потегао пиштољ, прислонио га Џеремију на главу и рекао: „Унајмили су ме да дођем и убијем те.“ (Џереми је касније сазнао да лопови то обично кажу како би заплашили жртве.) Џереми прича: „Девојка је затворила  врата, а ја сам их упитао: ’Шта желите?‘ Један од њих је рекао: ’Зашто си дошао овде?‘ Одговорио сам им да проповедам Јеховину Реч. Он ми је затим грубо рекао: ’Проповедај и мени!‘ Био сам јако нервозан и питао сам се шта да урадим. Отворио сам своју торбу с књигама и извадио из ње Библију. Тада је младић с пиштољем почео да плаче зато што је радио ствари за које је знао да су погрешне. Преклињао ме је да му помогнем. Прегледао је моју торбу и извадио Пробудите се! који је говорио о новцу. Други младић је почео да ми претреса џепове тражећи новчаник, али му је онај с пиштољем рекао: ’Остави га на миру. Немој да га претресаш.‘ Затим ми је захвалио, загрлио ме и њих двојица су отишли. Након тога, осећао сам велики мир и захвалио сам Јехови што ме је избавио из ове неприлике.“

Доминиканска Република

Сестра, која је по занимању ортодонтиста, присуствовала је једнодневном семинару о зубним имплантатима. Присутним зубарима, којих је било више од 250, пружена је прилика да се пријаве за један веома скуп напредни виши курс, који би се одржао у Европи. Само осморо зубара би било позвано. При крају тог дана, тој сестри је било речено да не само што је изабрана да похађа тај курс већ и да неће морати да плати школарину. Изненађена, наша сестра је рекла: „Хвала вам што сте ми пружили ту прилику, али ја нисам испунила пријаву за тај курс и стварно нисам у могућности да прихватим ту великодушну понуду. Као Јеховин сведок, не могу дозволити да ми ишта буде важније од духовне добробити моје породице. Када бих прихватила да похађам тај курс много бих учила, зато што је курс веома захтеван, али ја имам три пута седмично библијске састанке који захтевају да им се у потпуности посветим. Какву би ми онда радост донели овај напредни курс и диплома уколико бих када се вратим приметила да је понашање моја два сина тинејџера проблематично или да су почели да користе дрогу?“

 АЗИЈА И БЛИСКИ ИСТОК

БРОЈ ЗЕМАЉА: 47

БРОЈ СТАНОВНИКА: 3 993 686 009

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 607 112

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 496 577

Израел

Ела, млада сестра која је помоћни пионир, запазила је једну старију жену како се мучи да понесе кесу с ђубретом. Ела јој је помогла и накратко јој сведочила. Иако јој је та жена дала своју адресу, Ела није успела да ступи у контакт с њом упркос томе што је много пута одлазила код ње кући. Коначно, жена се појавила на вратима. Пошто је била делимично глува, она није чула Елу како куца на њена врата приликом ранијих долазака. С том женом је био започет библијски студиј. Иако је у почетку имала атеистичко гледиште, с временом је порасло њено цењење према Богу и његовој Речи. Након две године, одлучила је да свој живот посвети Јехови и недавно се крстила с 92 године.

Монголија

Тербиш, старија госпођа, радила је у једној књижари читавог свог живота. Када је 18-годишња пионирка Мункзаја посетила Тербиш, она јој је рекла да је прочитала много књига и да је стога врло брзо могла да разуме о чему се у књизи ради било да ју је прочитала целу, пола или само крај. Међутим, Библија је била другачија. Без обзира на то колико ју је читала, није могла да је разуме. Ни одлажење у цркву није јој помогло. Зато је почела сама да је проучава, правећи белешке уз сваки стих. Тербиш је посебно интересовао стих из Јеврејима 11:6. Мункзаја јој је објаснила тај стих, понудила библијски студиј и позвала је у Дворану Краљевства. Када је чула  где се налази Дворана, Тербиш је рекла: „Да ли је то она кућа која у дворишту има предивно цвеће? Увек када бих пролазила туда, ја бих застала да се дивим цвећу. Можеш ли ме упознати са особом која брине о њему?“ То је Мункзаја радо и учинила. Тербиш сада горљиво учи о Створитељу и присуствује састанцима. Мункзаја каже: „Овој жени је то цвеће сведочило много пре мене.“

Јапан

Због болова у ногама, 78-годишња Хироко не може више да сведочи онолико колико је могла раније. Након што се молила Богу за вођство у вези с тим, пронашла је једну прометну аутобуску станицу где може да седи 30 минута. Она се насмеши пролазницима и пријатељски им приступи. У близини се налази једна болница, тако да ако људи носе лекове, она их упита за здравље. Ако људи читају ред вожње, она им у томе помаже, а онима који не познају крај објашњава која се занимљива места у њему налазе. Хироко их слуша када говоре и затим им понуди часописе. Неке људе редовно сусреће тако да има прилике да изврши накнадне посете.

Мјанмар

Лазару је био кријумчар дроге. Дрога, убиства и све врсте порока биле су саставни део његовог живота. Међутим, када му је једна сестра пионирка показала из Библије да је Божје име Јехова, Лазару је одмах препознао да је то истина и пристао на библијски студиј. Било му је потребно доста времена, али је постепено духовно напредовао. За њега је огроман корак био да потпуно прекине  с дотадашњим начином живота. Када је својим ортацима рекао да их напушта, они су били избезумљени од страха зато што су били свесни тога колико он зна о њиховим акцијама кријумчарења дроге. Иако је неколико убица било послато да га убије, Лазару је успео да им побегне и на крају се преселио у друго подручје. Он и његова жена су се крстили.

Тајван

Неколико објавитеља се накратко зауставило испред једног кафића с необичним називом — Кафић „Књига о Јездри“. Знатижељан, један од објавитеља је упитао власника зашто је ставио Јездрино име. Он је одговорио да се одувек дивио Јездриној ревности за праву религију. Годинама је тај власник кафића одлазио у цркву, али је недавно престао зато што његова жена која је Вијетнамка није могла да разуме црквене проповеди. Објавитељ је предложио да поново наврати и донесе Библију на вијетнамском. Тог поподнева ју је и донео што су њих двоје с одушевљењем прихватили. С читавом породицом је започет библијски студиј.

Индија

У једном градићу где постоји озбиљно противљење проповедничкој делатности, пет сестара су због проповедања четири дана биле у затвору. У почетку, надзорница је била груба према њима и скренула им је пажњу да у затвору не шире хришћанство. Међутим, како су дани пролазили, она је посматрала њихову благу, љубазну нарав и то је ублажило њено гледиште. Те сестре су с другим затвореницама и надзорницом поделиле нешто воћа и других намирница које су им браћа донела. Једне ноћи, надзорница је случајно чула како сестре разговарају о мислима из књиге Приближи се Јехови. Ускоро им се и она придружила у разговору, тако што је седела на столици испред улаза у њихову ћелију. На дан када су сестре пуштене из затвора, надзорници је умрла једна рођака. Сестре су биле у прилици да је утеше говорећи јој о нади у ускрсење.

 Раније их је једна друга надзорница питала који су то прекршај направиле. Једна од сестара је објаснила да је њихова проповедничка делатност погрешно схваћена као незаконито преобраћање људи. Оно што је чула на њу је оставило снажан утисак, па је рекла: „Упркос томе што сте у затвору, ви тако смирено разговарате. Ја сам напрасита жена и пред вама се осећам постиђено. Молим вас реците ми када вам звучим грубо и научите ме да говорим тако као што ви то чините. Не разумем зашто су тако добри људи смештени у затвор.“ Кад год је имала слободног времена она би се придружила сестрама, говорећи: „Причајте ми још о Библији. Она умирује моје срце.“ На још две затворенице, које су биле оптужене за убиство, библијска порука је такође оставила снажан утисак. Сестре су биле опрезне у сведочењу и њима и другим затвореницама. Сада, када више нису у затвору сестре траже прикладне начине да негују интерес који су пронашле док су биле затворене.

Индонезија

Ресмавати, једна специјална пионирка, управо је била завршила са службом проповедања и баш је кренула кући када ју је једна жена позвала код себе да би разговарале о Библији. Три дана касније, Ресмавати је дошла да је посети. Овог пута жена је почела да плаче и да  прича о свом насилном мужу. Ресмавати јој је прочитала Јеврејима 4:12 и објаснила да проучавање Библије може променити много тога. Она јој је причала о Тонију, чије се искуство појавило у Календару Јеховиних сведока за 2003. Жену је то веома заинтересовало и затражила је примерак тог календара. На следећој посети, Ресмавати је са собом понела тај календар. Почеле су да проучавају Библију помоћу књиге Шта Библија научава. На наредној посети, муж те госпође је питао да ли и он може да се придружи проучавању. Он је прочитао Тонијево искуство и то га је веома дирнуло. Сасвим случајно и његово име било је Тони, а и његови ставови и понашање били су слични ставовима и понашању Тонија с календара пре него што је упознао истину. Када је прочитао то искуство, рекао је својој жени и деци: „Па то је моје име, зар не? Како је писац знао моје име?“ Жена му је одговорила: „Сведоци нису знали твоје име. Чак и да су знали, не би те могли сад одједном ставити у свој календар, и то поготову онај из 2003, а не из 2007!“ Запазивши мужевљев изненадни интерес, она га је тактично питала: „Да ли желиш да будеш попут Тонија с календара?“ Његов неочекивани одговор је био: „Желим да покушам.“ Као и Тони с календара, и Тони из Индонезије је потпуно очистио свој живот, ошишао своју дугу косу и поправио свој изглед. Цела породица и даље проучава Библију.

Малезија

У неким деловима Борнеа, браћа користе сателитске снимке с Интернета да би одредили где се налазе куће. У њиховом извештају стоји: „То нам помаже да одредимо где се у кишним шумама налазе домови људи. За неке од ’кровова‘ се испостави да су торови с козама, тако да се слатко насмејемо томе што смо пошли да проповедамо козама. Али ипак, неки од тих кровова су кровови кућа. Никада раније нисмо проповедали у овој планинској области. Пошто је кишна шума густа и пошто је стазе које се у њој налазе тешко пратити, сателитски снимци нам помажу да пронађемо пут.“

 ЕВРОПА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 47

БРОЈ СТАНОВНИКА: 732 610 687

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 533 790

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 749 911

Мађарска

Једна дванаестогодишња сестра прича: „Крштена сам пре девет месеци, а као помоћни пионир служим већ три месеца. Мама ми много помаже у томе. Многи ме питају како успевам да служим као помоћни пионир и да идем у школу, али ја мислим да би ми без школе било тешко да испуним своју службу. Користим одморе између часова да бих сведочила. С петоро мојих школских другова и другарица редовно разговарам о Библији. С две другарице водим библијске студије. По томе видим да ме Јехова благосиља. Пионирска служба за мене није терет већ извор радости. Моја мама је општи пионир и ја бих то желела да постанем. Желим да служим Јехови пуновремено.“

Велика Британија

Сузан је почела да проучава Библију 2001. и наставила је да то чини око две године. Током тог времена било јој је веома тешко да престане да пуши. Много пута је покушавала, али безуспешно. Због тога је прекинула свој библијски студиј, али је наставила да долази на скупштинске састанке. Четири године касније, Сузан је схватила да мора покушати да духовно напредује, па је због тога замолила да јој неко из скупштине помогне у томе. Поново је почела да проучава и схватила да су јој информације из књиге Приближи се Јехови од велике помоћи. Детаљно разматрање Јеховине љубави према нама и како ми показујемо љубав према њему извршило је снажан утицај на њен живот. За само осам недеља, потпуно је  престала да пуши. Сузан верује да јој је ова књига помогла да изгради поверење у Јехову. Добро је напредовала, предала свој живот Јехови и симболизовала то крштењем у води на Обласном конгресу „Следимо Христа!“

Естонија

Хелги, 17-годишња ученица која живи одвојено од својих разведених родитеља, показала је занимање за истину из Библије и почела да је проучава. У почетку, долазила је само на неке састанке зато што је проводила доста времена певајући у једној тамошњој музичкој групи. Како је њено разумевање и цењење истине расло, она је почела да мења свој начин живота. Објаснила је члановима групе зашто не може да има наступе у вечерима када су састанци. Уписала се у Теократску школу проповедања и напредовала је до те мере да је постала некрштени објавитељ. Хелги се пријавила за државно такмичење у певању у коме би победник као награду добио могућност да потпише уговор с једном познатом дискографском кућом. Иако су  многи били одбијени, Хелги је задобила непосредну подршку судија и прошла у следећи круг такмичења. Међутим, тај наредни круг такмичења требало је да се одржи у исто време кад и њено прво учешће у Теократској школи проповедања. Шта ће урадити? Њена мајка која није Јеховин сведок предложила јој је да или откаже тај задатак или да га одложи. Хелги јој је рекла да није у питању само то да ли ће одржати свој говор већ да је то питање шта је у њеном животу на првом месту, духовне или материјалне ствари. Она је озбиљно размислила о томе и одлучила да радије одржи свој говор уместо да оде на такмичење. Одржала је говор, а њена мајка је испоштовала ту одлуку.

Касније је један телевизијски репортер присуствовао Обласном конгресу „Следимо Христа!“ да би снимио репортажу о конгресу и крштењу. Видевши Хелги како улази у базен за крштење, снимио је њено крштење и затим направио интервју с њом. Оно што је снимио било је приказано на вестима те вечери, а ту је био и снимак с њеног наступа у првом кругу такмичења. Та репортажа се завршила њеним крштењем и речима које је изговорила с блиставим осмехом: „Ово је најбоља одлука у мом животу.“

Бугарска

Ивелин је на одслужењу казне у затвору који се налази на острву Белене. Тамошњој подружници Јеховиних сведока он је написао следеће: „За време мог боравка у овом затвору случајно сам пронашао часопис Стражарску кулу и због тога имам пуно питања за вас. Покајао сам се за своје грехе и желим да се прво променим у срцу, а затим да то буде видљиво и у мом понашању. Замолио бих вас за нешто што вам је можда тешко да урадите и за шта чисто сумњам да је могуће да се деси. Можете ли ми писати да бих могао да научим нешто о Јехови Богу? Не знам да ли ћете ми одговорити, али само то што знам за Јехову испуњава ме срећом. Желим да сазнам више о овоме и то не само због себе већ и због других затвореника. Молим вас не заборавите да уколико ми не можете  одговорити, једног дана ћу изаћи из затвора и ступићу у контакт с вама!“ Браћа су га врло брзо посетила и тренутно проучавају с десет затвореника из тог затвора, као и с Ивелином.

Португал

Џана, која служи као специјални пионир, испричала је следеће искуство: „Једног дана кад сам изашла из подземне железнице, угледала сам једног Кинеза и одлучила да му приђем и сведочим. Био је изненађен тиме што говорим кинески и рекао ми да је управо на путу за болницу пошто његова жена ускоро треба да се породи царским резом. Ни он ни жена нису говорили португалски, а болница је тражила да пронађу неког преводиоца. Био је очајан и замолио ме да му помогнем. Следећег дана, хирурзи су ми рекли да обучем хируршко одело да бих могла да уђем с трудницом у операциону салу. Током операције, држала сам је за руку, а она ми је постављала много питања у вези с Библијом и нашом делатношћу. Родила се једна дивна девојчица, а мајка је била толико захвална што сам била уз њу да ме је замолила да изаберем име за њену ћерку. Размислила сам мало и изабрала име Сара. Жена је била одушевљена тим избором и била је веома заинтересована да сазна више о Сари која се помиње у Библији, и о Богу ког је она обожавала. Након што смо напустили болницу предложила сам им да с њима проучавам Библију. Једном претходном приликом она и муж су одбили да разговарају са Сведоцима, али то што сам била уз њу током операције веома брзо је променило њихов негативан став. Одмах су прихватили моју понуду и сада долазе на састанке.“

Словачка

Брачни пар специјалних пионира је упознао два младића из Авганистана. Током њиховог кратког боравка у Словачкој, ти младићи су показали интересовање за Библију. Пионири су се неколико пута видели с њима и поклонили им Библију и књигу Шта Библија заиста научава? Такође су им показали како се Библија проучава тако да могу сами да је проучавају, а и с другима.

 ОКЕАНИЈА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 30

БРОЈ СТАНОВНИКА: 36 829 259

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 96 691

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 51 122

Нови Зеланд

Једног поподнева брат по имену Пол наишао је на једну жену у служби од куће до куће. Она је прихватила брошуру коју јој је понудио рекавши да јој је једна рођака недавно казала да јој је потребна истина. Истог јутра, она се молила Јехови Богу, користећи његово име и молећи га да је неко посети. „Три сата касније“, каже Пол, „ја сам стигао на њена врата. Штавише, дошао сам у време када она обично није била код куће.“ Одмах је прихватила понуђени библијски студиј и сада добро духовно напредује.

Аустралија

Армандо и Елвира су млади брачни пар који живи на Источном Тимору, који је под надлежношћу аустралијске подружнице. Године 2006. крај у коме су живели постао је мета напада једне друге етничке групе и пошто им је живот био у опасности били су приморани да беже одатле. Склонили су се у један избеглички логор носећи са собом само две ствари — Армандову Библију и брошуру Шта Бог захтева од нас? Када су поново ступили у контакт с браћом, Армандо и Елвира су почели да проучавају Библију два пута седмично и да присуствују скупштинским састанцима. Армандо је такође сведочио својим рођацима који живе у једном малом селу четири и по сата удаљеном од Дилија. Када се његова родбина заинтересовала за поруку о Краљевству, он је организовао да из Баукауа допутују пионири како би његовим рођацима пружили даљњу помоћ у духовном погледу. Када су пионири стигли након  троипочасовног путовања, преко 20 особа се окупило да би их слушало. Армандов отац, као представник групе, рекао је да су спремни да униште своје кипове, али га је интересовало да ли ће они и даље бити заштићени од злих духова. Пионири су их уверили да ће им Јехова заиста помоћи у томе. Они су бацили своје идоле. Данас више од 25 особа из тог села проучава Библију. Армандова жеља је да се ускоро крсти, а Елвира добро духовно напредује.

Гуам

На острву Сајпан, које је под надлежношћу гуамске подружнице, једна сестра се пријатно изненадила када је схватила да њен муж, који се раније противио, тајно чита многе публикације које је она остављала на видним местима по кући. Осим што је читао Стражарску кулу и Пробудите се!, читао је и Годишњаке Јеховиних сведока и књигу Тајна породичне среће. Једног дана, окупио је своју породицу, жену и петоро деце, на оно што је описао као „веома важан породични састанак“. То је било веома необично. Испоставило се да је очева намера била да пружи својим трима ћеркама неке савете у вези с браком. На једном великом листу папира направио је списак пожељних особина које треба да гледају код потенцијалних брачних партнера. На овог оца који није био Сведок велики утисак је оставила животна прича Шиле Винфилд да Консеисао у Стражарској кули од 1. новембра 2006. Попут Шиле, и он је направио списак онога што се очекује од особе с којом би нека од његових ћерки могла ступити у брак. Он је саветовао своје ћерке да се удају само за оне који су Јеховини сведоци и да нађу мужеве који воле Јехову и знају о Библији више од њих. Његова жеља је била, као што је и рекао својим трима ћеркама, да доживе исту срећу о којој је читао у том чланку. То их је веома дирнуло и дало им наду да ће њихов отац једног дана служити Јехови раме уз раме с њима.

Самоа

Један брат и његова жена недавно су послати да служе на Самои. Баш на првим вратима на која су покуцали у служби проповедања, брат је понудио књигу Шта Библија  заиста научава? На његово изненађење, био је позван да уђе у ту кућу. Станарка, једна пословна жена у пензији, направила је кратку паузу и рекла: „Овог јутра имам само 45 минута на располагању“ — то је била реакција коју тај брат никада раније није доживео. Одмах је започет библијски студиј. Када су брат и његова жена дошли код ње следеће седмице, она их је срдачно дочекала држећи у рукама Библију и књигу Шта Библија научава. Постоје добри изгледи да ће се тај студиј наставити.

Соломонова острва

Емили је једина Сведокиња и општи пионир у свом месту, на острву Сан Кристобал. Она води 20 библијских студија, а три особе с којима проучава постале су некрштени објавитељи, укључујући и њене родитеље. Међународне слуге за градњу Ланс и Дајана узели су слободне дане и путовали 14 сати на малом, пренатрпаном теретном броду да би помогли Емили око припрема за Спомен-свечаност. Ланс прича: „Када смо стигли тамо, све што смо желели било је да спавамо, али смо закључили да је боље да прво посетимо сеоског поглавицу. Након што смо објаснили сврху наше посете том месту, он нам је рекао: ’Многи нису добили позивницу за овај догађај. Да ли и они могу да присуствују?‘ С великим осмехом, уверили смо га да ће бити срдачно дочекани.

„Док се приближавало време за почетак Спомен-свечаности, места су заузеле само две жене и неколико деце. Међутим, приметили смо како многи оклевајући стоје поред дрвећа, тако да смо им пришли и позвали их да уђу унутра. Како се смркавало, укључили смо мали генератор, након чега се упалило светло. Сви су пажљиво слушали говор поводом Спомен-свечаности.“ Око 130 особа је слушало говор, укључујући и једног  свештеника цркве Адвентиста седмог дана који је желео да добије Библију превод Нови свет зато што је био много лакши за разумевање од превода који је до тада користио. Захваљујући овој посебној прилици, започето је пет нових библијских студија.

Папуа-Нова Гвинеја

Два села која се налазе одмах до једног градића била су под јаким утицајем Католичке цркве, а проповедање на том подручју било је отежано. Недавно су браћа посетила представнике тих села да би им објаснила сврху нашег проповедања и због чега желимо да разговарамо са свим људима. У исто време, људи из једног од тих села имали су састанак на коме су разматрали како да помогну младима да побољшају своје понашање. Браћа су рекла представницима села да им у томе може помоћи знање из Библије.

Браћи је допуштено да слободно проповедају и неколико младића је почело да проучава Библију. Сељани су приметили да се понашање ових младића у великој мери побољшало захваљујући њиховом дружењу с Јеховиним сведоцима и због тога су престали да се противе служби проповедања. Мало-помало, пријатељи и родитељи тих младића су почели да проучавају, а међу њима и ћерка вероучитеља који је раније претио браћи. Он је својој ћерки рекао: „Много сам грешио у то време. Надам се да ће ми Бог и Јеховини сведоци опростити тај мој грех.“ Сада 27 особа из ова два села редовно присуствује састанцима Сведока. Барем четири особе су се крстиле и служе као помоћни пионири. Они раде на томе да постану општи пионири.

[Мапа/Слика на 48. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

[Слика]

Светионик на Рту Хорн

[Мапа на 63. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Сан Кристобал

[Слика на 44. страни]

Разматрање „Стражарске куле“ у селу Антанандава на Мадагаскару

[Слика на 46. страни]

Проучавање књиге „Шта Библија научава“ с једном групом у Паваги, у Танзанији

[Слика на 49. страни]

Скупштинско разматрање књиге у Сиксаоли, у Костарики

[Слика на 50. страни]

Рамиро с књигом „Шта Библија научава“

[Слика на 53. страни]

Хироко сведочи на аутобуској станици

[Слика на 58. страни]

Хелги (десно) износи своју тачку у Теократској школи проповедања

[Слика на 64. страни]

Ланс, Дајана и Емили