Проповедање и поучавање широм света

АФРИКА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 57

БРОЈ СТАНОВНИКА: 848 582 269

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 122 493

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 2 202 217

Руанда.

Док се враћала из школе, деветогодишња девојчица је на путу пронашла велику суму новца у једној малој торби. Њена породица, која је проучавала Библију са Сведоцима, одлучила је да примени оно што су учили. Зато су потражили власника и вратили му новац. Тај човек је питао девојчицу: „Ако ти дам нешто новца као награду за твоје поштење, шта би купила?“

„Купила бих Библију“, одговорила је.

Изненађен, човек је рекао: „Мислио сам да би пре купила одећу или ципеле јер видим да су ове које носиш веома старе.“ Девојчица је и даље говорила да би више волела да има Библију. Човек је желео да зна зашто та породица није задржала новац. Када је сазнао да проучавају с Јеховиним сведоцима, купио је две Библије, једну за девојчицу а другу за своју породицу. Такође је замолио Сведоке да га посете како би проучавали Библију с њим и његовом породицом. Обе породице добро духовно напредују.

Централноафричка Република.

Уз Јеховину помоћ, Теодора је успела да савлада своју претерану стидљивост. Иако је одрасла у породици Сведока, она је због своје повучености ретко кад посећивала састанке у Дворани Краљевства. Када је почела чешће да долази,  седела је сама, никада није причала ни са ким и одлазила је одмах после завршне песме и молитве. Недуго после тога, постала је редовна на састанцима али скоро никада није пружала руку онима који су хтели да је поздраве. С временом је почела да коментарише и да прилази другима да их поздрави. Служба проповедања је била крупан корак за њу. Када су јој се девојчице из комшилука ругале, Теодора је била у искушењу да престане да проповеда. Међутим, свој проблем је изнела Јехови у молитви и замолила га за снагу. Сада је крштена, служи као помоћни пионир и даје лепе коментаре на састанцима. Води четири библијска студија, а један од њих с комшијом који ју је раније исмевао.

Мадагаскар.

Покрајински надгледник и његова жена путовали су до једне скупштине у сеоском подручју. На путу су наишли на групу крадљиваца стоке наоружаних секирама и копљима. Након што се у себи помолила за храброст, сестра им је понудила трактат Живот у мирном новом свету. Рекла је: „Данас живимо у страху. Међутим, Бог ће ускоро уништити зле и успоставити нови свет у ком ће владати мир.“ Један од њих је пажљиво слушао и узео трактат.

На једном покрајинском састанку годину дана касније, човек је пришао сестри и упитао је да ли га се сећа. Рекао је да је био међу крадљивцима које су срели на сеоском путу и да је он тај који је узео трактат. Затим је објаснио: „Када смо вас срели, враћали смо се из пљачке. Оно што сте рекли навело ме је на размишљање. Рекао сам себи: ’Не плашимо се полицајаца ни војника јер од њих можемо побећи. Али, како ћу побећи од Бога који ће уништити зле?‘ Зато сам одлучио да више сазнам о томе. Када сам се вратио кући, посетио сам комшију који је проучавао Библију с једним специјалним пиониром. И ја сам почео да  проучавам и крстићу се на овом покрајинском састанку.“

Мозамбик.

Мадалена је 1992, када је имала нешто више од 30 година, доживела аутомобилску незгоду после које је остала парализована. Од тада је ретко излазила из куће. Три године касније, Сведоци су разговарали с њеним оцем испред куће. Он је био вођа једне традиционалне верске групе, која се састајала у њиховом дворишту. Када је чула разговор и да се браћа распитују за њу, Мадалена их је позвала унутра. Њихово искрено занимање заиста ју је дирнуло! Сложила се да проучава Библију и била је веома заинтересована за оно што је учила. Видевши њену ревност, Сведоци су јој помагали на многе практичне начине, између осталог и да долази на састанке. Уз њихову помоћ, Мадалена се 2002. крстила у знак предања Јехови.

Мадаленини родитељи су били импресионирани бригом коју су Сведоци показали. Њена мајка је  почела да долази на састанке и напустила је религију свог мужа. Отац, који је у почетку говорио да никада неће напустити своју религију, с временом је почео да посећује састанке. Верници из његове групе вршили су притисак на њега — уосталом он је био њихов вођа! Па ипак, он је заузео чврст став и спалио све религиозне предмете. Он и његова жена крстили су се 2007. Цела породица добро духовно напредује.

Зимбабве.

Деветогодишња Десибел проповеда својим школским друговима и наставницима. Једног дана је запазила да је њена наставница тужна па јој је пришла и питала за разлог. Наставница јој је рекла да је њена сестра изгубила дете. Десибел је обећала да ће јој донети нешто што ће је утешити. Узела је од својих родитеља брошуру Кад неко кога волите умре и донела је наредног дана. Наставница је прочитала неколико одломака из брошуре и била је толико дирнута да су јој сузе кренуле на очи. Касније је написала писамце Десибелиним родитељима у ком их је похвалила што су је тако лепо васпитали и захвалила за утеху коју јој је девојчица пружила када јој је била потребна.

Гана.

Абигејл, која је на југу Гане живела с баком и деком који су презбитеријанци, била је поучена да су Јеховини сведоци лажни пророци. Када је сазнала да њени родитељи који су живели у другом делу земље проучавају са Сведоцима, забринула се и написала им писмо како би их убедила да престану да проучавају. Пошто није успела у томе, путовала је 1 000 километара до њих. Била је изненађена када је у својој Библији видела да пакао није место где се зли муче. Почела је да проучава Библију и да са родитељима долази на састанке у Дворану Краљевства, а потом је постала и некрштени објавитељ. Абигејл се крстила на недавном покрајинском састанку.

 АМЕРИКА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 55

БРОЈ СТАНОВНИКА: 898 130 531

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 3 449 038

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 3 548 101

Доминика.

На овом острву многе жене на обали реке перу веш и суше га на великом камењу и стенама. Једна од њих је приметила како нешто плута у плићаку недалеко од места где је прала. Препознала је да је то књига коју је сваке седмице проучавала с Јеховиним сведоцима. Ставила ју је на оближњу стену да се осуши и наставила да пере.

Касније тог истог дана, сакупила је сув веш али је заборавила књигу. Међутим, неки рибари који су се враћали с мора видели су књигу с корицама златне боје и један од њих ју је узео. Пошто му се јако допао наслов Шта Библија заиста научава?, почео је да је чита. Касније су га среле две пионирке које су проповедале у његовом селу. Рекао им је да ће само 144 000 отићи на небо и да је Божје Краљевство успостављено 1914. Такође је рекао да ће земља ускоро бити претворена у рај. Када су га питале откуд зна све то, објаснио им је да је нашао књигу и да је чита сваки дан. Показао им је књигу, која је сада била сува али изгужвана.

Једна од пионирки је схватила да је то књига коју је жена с којом проучава извадила из реке. С тим човеком је започет библијски студиј. Он сваке седмице једва чека да проучава и добро напредује.

 Боливија.

Проповедање у подручју Амазона у Боливији представља изазов и доноси награде. Група од десет пионира, збијених у моторном чамцу натовареном шаторима, лонцима и мноштвом кутија библијске литературе, путовала је реком Бени око 800 километара од Руренабакеа до Рибералте. Посетили су више од 70 удаљених места и уручили преко 800 књига, као и доста брошура и трактата. Око 700 особа је имало прилику да види како се води библијски студиј, а више од 200 њих је касније наставило да проучава. Када су Сведоци одлазили из села, људи су често говорили: „Можете ли да останете бар још мало и проучавате с нама?“ У једном малом граду, један човек је био јако упоран и узнемирен што Сведоци одлазе, јер је желео да настави да проучава. Рекао је: „Посекли сте дрво. Сада треба да га изрезбарите и углачате.“

Канада.

Норман већ годинама ради у фабрици за прераду метала у Монтреалу. Током паузе, он у кантини редовно чита брошурицу Свакодневно разматрање Писма.  Колеге су то запазиле и неки су прихватили позив да заједно с њим разматрају дневни стих. Током тих кратких разговора, Норман се посебно трудио да материјал примени на породични живот и међуљудске односе. Један члан управе такође је присуствовао таквом разматрању и касније је позвао Нормана у своју канцеларију да би га похвалио, рекавши да ти разговори позитивно утичу на живот запослених и њихове међусобне односе.

Када је број присутних био преко 30, управа га је замолила да формира мање групе на различитим местима у фабрици. Он каже: „Тренутно се састајем с три групе сваког дана, а моје колеге та разматрања називају дневним подсетницима. Они толико уживају у тим разговорима да ме један од њих замењује када сам одсутан. А онда, када се вратим, постављају ми питања у вези са оним што нису разумели.“ Норман већ пет година помаже својим колегама да свакодневно извуку корист из једног библијског стиха. Захваљујући томе, преко 40 колега и чланова њихових породица прихватило је истину.

Барбадос.

Сестра Баркер, која има 89 година, желела је да започне библијски студиј. Због слабог здравља, она не може да проповеда од врата до врата. Зато је покушала да сведочи путем телефона, али није имала успеха у томе. Подстакнута говором о молитви који је чула на састанку, понизно је молила Јехову да јој помогне да започне студиј. Неколико дана касније, одлучна да сведочи сваком пролазнику, стала је с Библијом и часописима у руци испред своје куће иако не живи у прометној улици. Понудила је часописе једном човеку који се враћао с посла. Недељу дана касније, док је стајала испред куће, поново је срела тог човека. Пошто је изгледало да су му  се допали часописи, она му је понудила књигу Шта Библија научава, као и библијски студиј. На њену радост, он је прихватио. Први пут су проучавали крајем марта 2008. Касније је сазнала да он живи недалеко од ње. Након неколико седмица, тај човек је почео да долази на састанке. Сестра каже: „Знала сам да Јехова одговара на молитве, али нисам мислила да ће то бити тако брзо!“

Чиле.

Када је једна пионирка из Сантијага изашла из таксија у центру града где је било њено подручје, случајно је на задњем седишту оставила фасциклу са часописима. У фасцикли се налазило више часописа као и примерак Наше службе за Краљевство, на ком је било написано њено име. Захваљујући томе, два дана касније таксиста је уз помоћ других Сведока који су проповедали у том крају успео да пронађе сестру. Када јој је вратио фасциклу, у њој се налазио само примерак Наше службе. Часописа није било. Извинио се и објаснио да су радознали путници прелиставали часописе и тражили да узму примерак. Тако су се сви часописи разделили у једном једином дану!

Никарагва.

Ернесто, који је био заповедник специјалних војних трупа, живи у малом граду недалеко од обале Карипског мора. Хајро, специјални пионир који  је дошао из другог краја земље, упознао је Ернеста док је сведочио од куће до куће и понудио му библијски студиј. Иако га је овај бивши војник одбио, Хајро није одустао и Ернесто се на крају сложио да проучава с њим. Током једног разговора, Хајро је поменуо да је његов отац био командир контрареволуционарних снага које су се у том крају бориле против владиних трупа, али да је погинуо у једној бици. Ернесто је наставио да проучава и напредовао је, али је све време од Хајра чувао једну тајну, коју је на крају морао да открије. Са искреном тугом објаснио му је да је био на челу групе војника који су ухватили његовог оца и да је он лично одговоран за његову смрт. Наравно, Хајро је био запањен, али је знао да је то истина јер је ужасне детаље које му је Ернесто испричао раније већ чуо од војника који су били с његовим оцем. Ернесто је мислио да је то крај њиховог пријатељства. Али Хајро није дозволио да га обузме мржња, већ је наставио да проучава с њим. Ернесто је напредовао и крстио се заједно са својом женом. Њих двојица су и данас добри пријатељи.

Венецуела.

У западном делу земље, браћа из града Мачикес проповедала су недалеко од колумбијске границе на ретко обрађеном подручју где живе урођеници. Сви су их слушали! Поглавица племена Јукпа одобрио је да се Спомен-свечаност први пут одржи у том крају. Мештани и тамошња школа обезбедили су столице и било је присутно преко 200 особа. Када се састанак завршио, поглавица је у име свих с поштовањем рекао: „Желимо да захвалимо Јеховиним сведоцима. Надамо се да ово није последњи пут да сте овде. Ви нас поучавате истини и увек сте добродошли!“ Преко 50 њих сада проучава Библију сваке седмице.

 АЗИЈА И БЛИСКИ ИСТОК

БРОЈ ЗЕМАЉА: 47

БРОЈ СТАНОВНИКА: 4 026 656 360

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 618 088

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 538 957

Тајван.

Једна сестра пише: „Радовала сам се сусрету с полубратом кога никада раније нисам видела пошто он и његова породица живе у удаљеном месту до ког је веома тешко доћи. Наравно, отац и други чланови породице били су одушевљени када су чули да планирају да нас посете иако је то за њих велики подухват. Будући да живе у подручју где нема Сведока, ја сам се надала да ће прихватити добру вест. Била сам веома срећна када су његова жена и ћерка показале интерес за Библију! Међутим, како сам могла да им помогнем да уче о Јеховиној намери када се врате у своје удаљено место? Сазнала сам да имају компјутер и Интернет. Мој муж и ја смо купили веб камеру и наставили смо с њима да проучавамо Библију путем Интернета. На моје изненађење, овај метод вођења студија одлично функционише. Можемо видети њихове реакције док читају из своје Библије и књиге коју проучавамо. То ми помаже да разумем каква им је помоћ потребна. Захвални смо што можемо користити такву технологију, путем које можемо преносити истину рођацима до којих на други начин не бисмо могли доћи.“

Непал.

Пурнамаја има 16 година и живи у једном малом граду у Непалу. Стриц јој је сведочио и она је  почела да проучава. Иако треба да путује аутобусом два и по сата, она редовно присуствује састанцима једном седмично. То јој није нимало лако. Оба њена родитеља болују од губе, тако да су веома сиромашни. Осим што обавља кућне послове као што су кување и прање, Пурнамаја сваког јутра разбија камен и прави шљунак како би финансијски помогла породици. Осим тога, она иде и у школу. Цена превоза до састанака једнака је дневној заради запослене особе. Понекад је родитељи подстичу да иде у оближњу цркву уместо да путује у дворану. Али, Пурнамаја зна да о Јехови може учити само у Дворани Краљевства и зато даје све од себе да би била на састанцима. Недавно је чак морала да прода сат који је добила од баке. Она не само што лепо коментарише на састанцима већ и другим људима у граду прича о ономе што је научила. Пурнамаја је извор охрабрења за све који је знају.

Малезија.

За време британске колонијалне власти, на хиљаде радника доведено је у Малезију да би радили на плантажама каучука. Населили су се на плантажама, а многа од тих насеља још увек постоје. До већине села се тешко  долази и нису уцртана на карти. Док су проповедали на недодељеном подручју, објавитељи једне скупштине пронашли су село на плантажи каучука. Два младића тинејџерског узраста, који су раније узели часописе, јако су се заинтересовали за оно што браћа раде. Пришли су им и понудили се да их одведу до других села. За разлику од браће, они су то подручје веома добро познавали. Сели су на своје мотоцикле и ишли испред аута, водећи их кроз плантаже блатњавим стазама и прашњавим путевима, путујући и до 45 минута између села. Одвели су браћу до плантажа које Сведоци никада раније нису посетили. Док су браћа проповедала, ова два младића су подстицала мештане да узму часописе и да их прочитају. Тако су посетили три удаљена села. Захваљујући несебичној помоћи ових младића, дато је велико сведочанство људима који никада нису имали прилику да чују добру вест. Током тог викенда, 50 објавитеља из тамошње скупштине уручило је преко 5 000 часописа.

 ЕВРОПА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 47

БРОЈ СТАНОВНИКА: 733 775 190

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 542 507

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 789 219

Русија.

Татјана има тумор на мозгу. Након једне тешке операције пре неколико година, смештена је на одељење за пацијенте који имају мале шансе за оздрављење. Један православни свештеник је посетио то одељење како би пацијенти могли да се исповеде пре него што умру. Татјана је запазила како једна жена прикупља снагу да свештенику да̂ новац. Након што је отишао, питала ју је да ли се осећа боље. „Не“, тужно је одговорила жена, „нисам разумела ништа од онога што је рекао.“ Онда јој је Татјана пренела добру вест о нади у ускрсење. Жена јој је захвалила и рекла: „Сада се заиста боље осећам!“ Начелник болнице је чуо шта се догодило и рекао је свештенику да више не долази. Али зато је Татјану сместио у засебну собу како би могла да разговара и с другим пацијентима. Такође је тражио адресу где Јеховини сведоци одржавају састанке. Пре него што је дошла у болницу, Татјана је молила Јехову за снагу да може и даље да проповеда. Она је уверена да је Јехова одговорио на њену молитву. Тог месеца је известила више од 100 сати службе! Иако се њено здравствено стање од тада погоршало и не може да излази из куће, и даље је посећују они којима је сведочила током честих боравака у болници.

Грузија.

Две сестре које служе као привремени специјални пионири додељене су на подручје где не живи  ниједан Јеховин сведок. Док су се упознавале с новим подручјем, изгубиле су се. Пробијајући се кроз снег до колена и покушавајући да пронађу пут до куће, умориле су се и смрзле. Онда су угледале трагове у снегу који воде до једне куће и повикале су. Млада жена Катуна их је чула, изашла на капију и одмах их позвала у топлу кућу, због чега су биле веома захвалне. Када су рекле да су Јеховини сведоци, Катуна је испричала да су, у време док су њих две изгубљене лутале по снегу, она и њена породица молили Бога да им открије истину. Неколико минута касније, појавиле су се недалеко од њихове куће. Катуна је рекла да је то заиста био одговор на њихову молитву! Данас четири члана те породице проучава Библију, а двоје њих — Катуна и њена свекрва — некрштени су објавитељи.

Велика Британија.

Рестон, који никада није користио директан приступ у нуђењу библијског студија, одлучио је да се опроба у томе. Пре него што је покуцао на прва врата, кратко се помолио Јехови да му помогне да буде позитиван. Онда је понудио библијски студиј станару по имену Енди, који га је одмах прихватио. Рестон је чврсто одлучио да му истог дана донесе књигу Шта Библија заиста научава? Док је путовао до њега, запазио је да је возач аутобуса човек коме он редовно доставља Стражарску кулу и Пробудите се! Охрабрен Ендијевом позитивном реакцијом тог преподнева, одлучио је да и возачу понуди библијски студиј када аутобус стигне до задње станице.

У међувремену, једна старија госпођа је препознала да је Рестон Сведок и замолила га да посети њену болесну пријатељицу и да се моли за њу. Рекао је да ће радо разговарати с њом и пренети јој утеху из Библије. Користећи књигу коју је понео, показао је госпођи како библијски студиј може много помоћи. Жена је рекла  да би и она желела да проучава. Младић који је седео преко пута њих слушао је разговор. Њега су заинтересовале илустрације па му је Рестон са задовољством дао књигу. Када је аутобус стигао до задње станице, Рестон је возачу понудио библијски студиј. На његово изненађење, возач је одушевљено прихватио и рекао да има многа питања о Библији. Рестон је потом свратио код једног брата да би узео још један примерак књиге Шта Библија научава и коначно је увече стигао до Ендија. Он је радо узео књигу. Почео је да проучава и убрзо је примењивао оно што је учио. Енди и возач аутобуса долазе на састанке, а Рестон води 15 библијских студија и све је започео користећи директан приступ. Сада увек када иде у службу носи са собом неколико књига Шта Библија научава.

Франсоа и Моника и њихово двоје деце враћали су се до аута након преподнева проведеног у служби. Међутим, њихова двоипогодишња ћерка Шае  није желела да уђе у аутомобил док некоме не уручи свој последњи трактат. Тог истог тренутка, преко пута њих се зауставио ауто и две жене су изашле. Шае је радосно једној од њих дала трактат Живот у мирном новом свету, а Моника је објаснила о чему се ради. Жена по имену Сијера се заинтересовала и позвала Монику да дође код ње како би проучавала Библију с њене две сестре тинејџерског узраста. На првом студију Сијера је питала да ли могу и њена два сина да проучавају. Касније се придружио и њен сестрић. Сијера је присуствовала свим тим студијима и постављала је доста питања. На крају је и она почела да проучава. Затим се придружио и њен супруг. Сијерина мајка, још неки чланови породице и пријатељи такође су желели да проучавају. Захваљујући одлучности мале девојчице да уручи свој последњи трактат, 11 особа је почело да проучава Библију. Четворо њих редовно посећује скупштинске састанке.

Италија.

Џенифер служи у руској скупштини у Милану. Неколико пута је разговарала преко телефона с једном Украјинком по имену Валентина, али се никада нису виделе. Једног дана су се договориле да се нађу на једној станици метроа. Да би је Џенифер препознала, Валентина јој је рекла да ће обући црвену јакну. Џенифер је стигла на станицу и угледала жену у црвеној јакни која је очигледно  неког чекала. Пришла јој је и рекла: „Здраво, да ли си ти Валентина?“ Жена је рекла да јесте. Зато је Џенифер наставила: „Ја сам Џенифер.“ Али жена није реаговала. Помало збуњена, Џенифер је питала: „Ви чекате мене, зар не?“

Жена је одговорила: „Не.“ И она је била Украјинка, звала се Валентина и обукла је црвену јакну; али чекала је неког другог! Џенифер се насмејала и објаснила ситуацију. Такође је с њом поделила библијске мисли које је припремила за другу Валентину. Жена је пажљиво саслушала, а потом је показала Џенифер папирић на који је преписала 91. псалам, рекавши да воли Библију. Џенифер је с њом започела библијски студиј. А шта је било с другом Валентином? Џенифер ју је касније срела и она је такође почела да проучава Библију.

Румунија.

Један брат је посетио свог познаника и разговарао с њим и његовом женом о библијским темама. Посебно их је занимало то што Библија каже о односу између мужа и жене, али су тешко могли одвојити време за библијске разговоре. Овај пар је ценио здрав начин живота, а супруг је имао навику да сваки дан трчи око осам километара. Након неколико покушаја да наставе разговор, брат је одлучио да пита тог човека да му се придружи у џогингу. Њему се допао тај предлог. Међутим, брат није имао кондиције и убрзо је схватио да је веома исцрпљујуће сведочити и трчати у исто време! „Успео сам да проповедам“, рекао је, „у спортској опреми и без Библије у руци, цитирајући стихове из сећања.“ Након неколико таквих разговора, овај пар се још више заинтересовао и почели су редовно да проучавају Библију. Сада је тај човек некрштени објавитељ. Реван је у служби и заједно са сином и ћерком учествује у Теократској школи проповедања.

 ОКЕАНИЈА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 30

БРОЈ СТАНОВНИКА: 37 545 115

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 97 329

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 55 266

Аустралија.

Један пионир пише: „Докторка по имену Пем тражила је да јој редовно доносим најновија издања наших часописа. Пошто је јако заузета, успео сам да је пронађем код куће само једном за шест месеци, тако да сам јој у сандуче редовно остављао часописе с кратком поруком. Након седам месеци, оставио сам часописе с позивницом за предстојећи обласни конгрес. Такође сам оставио свој број телефона, али се она није јавила. У новембру после конгреса, поново сам отишао до ње и на вратима пронашао њену поруку.

„Написала је да јој се часописи веома допадају и да их даје колегама на читање. Они их потом поделе својим пацијентима у болници. Онда је рекла како је уживала на ’скупу‘. Након што је прочитала позивницу за конгрес, узела је три слободна дана како би присуствовала. Објаснила је да је фотокопирала позивницу и убацила по примерак у сандучиће својих колега с поруком да јој се јаве ако желе да дођу. До краја те седмице, 16 колега који су такође доктори узели су слободне дане да би дошли на конгрес. Свих 17 заинтересованих особа присуствовало је тродневном конгресу захваљујући само једној позивници која је остављена у сандучету! Пем сада редовно проучава књигу  Шта Библија научава и организује заједничке разговоре с колегама који су били на конгресу.

Један други брат прича: „Док сам пролазио поред куће у којој су Сведоци замољени да не долазе, на веранди сам запазио човека и жену који су били узнемирени и уплакани. Сматрао сам да не могу проћи поред њих када је било очигледно да им је потребна помоћ. Зато сам им пришао и питао да ли могу учинити нешто за њих. Позвали су ме у кућу и излили своје срце. Три године нису видели своју ћерку. Жена је требало да оперише тумор и није била сигурна да ли ће преживети. Бојала се да можда више никада неће видети ћерку. Неколико дана раније, обратили су се за помоћ пастору своје цркве, али он није озбиљно схватио њихов проблем и ништа није предузео. Поделио сам с њима неке библијске мисли о томе да је Јехова близу оних који су сломљеног срца.

„Након отприлике сат времена, неко је покуцао на врата. Најпре сам помислио да је то био њихов пастор. Међутим, на вратима је стајала лепо обучена млада жена. То је била њихова одавно ишчекивана ћерка! Тај сусрет је био препун емоција, па сам предложио да је најбоље да одем. Међутим, на моје изненађење, ћерка је рекла да би више волела да останем, јер је желела нешто да каже својим родитељима. Објаснила је да је упропастила свој живот алкохолом и дрогом, али да је касније проучавала Библију и одлучила да се врати кући и поправи однос с родитељима. Недавно се крстила као Јеховин сведок.“

Након неколико дана навратио је пастор и речено му је да се ћерка вратила кући јер је постала Јеховин сведок. Изашао је из куће не рекавши ни реч. Док је одлазио, човек га је позвао да се врати и узме писмо са стола — писмо о иступању из цркве.

 Папуа Нова Гвинеја.

Група од двадесет троје браће и сестара упутила се у ретко обрађивано подручје да би проповедала. Путовање је било напорно јер су пешачили, пели се на планине и прелазили реке. У једном селу, сестра је срела англиканског свештеника који је са задовољством саслушао објашњење Данила 2:44. Рекао је: „Ми смо овде попут изгубљених оваца.“ Прихватио је часописе и брошуре и затражио Библију.

Три дана касније, у једном другом селу, две сестре су разговарале с две младе жене које су биле срећне што су чуле поруку о Краљевству. Када се њихов отац вратио из баште тог поподнева, оне су му испричале шта су научиле из Библије. Рекао је да и он жели да чује ту дивну поруку. Зато се упутио до колибе где су браћа и сестре били смештени како би их упознао. Пошто је тај човек био сеоски поглавица, побринуо се да се спреми храна и понесе браћи. С лампом у руци, дошао је касно увече у пратњи других мештана. Они су рекли: „Били смо изненађени када смо вас видели, јер је ово први пут да су Јеховини сведоци у нашем селу.“ Да би им указали на разлог посете, браћа су прочитала стих из Матеја 24:14. Испричали су им какве ће благослове донети Краљевство и оставили им литературу.

Петог дана њиховог путовања, браћа су стигла у једно село око један сат после подне. Мислећи да ће ту преноћити, мештани су почели да им праве наткривено склониште. Међутим, они су објаснили да желе да причају са свима и да ће отићи истог дана. Свим људима је дато добро сведочанство, укључујући и поглавицу, који је узео литературу и у знак захвалности поклонио браћи кокосове орахе, банане и папаје.

 Фиџи.

У сеоском подручју, пионири пешке иду у службу, ходајући прашњавим и блатњавим путевима. Нагама и њена ћерка Решма, које су општи пионири, позвале су слепу сестру Ушлу да им се придружи и буде пионир један месец. То значи да би сваки дан заједно прелазиле више километара, док би једна ишла с њене леве стране а друга с десне. Једног кишног дана, једна породица је седела испред куће и посматрала како ове три сестре покушавају да пређу преко бара на блатњавом путу. Видели су како је слепа сестра угазила у бару и испрскала се. Сестре су стале да би је очистиле. Човек није могао да савлада своју радозналост и позвао их је да сврате. Рекао је: „Сваки  дан вас гледамо како пешачите. Куда то идете?“ Објасниле су да иду да проучавају Библију с људима. Када је то чуо, рекао је да жели и он да сазна ту поруку, јер је био уверен да је она веома важна пошто су сестре толико пешачиле да би је пренеле другим људима. Са овом породицом је започет студиј.

Гуам. Лиза, млада жена с Филипина, живела је на острву Тинијан у кући где је радила као кућна помоћница. Када су Јеховини сведоци свраћали, она је често узимала Стражарску кулу и Пробудите се! Иако је рекла да јој се часописи допадају, заправо их је користила за потпалу.

У пролеће 2007, Лиза је остала без посла и пошто није имала где да буде, спавала је на плажи. Једног дана је пролазила поред Дворане Краљевста, испред које су у хладовини седеле две сестре. Позвале су Лизу да се послужи мангом и она се придружила пријатном разговору. Када је следећег дана пролазила поред дворане, сестре су је поново позвале, а током разговора Лиза је рекла: „Надам се да ћу једног дана доћи у вашу цркву.“ Иако су се сестре осећале помало непријатно јер то нису раније учиниле, позвале су је да те вечери дође на састанак. Прихватила је позив, надајући се да ће јој Сведоци помоћи да нађе посао.

На састанку је Лизу одушевила искреност браће и сестара и њихова брига за друге људе. Због тога се расплакала, јер је схватила да је дошла из себичних разлога. Такође се сетила свих часописа које је спалила. Љубав коју су браћа и сестре показале дирнула ју је и од тада је почела редовно да долази на састанке и да проучава Библију. Запослила се, постала објавитељ и крстила у фебруару 2008.

[Слика на 45. страни]

Мадалена

[Слика на 48. страни]

Разматрање „Стражарске куле“ на моторном чамцу

[Слика на 50. страни]

Сестра Баркер стрпљиво чека да проповеда пролазницима

[Слика на 53. страни]

Пурнамаја прави шљунак да би помогла својој породици

[Слика на 54. страни]

Сведочење једној Индијки на плантажи каучука

[Слика на 57. страни]

Рестон проучава са Ендијем

[Слика на 58. страни]

Шае

[Слика на 63. страни]

Нагама и Решма помажу Ушли