Најважнији догађаји из прошле године

ВЕОМА је узбудљиво видети шта све Јехова постиже преко својих слугу широм света. У овом Годишњаку налазе се нека достигнућа на подручју знаковног језика, као и неке информације о томе како Одељење за писање у Бруклину проверава веродостојност података који ће се појавити у нашим публикацијама. Можеш читати и о међународним конгресима и сазнати неке занимљиве детаље о нашој новој песмарици. Такође ћеш сазнати о најновијим дешавањима широм света на правном пољу, о томе шта се дешавало на Хаитију, као и о недавним посвећењима подружница. Сигурни смо да ћеш уживати у ономе што будеш читао и да ће те то охрабрити.

 ’БОГ ЖЕЛИ ДА ГА ГЛУВИ УПОЗНАЈУ‘

Осмотримо шта се дешава на подручју проповедања глувим особама. Салваторе живи у Сједињеним Државама и глув је. Његова жена је Јеховин сведок. Упркос томе што годинама има контакт с Јеховиним сведоцима, Салваторе није духовно напредовао. Његова супруга му је предложила да годину дана свакодневно чита Библију. Међутим, иако је покушавао да је разуме, није успео и зато је био обесхрабрен. „Никада нећу успети да заволим Јехову“, тужно је изјавио.

Ипак, његов живот је почео да се мења када је сазнао да је део Светог писма — превод Нови свет на знаковном сада доступан на DVD-у. Након истраживања Божје Речи на знаковном језику, узвикнуо је: „Знао сам да Бог жели да га упознам!“ Проучавао је Библију и сада радосно служи Јехови као крштен Сведок.

Попут Салватореа, и друге глуве особе широм света осећају Јеховину љубав и интересовање, који се огледају у томе што се Библије и друге публикације на знаковном језику издају на DVD-у и стављају се на Интернет одакле се могу преузети. Библијске публикације постоје на 46 знаковних језика, а неке се припремају на још 13 језика. Стражарска кула излази на девет знаковних језика, а део Светог писма — превод Нови свет изашао је на америчком, бразилском, италијанском, колумбијском, мексичком и руском знаковном језику.

Увек је веома дирљиво видети како публикације на знаковном језику утичу на срце заинтересованих особа. „Први пут сам проучавала 1981, користећи публикације на писаном јапанском језику“, присећа се Нацуе, једна глува жена из Јапана.  „Будући да их нисам могла добро разумети и да се моја породица побунила, прекинула сам проучавање.

„Априла 2007, 26 година након што сам први пут почела да проучавам, једна Сведокиња ми је показала на DVD-у брошуру И ти можеш бити Божји пријатељ! на јапанском знаковном језику. Одмах сам почела поново да проучавам и овај пут су моје духовне потребе биле задовољене. Крстила сам се новембра 2008.“

Данас у свету постоји преко 16 000 глувих објавитеља. Својим рукама и изразом лица, они славе Јехову на знаковном језику. Сигурни су да их Јехова воли и да цени њихову службу будући да је 30 књига, брошура, трактата, видео-пројеката и библијских драма преведено на многе знаковне језике.

Публикације за глуве преводе се у 54 подружнице у које стижу многи изрази цењења од браће и сестара и заинтересованих особа. У њиховим писмима се види колико су глуви одушевљени што могу разумети дубоке духовне мисли, које се преводе и на знаковни језик. На пример, запазимо шта је Еми из Јапана, чији су родитељи глуви, написала:

„Моји родитељи су се крстили много година пре мене“, каже она, „али им је било тешко да разумеју писане публикације на јапанском. Када нешто  нису разумели, питали су мене да им објасним. Сада они са више самопоуздања могу разговарати о библијској истини. Моја мајка каже: ’Неке детаље из Библије схватила сам тек кад су почеле да излазе публикације на јапанском знаковном језику.‘ Због тога сада имају ближи однос с Јеховом и наши породични односи су бољи него икада раније.“

’СВЕ ПОМНО ИСПИТАТИ‘

Исус је рекао да ће верни роб бити разборит у пружању ’хране у право време‘ Божјим слугама. Он је тиме указао да ће они који буду обезбеђивали ту храну бити савесни, опрезни и мудри у пружању духовне хране (Мат. 24:45-47).

Христова помазана браћа данас користе Одељење за писање у Бруклину да би пружали духовне информације у виду часописа, брошура, књига и другог штампаног и електронског материјала. Та духовна храна, попут физичке, мора бити добро припремљена. Чак су и писци Библије, који су били вођени светим духом, водили рачуна да информације које су записивали буду добро проверене и тачне. На пример, Лука је разговарао с многим очевицима догађаја и ’помно све испитао‘ (Лука 1:1-4).

И Одељење за писање такође ’све помно испитује‘. Али где проналази поуздане информације? Иако је Интернет лако доступан и брз извор великог броја информација, браћа која су задужена за истраживање не ослањају се на блогове и слабо документоване одреднице на Интернету које су написала непозната или нестручна лица. На пример, у Википедији, познатој онлајн енциклопедији, стоји да је њен статус ’као референце за рад упитан јер њена отворена природа омогућава  вандализме, нетачности, недоследности и лош квалитет. Такође, у питању је и недостатак стручњака у поређењу са традиционалним енциклопедијама‘. У Википедији на неким другим језицима још стоји да ’они који је користе морају тога бити свесни‘. Зато се Одељење за писање ослања на класичне приручнике, чланке који су писали признати стручњаци и књиге које су објавили уважени издавачи.

Такође, са̂мо Одељење поседује велику библиотеку са хиљадама књига. Поред тога, браћа задужена за истраживање користе јавне и универзитетске библиотеке. Надаље, они могу доћи до неких стручних текстова и материјала путем међубиблиотечких позајмица. Једна велика универзитетска библиотека коју користе има око пет милиона књига, 58 000 часописа и 5,4 милиона докумената у микроформи, као и на хиљаде електронских база података. Одељење за писање такође има и велику архиву новинских исечака, животних прича и историјских информација које се стално ажурирају у складу са материјалом који се добија од локалних извора и подружница широм света.

Наравно, у Проповеднику 12:12 стоји подсетник: „Нема краја састављању многих књига.“ Чак и прихваћени извори могу имати погрешне информације. Како онда проверавамо да ли је нека информација добра, тачна и поуздана?

На пример, осмотримо једну изјаву из брошуре Да ли је живот настао стварањем? У њој се помиње да је паукова мрежа један од најчвршћих материјала на земљи и додаје се: „Ако би се мрежа направљена од такве паучине, чије би нити биле дебљине 1 центиметар с проредом од 4 центиметра, увећала до величине фудбалског игралишта,  могла би да заустави џамбо-џет у лету!“ Ова информација налазила се у једном уваженом научном часопису, али је била преузета из другог извора и није била потпуно јасна. Зато је било важно пронаћи прави извор, то јест истраживача који је први изнео ту информацију, и проверити како је дошао до своје рачунице. Наши истраживачи су такође морали доћи до формуле и додатних информација да би сами израчунали шта би се десило с џамбо-џетом и мрежом величине фудбалског игралишта. Након сати и сати истраживања и пажљивог рачунања, браћа су на крају дошла до резултата који су потврдили тачност те невероватне информације!

Међутим, понекад чак и наизглед проверени извори могу изнети информације којима мањкају  битни детаљи. На пример, чули смо како је Ганди, у једном свом ашраму (светом месту пребивања) рекао лорду Ирвину: „Када би ваша и моја земља преговарале на темељу учења које је Христ изнео у овој Проповеди на гори, решили бисмо проблеме не само наших земаља него и проблеме целог света.“ Међутим, детаљно испитивање ове изјаве открило је да не постоје докази да је лорд Ирвин икада посетио Гандија у његовом ашраму, а то је покренуло питања о томе где, када и да ли је уопште Ганди дао ту изјаву. Зато се тај цитат више не користи у нашим публикацијама.

Вероватно си чуо да се раније у нашим публикацијама појавила изјава Исака Њутна у вези с његовом макетом сунчевог система. Наиме, каже се да га је посетио један атеиста који га је упитао: ’Ко је то направио?‘ Када је Њутн одговорио: „Нико“, атеиста је рекао: „Мислиш да сам луд?!“ Каже се да је Њутн онда рекао да његова јадна копија много већег сунчевог система доказује да мора постојати Створитељ. Колико год да је занимљив овај догађај, историјски извори, као и они који се баве изучавањем и биографијом Њутновог рада и живота, не могу пружити доказе да се тако нешто заиста десило. Занимљиво је што прво указивање на тај догађај, почетком 1800-их, помиње немачког изучаваоца Атаназијуса Кирхера, а не Њутна. Зато Одељење за писање у нашим публикацијама више не указује на овај догађај.

Понекад је потребно додатно истражити чак и неке мање битне информације да би се потврдила њихова тачност. На пример, брат који износи своју животну причу каже да се родио 1915. у Чехословачкој. Међутим, Чехословачка је настала тек 1918. Онда, где се тај брат родио? Решавање  таквог питања може изискивати истраживање старих географских карата и историјских записа.

Поред тога, један брат у својој животној причи може рећи како се одређеног датума крстио у Сан Франциску. Међутим, пажљивим истраживањем може се открити да тог датума није било никаквог већег скупа у том граду. Шта се онда може урадити? Чињеница је да наше сећање понекад избледи. Иако брат сигурно не може заборавити где се крстио, можда се датума крштења не може тачно сетити. Обично је до тачних детаља могуће доћи брижљивим испитивањем различитих извора.

На крају можемо видети да Одељење за писање инсистира на коришћењу само тачног и поузданог материјала, чак и у погледу наизглед неважних детаља. Због тога „верни и разборити роб“ може редовно пружати духовну храну која доноси част Јехови, ’Богу истине‘ (Пс. 31:5).

ОЈАЧАНИ ПУТЕМ КОНГРЕСА „БДИТЕ“

Милиони Јеховиних сведока широм света уживали су у практичном и правовременом програму  изнетом на многим обласним конгресима „Бдите!“, који су одржани током 2009. године. Одржано је и 37 међународних конгреса — и то у Аустрији, Гани, Италији, Јужноафричкој Републици, Кенији, Кореји, Мексику, Мјанмару, Немачкој, Обали слоноваче, Перуу, Пољској, Републици Тринидад и Тобаго, Сједињеним Државама, Француској и Чилеу. На њима је укупно било преко 200 000 делегата из 136 земаља. Укупан број свих присутних на тим међународним конгресима био је 1 495 045, а крстило се 15 730.

Зашто се организују међународни конгреси? Сваких неколико година, Водеће тело организује  такве конгресе у градовима који имају повољан стратешки положај — понекад у земљама где су Јеховини сведоци у прошлости били под забраном. Такви конгреси јачају браћу и дају подстрек проповедању добре вести у тим земљама.

На тим конгресима браћа имају јединствену могућност да лично осете ’љубав која повезује‘ наше међународно братство (Кол. 3:14). Право је задовољство запазити љубав, мир и јединство који су изнад националних, културних и језичких баријера! Истинска љубав се види док се присутни свих етничких група на конгресу друже и заједно узимају оброке, размењују мале поклоне и адресе, праве многе фотографије и загрљајем изражавају своју братску љубав. Многи делегати и домаћини носе народне ношње.

Посебан део програма на међународним конгресима представљају „Извештаји из других земаља“, који се износе сва четири дана. Један путујући надгледник из Италије приметио је да ти извештаји помажу свим присутнима да „осете како браћа широм света теже ка истом циљу — објавити добру вест о Краљевству“. Било је заиста дирљиво и охрабрујуће слушати искуства мисионара и других пуновремених слугу који служе у страној земљи, а сада су присуствовали конгресу у својој домовини. Њихов добар пример и даље храбри и младе и старе!

Такође је било дивно чути чланове Водећег тела који су показали љубав тиме што су дошли на те конгресе да пренесу правовремену духовну  поуку и охрабрење! Говори чланова Водећег тела, као и „Извештаји из других земаља“, били су симултано превођени на језике група које су пратиле програм. На пример, на другом међународном конгресу одржаном у Хонолулуу на Хавајима, Стивен Лет из Водећег тела одржао је четири говора на енглеском, који су били симултано превођени на следеће језике: илоко, јапански, мандарински, маршалски, самоански и чукски.

Када планира међународне конгресе, Водеће тело узима у обзир величину расположивих конгресних објеката, број локалних Сведока, број браће и сестара из других земаља који ће присуствовати, као и смештајне капацитете. Затим, задужена браћа у сваком конгресном граду набављају дозволу од надлежних органа и склапају уговоре с директорима конгресних објеката.

Будући да се за ове конгресе углавном користе велики стадиони, потребно је све веома добро испланирати и јако пуно тога урадити да би та места била достојна слављења Јехове. На пример, у Перуу, због једне фудбалске утакмице која се играла дан пре почетка конгреса, браћа нису могла ући на стадион да га очисте и припреме све до вечери уочи почетка конгреса. Иако се тражила помоћ 3 000 добровољаца, преко 7 000 браће и сестара стигли су у 6 часова увече и неуморно радили до касно у ноћ док нису све завршили.

На крају међународног конгреса одржаног у Калифорнији, у граду Лонг Бичу, три радника која су радила на стадиону, рекла су: „Многе верске групе су долазиле овамо. Али нико не успева то што ви успевате. Стварно сте невероватни.“ Један од њих је рекао да је, када су Сведоци раније куцали на његова врата, он мислио у себи: „Само ви куцајте.“ Међутим, сада је рекао да ће следећи  пут отворити врата и саслушати их. Један од њих је чак био подстакнут да каже: „Никада нисам припадао ниједној вери, али овој вери бих волео да припадам.“

Како је снажно сведочанство, на славу Јехови, пружено у свим градовима где су одржани конгреси! И колико смо само захвални Јехови што нам обезбеђује такве конгресе који нас духовно јачају и помажу нам да и даље ’бдимо‘ (Мат. 24:42).

ПЕСМЕ У ЧАСТ ЈЕХОВИ

Певање хвала Јехови је саставни део наше службе. Зато су на конгресима 2009, Божје слуге биле пресрећне када су сазнале да излази нова песмарица, Певајмо у част Јехови. Али, зашто је била потребна нова песмарица?

Да би се ишло у корак са све јачим духовним светлом, у прошлости смо мењали наше песмарице (Посл. 4:18). Рад на новој песмарици омогућио је измене текстова наших песама. При том се водило рачуна о избору речи тако да се лако може схватити смисао песама и да се оне лакше могу памтити. Надаље, у циљу лакшег памћења, многе песме су скраћене. На неким местима су додати рефрени како би се понављале кључне мисли. Поред тога, уместо да се више од једног слога односи на једну ноту, настојало се постићи да се сваки слог речи односи само на једну ноту.

Пажљива анализа прошле песмарице, Певајмо хвалоспеве Јехови,  показала је да је било потребно изменити неке мелодије да би се песме лакше певале. Зато је неким песмама снижен тоналитет како би се лакше певали виши тонови. Надаље, неке песме се нису певале по нотама, онако како је стајало у песмарици. Зато су у неким случајевима мелодије измењене како би одговарале природнијем начину на који су браћа по свету певала.

Велика пажња је била посвећена и детаљима, као што је изглед песама на штампаним странама. Иако се, због превода на друге језике, неке дуже песме појављују на две стране, ипак су тако распоређене да се ни код једне песме не мора окретати лист. Сада ниједна песма нема више од три строфе.

Како је обављен овај огроман посао? Августа 2007, један тим искусних композитора и текстописаца позван је да помогне Водећем телу у овом пројекту. Све песме из претходне песмарице пажљиво су прегледане како би се утврдило да ли постоје неки доктринарни проблеми, погрешни акценти или било који музички проблем. Било је очигледно да су неке мелодије у реду, али да су били потребни нови текстови. За неке песме направљене су потпуно нове мелодије. Затим је Одбор за поучавање при Водећем телу одобрио списак тема које треба да се појављују у песмама на хришћанским састанцима, већим скуповима и програмима посвећења.

Поред тога, композитори су пажљиво преиспитали музичке аранжмане песама које се певају на нашим састанцима. Да би саставили пријатне духовне песме, избегавали су мелодије које би звучале попут песама хришћанских цркава. Такође су избегавали да наше хвале Јехови звуче попут  песама које су популарне у многим харизматским црквама.

Све време пројекта, Водеће тело је пажљиво пратило компоновање и састављање текста сваке песме. Потпуно нове песме су биле снимљене у вокалном извођењу како би их чланови Водећег тела могли слушати и размотрити. Чим су песме одобрене, одмах су се слале у друге подружнице на превођење тако да и песмарице на другим језицима изађу истовремено са енглеском.

Поред тога, да би помогло браћи у скупштинама да науче нове песме, Водеће тело је 2007. одобрило да се направи снимак вокалног извођења. Већ годинама се оркестар сачињен од добровољаца из 14 земаља састаје отприлике двапут годишње у Патерсону да би се снимила музика за наше веће скупове, као и за драме и видео-пројекте. Та браћа и сестре, од којих су многи у пуновременој служби, користе своје време  и средства да би допутовали и снимили музику у којој ће уживати браћа широм света. Сви они су веома квалификовани музичари. Након тога се снимци са оркестарском музиком шаљу подружницама широм света. Ти снимци служе као музички увод у програм већих скупова и као помоћ у прављењу вокалног извођења тих песама на десетине језика. Снимци вокалног извођења на многим језицима могу се преузети с вебсајта www.pr418.com.

Какве су реакције на нову песмарицу, Певајмо у част Јехови? Следеће писмо у неколико речи осликава оно што стоји у стотинама писама захвалности која стижу: „На почетку овог писма желим да вам кажем ’пуно хвала‘ за прелепе песме  из наше нове песмарице. Оне дирају право у срце, јачају веру и пружају утеху. Кратко речено, оне су предиван дар од Јехове.“

Желимо да песмарица Певајмо у част Јехови буде извор утехе и охрабрења нашем братству широм света. Без обзира да ли смо сами или смо на неком скупу са суверницима, користимо је да бисмо исказали љубав нашем небеском Оцу Јехови!

’ВОДИЋЕ ВАС ПРЕД НАМЕСНИКЕ И КРАЉЕВЕ, ЗА СВЕДОЧАНСТВО‘

Исус је рекао својим ученицима да ће бити изведени пред ’судове и пред намеснике и краљеве‘, али да ће то бити ’за сведочанство њима и незнабошцима‘ (Мат. 10:17, 18). Прошле године су Јеховини сведоци управо тако нешто доживљавали. И као што је њихов Учитељ рекао, то што су били малтретирани пружило им је добре прилике да сведоче.

Јерменија.

Вахан Бајатјан је Јеховин сведок и због приговора савести одбио је да служи војску. Због тога је осуђен на две и по године затвора. Након што је уложио неколико жалби судовима у Јерменији, 2003. године уложио је жалбу Европском суду за људска права. Суд је 27. октобра 2009. донео одлуку у корист Јерменије, у складу са више од 50 година дугом законском праксом. Међутим, један судија сматра да је ова одлука „неспојива са садашњим европским стандардима у погледу приговора савести“.

С обзиром на важност овог питања, Европски суд за људска права сложио се да се обрати Великом већу. Саслушање је заказано за 24. новембар 2010. у Стразбуру. Одлука Великог већа није била позната у време припреме овог извештаја.

 Азербејџан.

Јеховини сведоци и даље имају проблема са увозом своје литературе. Власти дозвољавају увоз извесне верске литературе, али неку забрањују због, како наводе, „искључивости веровања Јеховиних сведока која вређају осећања других хришћанских религија“. Због тога су извршени препади на домове браће и сестара, а њихови лични примерци библијске литературе су заплењени.

Дана 25. априла 2010, око 250 Јеховиних сведока враћали су се с једног конгреса у Грузији. Путовали су у пет аутобуса и једном комбију. Полиција их је на граници зауставила и одузела им личне примерке библијске литературе, укључујући и 33 Библије. Многи Сведоци, међу њима чак стари и нејаки, чекали су на граници осам сати пре него што су добили дозволу да наставе пут. Да би се спречило да до овако нечег поново дође и да би наша браћа у Азербејџану могла и даље добијати духовну храну, овај случај је поднет Европском суду за људска права.

Белорусија.

Дана 6. новембра 2009, Дмитриј Смик, који је Јеховин сведок, осуђен је на казну од 3 500 000 рубаља (преко 800 евра) због одбијања одслужења војног рока. „Трудим се да будем послушан Библији у сваком аспекту свог живота и да слушам њена учења. За мене то значи да не треба да се обучавам за  учествовање у рату“, рекао је брат Смик (Ис. 2:1-4).

Иако устав Белорусије гарантује право да се изабере цивилна служба, у закону не постоје одредбе по којима би се то могло спровести у пракси. „На папиру стоји да имам право да изаберем цивилну службу, али у пракси ја то право не могу да остварим“, објаснио је брат Смик.

Да би исправио овај правни пропуст, председник Белорусије је 18. фебруара 2010. оформио једну комисију која треба да направи нацрт закона о невојној служби. Убрзо после тога, суд је прогласио брата Смика невиним и поништио тешку новчану казну коју је требало да плати. Будући да се и многи други млади Сведоци у Белорусији суочавају са истим питањем, надамо се да ће тамошње власти омогућити да цивилна служба заживи у пракси.

Белгија.

Све до 1993, бетелска имовина у Бриселу била је изузета од плаћања пореза, баш као и други верски објекти у Белгији. Међутим, те године, пореска управа је променила свој став и увела неке таксе. Та управа је тврдила да Бетел не постоји само из верских разлога, него и због остваривања новчане добити и да они који тамо живе и раде нису у потпуности посвећени само својим религиозним активностима. Случај је коначно саслушан 2008. на основном суду, али је судија пресудио у корист пореске управе. Уложена је жалба и 4. маја 2010. апелациони суд је поништио одлуку основног суда. У својој писаној пресуди, три судије су навеле: „За Јеховине сведоке који живе у Бетелу, такав начин живота повезан је са снажним верским убеђењима која захтевају потпуну преданост служби Богу... Сви они припадају Светском реду специјалних пуновремених слугу Јеховиних  сведока. Они живе једни поред других и заједно се моле, певају своје песме и проучавају Библију. Поред тога, учествују у својој јутарњој служби Богу.“

Еритреја.

Док настоје да верно служе Богу, Јеховини сведоци у Еритреји и даље трпе многе проблеме. Тренутно је у затвору 58 Сведока, укључујући и жене и малу децу. Због репресивних владиних мера и сталних претњи хапшењем, тешко је доћи до информација о онима који су у затвору. Годинама Јеховини сведоци настоје да путем дипломатских канала олакшају патње својој браћи по вери у Еритреји. Сведоци су се обратили службеницима у Стејт Департменту, Европској унији и разним амбасадама. Такође су разговарали и с бројним званичницима неких држава североисточне Африке, као што су представници Афричке уније. Недавно су Јеховини сведоци послали писмо у 18 еритрејских амбасада широм света са списком затвореника који нису у годинама за регрутацију. То писмо је било упућено председнику Афеверкију с молбом да ослободи све затворенике који нису у годинама за регрутацију, као што су деца и остарели. Међутим, све до данас влада се није огласила.

Грчка.

Државно веће, то јест врховни суд Грчке, потврдило је 15. јануара 2010. да је Евангелос Делис имао право да одбије службу у резервном саставу војске. Брат Делис је био у војсци пре него што је постао Јеховин сведок, али сада се због своје библијски обликоване савести није одазвао на позив за војну вежбу. Иако администрација није прихватила његову молбу да се уважи његов приговор савести, Државно веће је, осврнувши се на неке одредбе Европске конвенције о људским правима, навело да појединци имају право да промене религију након што су били у војсци и да  на темељу својих нових веровања уложе приговор савести. Ова позитивна одлука врховног суда Грчке несумњиво ће повољно утицати на положај особа с приговором савести у Грчкој, али и у земљама као што су Азербејџан, Јерменија, Јужна Кореја и Турска.

Португал.

Министарство правде је 25. септембра 2009. објавило да је једногласно признало да Јеховини сведоци нису нова вера, већ верска заједница која дуго постоји на тим просторима. Сада у Португалу и Јеховини сведоци имају највиши могући правни и верски статус, што ће им помоћи у њиховој служби. Тај нови статус ће Јеховиним слугама користити на многе начине. На пример, нека браћа ће моћи у Дворани Краљевства обављати законски призната венчања, док ће друга имати овлашћење да посете болнице и затворе како би духовно помогли онима који то траже.

Порторико.

Врховни суд Порторика је 27. јануара  2010. донео важну пресуду којом је подржао право одраслих пацијената да одбију одређени вид лечења. Суд је такође признао да пацијенти имају право да се позову на документ о лечењу које прихватају и да одреде пуномоћника који ће их заступати уколико буду без свести. Наш брат по имену Виктор Хернандез попунио је такав документ пре него што је отишао у болницу. Међутим, један основни суд је одбио да уважи одлуку коју је брат Хернандез изнео у документу о лечењу и коју је заступао његов пуномоћник. Врховни суд је преиначио пресуду тог основног суда и признао да је „апсолутно и неотуђиво право људи да заштите своје тело од сваке врсте повређивања“. Ова победа не иде у прилог само Јеховиним сведоцима у Порторику, којих има преко 25 000, већ и другим људима у тој острвској земљи.

Русија.

У последњих неколико месеци, служба Јеховиног народа, која се обавља под вођством светог духа, наилази на најозбиљније претње од пада Совјетског Савеза. Врховни суд Русије је 8. децембра 2009. подржао пресуду нижег суда у Ростову, због чега су власти затвориле скупштину у Таганрогу, одузеле јој Дворану Краљевства и прогласиле 34 наше публикације за екстремистичку литературу, међу којима су и добро познате књиге Шта Библија заиста научава?, Моја књига библијских прича и „Пођи за мном“.

Неколико седмица касније, Врховни суд Републике Алтај у јужној Русији донео је сличну пресуду у вези са скупштином Јеховиних сведока у граду Горно-Алтајск, због чега је још 18 публикација проглашено за екстремистичку литературу. За сада је због тих пресуда немогуће увести наведене публикације у Русију. Поред тога, те пресуде су подстакле Христове непријатеље да у многим  градовима прете његовим мирољубивим следбеницима и да их прогоне. Након што је Врховни суд 8. децембра 2009. донео поменуту пресуду, забележено је 300 случајева препада, хапшења, претреса кућа и других видова ометања верске службе.

Због тога је Водеће тело одобрило да се у једној акцији уручи 12 милиона примерака посебног трактата чији је наслов Да ли се историја понавља? Питање за становнике Русије. У овом трактату је веома јасно указано на сличност између прогонства које су Јеховини сведоци доживели под комунизмом и потешкоћа с којима се данас суочавају. Од 26. до 28. фебруара 2010, Јеховини сведоци су у целој Русији уручивали људима овај посебан трактат. Упркос веома ниској температури, која је ишла и до -40 C, многе скупштине су поделиле своју количину трактата за само два дана.

Савезна служба за надзор комуникација, информационих технологија и масовних медија (Роскомнадзор) узвратила је 26. априла 2010. тако што је Сведоцима одузела дозволу за увоз свих наредних издања Стражарске куле и Пробудите се!

Међутим, „Јеховина рука није кратка, па да не може спасти“ (Ис. 59:1). Европски суд за људска права донео је 10. јуна 2010. значајну пресуду против Русије, а у корист обожавања правог Бога. У пресуди донетој у случају под називом Јеховини сведоци из Москве против Русије стоји да је забрана заједнице Јеховиних сведока у Москви и њихових активности незаконита и да представља кршење основних људских права на слободу мисли, савести и вероисповести. Због наведене забране, која у Москви важи још од 26.  марта 2004, наша браћа се суочавају са све већим прогонством и злостављањем. У пресуди Европског суда сасвим се отворено каже да влада Русије ’има законску обавезу да прекине са својим прекршајима, које је Европски суд доказао, као и да санира последице, колико год је то могуће‘.

У овој значајној пресуди се у повољном светлу указује на девет победа које су Јеховини сведоци  имали на врховним судовима у Великој Британији, Јапану, Јужноафричкој Републици, Канади, Русији, Сједињеним Државама и Шпанији, као и на осам пресуда које је Европски суд за људска права донео у корист Јеховиних сведока. На тај начин, овај суд је потврдио да и даље сматра да су пресуде у ранијим случајевима исправне. На темељу Европске конвенције о људским правима и ранијих пресуда, суд је утврдио да Јеховини сведоци нису криви ни по једној оптужби руских власти.

Овај суд је навео да је „заједница Јеховиних сведока, која је поднела жалбу, законски постојала и деловала на подручју Москве више од 12 година, од 1992. до 2004. Током периода у ком је имала законско признање, ни старешине ни други чланови никада нису били кривично нити прекршајно одговорни“. У складу с тим, суд је утврдио да су права Јеховиних сведока прекршена и навео је да „држава има законску обавезу да направи неопходне измене у својим законима како би прекинула с прекршајима, које је овај суд доказао“.

Руске власти су 9. септембра 2010. тражиле да се предмет проследи Великом већу Суда, несумњиво с намером да избегну да се повинују пресуди. Без обзира на то да ли ће Јехова дозволити да Велико веће преиспита случај, можемо бити сигурни да ће се и даље давати велико сведочанство.

Србија.

Након правне битке која је трајала скоро четири године, Министарство вера Србије уписало је „Јеховине сведоке — хришћанску верску заједницу“ у Регистар цркава и верских заједница у Србији. До тада је ово министарство три пута одбило наше молбе за регистрацију иако су  Међународни истраживачи Библије, како су Јеховини сведоци раније били познати, постојали на овом подручју још почетком 20-их година прошлог века. Међутим, након што је Врховни суд Србије донео две пресуде у нашу корист, Министарство вера је позитивно одговорило на нашу молбу за регистрацију.

Раније су противници посредством медија често настојали да прикажу Јеховине сведоке као опасну секту. Захваљујући законској регистрацији, искреним људима у Србији несумњиво ће бити лакше да разумеју да су Јеховини сведоци примерни грађани који поштују закон и да нису претња ни за друштво ни за појединце. Први добри резултати регистрације виде се у томе што се на увоз библијске литературе и других артикала који се користе на састанцима и у служби не плаћа никаква царина нити порез.

Словенија.

Словеначке власти су 27. новембра 2009. уписале „Јеховине сведоке — хришћанску верску заједницу“ у регистар цркава и других верских заједница. Начелник владине Канцеларије за верске заједнице рекао је нашим представницима да су од 40 верских организација и група у Словенији „Јеховини сведоци — хришћанска верска заједница“ били осма заједница која је обновила регистрацију по новом закону о слободи вероисповести. Нова регистрација ће омогућити да сви они којима је главна делатност верске природе добију одређене олакшице које влада пружа таквим лицима.

Турска.

Јеховини сведоци у Мерсину користили су своју Дворану Краљевства већ 20-ак година. Међутим, у августу 2003, власти су је због наводног непоштовања грађевинских прописа затвориле. Упркос томе што су се браћа обратила  ма како би решила тај спор, Врховни суд Турске је 30. децембра 2009. донео пресуду у корист локалних власти у Мерсину. Сада су браћа предала жалбу Европском суду за људска права.

БРАТСКА ЉУБАВ НА ДЕЛУ НА ХАИТИЈУ

Један снажан земљотрес је 12. јануара 2010. опустошио Порт-о-Пренс, престоницу Хаитија, и околно подручје. Погинуло је на стотине хиљада људи, а још више њих је остало без крова над главом. Неколико хиљада Јеховиних сведока изгубило је своје домове, док је 154 њих погинуло. Многи други су озбиљно повређени или су за длаку извукли живу главу.

Када је земљотрес погодио то подручје, Аклоук је био код куће. Његова кућа је почела да се руши, тако да се одједном нашао заглављен између пода и срушене таванице. На сву срећу, није био теже повређен и у мраку је почео да пипа рукама око себе. „Напипао сам кофу с водом“, присећа се Аклоук. „Није могла да се помери, али сам успео да умочим прсте у њу и принесем неколико капи воде до уста. Такође сам нашао камен којим сам почео да ударам како би неко чуо да сам заробљен.“ Он је почео да се моли Богу за помоћ и наставио је да удара каменом и да чека.

„Нисам имао сат код себе тако да нисам имао представу о времену“, каже Аклоук. „У почетку сам плакао и преклињао Јехову да ме избави. Међутим, како је време пролазило, моје молитве су се промениле. ’Знам да ћеш ме сигурно ускрснути‘, молио сам се. ’Али ја сам млад! Ако останем жив, могу и даље да ти служим.‘“

На крају је Аклоук осетио да га напушта снага тако да више није могао ни да држи камен којим је ударао. Затим се онесвестио.

 Када се освестио, схватио је да неко покушава да дође до њега. Била је то спасилачка екипа Сведока. Он каже: „Осетио сам како се одједном одвалио комад бетона и пао поред моје ноге. Схватио сам да ће при следећем покушају да ме спасу страдати моје колено и зато сам провукао руку кроз рушевине и зграбио за руку брата који је учествовао у акцији спасавања.“ Убрзо је Аклоук био избављен. Био је под рушевинама четири дана.

ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ БЕЗ ОДЛАГАЊА

У року од 24 часа након што је земљотрес погодио Хаити, из подружнице у Доминиканској Републици стигао је први Сведок који је лекар. Након њега су стигли многи Сведоци који су пружили медицинску и хуманитарну помоћ. Поред њих, стигло је много помоћи у виду ствари и материјала. На земљишту подружнице брзо је подигнута једна импровизована болница у којој је помоћ добило преко 1 000 Сведока и других људи.

Међу повређенима су биле и две девојке које су обе изгубиле десну руку. Милен, једна сестра која помаже у подружници, каже: „Попут других који су изгубили неки део тела а нису у браку, и оне су страховале да никада неће моћи да ступе у брак и заснују породицу.“ Због тога је Милен замолила једну сестру из Француске, која је као девојчица изгубила руку у саобраћајној несрећи, да охрабри те две девојке. Та сестра је преко Интернета послала фотографије на којима је била са својим супругом и двоје прелепе деце. Када су те две девојке виделе фотографије, осетиле су велико олакшање и сада се добро прилагођавају својим новим околностима.

 Осим хране, одеће и лекова, преживелима је хитно био потребан смештај. Добровољци међу Сведоцима са Хаитија и из других земаља саградили су више од 1 700 привремених домова како би породице Сведока, чији су домови били уништени, имале заклон од кише и неку меру безбедности. До јуна су добровољци почели с подизањем привремених Дворана Краљевства, а у јулу су добили прве грађевинске дозволе за трајне Дворане Краљевства.

ФИЗИЧКО, ЕМОТИВНО И ДУХОВНО ЛЕЧЕЊЕ

У марту се један Сведок који се као лекар специјализовао за лечење посттрауматског стреса састао са старешинама из 115 скупштина које је погодио земљотрес. Он је старешинама дао практичне савете о томе како да духовно помажу члановима своје скупштине који су доживели трауму. Касније је понаособ разговарао са више од 100 браће и сестара којима је била потребна стручна помоћ.

Убрзо након земљотреса, брат Дејвид Сплејн из Водећег тела допутовао је на Хаити да би утешио и охрабрио браћу. Брат Сплејн зна француски и обратио се присутнима на дводневном покрајинском састанку на том језику. Разговарао је и с бетелском породицом, мисионарима и покрајинским надгледницима. Том приликом, сви они су изразили цењење за његову љубав и бригу, као и за бригу Водећег тела.

 Упркос наизглед непремостивим препрекама, на хаићанском креолском је довршен, одштампан и испоручен грчки део Светог писма — превод Нови свет. Нове Библије су у подружницу стигле само неколико сати пре него што их је требало објавити на обласном конгресу у јулу. Сви који су били укључени у збивања која су се 2010. на Хаитију смењивала неумољивом брзином, од почетног пружања хуманитарне помоћи па све до сада, могли су у сваком тренутку видети и осетити Јеховино вођство и подршку. Увек изнова се дешавало да су потрепштине, превоз и добровољци стизали у право време и на начине који су били и сувише прецизни да би били случајност. Било је управо као што је рекао један дугогодишњи мисионар: „Само они који су били овде могли су јасно видети Јехову на делу.“

ПОСВЕЋЕЊЕ ПОДРУЖНИЦА ДОНОСИ СЛАВУ БОГУ

За Јеховине сведоке на Соломоновим острвима 13. фебруар 2010. био је незабораван дан. Стивен Лет, члан Водећег тела, одржао је говор за посвећење нове подружнице на тим острвима. Међу 368 присутних налазио се и Клемент Фабасуа, први Сведок са ових острва. Месец дана раније, за оне који живе у близини нове подружнице, организован је дан отворених врата и у обиласку је било 273 особе. Један архитекта који је био међу гостима, написао је касније за водеће државне новине: „Када се све узме у обзир, нова подружница заслужује чисту десетку. За наше друштво на Соломоновим острвима она је узор који показује шта се овде може постићи без обзира ко гради те објекте. Може се рећи да су пројектант, целокупна радна снага и актуелна управа створили драгуљ на нашим рајским острвима.“

 У суботу 3. априла 2010, незабораван програм посвећења одржан је у Естонији. Посвећењу је присуствовало 438 особа које су пажљиво пратиле програм у ком је брат Кристијан Мунтеан из грчке подружнице изнео говор за посвећење. Од једног предузећа купљена је једноспратна зграда која се налази крај наше подружнице. Та зграда је адаптирана и у њој се сада налази аудио и видео студио, као и учионица за Библијску школу за неожењену браћу.

У суседној Летонији подружница је имала посвећење 10. априла 2010. Након што се добра вест 1918. први пут проповедала у Летонији, уследиле су деценије непопустљивог противљења. Међутим, проповедање у овој земљи сада доживљава процват и 248 делегата из девет земаља састало се с браћом и сестрама из Летоније како би чули говор за посвећење, који је изнео брат Кристијан Мунтеан.

 У суботу, 8. маја 2010, више од 2 200 особа пратило је излагање брата Герита Лоша из Водећег тела, који је изнео говор за посвећење у подружници у Парагвају. Саграђене су стамбена зграда са 32 собе и зграда с канцеларијама, а досадашња стамбена зграда је адаптирана. Поред тога, направљен је подземни резервоар за воду чија је запремина 40 000 литара. Власти су од почетка биле веома задовољне квалитетом рада међународних и локалних добровољаца. Један службеник је рекао да је раније било пуно проблема  с другим верским објектима, али да су Јеховини сведоци познати по томе што све ураде како треба. Захваљујући таквој репутацији, никада није било тешко добити грађевинске дозволе за нове објекте подружнице.

У подружници на Папуи Новој Гвинеји, у суботу 29. маја 2010, окупило се скоро 500 браће и сестара из 12 земаља како би чули говор за посвећење, који је изнео брат Винстон Пејн из аустралијске подружнице. Проширење подружнице обухвата једну троспратну зграду у којој се налазе собе, заједничка трпезарија, кухиња и вешерница. Поред тога, саграђена је и једна зграда с још неким одељењима за бетелску породицу и с Двораном Краљевства, као и велики простор за преводилачко одељење. Међу присутнима је била и једна група Сведока који су шест дана пешачили преко кршевитих планина да би дошли на посвећење. Они су били одевени у традиционалну ношњу народа Орокаива и срдачно су дочекивали друге госте, певајући и играјући. Једна сестра која је дуго у истини, са сузама у очима је изразила осећања већине када је рекла: „Данас ми се чини као да сам већ у Рају!“

„ДОНОСИТЕ МНОГО ПЛОДА“

Нема сумње да уједињен труд Јеховиних сведока и даље доноси славу Богу. Исус је рекао: „Мој Отац се прославља тиме да доносите много плода и да будете моји ученици“ (Јов. 15:8). Захваљујући томе што их Јехова воли, благосиља и усмерава, они ће и даље ’живети достојно Јехове и тако му потпуно угодити доносећи плод у сваком добром делу и све боље упознајући Бога, примајући од његове славне моћи сву потребну снагу како би потпуно устрајали и били дуготрпљиви с радошћу‘ (Кол. 1:10, 11).

[Слика на 8. страни]

Нацуе на свом библијском студију

[Слике на 11. страни]

Браћа савесно проверавају информације

[Слика на 13. страни]

Кореја

[Слика на 14. страни]

Мексико

[Слике на 14. страни]

Јужноафричка Република

[Слика на 15. страни]

Стивен Лет на међународном конгресу на Хавајима

[Слика на 22. страни]

Дмитриј Смик

[Слика на 25. страни]

Евангелос Делис

[Слика на 25. страни]

Статус који је издало португалско Министарство правде

 [Слика на 33. страни]

Убрзо након земљотреса стигли су Сведоци који су здравствени радници

[Слика на 33. страни]

Добровољци међу Сведоцима са Хаитија и из других земаља саградили су више од 1 700 привремених домова

[Слика на 34. страни]

Грчки део Светог писма — превод „Нови свет“ објављен је на хаићанском креолском

[Слика на 36. страни]

Проширење подружнице у Естонији

[Слика на 37. страни]

Подружница у Парагвају

[Слике на 37. страни]

Винстон Пејн износи говор за посвећење у подружници на Папуи Новој Гвинеји