Проповедање и поучавање широм света

ИСУСОВЕ речи су његовим ученицима из првог века сигурно звучале збуњујуће. Прорекао је да ће их мрзети сви народи — убијаће их и од њих ће трпети невоље. Штавише, многи ће отпасти од вере, а неки ће издавати друге. Али онда је Исус рекао да ће се добра вест проповедати по целом свету (Мат. 24:9-14). Како светско дело проповедања може бити успешно и поред таквог противљења? На наредним страницама пронаћи ћете одговор на то занимљиво питање.

 Извештај за 2010.

Број подружница Јеховиних сведока: 116

Број земаља које су извештавале: 236

Број скупштина: 107 210

Број присутних на Спомен-свечаности: 18 706 895

Број оних који су узели симболе: 11 202

Највећи број објавитеља: 7 508 050

Просечан број објавитеља: 7 224 930

Пораст у процентима у односу на 2009: 2,5

Број крштених: 294 368

Просечан број помоћних пионира: 287 960

Просечан број општих и специјалних пионира: 844 901

Укупан број сати проведених у служби: 1 604 764 248

Просечан број библијских студија: 8 058 359

Током службене 2010. године, Јеховини сведоци су потрошили више од 155 милиона америчких долара за подупирање специјалних пионира, мисионара и путујућих надгледника на њиховим доделама.

◼ Широм света, у подружницама служе укупно 20 062 особе. Сви они су чланови Светског реда специјалних пуновремених слугу Јеховиних сведока.

 АФРИКА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 57

БРОЈ СТАНОВНИКА: 888 219 101

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 222 352

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 2 596 614

ГРУПА ЉУДИ ТРАГА ЗА ИСТИНОМ. У малом селу на Мадагаскару, 80 људи је одлучило да напусти највећу протестантску цркву на острву. Изградили су своју цркву и почели да трагају за правом религијом, испитујући редом све религије које су заступљене на том подручју. Закључили су да католици не проучавају Библију и да у лутеранској цркви постоји раздор. Сматрали су да пентекосталци не научавају истину, а да адвентисти седмог дана имају превише забрана. Затим су пришли  једном нашем брату и питали га да ли може да их поучава Библији. Брат се радо сложио.

Неколико објавитеља је посетило ове заинтересоване људе. Састали су се са двадесет шесторо њих у њиховој цркви и сви су били спремни да слушају поуку из Библије. Браћа су на темељу 15. поглавља књиге Шта Библија научава објаснила како се може пронаћи религија коју Бог одобрава. Људи су били задовољни објашњењем. Када су браћа поново дошла, присуствовале су 73 особе. А на трећој посети број присутних је био 142!

ЗАЛУТАЛА СМС ПОРУКА. Да би охрабрила особу с којом проучава Библију, Сведокиња по имену Менен из Етиопије послала јој је СМС поруку са годишњим стихом за 2009. Међутим, укуцала је погрешан број, тако да је порука стигла другој особи. Жена која ју је примила много пута је прочитала стих: „’Дајмо темељно сведочанство за добру вест‘ (Дела 20:24, NW).“ Пошто је била побожна, сложила се с поруком, али није знала како да је примени. Такође је била збуњена због мистериозног „NW“ [New World Translation] на крају. Седмице су пролазиле, а она је још увек размишљала о томе. На крају је позвала број с ког је примила поруку. Иако се наша сестра изненадила када је сазнала где је стигла њена порука, искористила је прилику да одговори жени на њено искрено питање. Започет је библијски студиј, који се сада води два пута седмично.

МЛАДИ ПИОНИРИ. Персис, која живи у Камеруну, постала је некрштени објавитељ са шест година. Након првог месеца известила је десет библијских студија. Скупштински секретар је мислио да је то грешка. Када ју је упитао, Персис му је објаснила да она заиста проучава Библију са десет  особа. Он ју је такође питао: „Како знаш колико времена можеш да известиш кад немаш сат?“ Она је одговорила да зна да школски одмор траје један сат. Почињала је с проповедањем када одмор почне, а завршавала када се огласи звоно. Њено одважно сведочење утицало је на њену мајку и рођаку, које су касније постале некрштени објавитељи. Персис сада има десет година, крштена је и служи као помоћни пионир иако иде у школу. Њена осмогодишња другарица Аси већ је некрштени објавитељ. Једна жена која проучава Библију рекла је о њима: „На састанцима је лепо видети да се деца, пре него што седну поред својих родитеља, поздраве са свима, а посебно са старијима. То никада нисам видела у својој цркви. Знам да ће деца која тако одрастају сутра бити бољи чланови друштва.“

 АМЕРИКА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 55

БРОЈ СТАНОВНИКА: 918 834 998

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 3 673 750

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 3 967 184

НИЈЕ ПОКУЦАЛА НА ВРАТА. Миријам из Боливије се молила Богу недељу дана. Њена молитва је гласила отприлике овако: „Молим те, помози ми да те упознам, али не уз помоћ Јеховиних сведока. Не желим да ми они покуцају на врата.“

Те исте седмице, зазвонио јој је телефон. Била је то Кенди, специјална пионирка која се понудила да јој донесе часописе за сат времена. Миријам је пристала. За мање од једног сата, Кенди је била пред њеним вратима. Миријам је изненада отворила и рекла јој да уђе и седне. Затим је почела да се шета тамо-амо по соби и да одмахује главом, видно узнемирена. Кенди ју је упитала у чему је проблем. „Не могу да верујем!“, рекла је. „Више од недељу дана се молим Богу да ми покаже прави пут, али сам изричито нагласила да не желим помоћ од Јеховиних сведока који ми увек куцају на врата! А ви ми нисте покуцали на врата, већ сте ме позвали телефоном! Откако сте ме звали пре сат времена, молим се Богу да не дођете да ме посетите. А ви сте дошли! Не могу да верујем! Сасвим је јасно да он жели да ми ви, Јеховини сведоци, помогнете.“ Одмах је започет библијски студиј.

МИСЛИЛИ СУ ДА ЈЕ МРТАВ. Пасинси је био познати сеоски старешина, то јест капитен, и близак  сарадник гранмана, поглавице или краља целе речне области у унутрашњости Суринама. Поносно је бранио локалну традицију. Противио се Јеховиним сведоцима јер их је сматрао претњом по традицију.

Касније је један младић тврдио да има моћ да препозна сељане који се баве врачањем. Он и његови бројни следбеници пловили су кануима како би дошли до свих који су оптужени за врачање, а затим их претукли и отели им имовину. Младић је тражио огромну своту новца како би их „очистио“ од злих духова који су их наводно опседали. Међу многим невиним жртвама био је и Пасинси, ког су претукли и оставили мислећи да је мртав. Чак му ни његов пријатељ гранман није могао помоћи, пошто се плашио да ће угрозити свој живот и углед ако буде помагао некоме ко је оптужен за врачање. Пријатељима и рођацима је било забрањено да пруже било какву помоћ. Међутим, Пасинсијев зет је скупио храброст и пренео га у село где су већина  становника Јеховини сведоци. Браћа су разговарала о том проблему и, свесни ризика који то носи, одлучили да му помогну. Побринули су се да Пасинси кануом буде превезен до оближњег села, где један брат ради као управник малог аеродрома. Одатле је овај бивши противник авионом пребачен у град где му је указана лекарска помоћ.

Пасинси се опоравио од повреда и био је дирнут љубављу коју су му показали људи којима се некада противио. Почео је да проучава Библију и крстио се у децембру 2009. Сада је реван објавитељ добре вести и премда има 80 година, био је помоћни пионир у априлу 2010.

МИСЛИО ЈЕ ДА ПОЗНАЈЕ БИБЛИЈУ. На једном скупштинском састанку у Сједињеним Државама појавио се човек са брадом по имену Ерик, носећи Библију у руци. Када му је један брат пришао да га поздрави, он је почео да поставља питања о нашим веровањима. Није хтео књигу Шта Библија научава, већ само одговоре из Библије. Он је сваког дана читао по двадесет страница Библије, и више ни сам није знао колико ју је пута целу прочитао. Након састанка је са братом разговарао више од три сата. Пред крај разговора, Ерик је рекао: „Није ми добро.“ Брат га је питао у чему је проблем. Ерик је одговорио: „Био сам убеђен да прилично добро познајем Писмо. Међутим, након овог разговора схватам да га уопште не познајем.“ Тада је прихватио књигу Шта Библија научава.

Сутрадан су први пут проучавали. Ерик је претходне ноћи остао будан и прочитао првих десет поглавља књиге. До ког закључка је дошао? „Коначно сам пронашао истину!“ Проучавали су три-четири сата на дан, пет пута седмично. Почео је да се припрема за све састанке и да присуствује заједно с целом породицом. Већ прве недеље се  исписао из три цркве, обријао браду и одлучио да не слави празнике. За две седмице се уписао у Теократску школу проповедања, а за четири постао некрштени објавитељ. Крстио се у априлу 2010, само шест месеци након првог разговора с Јеховиним сведоцима!

КРСТИЛА СЕ СА СЕДАМ ГОДИНА. Паола из западног Мексика одрасла је с баком и дедом. Када је имала пет година, њена бака је проучавала Библију с Јеховиним сведоцима. Паола је слушала и заволела истину свим срцем иако је била тако мала. Премда бака није духовно напредовала, девојчица је почела сама да иде на састанке. Замолила би баку и деду да јој помогну да се обуче и пређе улицу како би стигла у Дворану Краљевства.

Чим је научила да чита и пише, уписала се у Теократску школу проповедања и постала објавитељ. Пошто има тако велику љубав према Јехови,  крстила се са седам година. Када су Паолу, која сада има десет година, питали зашто долази на састанке и тако ревно проповеда иако је једини Јеховин сведок у породици, одговорила је: „Јако волим да слушам говоре јер ме подстичу да проучавам Библију и да се чувам проблема. Проповедам зато што желим да поучим људе о томе шта ће Јехова урадити за њих у будућности и зато што им Библија већ сада може помоћи да буду срећни.“

СВЕДОЧЕЊЕ ОНИМА КОЈИ СУ ПОГРЕШИЛИ БРОЈ. У Доминиканској Републици једну сестру су у послу често прекидали телефонски позиви особа које су погрешиле број. Након неколико дана, она је размишљала: ’Ову сметњу могу да искористим да бих сведочила.‘ Како је то учинила? Када би се јавила на телефон и сазнала да је особа погрешила број, рекла би да јој је жао због тога, а затим додала: „Могу ли да искористим ову прилику да вас питам да ли сте данас читали Библију?“ Премда су неки спустили слушалицу, доста њих је одговорило да нису. Онда би их она упитала: „Да ли знате зашто је то толико важно?“ Затим би им пружила библијски одговор, читајући Псалам 1:1-3. Један владин службеник дуго је разговарао са сестром и рекао да нема Библију. Сестра се побринула да је добије, као и библијску литературу. После две недеље је телефонирао, овог пута да захвали за њено занимање и литературу.

Једном другом приликом када се сестра јавила на телефон и поставила уобичајено питање, млада жена је питала: „Да ли сте ви Јеховин сведок?“ Када је сестра одговорила потврдно, жена је почела да плаче и рекла да је неактиван објавитељ. Сестра ју је охрабрила и побринула се да је неко посети како би јој духовно помогао. Она је сада поново активна.

 АЗИЈА И БЛИСКИ ИСТОК

БРОЈ ЗЕМАЉА: 47

БРОЈ СТАНОВНИКА: 4 587 021 833

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 652 251

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 601 306

„САМАРИЋАНКА.“ Био је врео летњи дан у Казахстану. Двоје пионира било је у служби проповедања када су запазили једну жену како вади воду из бунара. Брат је затражио мало воде од ње. Док је пио, сестра је сведочила жени. Она се заинтересовала и позвала их код себе кући како би сазнала нешто више. Пионири су поразговарали с њом, а потом јој оставили библијску литературу. Сестра је обећала да ће доћи поново за два дана.

Као што је и рекла, сестра је поново дошла, овог пута са својом мајком која је такође Сведок. Затекли су жену пред кућом како их чека с литературом у рукама. Вратила ју је сестри и рекла: „Ово је од Јеховиних сведока! То је руска религија!“

Мајка је упитала жену да ли може да јој прочита један стих из Светог писма пре него што оду. Пошто је желела да јој покаже Божје име у Писму, отворила је Излазак 3:15 и прочитала: „Јехова, Бог ваших праочева, Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, послао ме је к вама.“ На изненађење сестара, жена их је позвала у кућу. Зашто је тако одједном променила мишљење? Жена је имала претке који су се  звали Аврахам, Исак и Јаков. Размишљала је да ако је Јехова Бог њених предака, онда не треба да одбије његове Сведоке. Када су сестре следећи пут дошле, почеле су с њом да проучавају. Она је толико желела да сазна истину да је проучавала два пута седмично. Упркос противљењу синова, духовно је напредовала и сада је некрштени објавитељ. Поред тога, њена снаха и мајка њене снахе проучавају Библију и редовно присуствују састанцима. Пошто је први разговор са овом женом подсећао на извештај из Јована 4:3-15, она је у скупштини позната као „Самарићанка“.

„ИМАМ НЕКА ПИТАЊА.“ Једна старија пионирка са Кипра пише: „Једне среде ујутру нисам се баш најбоље осећала, али нисам хтела да останем код куће, већ сам жарко желела да сведочим на улици. Зато сам се молила Јехови да ми пошаље некога ко има времена да седне поред мене на клупу, како бих започела библијски студиј. Убрзо се појавио један младић из Непала. Држала сам часопис у руци, и пре него што сам успела да било шта кажем, он ме је питао о чему говоре ти часописи. Одговорила сам да се темеље на Библији, а он је рекао: ’Госпођо, пошто имам времена, могу ли да седнем поред вас? Имам нека питања о Библији која бих желео да вам поставим.‘

„Наравно да сам се сложила, пошто сам се управо за то молила Јехови! Младић је затим рекао: ’Моје прво питање је: Шта Библија заиста научава?‘ Била сам толико изненађена да сам остала без речи! Извадила сам из ташне књигу Шта Библија заиста научава? и показала му. Он је погледао у књигу,  па у мене, и питао: ’Зар наслов ове књиге није управо питање које сам вам малочас поставио?‘ Тако сам одмах започела библијски студиј на клупи у парку! Он сада редовно проучава Библију и присуствује састанцима, и изразио је жељу да се упише у Теократску школу проповедања. Заиста увиђам колико је важно да се у потпуности уздам у Јехову да ће ми дати снагу и да ће ме водити у служби проповедања, чак и кад сам физички слаба.“

ДЕДА ПОУЧАВА ИСТИНИ УБИЦУ СВОГ УНУКА. Мигелу, који живи на Филипинима, унук је убијен пре неколико година. Убица који се зове Есмералдо је ухваћен, али на суђењу није признао злочин. Па ипак, на основу доказа је добио затворску казну.

Касније је један старешина позвао Мигела да иду у службу проповедања у исти затвор у ком је Есмералдо издржавао казну. Мигел је оклевао,  знајући да је тамо убица његовог унука. Међутим, ипак је пошао. Док су проучавали Библију с неким затвореницима, подигао је поглед и запазио Есмералда како му прилази. Да би смирио напету ситуацију, Мигел му се благим тоном обратио: „Есмер, нисам дошао да се свађам, већ да покажем љубав према људима као што си ти. Види, разговарамо о Библији са овим човеком. Да си познавао Божју Реч, не би се десило то што се десило. Молим те, проучавај Библију с нама.“ На Мигелово изненађење, Есмералдо је остао до краја студија. Дирнут оним што је чуо, отворено је признао Мигелу да је заиста убио његовог унука. Затим је тражио опроштај.

Старешина, који није чуо о чему су разговарали, стекао је утисак да су остварили пријатељски контакт, па је замолио Мигела да проучава са Есмералдом. Иако се у почетку плашио, знајући да његов унук није једини кога је овај човек убио, Мигел је пристао. Есмералдо је водио дугу борбу како би ускладио свој живот с Божјим мерилима, али његово стрпљење и труд су уродили плодом тако да се 1. фебруара 2010. крстио у знак предања Јехови. Мигел показује да је као хришћанин опростио Есмералду тиме што се залаже да му се смањи казна како би могао више да разговара с другима о библијској истини.

 ЕВРОПА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 47

БРОЈ СТАНОВНИКА: 739 193 855

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 575 094

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 830 888

ИСПУНИЛЕ СУ ЈОЈ СЕ ДВЕ ЖЕЉЕ. Нелена, која има 19 година и живи у Бугарској, имала је две жеље — да се крсти и да буде помоћни пионир. Међутим, она пати од наследне моторне и сензорне неуропатије, која је за сада неизлечива. Нелена дише помоћу апарата, што ограничава њено кретање. Испуњавање њене прве жеље — да се крсти — представљало је проблем пошто због болести није могла да изађе из стана како би присуствовала покрајинском састанку. Зато је, када је имала 18 година, говор за крштење одржан и у њеној кући, након чега се крстила у кади.

А како је било с њеном жељом да буде помоћни пионир? У доба године када је лепо време, она понекад може око сат времена дисати без апарата. Тада упише помоћну пионирску службу и неко од објавитеља је гура у колицима од куће до куће. Нелена такође има један библијски студиј тако што води разговоре преко Интернета.  Понекад сестре из скупштине одржавају своје библијске студије у Неленином дому како би и она могла учествовати. Тако је Нелена током прошле године три месеца служила као помоћни пионир. Она каже: „Срећна сам што су се испуниле моје две жеље. То ме је приближило Јехови, мом Створитељу који ме воли.“

САДА И ОН НОСИ КРАВАТУ. Једну сестру из Јерменије колеге с посла су исмевале зато што је Јеховин сведок. Један колега је имао обичај да јој се руга говорећи да су је „људи који носе кравату“ наговорили да прихвати њихову веру. Након што је више пута безуспешно покушавала да разговара с њим, сестра је одлучила да игнорише његове коментаре и по узору на Исуса Христа ’није одговарала‘ (Мат. 27:12). Касније је тај колега био отпуштен због свог лошег понашања и због тога што је стварао проблеме нашој сестри. Након више месеци, један човек је дошао на њено радно место и тражио ју је. Био је то бивши колега који јој је задавао толико мука. Његов изглед ју је изненадио. Иако је раније исмевао Сведоке што носе кравату, сада је и сам имао кравату и торбу с књигама. Рекао је нашој сестри: „Извињавам се због увредљивих речи. Сада знам да сам пронашао истину.“ Он је проучавао Библију с Јеховиним сведоцима и крстио се упркос противљењу породице, а затим постао и општи пионир.

„ПОЗНАЈЕТЕ ЛИ ГОСПОЂУ НАЂУ?“ Нађа служи као пионир у једној скупштини на северу Италије. Септембра 2009. позвонила је на интерфон човеку који ју је одмах прекинуо рекавши да му је недавно преминула супруга и да не жели да разговара. Следеће недеље, Нађа је поново дошла  како би изразила саучешће и пренела библијску наду у ускрсење, али он је опет исто реаговао. На Разматрању Стражарске куле које је одржано тог поподнева било је поменуто искуство сестре која је писала писма онима којима је смрт однела вољену особу. Нађа је одмах помислила на човека с којим је разговарала преко интерфона, па је одлучила да му напише писмо у ком би изразила саучешће и објаснила наду у ускрсење. Два дана касније, оставила му је писмо у сандучету.

После неколико дана, Нађа је сведочила на улици и зауставила човека од око седамдесет година како би му прочитала један библијски стих. Он ју је упитао да ли је Јеховин сведок, на шта је Нађа потврдно одговорила. Испричао јој је да га је посетила једна Јеховина сведокиња и да му је написала прелепо писмо које га је дубоко дирнуло. Затим је упитао: „Познајете ли госпођу Нађу?“ На обострано велико изненађење, Нађа је рекла да је то она и договорила се да га посети са својим супругом. Човек не само што је почео да проучава Библију већ и редовно долази на састанке.

НЕ СТИЖУ ДА ПРОУЧАВАЈУ СА СВИМА. У Бујановцу, на југу Србије, живе четири крштена Сведока. Ови објавитељи Краљевства били су пресрећни  што је на Спомен-свечаности 2010. било 460 присутних! Старешине из оближње скупштине организовале су да се у Бујановцу редовно одржавају састанци у изнајмљеном простору. У просеку буде преко 50 присутних и готово сви су Роми. Због великог одзива на поруку о Краљевству, специјални пионири који служе на овом подручју не стижу да проучавају Библију са свима који покажу занимање. Зато проучавају само са онима који добро припремљени долазе на све састанке.

СТОГОДИШЊАКИЊА И ВИШЕ ОД ТОГА! Елин је најстарији објавитељ у Шведској. Има 110 година, колико је доживео и Исус Навин (Ис. Нав. 24:29). Она живи у старачком дому и користи сваку прилику да разговара са посетиоцима и свима које среће. Такође уручује много књига. Када је у том крају један старешина са својом ћерком проповедао од куће до куће, наишао је на младу жену која је рекла да јој је Елин проповедала и дала књигу. Уследио је леп разговор. a

ПРОНАШЛА ЈЕ КЊИГЕ У ЦРКВИ. Татјана, која живи у Белорусији, изненадила се када ју је телефоном позвала једна непозната млада жена. Желела је библијске одговоре на своја питања. Уследио је жив  разговор. Како је дошла до Татјаниног броја телефона? Жена је објаснила да је у цркви испод клупе пронашла књигу Шта Библија научава, као и превод Библије Нови свет, а Татјанин број је био написан у књигама. Откуд те књиге у цркви? Донела их је мајка једне девојке с којом је Татјана проучавала Библију. Очигледно је желела да провери са свештеником да ли њена ћерка треба да их чита или не. Из неког разлога, књиге су остале испод клупе. Жена их је пронашла и одлучила да их понесе кући. Њен телефонски позив водио је до више библијских разговора.

ИЗГУБЉЕНИ КАПУТ ВОДИ ДО СВЕДОЧАНСТВА. Елена, специјална пионирка, запазила је леп капут на улици у Минску, у Белорусији. Капут је био чист и није изгледало као да је бачен. Подигла га је и пронашла у џепу 1 200 америчких долара. Погледавши около, одмах је запазила човека који је деловао као да је изгубио капут. Избезумљено је трчао около као да нешто тражи. Елена је морала да потрчи да би га стигла. Он је био бизнисмен из Бангладеша, а живео је у Москви. Одушевио се када је добио свој капут заједно с новцем. Такође је желео да зна зашто му је сестра вратила капут, па чак и трчала за њим да би то учинила. Рекла је да је Јеховин сведок. Он је испричао да је пре неколико дана разговарао са два Сведока. Око пола сата се расправљао с њима и бранио своја верска убеђења. Човек је затим упитао Елену како би могао да јој се одужи за то што му је вратила капут. Одговорила је да то није урадила због награде и да би најбољи начин да покаже захвалност био да проучава Библију с Јеховиним сведоцима када се врати у Москву. Сложио се да то и учини.

 ОКЕАНИЈА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 30

БРОЈ СТАНОВНИКА: 39 384 408

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 101 483

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 62 367

РЕВНОСТ УПРКОС ПОРЕМЕЋАЈУ ГОВОРА. Хејмиш, 23-годишњи брат из Аустралије, има озбиљан поремећај говора услед ког неисправно и неразговетно изговара речи, а понекад уопште не успева да их изговори. Међутим, тај поремећај није умањио његову ревност за изношење говора у скупштини нити за службу проповедања. На пример, када се припрема да одржи говор у Дворани Краљевства, Хејмиш га укуца у преносиви уређај који претвара писани текст у звук. На састанку, он ставља уређај на пулт и помоћу тастатуре бира и пушта делове говора. Синтетизовани глас се преноси преко микрофона и чује преко звучника. Када његова тачка обухвата учешће публике, он помоћу овог уређаја прозива присутне и захваљује им за коментаре. У служби проповедања комуницира на исти начин, комбинујући припремљене реченице, библијске стихове и брзо куцање! Захваљујући томе, има многе лепе накнадне  посете. Од 2007, када је наименован за слугу помоћника, Хејмиш неколико пута годишње служи као помоћни пионир.

ПРОБЛЕМИ СА ШТАМПАЧЕМ. Дејвид са Нове Каледоније ради као сервисер компјутерске опреме. Једном приликом га је позвала жена која је имала проблем са штампачем — није могла да одштампа један документ. Дејвид је брзо решио проблем, али се изненадио када је видео текст који је желела да одштампа: „НЕ ЖЕЛИМО посету. Исус је већ у овом дому. Не треба нам друга религија.“

Дејвид је рекао госпођи: „Опростите, док сам поправљао штампач, прочитао сам поруку коју сте штампали. Могу ли да вас питам зашто сте то написали?“

Одговорила је: „Знате да Јеховини сведоци долазе сваког викенда. Већ нам је досадило што их стално виђамо овде. Кажем вам, у нашу кућу неће ући.“

Дејвид је питао: „Да ли знате да сте једног Сведока већ позвали у своју кућу?“

Рекла је: „Немогуће! То се никада неће догодити!“

Дејвид је рекао: „Ја сам Јеховин сведок, а ви сте ме позвали!“ Жена се веома изненадила, а мало и постидела. Дејвид јој је љубазно објаснио зашто Јеховини сведоци посећују људе. Затим су два сата разговарали. Након неколико дана, Дејвид је поново посетио ову госпођу и њеног мужа. Објаснили су да су размишљали о ономе што се десило и да су сигурни да им га је Бог послао. Зато нису могли да га не приме! Сада редовно узимају часописе.

 ДОБРО ОПРЕМЉЕН ТРАКТАТИМА. Нејтан има 12 година и живи у Аустралији. У школској торби носи трактате који се темеље на Библији и редовно сведочи друговима. Једног дана, док се враћао из школе, видео је старију жену како стоји у свом дворишту. Осмехнула му се, па се и Нејтан насмешио њој и дао јој један трактат. Жена му је онда рекла да јој је пре три године умро муж. На то је Нејтан из своје торбе извадио трактат Има ли наде за наше мртве? Очи су јој засузиле док јој је причао о ускрсењу када ће моћи поново да види свог мужа у Рају. „Али када ће нестати патња?“, упитала је госпођа. Нејтан јој је дао други трактат, Ускоро ће нестати сва патња! Онда га је упитала у шта још он верује. Зато јој је из своје торбе дао још један трактат, Шта верују Јеховини сведоци? Након тога је отишао. Неколико недеља касније, опет је видео ту госпођу у дворишту. Позвала га је да дође. Загрлила га је и рекла: „Нејтане, знаш шта има ново? Након што си ми дао оне трактате, посетиле су ме две Сведокиње и сада проучавам Библију с њима!“

ИМАЛИ СУ САМО ЈЕДНУ ПОЗИВНИЦУ. Мајкл је учествовао у изградњи објеката нове подружнице на Соломоновим острвима. Након тога је одлучио да проповеда на Мбаники, удаљеном острву  где је одрастао и где живе његова рођена браћа. На острву није било Сведока. До тамо нема редовне бродске линије нити поштанске службе, а постоји само један телефон.

Путовао је до острва са младим пиониром по имену Хансли. Када су стигли, одмах су почели да граде малу Дворану Краљевства од палминог лишћа и позивају људе на Спомен-свечаност. Пошто су имали само једну позивницу, показивали су је људима и објашњавали важност овог догађаја.

Дан пре Спомен-свечаности, браћа су веслала два сата да би стигли на другу страну острва и позвали породицу која тамо живи. Међутим, код куће су затекли само децу. Мајкл је одлучио да им остави једину позивницу коју је имао. Дао ју је старијој ћерки и замолио да је да оцу.

Сутрадан по подне, док су се Мајкл и Хансли припремали за Спомен-свечаност, угледали су ту породицу како стиже кануом. Отац је прочитао позивницу и закључио да је то сигурно јако важан догађај, па је довео целу породицу. Те вечери су 52 особе присуствовале Спомен-свечаности! Мајкл и Хансли и даље проповедају на острву и проучавају Библију са онима који су присуствовали.

[Фуснота]

 [Табела на странама 40-47]

СВЕТСКИ ИЗВЕШТАЈ ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА ЗА СЛУЖБЕНУ 2010. ГОДИНУ

 (Види публикацију)

 [Мапе на странама 48-50]

 (Види публикацију)