Најважнији догађаји из прошле године

УПРКОС тешким условима у свету, Јеховини сведоци су и током протекле године постигли много лепих резултата у својој светој служби. Уз Божји благослов, истина о доброј вести ’доноси плод и расте у целом свету‘ (Кол. 1:5, 6). Уверени смо да ће те овогодишњи извештај охрабрити и ојачати твоју веру.

 НОВА МОГУЋНОСТ ЗА ПОМОЋНЕ ПИОНИРЕ

Сви су били одушевљени када су сазнали да ће помоћни пионири у априлу моћи да бирају између месечног захтева од 30 и 50 сати. Многи објавитељи који иначе не би могли да учествују у овом виду службе оберучке су прихватили ту могућност. Хиљаде објавитеља су се први пут придружиле редовима помоћних пионира. Многи који су некада били пионири радовали су се што сада то могу поново. Осим тога, бројни објавитељи који нису могли да буду помоћни пионири потрудили су се да повећају своје учешће у служби. Шта је све постигнуто?

Већина подружница је известила пораст, који је увелико надмашио све досадашње бројеве. У целом свету је у помоћној служби било 2 657 377 објавитеља, што је око пет пута више од највећег броја претходне године! Од 20 290 бетелских радника у свету, њих 80 посто, то јест 16 292 учествовало је у овом виду службе. Дивно је знати да су Јеховине слуге у служби проповедања у априлу постигле више него у било ком другом месецу у историји.

Тек нешто више од годину дана након разорног земљотреса који је однео око 300 000 живота, у априлу је са Хаитија стигао извештај о посебним достигнућима у служби проповедања. Од 17 009 објавитеља, 6 185 је учествовало у помоћној  пионирској служби. Браћа су током посебне акције уручивала брошуру Кад неко кога волите умре, која је недавно издата и на хаићанском креолу. Утеха и нада о којима та брошура говори много су значиле ожалошћеним људима.

Наша браћа и сестре из Нигерије у априлу су се суочили с несвакидашњим проблемом. Било је време избора и током четири дана њиховог одржавања (од чега су три биле суботе), влада је забранила кретање становништва од седам ујутро до пет поподне. Једини изузетак су биле активности у вези са изборима. Међутим, то није умањило ревност браће у служби. У писму једне тамошње скупштине је стајало: „Пишемо вам с великом радошћу и захвалношћу за предиван месец који је иза нас.“ У другој скупштини, 92 од 127 крштених објавитеља били су помоћни пионири. Међу њима су биле све старешине и слуге помоћници. Од 688 чланова бетелске породице, њих 555 било је у помоћној пионирској служби.

  Савладали су препреке. Жанет живи у једном планинском селу у Бурундију. Одувек је желела да буде пионир, али због хроничног срчаног обољења не може дуго да хода нити да пешачи узбрдо. Обрадовала се када је чула да је захтев у сатима за помоћне пионире у априлу смањен. У жељи да јој помогну да оствари циљ да буде помоћни пионир, старешине су јој дале подручје близу куће. Поред тога, пионири и објавитељи су доводили заинтересоване особе код ње да би ту проучавали Библију. На крају месеца, Жанет је била пресрећна јер је започела четири библијска студија. „Волела бих да поново будем пионир“, рекла је она, „и уверена сам да ће ми Јехова помоћи.“

На острву Гренада, једна млада глува сестра била је пионир упркос обољењу услед ког тешко хода. „Није ми било лако да дуго пешачим до аутобуске станице када сам ишла у службу проповедања“, рекла је она. Да ствари буду горе, ова сестра није имала посао. Усрдно се молила Јехови за помоћ и поступала је у складу са својим молитвама. Да би зарадила новац за своје потребе, продавала је хеклане ствари и ручно рађен накит. „У потпуности сам се посветила служби“, испричала је касније. „Браћа су ми пружала подршку и храбрила ме. Много сам срећна због тога!“

Сестра Тоши има 101 годину и живи у Јапану. И она је била срећна што је у априлу могла да буде помоћни пионир. Пошто не може да излази из старачког дома у ком живи, проповеда тако што пише писма и сведочи неговатељицама. Она каже: „Пошто слабо чујем, врло гласно причам. Због тога могу да ме чују сви који су у близини.“

Иако су му и руке и ноге одузете, Феликс из Костарике је одлучио да буде помоћни пионир. Како је то успео? Браћа су испред његове куће поставила  штанд с литературом како би могао да сведочи пролазницима. На крају месеца, Феликс је био физички уморан, али духовно освежен и пресрећан јер је започео четири библијска студија.

И многи млади објавитељи су радосно учествовали у посебној акцији током априла. Примера ради, једанаестогодишња Сандра и њен седмогодишњи брат Алехандро, који живе у Шпанији, желели су да тог месеца више иду у службу. На њих је утицало одушевљење које је владало у скупштини и ревност њихових родитеља, па су пожелели да и они буду помоћни пионири. Али како да буду пионири кад нису крштени? Обоје су направили распоред како би у служби проповедања проводили исто толико времена колико и њихови родитељи. Уз то су се припремали за службу тако што су током вечери за породично проучавање вежбали уводе. Родитељи су мислили да ће се њих двоје пред крај месеца уморити. Али деца се ни на тренутак нису поколебала. Тридесетог априла, сви у породици су имали по 30 сати службе, осим малог Алехандра коме је недостајало три сата. Зато је тог дана ишао са оцем у службу да би испунио циљ за тај месец. Сви су били срећни што су као породица много времена провели у служби.

 „Сваког дана сам се молила да мој супруг Филип и ја успемо да испунимо 30 сати службе“, прича Жана. Филип је раније служио као обласни надгледник, али сада је због церебралне анеуризме везан за болнички кревет, не може да се креће ни да говори. Комуницира само тако што трепне једном када жели да каже „да“ и двапут да би рекао „не“.

„Када сам му говорила о помоћној пионирској служби“, каже Жана, „дао ми је знак да би и он волео да буде помоћни пионир.“ Како су остварили тај циљ?

Током претходних месеци, Жана и Филип су сведочили пацијентима, члановима породице који су долазили у посету и болничком особљу. „У априлу смо планирали да проповедамо на болничком одељењу један сат дневно док је Филип био будан и могао да учествује у разговору дајући знакове трептањем.“

Међутим, Филип је у марту био пребачен на изоловано одељење. Упркос томе, он и Жана су успевали да се држе свог плана тако што су у различито доба дана по неколико минута разговарали са особљем. Једна од медицинских сестара, која је узела књигу Шта  Библија заиста научава?, погледала је Филипа у очи и обећала да ће сутрадан доћи да читају нешто из Библије. Кад је дошла, Жана ју је замолила да прочита Јована 17:3. Питала ју је шта по њеном мишљењу значе те речи. Затим је Филип трепћући показивао да ли је сестра дала тачан одговор или не. На исти начин су јој објаснили и друге библијске стихове. Чак и кад није радила на Филиповом одељењу, та медицинска сестра је долазила да му каже да се молила да боље упозна Јехову.

Јеховине слуге су овај период повећане активности сматрале приликом да покажу љубав према ближњима, захвалност за жртву Исуса Христа и оданост свом небеском Оцу. Са радошћу ишчекују март 2012. када ће поново имати могућност да изаберу да ли ће у служби провести 30 или 50 сати.

 ШКОЛОВАЊЕ ЗА ЈОШ ДЕЛОТВОРНИЈУ СЛУЖБУ

Јеховина организација веома озбиљно схвата пророчанство из Исаије 2:3: „Пођимо на Јеховину гору, у дом Јаковљевог Бога! Он ће нас поучавати својим путевима.“ Примера ради, док је беснео Други светски рат, верни и разборити роб је закључио да још многи људи из свих народа треба да буду поучени о Јехови пре него што дође крај Сатаниног света. Зато су основане Библијска школа Галад и Теократска школа проповедања. Водеће тело је недавно основало нове школе за посебну обуку и унело неке измене у рад постојећих.

У октобру 2010, Школа за обучавање наименоване браће добила је нови назив, Библијска школа за неожењену браћу. Ову школу која траје два месеца и даље ће похађати неожењене старешине и слуге помоћници. До сада је њен програм слушало 37 445 браће из целог света. Многи од њих сада служе као пионири, путујући надгледници, мисионари и бетелски радници.

Библијска школа за брачне парове почела је с радом у јулу 2011, у Патерсону. И она траје два месеца. Могу да се пријаве брачни парови који говоре енглески, имају између 25 и 50 година, доброг су здравља, у браку су најмање  две године и исто толико без прекида у пуновременој служби. Поред тога, супруг треба да буде старешина или слуга помоћник и да у том својству непрекидно служи две године или више. Од 2012. године, разреди Библијске школе за брачне парове одржаваће се на местима где се тренутно одржава Библијска школа за неожењену браћу.

Сврха Библијске школе за брачне парове јесте да се брачним паровима пружи посебна обука  како би могли у већој мери служити Јехови и његовој организацији. По завршетку школе, већина њих ће се вратити у своју земљу и служити као општи пионири тамо где је већа потреба за објавитељима. Неки ће служити као привремени специјални пионири, док ће други бити обучавани за покрајинску службу. Неколико оних који се ставе на располагање могу бити позвани да служе у страној земљи, уколико испуњавају услове за то.

Они који желе да похађају ову школу треба да буду духовно зреле, самопожртвоване особе. У њој ће предавати исти инструктори као и у Библијској школи за неожењену браћу, користећи у основи исти наставни програм. На неким часовима ће бити само браћа, док ће њихове супруге ићи у службу проповедања. Заинтересовани за ову школу могу се информисати о додатним појединостима и условима за упис на састанку који се организује током обласног конгреса.

Водеће тело је направило неке измене у Библијској школи Галад. Од 132. разреда, који је почео 24. октобра 2011, ову школу ће похађати само парови који су већ у специјалној пуновременој служби, као што су мисионари који још нису похађали Галад, специјални пионири, путујући надгледници и бетелски радници. Уколико неки брачни пар течно говори и пише енглески, Одбор подружнице га може препоручити за ову школу.

Они који заврше Галад служиће у скупштинама, у путујућој служби или у подружницама, с циљем да се боље организује служба проповедања и рад подружница. Они који буду служили  у скупштинама биће послати у густо насељена подручја, где могу имати значајнији утицај на дело проповедања и скупштинске активности. Одбори подружница могу и даље тражити мисионаре из Галада, уколико постоји потреба за њима. Такође могу препоручити за Галад брачне парове са свог подручја, који су у специјалној пуновременој служби. У неким случајевима, Одбори подружница могу тражити да се ти парови по завршетку обуке врате у њихову земљу.

Школа за чланове Одбора подружнице и њихове супруге одржаваће се два пута годишње на енглеском, у Патерсону. Понекад ће бити позвани и чланови Одбора земље. Чланови Одбора подружнице који су већ похађали ову школу биће позвани да је похађају по други пут. Биће у истом разреду с браћом која су први пут у овој школи. Супруге чланова Одбора подружнице присуствоваће већини часова са својим мужевима.  Међутим, када се буду обрађивале теме организационе природе, присуствоваће само браћа, док ће сестре обављати разне послове у Бетелу.

Поред тога, у Патерсону ће се сваке године одржавати два разреда Школе за путујуће надгледнике и њихове супруге. У Сједињеним Државама се позивају и браћа која су већ била у овој школи. Они чине отприлике половину сваког разреда. Супруге путујућих надгледника присуствоваће већини часова са својим мужевима.

Нема сумње да смо срећни што нам Јехова путем своје организације пружа најбоље образовање. Исус је рекао: „У Пророцима је написано: ’Сви ће бити поучени од Јехове‘“ (Јов. 6:45; Ис. 54:13). Уверени смо да ће ове измене знатно допринети напретку дела проповедања добре вести по целој земљи пре него што дође крај.

 РАЗОРАН ЗЕМЉОТРЕС У ЈАПАНУ

Вести из свих делова света сведоче о великом порасту природних катастрофа, као што су земљотреси, цунамији, торнада, урагани, поплаве, пожари и вулканске ерупције. Будући да немамо довољно простора да кажемо нешто о свим недавним катастрофама, говорићемо о ономе што су доживели наши суверници из Јапана. Њихов пример добро осликава храброст и снагу с којом се Јеховини сведоци суочавају с таквим недаћама.

У петак, 11. марта 2011, у 14.46, земљотрес јачине девет степени Рихтерове скале погодио је Јапан. Потом су уследили цунамији, који су сравнили са земљом многе градове и села дуж обале Тихог океана. Око 20 000 људи је погинуло или нестало. У погођеном подручју, четири Дворане Краљевства су уништене, а још четири се више нису могле користити. Вода је однела или скоро срушила 235 кућа наше браће и сестара. На преко 1 000 кућа било је неопходно извршити поправке.

Једна нуклеарна електрана је услед потреса и цунамија била толико оштећена да су из ње почеле да се ослобађају радиоактивне материје. Након што је влада издала налог за евакуацију становништва, многа околна места су преко ноћи потпуно опустела. Браћа и сестре су такође морали да оду из тог краја, па су две скупштине такорећи нестале.

 Од преко 14 000 Јеховиних сведока у најтеже погођеним подручјима, дванаесторо је изгубило живот, петоро је тешко повређено, а двоје се још увек воде као нестали. Многи који су преживели ову трагедију изгубили су куће, имовину и, што је најтеже, чланове породице.

„Моја мајка се тешко креће, али сам некако успела да је одведем до кола и пошле смо према склоништу“, каже Кијоко из Офуната. „Тада сам осетила мирис дима. Изашла сам из аута и видела огроман талас који је прогутао нашу кућу. Кретао се према нама! Помогла сам мами да се попне на насип железничке пруге. Беспомоћно смо гледале како нам вода односи ауто.“

После потреса, млади брат Коичи покушао је да дође до куће својих родитеља, која се налазила пет километара од мора, у месту Ишиномаки. Међутим, док се приближавао, видео је да је читав крај поплављен. „Нисам могао даље без чамца.“ Три седмице после земљотреса, у једној мртвачници је  нашао тело свог оца, а након још три седмице и тело своје мајке.

Чим је потрес престао, Масаки из Шичигахаме је одлучио да се паркира код Дворане Краљевства, километар од мора. Он прича: „Срео сам једну сестру која се такође склонила тамо. Мислио сам да нема шансе да цунами стигне дотле. Међутим, убрзо је тамна вода прекрила све унаоколо! Наши аутомобили су почели да плутају, па сам отворио прозор и попео се на кров. Вода је однела сестрина кола и више нисам могао да је видим. Молио сам се Јехови да јој помогне.

„Падао је снег, а ја сам био потпуно мокар и дрхтао сам као прут. После неког времена снег је престао, али је ваздух био леден. Убрзо је зашло сунце и пао је мрак. На ведром небу блистале су прелепе звезде. Стајао сам на крову аутомобила, као на острву у леденој води. Видео сам још неке људе који су, попут мене, били заробљени на крововима кућа или на гомилама крша које је вода нанела. Питао сам се да ли ћу дочекати јутро. Да бих се мало ободрио, решио сам да из сећања одржим говор који сам имао две седмице раније — ’Где можеш добити помоћ у време невоље?‘ То је сада била права тема за мене. После тога сам певао једину песму коју сам знао напамет: ’Мој Отац, Бог, Пријатељ‘. Отпевао сам је више пута. Док сам певао, размишљао сам о годинама које сам провео служећи Јехови и сузе су ми потекле.

„Тада је из куће с друге стране улице неки човек повикао: ’Да ли сте добро? Доћи ћу да вам помогнем!‘“ Он је направио сплав од дасака које су плутале и спасавао је људе у близини. Уз његову помоћ, Масаки је ушао у нечију кућу кроз прозор на првом спрату. Лакнуло му је када је касније сазнао да је сестра из другог аутомобила такође спасена.

 Кохеи и Јуко су се у петак венчали у општини и припремали се за сутрашњи дан, када је у Дворани Краљевства у Рикузентакати требало да се одржи говор поводом њиховог венчања. Али то подручје је погодио земљотрес. Кохеи је чуо да је издато упозорење на цунами и пожурио је на неку узвишицу. „Цео град је био у облаку прашине“, прича он. „Није остало ништа осим неколико већих зграда. До тада сам био заокупљен нашим плановима за петак после подне, али брзо сам схватио да се дешава нешто неслућених размера.“

Њих двоје су провели суботу помажући браћи и сестрама из скупштине. „Добили смо хуманитарну помоћ од оближњих скупштина“, каже Кохеи. „Био сам срећан када је Јуко рекла да јој је драго што смо своје време и снагу посветили браћи. Захвалио сам Јехови за тако дивну супругу. У цунамију је нестала наша нова кућа, аутомобил и све што смо имали. Али веома сам захвалан за љубав коју су нам браћа показала.“

Брига о физичким, духовним и емоционалним потребама. Јапанска подружница је брзо основала три Одбора за хуманитарну помоћ и стално је слала своје представнике у погођено подручје. У мају су тамошње објавитеље посетили и зонски надгледници Џефри Џексон и Ајзак Маре, који су дошли у Јапан као представници светске централе. Тада је одржан посебан састанак за скупштине из погођеног подручја и путем телефонске везе је око 2 800 Сведока у 21 Дворани Краљевства слушало говор, који их је уверио у то да их суверници из целог света воле и брину за њих.

Чланови одбора за хуманитарну помоћ и други добровољци неуморно су помагали браћи. Најпотребнији су били храна, вода, гориво и огрев. Осим тога, одбори за хуманитарну помоћ послали су у  скупштине велику количину одеће различитих величина. Места на којима су се браћа састајала претворена су у привремене „бутике“ са сталцима за одећу и огледалима.

Браћа и сестре су били неизмерно захвални када су видели како Јехова брине о њиховим физичким и емоционалним потребама. Највише су их ојачали састанци. „Они ми уливају душевни мир“, написала је једна сестра из погођеног подручја. „За мене су попут духовног уточишта.“

Порука наде. Браћа из Јапана су одмах почела да преносе утешну поруку из Божје Речи својим комшијама, које је ова трагедија дубоко потресла. У једном граду који није био погођен земљотресом, група објавитеља је одлучила да сведочи на улици. Поставили су велику таблу с натписом: „Зашто се дешавају овакве трагедије? Библија даје одговор.“ То је привукло пажњу многих људи и браћа су за само дан и по уручила 177 књига Шта Библија научава.

У погођеним подручјима, Сведоци су најпре ишли код особа с којима су проучавали или их посећивали, а затим код других људи, како би их утешили. „Када сам једној жени прочитала Матеја 6:34, она је почела да плаче“, прича Акико. „Изгледало је да је муче многе бриге. Када сам јој објаснила да нам Библија даје душевни мир, она се сложила с тим и захвалила ми. Још више сам се уверила у моћ Библије да људе дирне у срце.“

„Има много религија“, рекао је један човек, „али само ви долазите код нас, чак и у овако тешко време.“ Други човек је с поштовањем запазио: „Просто је невероватно што сте и током ове невоље наставили са својом службом.“ Један старешина је рекао: „Многима је било драго што смо их посетили. Говорили су нам: ’Ви сте први који су дошли после несреће. Молимо вас, дођите опет.‘“

 ПРЕВОД НОВИ СВЕТ НА 106 ЈЕЗИКА!

Браћа и сестре из Летоније и Литваније никад неће заборавити петак, 15. јул 2011. године. Био је то важан датум у историји Божјег народа у тим земљама. У говору који су слушали објавитељи из обе земље, Стивен Лет, члан Водећег тела, објавио је излажење грчког дела Светог писма — превод Нови свет на летонском и литванском језику. То су 99. и 100. језик на којима је изашао овај превод. Водеће тело већ седам година даје приоритет превођењу Библије. Зато превод Нови свет сада постоји на двапут више језика него 2004, а преводиоци широм света и даље вредно преводе Библију на друге језике.

Није тешко замислити с каквим одушевљењем објавитељи дочекују Библију на свом матерњем језику. Један брат из Централноафричке Републике је рекао: „Лепо је имати Библију,  али читати је на свом матерњем језику је нешто најлепше на свету. Превод Нови свет на језику санго дира у срце. Сада када читам јеванђеља, могу замислити људе о којима она говоре и могу разумети њихова осећања.“ Млада сестра из Етиопије је овако изразила осећања многих: „Речи ’хвала вам‘ не могу на прави начин пренети оно што осећам. Дуго сам се молила за превод Нови свет на нашем језику. Данас смо га добили!“

 НАШИ ДОПИСНИЦИ ЈАВЉАЈУ

Насилник из Русије ућуткан. Вери, једној старијој сестри, неколико година је правио проблеме комшија који не воли Сведоке. Тај човек јој је претио и псовао је у присуству њених унука, које су је често посећивале. Имајући на уму речи из Римљанима 12:18, Вера се није свађала с њим, већ је увек била прибрана. У јануару 2011, тај човек је постао агресивнији него икад раније. Страхујући за свој живот, Вера се обратила полицајцу који је у марту 2010. био код ње с једном градском службеницом да би проверили да ли она и други Сведоци који се окупљају у њеној кући учествују у неким екстремистичким активностима. Овог пута је полицајац видео где је заправо проблем. Оштро је опоменуо Вериног комшију и казнио га са 3 000 рубаља (око 70 евра) због тога што јој је претио. Наша сестра након тога више није имала проблема с комшијом. Она је полицијској станици у знак захвалности послала писмо у ком је похвалила полицајца који јој је помогао. Изненадила се кад јој је одговорио лично шеф станице. Он јој је захвалио на лепим речима и додао: „У данашње време, када многи ниподаштавају полицију, ваше лепе речи доказ су да имате поверења у нас.“ Вера каже да тај полицајац сада редовно навраћа код ње да би проверио да ли је све у реду.

„Ђубретар“ из Турске. На обласни конгрес су дошла два човека која су тек почела да проучавају  Библију. Њих двојица су написала: „Осећали смо се као у бајци. Сви су били насмејани, љубазни и учтиви. Током паузе смо мало прошетали и уопште се нисмо осећали као странци на том скупу. Одједном смо приметили да нам се приближава брат с којим смо проучавали. У руци је имао кесу са смећем. Хтели смо да избегнемо сусрет с њим јер смо мислили да је његов посао да скупља смеће, па нисмо желели да други виде како се дружимо са обичним ђубретаром. Зато смо се окренули и покушали да се сакријемо у маси. Помислили смо: ’Где је баш ђубретар почео да проучава Библију с нама, а не неко од оних људи што држе говоре!‘

„Међутим, како је наше проучавање Библије одмицало, сазнали смо да тај ’ђубретар‘ служи у подружници Јеховиних сведока и да је члан Одбора подружнице. Наставили смо да напредујемо и предали смо свој живот Јехови. Разумели смо да се наш брат понизно владао ’као мањи‘ (Лука 9:48). Захвални смо му за ту драгоцену поуку коју нам је пружио на првом великом скупу на ком смо били.“

Клевете у Јерменији. Након што је у граду Севану један младић убио своје родитеље, у медијима је објављена неистинита вест да је он Јеховин сведок и тако је почела клеветничка кампања. Браћа су одмах демантовала ту тврдњу, али клевете су се и даље шириле. У посебној телевизијској емисији тврдило се да тај млади човек јесте Јеховин сведок. О Сведоцима се говорило увредљиво и с презиром, а током програма је на екрану стајао текст: „Јеховини бедни и окрутни џелати“. У тој емисији су гледаоци чак позвани да физички нападну Сведоке који им дођу на врата. Због свега тога, у земљи је видно порасла нетрпељивост према Јеховиним  сведоцима. Браћа су поднела судску тужбу против те телевизијске станице уз захтев да повуче лажне изјаве, јавно се извини оштећенима и обезбеди надокнаду за укаљани углед. До времена када је овај Годишњак отишао на штампу, телевизијска станица то није учинила, мада су у току преговори да се проблем пријатељски реши.

Будући „инжењери“ у Венецуели. У градићу Сан Хосе де Гварибе, група деце је на путу у вртић сваког јутра пролазила поред места где се градила Дворана Краљевства. Увек би застали поред градилишта и мало посматрали, очарани оним што се тамо дешава. Једног дана их је васпитачица питала шта би волели да буду кад порасту. Изненадила се када је неколико њих рекло да би волели да буду „инжењери као Јеховини сведоци“. Ти одговори су пробудили њену радозналост, па су она и још једна васпитачица одлучиле да поведу децу на то градилиште. Када су ови мали гости стигли, радници су их провели кроз градилиште. Деца су неизмерно уживала, посебно зато што им је било дозвољено да носе шлемове разних боја. Васпитачице су имале много питања и дато је лепо сведочанство.

Канадска подружница повећава производњу часописа. Да би средства намењена делу проповедања била коришћена на најбољи начин, Водеће тело је замолило канадску подружницу да  штампа часописе Стражарска кула и Пробудите се! за све скупштине у Канади, Сједињеним Државама, Гвајани, као и на Бермудским острвима и већем делу Кариба. Зато је почетком службене 2011. године канадска подружница почела да штампа дванаест пута више часописа него раније. У овој подружници се сада штампају часописи на 30 језика, што је по количини скоро четвртина свих часописа које производе подружнице широм света.

Дани отворених врата у Финској. Уз дозволу Водећег тела, браћа у Финској су организовала посебну акцију како би још боље упознала јавност с Јеховиним сведоцима и њиховом поруком, која се у овој земљи преноси скоро читав век. Објавитељи су ревно делили издање Пробудите се! од августа 2010, с темом „Ко су Јеховини сведоци?“, и водили су много лепих разговора о нашем делу. Крајем августа, подружница је организовала два дана отворених врата. Сви чланови бетелске породице су објашњавали посетиоцима какав се посао ту обавља. Осмислили су неколико изложби како би се посетиоци могли упознати с нашим делом проповедања. Неки чланови бетелске породице су били у одећи из 40-их и 50-их година прошлог века, а на леђима и грудима су носили плакате попут оних који су тих година коришћени за најаву библијских говора. Неколико одељења је спремило мале сувенире за госте. Око 1 500 људи је посетило финску подружницу. Потом су у новинама, на радију и телевизији објављени повољни извештаји о нама.

Немири у Обали Слоноваче. Сведоци су с пуно оптимизма ушли у службену 2011. годину, која је много обећавала, с обзиром на то да је 8 656 објавитеља водило 23 019 библијских студија. Међутим,  крајем новембра 2010. у земљи су због спорних председничких избора избили немири и завладао је хаос. Уследиле су борбе, које су се до марта прошириле све до Абиџана, трговинског центра ове земље, и трајале су све до априла 2011, због чега су људи масовно бежали из града, па чак и из државе. Међу њима је било и много наше браће, која су пешице побегла и оставила сву своју имовину.

Током овог тешког периода, нашој браћи је неутралан став често служио као заштита. Једном приликом су војници ушли у основну школу у којој се одржавао семинар за наставно особље. Свима је било наређено да легну на под и предају своје драгоцености. Када им је један наш брат предао своју торбу за службу пуну литературе, војници су одмах схватили да је он Јеховин сведок. Вратили су му торбу заједно с новчаником и мобилним телефоном, рекавши: „Ви нисте претња за нас.“

 ПОСВЕЋЕЊЕ ПОДРУЖНИЦА ДОНОСИ СЛАВУ БОГУ

У Чилеу су 18. децембра 2006. започели радови на проширењу подружнице. Изграђена је нова једноспратница с канцеларијама, нова двоспратна стамбена зграда и знатно је проширен складишни простор. На програму посвећења, који је одржан 16. октобра 2010, била је 5 501 особа, а члан Водећег тела Дејвид Сплејн одржао је говор на шпанском језику.

Деветнаестог фебруара 2011, на програму посвећења проширеног Бетела у Буркини Фасо било је присутно 210 особа. Говор за посвећење одржао је Џон Кикот, који служи у светској централи. Проповедање у овој земљи је раније надгледала подружница  из Обале Слоноваче, а од маја 2011. то је поверено подружници из Бенина. Лепа атмосфера на градилишту прославила је Јеховино име. „Није било вике“, приметио је радник једне велике фирме за снабдевање. „Никада нисмо радили на неком грађевинском пројекту са овако смиреним и расположеним људима.“

Посвећење новог простора подружнице у Хонгконгу одржано је 27. августа 2011. Нове канцеларије се налазе на 19. спрату зграде која има 36 спратова, с погледом на луку Викторија (означено стрелицом на слици). Стивен Лет, члан Водећег тела, одржао је говор за посвећење пред 290 присутних, који су седели у трпезарији, канцеларијама и складишту за литературу. Сви су били веома радосни. Нови простор ће много значити преводилачком и службеном одељењу, рачуноводству, као и одељењима за аудио-видео пројекте, набавку и отпрему.

 ПРАВНЕ БИТКЕ

Верни пророк Јеремија с разлогом је веровао да га Свемоћни Бог никада неће напустити. „Они ће се борити против тебе“, рекао му је Јехова, „али те неће надвладати, јер сам ја с тобом, да те спасем и да те избавим“ (Јер. 15:20). Као што извештаји у наставку показују, и Јеховине данашње слуге имају његову помоћ и подршку док проповедају упркос противљењу и тако извршавају задатак који им је поверен (Мат. 24:9; 28:19, 20).

Јерменија. Брат Вахан Бајатјан је био осуђен на две и по године затвора јер је због приговора савести одбио да служи војску. Након што је изгубио неколико парница и безуспешно уложио више жалби судовима у Јерменији, његов случај је доспео пред Европски суд за људска права. Седам судија је 27. октобра 2009. донело одлуку у корист Јерменије. Међутим, један судија је сматрао да је та одлука „неспојива са садашњим европским стандардима у погледу приговора савести“. С обзиром на важност овог питања, Европски суд за људска права сложио се да случај проследи Великом већу, у ком има 17 судија.

Седмог јула 2011, веће од 17 судија гласало је 16 напрема 1 да је Јерменија повредила право  брата Бајатјана на слободу савести. Суд је констатовао да „нема разлога за сумњу у то да подносилац жалбе одбија војну службу на темељу религиозних уверења, којих се предано држи и која су у оштрој и непремостивој супротности са обавезом да служи војни рок“. Надамо се да ће након ове значајне пресуде бити пуштено 69 браће из затвора у Јерменији, као и браћа из затвора у Азербејџану и Турској. a

Бугарска. Дана 17. априла 2011, више од 100 људи, међу којима је било жена, деце и старијих особа, мирно су обележавали годишњицу Христове смрти у Дворани Краљевства у Бургасу. Испред се окупило око 60 насилника, који су почели да бацају камење на Сведоке на улазу. Потом су нагрнули у Дворану Краљевства, али су их браћа спречила да уђу. Иако је одмах позвана, полиција је споро реаговала. У нападу је повређено више Сведока, а петоро је  хитно морало да буде пребачено у болницу. Упркос овом изгреду, Спомен-свечаност је настављена. Овај напад није одраз општег става према Јеховиним сведоцима у Бугарској и људи су углавном стали на страну браће. Водеће тело је замолило 13 подружница да бугарској амбасади у својој земљи скрену пажњу на овај инцидент. Бугарска влада је осудила тај напад и окружни тужилац је подигао оптужницу против осморице нападача.

Јужна Кореја. Више од 800 Јеховиних сведока још увек се налази у затворима у Јужној Кореји јер због својих верских ставова одбијају да служе војску. Од 1950, више од 16 000 Јеховиних сведока осуђено је на преко 31 000 година затвора због одбијања војне службе. Зашто је тако много младића заузело такав непоколебљив став?

Сваки млади брат који одбије да служи војску донео је личну одлуку на темељу савести. Примера ради, Ким Ђи Гван је на свом суђењу рекао: „На мене је дубоко утицало то што Библија каже да се ’народ више неће учити ратовању‘ и да ’волимо свог ближњег као самог себе‘. Такође сам сазнао да нас љубав која се темељи на библијским начелима може покренути да волимо непријатеље. На темељу ових и других библијских стихова, као и мојих чврстих личних уверења, одлучио сам да не служим војску“ (Ис. 2:4; Мат. 5:43, 44; 22:36-39).

У Јужној Кореји тренутно не постоји могућност да се уместо војне обавља цивилна служба. У настојању да се овај проблем реши, десет случајева је предато корејском Уставном суду. Суд је 11. новембра 2010. саслушао аргументе, као  и питање да ли Кореја крши права својих грађана тиме што одбија да омогући алтернативу онима који имају приговор савести.

У међувремену, 24. марта 2011. Комитет Уједињених нација за људска права (UNHRC) пресудио је да је Јужна Кореја прекршила међународне стандарде о људским правима када је затворила 100 Јеховиних сведока који су уложили приговор савести. (Та браћа су се због затварања жалила UNHRC-у.) На основу ове одлуке, Уставни суд се сложио да испита да ли је пропуст државе да поступи у складу с препоруком UNHRC-а и омогући законску алтернативу онима који имају приговор савести неуставан и да ли представља кршење основних људских права. Осим тога, повољна пресуда Великог већа Европског суда за људска права у случају брата Бајатјана (видети извештај из Јерменије на странама 34-35) предата је корејском Уставном суду како би је узео у обзир при доношењу одлуке о десет обједињених случајева. Упркос томе, Уставни суд се 30. августа 2011. потпуно оглушио о одлуке UNHRC-а, подржавши Закон о војној обавези и затварање оних који имају приговор савести. Двојица од деветорице судија нису се сложила с тим. Они сматрају да је Закон о војној обавези у супротности са уставним правом на слободу савести и да треба увести цивилну службу.

Турска. Дана 31. јула 2007. Сведоци у Турској су законски регистровани као верска заједница. Иако има још неких проблема у погледу неутралности и коришћења Дворана Краљевства, наше дело у овој земљи и даље напредује. Министарство просвете је 26. априла 2011. послало  званичан допис у ком се каже да ’Јеховини сведоци могу бити изузети од обавезне верске наставе у школи‘. У допису је наведено да су „Јеховини сведоци хришћанска религија, иако се не држе неких црквених учења“. Ово је добра вест за нашу младу браћу и сестре, који су годинама добијали лоше оцене у школи због тога што нису похађали верску наставу.

Сједињене Државе. У мају 2011, Апелациони суд државе Канзас донео је повољну пресуду у случају Мери Стајнмец против Здравствене службе државе Канзас. Суд је пресудио да одбијање ове државе да сестри Стајнмец омогући бескрвну операцију у другој америчкој држави представља кршење њених права загарантованих савезним и државним уставом. Пошто у Канзасу није могла да има бескрвну  операцију каква јој је била потребна, суд је наложио да јој се покрију трошкови операције ван Канзаса. Ово је победа не само за сестру Стајнмец него и за друге објавитеље који имају државно здравствено осигурање.

Врховни суд Канзаса је 10. августа 2011. потврдио повољну пресуду којом се Моники Макглори, која је Јеховин сведок, додељује старатељство над њеним сином. Дететов отац је тражио старатељство, тврдећи да га не треба доделити сестри Макглори зато што она: (1) не би пристала да се њиховом сину да трансфузија крви, (2) води дете у службу проповедања од врата до врата, и (3) наводно отуђује дете од оца и других људи тако што га поучава о Армагедону.

Врховни суд Канзаса је следећим речима потврдио уставна начела која су на снази још од 1957: „Верску слободу, гарантовану нашим уставом, треба доследно поштовати, а верско поучавање деце не треба и не сме да се користи као основа за додељивање старатељства.“ У погледу трансфузије крви, суд је навео: „Не можемо решавати случајеве [о старатељству] на темељу неких будућих хипотетичких несрећа или болести које би могле изискивати [трансфузију крви].“

Француска. Браћа су с великом радошћу примила вест да је 30. јуна 2011. Европски суд за људска права донео пресуду у корист Удружења Јеховиних сведока у Француској. То је био крај 16-годишње правне борбе, која је почела након што је држава наметнула подружници прекомеран и неправедан порез од 60 процената на све  прилоге. Сведоци су једина велика верска организација којој је наметнут такав порез. Свеукупно, француска влада је тражила од Јеховиних сведока да плате 58 милиона евра, што је много више него што вреди имовина Удружења. Након што су француски судови на свим нивоима подржали одлуку о овом порезу, случај је у фебруару 2005. предат Европском суду за људска права.

Седам судија овог суда се 30. јуна 2011. једногласно сложило да би Јеховини сведоци били спречени да слободно обављају своје верске активности ако би Суд стао на страну француске владе. Суд је потврдио да се оно што Европска конвенција о људским правима гарантује религијама примењује и на Јеховине сведоке. Овај важан преседан послужиће у борби за верску слободу у другим земљама под надлежношћу Европског суда за људска права, као што су Бугарска, Грузија, Јерменија и Русија. Значајно је и то што је ово први пут да је француска влада проглашена кривом за кршење одредбе о слободи вероисповести, која је део Европске конвенције. Француска влада није уложила жалбу на ову одлуку.

Русија. Европски суд за људска права је 10. јуна 2010. пресудио у корист Јеховиних сведока у случају Јеховини сведоци из Москве против Русије. Била је то историјска правна победа. Руска влада је тражила да се случај проследи Великом већу Суда, које се састоји од 17 судија, али је 13. децембра 2010. Велико веће одбило тај захтев, чиме је пресуда од 10. јуна постала коначна. У њој стоји да руска влада „има законску обавезу [...] да прекине са својим прекршајима,  које је Европски суд доказао, као и да санира последице, колико год је то могуће“. Међутим, влада ову пресуду још увек није спровела у дело. Баш супротно, пронашла је нове начине да ствара проблеме Сведоцима и онемогућава их да слободно испољавају своја уверења.

На пример, рано ујутро 25. августа 2011. полиција је у Таганрогу извршила претрес 19 домова браће и запленила верску литературу, компјутере и скупштинску архиву. Изгледа да су ти претреси повезани са одлуком Врховног суда Руске Федерације од 8. децембра 2009, којом верску организацију Јеховиних сведока у Таганрогу треба забранити и 34 наше публикације прогласити за екстремистичку литературу. На основу одлука руских судова, влада је 63 наше публикације ставила на Федерални списак екстремистичког материјала.

 Осим тога, наша браћа и сестре су доживели најмање 950 претреса, напада, хапшења и задржавања у притвору. Руске власти су покренуле 11 кривичних поступака против браће, а многе наше дворане су биле на мети вандала. Власти су чак поставиле камере у дому барем једне породице и прислушкивале телефоне и пратиле мејлове многих других у настојању да пронађу неки повод за подизање оптужби по основу закона против екстремизма.

У једном таквом случају покренут је спор против 35-годишњег Александра Калистратова из Горно-Алтајска. Он је оптужен за „ширење верске мржње и нетрпељивости“ на основу антиекстремистичког закона, који критикују многи борци за људска права. Током судског процеса, који је трајао од 7. октобра 2010. до 18. марта 2011, ниједан од 71 унакрсно испитиваног судског сведока није могао да потврди да је Александар починио иједну криминалну радњу, нити да је имао такве намере. Суд је темељно проучио литературу и веровања Јеховиних сведока и 14. априла 2011. донета је пресуда да наш брат није крив. Међутим, тужилац је уложио жалбу на ову одлуку и 26. маја 2011. Врховни суд Републике Алтај одлучио је да случај врати нижем суду на поновно разматрање с новим судијом. Тако се брат Калистратов, након што је потпуно ослобођен оптужбе, суочава с новим судским саслушањима, након којих би ипак могао бити неосновано проглашен за екстремисту.

Наравно, због случаја с наводно опасним оптужеником, наше активности су привукле велику пажњу јавности у малом граду Горно-Алтајску.  Како се тамошњи Сведоци, који су такође у опасности од судског гоњења, сналазе у оваквим околностима?

„У ово тешко време, Библија нам је још драгоценија“, каже сестра Ина. „Суверници су ми још више налик на породицу и осећам да сам Јехови ближа него икада раније.“ Иако су неке наше публикације забрањене, започети су многи библијски студији само помоћу Библије. Број објавитеља у Републици Алтај порастао је за 24 посто. Браћа су у служби провела 33 посто више сати. Број присутних на Спомен-свечаности је у односу на претходну годину порастао за 16 посто и био је двоструко већи од броја објавитеља у целој Републици Алтај.

За то време, Јеховини сведоци из Русије су Европском суду за људска права поднели 13 нових тужби против руске владе. Једна од тих тужби односи се на одлуку Врховног суда Руске Федерације од 8. децембра 2009, а друга на одлуку Врховног суда Републике Алтај, којом је 18 наших публикација проглашено за екстремистичку литературу.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 14. страни]

„У Пророцима је написано: ’Сви ће бити поучени од Јехове‘“

[Истакнути текст на 25. страни]

„Речи ’хвала вам‘ не могу на прави начин пренети оно што осећам“

[Оквир на 12. страни]

Утисци неких помоћних пионира:

• „Први пут у животу сам била помоћни пионир. Нема речи којима бих изразила захвалност за ту прилику!“

• „Од срца вам хвала за ову могућност. Донела нам је много радости.“

• „Био је то један од најлепших месеци у историји наше скупштине.“

• „Тако велики број пионира још више је допринео миру и јединству у скупштини.“

• „Нема шта, мора да ће ускоро Армагедон!“ — (Коментар човека који је запазио већу активност Сведока у априлу.)

[Оквир на 43. страни]

’РАДОСНО ЋЕ КЛИЦАТИ‘

ОВАЈ свет, који је под Сатанином тиранском влашћу, погађају све веће невоље (Откр. 12:12). Насупрот томе, Јеховине слуге ’кличу од радости у срцу‘ (Ис. 65:13, 14). Без посустајања, они позивају све људе да служе правом Богу, јер имају на уму речи: „Радоваће се сви којима си ти [Јехова] уточиште; довека ће радосно клицати“ (Пс. 5:11).

 [Оквир/Графикон на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПОСТОЈИ НА 106 ЈЕЗИКА

Комплетно Свето писмо Грчки део

— превод Нови свет: 62 Светог писма: 44

албански азербејџански

арапски азербејџански (ћирилица)

африканс амерички знаковни језик

бугарски амхарски

грузијски бразилски знаковни језик

грчки вијетнамски

дански гун

енглески еве

ефик естонски

зулу италијански знаковни језик

игбо казашки

илоко камбоџански

индонежански канада

италијански каонде

јапански кирибати

јерменски колумбијски знаковни језик

јоруба летонски

кинески (поједностављени) литвански

кинески (традиционални) лувале

кињаруанда лувале

киргиски луганда

кирунди малајалам

корејски мексички знаковни језик

коса мјанмарски

лингала непалски

мађарски пангасинански

македонски панџапски

малгашки папијаменто (Курасао)

малтешки руски знаковни језик

немачки санго

норвешки силози

осетински сранантонго

пољски тај

португалски тамилски

румунски ток писин

руски тонгански

самоански тумбука

свахили узбечки

себуано украјински

сепеди фиџијски

сесуто хаићански креол

синхалески хилигајнон

словачки хинди

словеначки хири-моту

српски читонга

српски (латиница)

тагалог

тви (Аквапим)

тви (Ашанти)

турски

фински

француски

холандски

хрватски

цвана

цонга

чешки

чибемба

чичева

шведски

шона

шпански

[Графикони]

◀ 76% ◁ 24%

Године 2011, 76% светског становништва имало је на свом матерњем језику Свето писмо — превод „Нови свет“ (комплетно или само грчки део)

110

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0

1950. 1955. 1960. 1965. 1970. 1975. 1980. 1985. 1990. 1995. 2000. 2005. 2010.

[Графикон на 8. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Широм света, у помоћној пионирској служби учествовало је 2 657 377 објавитеља

2,5 (МИЛИОНА)

2,0

1,5

1,0

0,5

0

2008. 2009. 2010. 2011.

[Мапа на 35. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ

ФРАНЦУСКА

БУГАРСКА

ТУРСКА

ЈЕРМЕНИЈА

АЗЕРБЕЈЏАН

РУСИЈА

ЈУЖНА КОРЕЈА

[Слика на 6. страни]

Горе: Пионири и објавитељи су доводили заинтересоване особе код Жанет да би проучавали Библију. (Видети страну  9)

[Слика на 7. страни]

У Мадриду, група општих и помоћних пионира креће у службу проповедања

[Слика на 10. страни]

Тоши сведочи неговатељици у старачком дому

[Слика на 11. страни]

Алехандро са оцем последњег дана у априлу, Сан Селони, Барселона

[Слика на 13. страни]

Образовни центар у Патерсону, у Њујорку

[Слика на 18. страни]

Дворана Краљевства у Рикузентакати

 [Слика на 22. страни]

Горе: добровољци уклањају крш из куће једног брата у месту Шибата, префектура Мијаги

[Слика на 22. страни]

Лево: члан Одбора подружнице држи говор у кући једног брата у Рикузентакати

[Слика на 22. страни]

Доле: добровољци спремају ручак за присутне на једнодневном покрајинском састанку у погођеном подручју

[Слика на 24. страни]

Преводи на литванском и летонском

[Слике на 31. страни]

Спомен-плоча поред стадиона Јенки, у Њујорку. На њој пише да је највећи скуп у историји стадиона био конгрес Јеховиних сведока 1958. године

[Слика на 32. страни]

Браћа која су радила на проширењу Бетела у Буркини Фасо

[Слика на 32. страни]

Бетел у Буркини Фасо

[Слика на 32. страни]

Подружница у Чилеу

[Слике на 33. страни]

Нови простор подружнице у Хонгконгу

[Слика на 34. страни]

Европски суд за људска права, Стразбур, Француска

[Слике на 38. страни]

Ученици држе школска сведочанства. Радосни су јер не морају да похађају верску наставу

[Слика на 41. страни]

Сведоци проповедају у Горно-Алтајску, у Републици Алтај