Проповедање и поучавање широм света

АПОСТОЛ Јован је још давно у једној визији видео велико и небројено мноштво људи „из свих народа и племена и народности и језика“. То су они који ће преживети ’велику невољу‘ и ући у Божји нови свет (Откр. 7:9, 14). Бројке и искуства на следећим странама истичу чињеницу да се велико мноштво сакупља и да је сваким даном све веће. Зар то не јача твоју веру да ће се Јеховина обећања сигурно испунити?

 АФРИКА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 57

БРОЈ СТАНОВНИКА: 949 533 064

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 267 314

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 2 819 310

УТЕХУ МУ ЈЕ ДОНЕЛО ЊЕНО ПИСМО. Ајрис живи у Јужноафричкој Републици. Она пише писма да би утешила оне који су имали смртни случај у породици. Уз њих прилаже трактате Ускоро ће нестати сва патња! и Има ли наде за наше мртве? Недавно јој је на једно писмо одговорио човек који се зове Сидни, коме је супруга умрла након што су 38 година провели у срећном браку. Он је написао: „Иако су ме доктори припремили на најгоре, кад је моја драга супруга умрла постао сам некако огорчен, збуњен, несигуран и потпуно скрхан. Захваљујем Господу што постоје људи као што сте ви. Веома је племенито с ваше стране што улажете време и труд да бисте непознатим особама пренели вест о Божјим обећањима, а ваши изрази вере биће мелем моме срцу кад наиђу тешки дани. Након што сам прочитао ваше писмо и трактате, први пут сам после дужег времена осетио мир.“

СПРЕЧЕН АБОРТУС. Једна млада сестра из Бенина, која се зове Глорија, сведочила је Арнауду, једном студенту. У току разговора му је зазвонио телефон. Након што се јавио, извинио се нашој сестри и рекао да је једном његовом пријатељу потребна помоћ и да мора да иде. Глорија је на брзину извукла из торбе први часопис који јој се нашао при  руци и дала га Арнауду, који га је само узео и отишао.

Пријатељ који му је телефонирао рекао му је да размишља о томе да своју девојку наговори на абортус. Док је ишао да се нађе с њим, Арнауд је бацио поглед на часопис. Касније је рекао: „Нисам могао да верујем својим очима када сам на насловној страни угледао реч ’абортус‘.“ Глорија му је дала Пробудите се! од јуна 2009. године са насловном страном „Абортус — зашто је предмет толиких расправа?“ Кад је Арнаудов пријатељ прочитао уводне чланке закључио је да абортус више не долази у обзир. Његова девојка је касније родила прелепу девојчицу.

НИСМО СЕ ПЛАШИЛИ ВРАЧАРЕ. Општи пионир по имену Кинг који живи у Зимбабвеу преселио се на једно подручје где је велика потреба за објавитељима. Док је са неким сестрама био у служби проповедања, упутио се према кући једне познате врачаре. Сестре су се мало премишљале да ли да разговарају с том женом, али брат Кинг је решио да јој понуди да проучава Библију. Када је врачара видела да он и једна од сестара долазе, помислила је да су муштерије па их је питала шта желе. Брат јој је показао књигу Шта Библија заиста научава? и понудио јој да у њеној кући проучавају Библију. Прихватила је тај предлог. „Изненадили смо се кад смо видели да има доста питања“, рекао је брат Кинг. „Договорили смо се да је поново посетимо и да проучавамо.“ Три недеље касније позвали су је на скупштински састанак и она је  дошла. Уништила је све своје спиритистичке реквизите и веома добро је духовно напредовала. Крстила се неколико месеци касније.

„МОЛИМ ВАС, МОЛИТЕ СЕ ДА МЕ ПОСЕТЕ!“ Патрик се пре десет година преселио из Анголе у Сједињене Државе. Све то време је путем телефона био у контакту са својом мајком Фелисидаде. Међутим, недавно су захваљујући позивима преко интернета могли и да се виде. Док је разговарао с њом приметио је да је још неко у соби и питао је ко је то. Фелисидаде, која је Јеховин сведок, одговорила је да је то једна сестра из њене скупштине дошла да је посети.

Патрик је рекао: „Зашто Сведоци не дођу и код мене? Овде сам већ десет година и нико ми од њих никада није дошао на врата. Молим вас, молите се да ме посете!“

Помало изненађене, Фелисидаде и та сестра су обећале да ће то и учинити.

Јеховини сведоци су само три дана после тога дошли на Патрикова врата. Толико је био изненађен да је питао мајку да ли је можда она средила да га неко посети. Али она то није урадила. Зато је дошао до закључка да је та посета значила да је Бог услишио њихове молитве и пристао је да проучава Библију. Одмах је почео и да иде на све састанке. Када је следећи пут видео мајку преко интернета, с поносом јој је показао које поглавље проучава из књиге Шта Библија научава. Рекао јој је и да је купио одело за састанке.

 НЕОБИЧАН ЗАХТЕВ ЗА КРШТЕЊЕ. На почетку обласног конгреса 2010. године у Бразавилу, Република Конго, један младић по имену Едвард изразио је жељу да се крсти. Када су га питали из које скупштине долази, рекао је да је из скупштине  Мосака. Пошто у том удаљеном селу нема Сведока, браћа су се питала шта га је навело на то да пожели да се крсти.

Едвард је старешинама рекао да је 2007. године током боравка у Бразавилу проучавао са својим дедом брошуру Захтеви као и 14 поглавља књиге Шта Библија научава. Затим се преселио у Мосаку код својих родитеља. Пошто тамо није било активних Сведока, Едвард је замолио свог оца да му помогне да проучи остатак књиге Шта Библија научава. Отац би постављао питања, а Едвард би одговарао. Тако је Едвард завршио књигу. Затим је пожелео да другима преноси истину и у октобру 2009. почео је сам да проповеда на подручју Мосаке, користећи брошуру Захтеви. Бележио је време које је проводио у служби проповедања и редовно је слао извештаје свом деди у Бразавилу. Међутим, његов деда никада није дао те извештаје скупштини.

Не знајући за Едварда, подружница је касније на три месеца послала два привремена специјална пионира у Мосаку. Само два дана пре него што је требало да привремени специјални пионири оду са тог подручја, један од њих по имену Данијел видео је Едварда како с неким проучава брошуру Шта Бог захтева од нас? Пришао му је и поразговарао с њим. Едвард му је рекао да проповеда, да је објавитељ и да то може да провери код његовог оца. Данијел се упознао са Едвардовим оцем, који је потврдио оно што је његов син рекао, а затим је искористио оно мало времена што му је остало да поучи Едварда како се проповеда. Кад су пионири отишли, Едвард је наставио да проповеда са још већом ревношћу и водио је више од десет библијских студија. Поред тога, предао је свој живот Јехови.

 Када су све то сазнали, двојица старешина су у петак на поменутом конгресу са Едвардом прошли питања за особе које желе да постану некрштени објавитељи. Били су задивљени његовим изванредним одговорима. Старешине су од специјалних пионира сазнали да је Едвардово понашање примерно и да већ девет месеци незванично проповеда. Зато је одобрено да буде некрштени објавитељ. Пошто се наредног викенда одржавао обласни конгрес на лингала језику, старешине су се побринуле да током наредне седмице Едвард прође и питања за крштење. Видело се да добро разуме истину и зато се крстио на том конгресу у јулу 2010. године. Затим је, тачно недељу дана након што је постао некрштени објавитељ, објављено да је Едвард сада крштени брат.

Након крштења је два месеца служио као помоћни пионир у Бразавилу. Старешине су се побринуле да проучава књигу „Одржите се у Божјој љубави“, а затим се вратио у Мосаку. Недавно је на то подручје дошао један специјални пионир. У априлу су он и Едвард, који је у том месецу био помоћни пионир, били пресрећни што су Спомен-свечаности присуствовале 182 особе. Едвард проучава Библију са 16 особа, а седморо од њих долази на састанке, које воде двојица браће. Едвард је 2011. напунио 15 година.

 АМЕРИКА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 55

БРОЈ СТАНОВНИКА: 941 265 091

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 3 780 288

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 4 139 793

’НИСАМ СЛУЧАЈНО ОКРЕНУЛА ВАШ БРОЈ.‘ Санди је наша сестра која живи у Сједињеним Државама. Док је била у кући зазвонио јој је телефон и једна жена је тражила неку другу особу. Санди јој је рекла да је погрешила број. Жена се пожалила да слабо види и да је вероватно зато погрешила. Уследио је разговор у коме је та жена рекла да покушава да добије сина јер има неке лоше вести. Лекари су јој саопштили да болује од рака. Била је очајна и љутила се на Бога што је дозволио да је то снађе. Санди је желела да тој жени пренесе добру вест из Библије. Кратко се помолила у себи за храброст, а затим јој је цитирала неколико библијских стихова који пружају утеху и наду. Објаснила јој је да Бог има име и подстакла ју је да користи то име кад се моли и да у молитвама конкретно каже шта је мучи. Та жена се захвалила нашој сестри што ју је саслушала и охрабрила. Рекла јој је: „Мислим да нисам случајно окренула ваш број.“

Размениле су адресе и Санди јој је поштом послала аудио-снимак књиге Шта Библија научава и замолила једну пионирку која живи у том крају да је посети. Санди каже: „Захвална сам Јехови што нас поучава како да утешимо људе у разним ситуацијама.“

 ТРАКТАТ ИМ ЈЕ ОДГОВОРИО НА ПИТАЊЕ. Неке сестре редовно сведоче на улици у кругу једног великог медицинског центра у Порторику. Једна од њих је пришла двојици мушкараца који су журили према једној болници. Видевши да су у журби, дала им је трактат Поседујеш ли бесмртан дух? Обично не нуди тај трактат док сведочи на улици, али десило се да је то био једини који је имала. Касније су та два човека пришла једној другој сестри и рекли јој да су добили трактат док су ишли у посету једном члану породице који је озбиљно болестан. Њих двојица су разговарала о томе да ли душа живи после смрти, а трактат им је управо одговорио на то питање. Рекли су да им је много помогао.

ПИСМО УПУЋЕНО ЈЕХОВИ. Седмогодишњи Џошуа похађа школу у Сједињеним Државама. Он и његови школски другови су прошлог децембра добили задатак да напишу писмо Деда Мразу. Када је Џошуа љубазно објаснио да он то не жели да уради, учитељица му је рекла да може да пише коме хоће. Решио је да напише писмо Јехови. Написао је следеће: „Хвала ти што си нам обећао рај. Хвала ти што је твој Син, који се зове Исус, дао свој живот за нас. Хвала ти што си створио све у чему можемо уживати. Волим те, Јехова Боже.“ То писмо, заједно са писмима  других ученика, било је објављено у локалним новинама.

РОЂАЦИ ПРИХВАТАЈУ ИСТИНУ. Алехандро живи у Колумбији. Он је желео да сведочи својим рођацима. Пошто живи далеко од њих, написао им је писмо и послао неколико примерака Стражарске куле и Пробудите се! Када је његов рођак, Пабло, прочитао часописе и проверио библијске стихове, схватио је да учења Католичке цркве нису тачна. Одушевљено је причао о томе осталим рођацима, који су препознали звук истине и напустили католичку веру.

Убрзо су се њих петнаесторо састајали сваке вечери да би проучавали Библију помоћу часописа.  У жељи да сазнају више, тражили су Сведоке у оближњим градовима, али без успеха. У међувремену су почели да проповедају својим комшијама. После неког времена су сазнали да у једном граду који је од њих удаљен око 80 километара постоји Дворана Краљевства. Одмах су отишли тамо и потражили помоћ.

Сада један општи пионир одлази у њихово место једном недељно и проучава Библију са 26 особа — са Алехандровим рођацима и са још 11 заинтересованих људи. Они изнајмљују једно возило тако да већина њих може присуствовати јавном предавању и скупштинском разматрању Стражарске куле.

ДА ЛИ СУ ЗАИСТА УШЛИ У ПОГРЕШНУ КУЋУ? Једна сестра из Еквадора је била болесна и замолила је друге Сведоке да уместо ње одрже библијски студиј на кечуа језику с једном породицом која живи на сеоском подручју. Браћа нису била сигурна где живи та породица, па су у једној кући питала да ли можда они проучавају Библију. Породица из те куће их је срдачно примила као да су их већ очекивали. Браћа су тек на крају схватила да та породица никада раније није проучавала! Испоставило се да се тим људима веома допала идеја да као породица проучавају Библију и зато су се понашали као да су то већ радили. Тако се сада на том подручју води један нови библијски студиј, а особе које браћа тог дана нису успела да нађу и даље проучавају Библију са нашом сестром.

СВЕДОЧАНСТВО ЗАХВАЉУЈУЋИ КОЛАЧИМА. Калеб живи у Канади и има шест година. Првог дана школе једном дечаку из његовог разреда био је рођендан, па је Натали, мајка тог дечака, донела у школу колаче да почасти децу. Калеб је љубазно  одбио да се послужи. Натали му је пришла и питала га да ли је можда алергичан на неку храну. „Нисам“, одговорио је Калеб, „ја служим Јехови.“

Натали је после часова пришла Калебовој мајци и питала је да ли је она Јеховин сведок. Била је одушевљена када је чула потврдан одговор. Као тинејџерка је проучавала са Сведоцима, али је престала због великог противљења породице. Изразила је жељу да поново проучава.

ТО НИЈЕ БИЛА БОЖЈА ВОЉА. Лали из Перуа је глува од рођења. Када је питала мајку зашто је то тако, мајка јој је одговорила да је то Божја воља. Лали је због тога била тужна и љута на Бога. Питала се: ’Зашто је тако лош према мени?‘

Лали се касније удала за једног глувог младића. Њено прво дете је рођено са Дауновим синдромом. Забринута и узнемирена, поново је тражила помоћ од мајке упитавши је: „Зашто је мој син рођен такав?“ Мајка ју је послала код свештеника. Он јој је дао одговор који је и раније чула од мајке: „То је била Божја воља.“

Лали је сва у очају питала: „Зашто је Бог тако окрутан? Прихватила сам да сам глува и да ме је Бог на тај начин казнио, али зашто кажњава мог сина? Он се тек родио. Шта је згрешио?“ Од тада  није хтела више ништа да чује о Богу и напустила је цркву.

Неколико година касније, посетила ју је једна наша сестра која зна знаковни језик и понудила јој да проучава Библију. Она је то одбила и рекла да не верује у Бога. Сестра јој је стрпљиво објаснила да се Бог кога не жели да упозна зове Јехова и да јој пружа прилику да оздрави. Пошто јој није поверовала, тражила је да јој то докаже. Сестра је отворила Библију и прочитала Исаију 35:5: „Тада ће се отворити очи слепима и уши глувима отвориће се.“ Лали се на то изненадила, прихватила да проучава Библију и напредовала до крштења. Њен син иде са њом на све састанке и научио је знаковни језик. Она све више цени библијска обећања и сада служи као општи пионир.

 АЗИЈА И БЛИСКИ ИСТОК

БРОЈ ЗЕМАЉА: 47

БРОЈ СТАНОВНИКА: 4 194 127 075

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 664 650

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 629 729

ДВА ПИТАЊА НА КОЈА НИСУ ЗНАЛИ ОДГОВОР. У једној азијској земљи у којој су власти ограничиле наше дело, један 24-годишњи католик је почео да проучава Библију да би доказао да су, за разлику од учења његове цркве, учења Јеховиних сведока погрешна. Међутим, убрзо је схватио да је оно што научавају Јеховини сведоци тачно.

Када су чланови његове породице сазнали да он проучава Библију, сазвали су породични састанак и захтевали од њега да се врати католичкој цркви. Пошто он то није желео, позвали су све своје рођаке из тог села да би га присилили да се одрекне својих нових веровања. Чак су га и тукли, али он није погазио своја уверења. Затим су га пријавили свештенику, који га је извео пред црквено веће. Младић је члановима црквеног већа рекао да ће се вратити цркви ако му свештеник одговори на два питања: Које је Божје име? Зашто црква дозвољава својим члановима да користе крв у исхрани кад Библија то забрањује? Пошто није знао да одговори на та питања, свештеник га је ошамарио  да би, како је рекао, „истерао демона из њега“. Тако се састанак завршио.

После тога су чланови његове породице окупили све своје пријатеље да га присиле да клекне пред кипом Марије. Иако су га опет тукли, он није погазио своја уверења. Осим тога, довели су му једну лепу девојку која му је рекла да ће се удати за њега ако се врати цркви. Младић је и њој рекао да ће то учинити ако му одговори на два питања која је поставио свештенику. Девојка је отишла и више се никада није појавила. На крају, након што је седам месеци био задржан у селу против своје воље, успео је да побегне и оде у град, где је контактирао с нашом браћом. Месец дана касније постао је некрштени објавитељ, а крстио се на дводневном покрајинском састанку у марту 2011. године.

ЗАТВОРСКИ ЧУВАР БРАНИ НАШУ СЕСТРУ. Једна наша сестра која је општи пионир отишла је да посети свог сина који је због неутралности био у затвору у Јужној Кореји. Док је била у чекаоници, понудила је трактат једном човеку који је седео поред ње. Он се извикао на њу, рекавши: „Зашто своја лажна веровања ширите чак и на овом месту?“ Својом виком је привукао пажњу око 30 до 40 људи који су били у чекаоници. А онда је затворски чувар одреаговао и изгрдио тог човека, рекавши: „То су људи који имају праву религију. Све друге религије су погрешне. Посматрам те људе већ годинама колико радим у овом затвору, и схватио сам да су они једини који заиста поступају у складу са својим веровањима.“ Насртљивац је остао без речи.

СЛОВА НА ЗИДУ. Када је Хариндра почео да проучава Библију, већ десет година је живео сам у  једном великом граду у Непалу да би могао да издржава своју породицу на селу. Био је неписмен и један наш брат је проучавао Библију с њим помоћу брошуре Радуј се заувек животу на Земљи! Пошто та брошура још није била изашла на непалском језику, користили су енглеско издање. Једног дана је Хариндрина супруга дошла из села да га посети. Била је изненађена када је видела да њен муж проучава брошуру на енглеском. Осим тога, престао је да пије и није је више тукао. Кад је сазнала да се он толико променио захваљујући томе што проучава Библију, и она је почела да проучава и да иде на састанке у свом селу. Хариндра је желео да што боље упозна Јехову па је решио да научи да чита и пише. Замолио је нашег брата да му напише непалска слова на папирићима које је затим лепио на зид своје собе докле год је на њему било места. Онда је вежбао нове речи и слова све док није научио да чита. С временом се постарао да се цела његова породица пресели и живи с њим у граду, тако да заједно могу да служе Јехови. Крстио се у року од две године. Сада Хариндра и његова породица заједно иду на састанке, а он има читање Библије у Теократској школи проповедања. Он каже: „Наш живот се драстично променио захваљујући поуци коју нам Јехова пружа.“

НИ ЗА 140 000 ЕВРА. Зарханум живи у Азербејџану и озбиљно се бавила спиритизмом. Петнаест година се сматрало да она има натприродне моћи и да може да прориче судбину. Људи су такође веровали да може да уклања чини и да лечи. За њу се надалеко чуло, а многи њени клијенти, званичници на високим положајима и њихове супруге, плаћали су од 1 500 до 3 000 евра за једну сеансу. Тако се обогатила. Иако је имала све те моћи, у духовном  смислу се осећала празно, а мучила су је и многа питања. Брак јој је пропао и није видела никакав смисао живота. Једног дана, док се сва очајна молила Богу, неко је покуцао на њена врата. Кад је отворила, две сестре су почеле да јој сведоче. Дирнуло ју је то што су рекле да се Богу угађа делима, а не само речима. Знала је многе вернике чија дела нимало нису била добра. Била је свесна и тога да је грех што се бави спиритизмом. Пристала је да проучава Библију. С временом је почела да се у молитвама обраћа Јехови и видела је како јој услишава молитве. Али није јој било лако да се ослободи спиритизма јер су је демони стално узнемиравали, па чак и тукли. На крају је уз Јеховину помоћ успела да се ослободи демонског утицаја и уништила је све предмете који су били повезани са спиритизмом и кривом религијом.

Убрзо је Зарханум почела да ревно проповеда добру вест и крстила се у мају 2011. Одмах после крштења почела је да служи као помоћни пионир. Није јој био проблем да испуни пионирску службу јер је чак и пре крштења у служби проповедања проводила више од 70 сати месечно, упркос лошем здрављу. Два месеца пре него што се крстила, жена једног државног званичника понудила јој је око 140 000 евра да јој скине чини. Та жена је мислила да је њена болест због које јој је ампутирана нога последица бацања чини. Зарханум је одбила ту понуду, и послала је две наше сестре да ту жену посете у болници и да јој пренесу добру вест. Наша ревна сестра често проповеда својим бившим клијентима и говори им да је оно што је раније радила неисправно у Божјим очима. Тако је једна њена бивша клијенткиња, управо она која ју је упознала са женом државног  званичника, почела да проучава Библију и да посећује састанке.

СВЕДОЧЕЊЕ У ЗАТВОРУ. Две наше сестре у Индији биле су ухапшене због службе проповедања и задржане у затвору пет дана. Једна од њих каже: „Чим смо доспеле у затвор, полицајци су нас питали зашто смо ухапшене, и тако нам се пружила добра прилика да им сведочимо. Пошто су нас право из службе довели у полицијску станицу, имале смо са собом доста часописа и трактата. Свима смо сведочиле и оставиле смо доста литературе. Храбриле смо једна другу, молиле се и читале публикације које смо имале.

„Касније су нас пребацили у други затвор у граду. Затворенице су нас одмах питале зашто смо ту. Тако смо имале прилику да им испричамо о чему проповедамо и да кажемо да смо Јеховини сведоци. Управница затвора је чула о чему причамо и запрепашћено рекла: ’Ухапшене сте зато што сте проповедале напољу, а сад проповедате  унутра, у затвору!‘“ Наше сестре сада планирају да посете затворенице које су се заинтересовале за истину.

ПОЛИЦАЈАЦ ЈЕ ПРИМЕТИО МЕЂУСОБНУ ЉУБАВ. У Витлејему су се две сестре спремиле да сведоче у неким малим продавницама. Изненада су им притрчале две жене и упитале их на шпанском да ли су оне Јеховини сведоци. Те жене су биле Сведокиње из Мексика и са групом туриста су обилазиле Израел, па су препознале литературу коју су наше сестре држале у рукама. Њих четири су се изгрлиле, изљубиле, сликале и размениле адресе. После тога су се сестре из Мексика придружиле својој групи туриста, а друге две сестре су наставиле с проповедањем.

Неколико сати касније, један полицајац је пришао нашим сестрама које су сведочиле и питао их да ли су Шпањолке. Оне су одговориле да нису. Полицајац је рекао да је посматрао кад су се њих четири среле и да је мислио да су дугогодишње пријатељице или рођаке. Сестре су објасниле да су Јеховини сведоци и да Сведоци због међусобне љубави осећају као да припадају истој породици чак и када не потичу из исте земље и никада се раније нису видели. То је оставило тако дубок утисак на полицајца да је узео литературу и питао како се може додатно информисати о нашој религији. Договорена је накнадна посета.

„СИГУРНО ЋЕ БИТИ НЕКОГА КО ЋЕ СЛУШАТИ.“ Јусуке је младић који служи као пионир у једној енглеској групи у Јапану. Једног дана је сазнао да ће следећег јутра у луку упловити туристички брод са путницима из многих земаља. Зато је устао рано и упркос јакој киши возио се аутом два сата до луке у Нагасакију. Док је тако по киши сам  стајао на кеју, прилазили су му многи путници са тог брода јер су мислили да је туристички водич. Захваљујући том неспоразуму, Јусуке је за само пола сата уручио 70 часописа и 50 брошура на неколико језика.

Отишао је до аута да узме још литературе, а када се вратио угледао је једног момка како стоји сам. Када му је Јусуке пришао, момак га је на енглеском упитао да ли је он Јеховин сведок. Када је рекао да јесте, момак је почео да јеца. Јусуке га је одвео у један кафе где су могли да разговарају.

Рекао му је да се зове Џејсон, да има 21 годину и да живи у Сједињеним Државама. Испричао му је да су му родитељи Јеховини сведоци и да је у тинејџерским годинама био некрштени објавитељ. Отприлике шест месеци пре тог сусрета престао је да долази на састанке. Одлучио је да посети азијске земље, сматрајући да у Азији неће срести Јеховине сведоке. Међутим, пошто је имао стомачних проблема није могао да се искрца на Тајланду, у Вијетнаму нити на Тајвану. Јапан је био прва земља где се искрцао са брода, а прва особа која му се обратила била је Јеховин  сведок! Истог трена је помислио у себи да не може побећи од Јехове и зато је почео да јеца.

Јусуке је у том кафеу разговарао са Џејсоном на темељу неких одломака из књиге „Божја љубав“ како би га уверио да га Јехова још увек воли. Молио га је да не напусти организацију. Нажалост, нису могли да проведу баш много времена заједно. Џејсонов брод је још исте вечери отпловио за Инчон у Јужној Кореји, где је Џејсон планирао да проведе неколико дана у разгледању града.

Јусуке је размишљао како би још могао да помогне Џејсону и сетио се једног брата ког је упознао на међународном конгресу у Јужној Кореји. Тај брат зна енглески и живи у Инчону. Јусуке му је још исте вечери телефонирао. Наравно, Џејсон није знао за то. Када се следећег јутра Џејсон искрцао са брода, угледао је велики натпис „Добро дошао у Кореју, Џејсоне!“ који је држало пет насмејаних Сведока. Џејсон је отказао све своје планове за разгледање града и провео време с том браћом. На њега је дубоко утицало то што је чуо шта су све млада браћа његових година доживела у затвору због своје вере. Ту је присуствовао и Спомен-свечаности.

Џејсон се вратио у Сједињене Државе, поново се активирао као објавитељ и замолио старешине да проучавају с њим четири пута недељно. Довршио је проучавање књига Шта Библија научава и „Божја љубав“ и испунио услове за крштење. Крстио се 107 дана након што је Јусуке први пут разговарао с њим. Наредног месеца је био помоћни пионир.

Јусуке се присећа да је тог хладног, кишног јутра имао велику жељу да иде све до Нагасакија иако нико није могао да пође с њим. Помислио је у себи: „Сигурно ће бити некога ко ће слушати.“

 ЕВРОПА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 47

БРОЈ СТАНОВНИКА: 736 505 919

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 1 589 052

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 843 405

ПРОНАШЛИ СУ НЕШТО ЗАИСТА ИЗУЗЕТНО. Ани је из Бугарске отишла у Холандију да би тамо радила неколико месеци. Једног дана је била толико потиштена да је застала на тротоару и помолила се Богу да јој пошаље некога из њене цркве. Док се тако молила, две наше сестре које су туда пролазиле зауставиле су се да би јој сведочиле. Ани је сматрала да је то одговор на њену молитву, па их је саслушала и почела да посећује састанке. Иако није разумела програм на састанцима, било јој је очигледно да међу Сведоцима влада права љубав. То је била велика разлика у односу на нејединство у цркви коју је посећивала у Бугарској и зато је била сигурна да је пронашла нешто заиста изузетно. Када је требало да се врати у Бугарску, сестра која је с њом проучавала решила је да и она крене како би јој помогла да у Софији пронађе Јеховине сведоке. Ани је била задивљена тим гестом и заиста је осећала да је пронашла праву религију.

Убрзо су Ани и њен супруг Иво почели да проучавају и да посећују састанке. Постепено су и други долазили да виде како изгледа то проучавање. Један човек који се зове Асен био је свештеник једне верске заједнице. Дошао је код њих да би им доказао да Јеховини сведоци нису у праву, али убрзо је схватио да то и није баш тако. Имао је озбиљна  питања што се тиче Библије. С временом су он и његова породица почели да проучавају Библију. Асен је једно време наставио да одржава верске састанке са својом групом, на којима их је поучавао истини коју је сазнао из књиге Шта Библија научава. Убрзо је Денко, ђакон из те групе, изразио жељу да проучава Библију. За кратко време три породице из те групе су почеле да проучавају. Пошто је доста њих проучавало с Јеховиним сведоцима, одлучили су да више не држе своје састанке већ да присуствују састанцима у Дворани Краљевства. Денко је постао објавитељ и проучава Библију с неколико својих пријатеља. До сада је, захваљујући томе што је Ани ступила у контакт с Јеховиним сведоцима у Холандији, око 30 особа почело да проучава Библију и да присуствује састанцима.

ЈЕДНОСТАВНО ЈЕ ЧИТАО БИБЛИЈСКЕ СТИХОВЕ О БРАКУ. У Чешкој су један наш брат и његова супруга проучавали Библију у Дворани Краљевства с једним младим брачним паром из Монголије. Иако су се наш брат и сестра трудили да науче монголски, није им било лако да комуницирају с њима јер нису добро знали језик. Упркос томе, чинило се да је млади брачни пар из Монголије понизно и стрпљиво усвајао библијску истину. Једне вечери млада жена се појавила на састанку без свог супруга. Рекла је да намерава да га напусти јер међу њима нема разумевања. Неколико минута касније стигао је и њен супруг, али је није ни погледао. Било је очигледно да нешто стварно није у реду. Брат је одвео супруга у библиотеку Дворане Краљевства да би поразговарао с њим. Али пошто није добро знао монголски, није схватио шта се догодило међу њима и зато није могао ни да му да неки специфичан савет. Одлучио је да му  једноставно чита нешто из Библије. Тако му је прочитао све стихове о браку и отвореној комуникацији међу супружницима којих је у том тренутку могао да се сети. Изгледа да су ти стихови оставили дубок утисак на тог младог човека. Одједном је истрчао из библиотеке, отишао до своје жене и пољубио је. Док су одлазили из Дворане, инсистирао је да јој понесе ташну јер је схватио да се од њега као супруга очекује да помаже својој супрузи.

Сутрадан су изгледали као да су се тек венчали и с радошћу су говорили о томе колико цене Јехову и мудре библијске савете о браку. Касније су се вратили у Монголију да би се старали о своје двоје деце. Живе у граду у коме нема скупштине. Жена се у међувремену крстила, а муж напредује ка крштењу.

„ЗАШТО ЈЕ ТО УРАДИЛА?“ Пионирка која се зове Олга живи у Украјини и једном приликом је сведочила човеку који је возио камион за доставу хране. Упитала га је да ли се данас икоме може веровати.

„Не“, одговорио је. „Жена ме је напустила и одвела са собом нашег двогодишњег сина. Не знам шта је још хтела. Напорно сам радио сваки дан — и то све за њу. Ако је хтела прстен — добила га је! Ако је пожелела чизме — и њих је добила. Огрлицу— и то сам јој купио. Све жеље сам јој испуњавао, зашто је то урадила?“

Сестра га је љубазно упитала колико је времена проводио са својом женом и сином. Одговорио јој је: „Како сам могао да проводим време с њима кад радим све до поноћи? Одлазим на посао у четири сата ујутру. Радим чак и викендима.“

Олга му је показала Пробудите се! од октобра 2009. који је имао посебну серију чланака  под насловом „У чему је тајна успешне породице“. Указала му је на први чланак који говори о исправном постављању приоритета. Након што су размотрили неке мисли из тог чланка, човек је рекао: „Мислио сам да је новац основни услов за срећу у породици и да све остало није важно. Сада видим да није тако. Схватам у чему је проблем и шта је мојој жени потребно.“

Недељу дана касније поново је видела тог човека и он јој је рекао да је прочитао часопис и да је доста размишљао о многим стварима. Телефонирао је својој жени и помирили су се. Олга му је затим дала књигу Породична срећа. Следеће недеље је видела исти камион, али је у њему био други возач. Нови возач јој је рекао да је његов колега дао отказ и да се са породицом преселио у друго место, али је за Олгу оставио следећу поруку: „Хтео бих да се захвалим вама, Олга, и вашем Богу, Јехови, јер сте ми помогли да сачувам породицу. Ако поново будем срео Јеховине сведоке, сигурно ћу остати у контакту с њима.“

ЖЕЛЕО ЈЕ ЗНАК ОД БОГА. Један младић у Летонији се још пре петнаестак година заинтересовао за добру вест из Библије када су му Сведоци проповедали. У неколико наврата је проучавао, али није могао да верује да му Библија — једна „обична“ књига — може помоћи да пронађе Бога. Очекивао је да му се Бог лично открије, можда на неки натприродан  или мистичан начин. Зато је престао да проучава и изгубио је сваки контакт са Сведоцима. Неколико година касније имао је озбиљних проблема, па се молио Богу да му помогне. И даље није било никаквог чуда, али једном док је гледао кроз прозор приметио је две наше сестре које су биле у служби проповедања. Након што се неколико седмица касније поново молио, опет је видео те две сестре како пролазе поред његовог прозора. Када се молио недељу дана касније, по трећи пут је видео наше сестре док су биле у служби проповедања. Помислио је да је то сигурно знак од Бога! Истрчао је на улицу и изненађеним сестрама рекао да жели да поново проучава Библију. С временом је успео да реши своје проблеме и да се приближи Богу. Како? Помоћу Библије! Крстио се на обласном конгресу 2010. године.

ЧАК И ЛОНЧИЋИ ИМАЈУ УШИ. Ова изрека у Данској значи да мала деца упијају разговоре одраслих више него што они то мисле. Пре отприлике  16 година, једна сестра у Данској је проучавала Библију са женом која има три сина. Ти дечаци су често долазили са мајком на студиј који се одржавао у кући наше сестре и њеног мужа. Жена је решила да прекине с проучавањем када је њен најмлађи син, Рони, имао осам година. Рони је током одрастања имао доста проблема. Међутим, једног дана 2008, када је имао 22 године, код мајке је угледао наше часописе и осетио велику жељу да посети Сведоке који су проучавали с њим када је био дете. Петнаест минута касније, позвонио је на врата тог брачног пара, и када су се врата отворила Рони је једноставно ушао унутра. Нашем брату је требало мало времена да га се сети, али био је то заиста срдачан сусрет. Рони је узео књигу Шта Библија научава и пристао је да почне да проучава. Добро му је ишло. Пошто је Рони био опседнут компјутерским игрицама, а у некима од њих је било спиритизма и насиља, често је волео да прича о ономе што је у њима сазнао. Али Сведоци су му објаснили да наше разумевање духовних ствари не треба  да се заснива на игрицама. Рони је то схватио и рекао: „Молим вас, прекините ме кад почнем да причам о тим глупостима!“ Од тада добро напредује. Овај младић, који је још као дете први пут чуо за истину када је његова мајка проучавала Библију, сада је некрштени објавитељ.

УТЕХА ИЗ СВЕТОГ ПИСМА. На једном гробљу у Великој Британији, наш брат је запазио једног човека који је клечао поред гроба и плакао. Брат га је питао да ли би могао да кратко поразговара с њим. Тај човек, који се зове Алф, није имао ништа против и рекао је нашем брату: „Ћерка ми је недавно умрла. Имала је само 42 године. Сада су ми овде сахрањене и супруга и ћерка.“ Затражио је помоћ у саветовалишту, али су му рекли да мора да чека три месеца. „Ја сам бизнисмен и имам доста пара“, рекао је Алф, „али ми то ништа не вреди кад немам породицу. Дао бих све што имам да ми се врате.“ Објаснио је да верује у Бога, да поштује Библију и одлази у цркву, али да није добио логичне одговоре. Када је у цркви тражио утеху, рекли су му да запали свећу или да напише једну поруку и закачи је на дрво. На то им је иронично одговорио: „У поруци не би било довољно места за све оно што желим да кажем.“ Наш брат је утешио Алфа стиховима из Писма и Алф сада проучава Библију.

 ОКЕАНИЈА

БРОЈ ЗЕМАЉА: 29

БРОЈ СТАНОВНИКА: 38 162 658

БРОЈ ОБЈАВИТЕЉА: 94 309

БРОЈ БИБЛИЈСКИХ СТУДИЈА: 58 465

ПОЗВАЛИ СУ И МУЖА. Један наш брат који живи на Новом Зеланду одвезао је своју супругу код једне младе жене с којом проучава Библију. Кад су стигли приметили су да је и муж те жене код куће па су решили да му предложе да им се придружи током проучавања. Он је то прихватио и договорили су се да убудуће проучавају у време када је он код куће. У недељу су дошли на састанак. Браћа и сестре су их срдачно дочекали и они су заиста уживали у програму. На следећем састанку муж је дао коментар током разматрања Стражарске куле. У чланку за разматрање породице су биле подстакнуте да заједно проучавају и он је питао како би могао да проучава са својом женом и четворогодишњим сином. Изразио је жељу да примени и друге ствари које је сазнао на састанку. Тај заинтересовани брачни пар и даље проучава, долази на састанке и духовно напредује. Наш брат каже: „Стварно нам је драго што смо решили да и мужа позовемо да нам се придружи током проучавања.“

СПОМЕН-СВЕЧАНОСТ НА ЈЕДНОМ УДАЉЕНОМ ОСТРВУ. Острво Реао има само 362 становника и припада скупштини Ваиете, једној од 18 скупштина на Тахитију. Реао је удаљен од Тахитија око 1 350 километара. На том острву никада није одржана  Спомен-свечаност, а Сведоци тамо нису одлазили 30 година. Маноа, надгледник службе у скупштини Ваиете, желео је да једна мала група објавитеља оде на то острво да проповеда током седмице када се одржава Спомен-свечаност и да је затим тамо и одржи. Али авионске карте до тог острва за њега и његову супругу коштале су око 550 евра, што је много више него што су себи могли приуштити. Међутим, он је нешто касније добио бонус на послу у висини од 550 евра! Обоје су то схватили као знак да Јехова благосиља њихов план. На крају је седморо објавитеља отишло на Реао, а Спомен-свечаности је присуствовало 47 особа. Објавитељи са Тахитија сада путем телефона проучавају Библију са заинтересованим особама на Реаоу.

НЕМА ВРЕМЕНА НИ ЗА ДОРУЧАК. Нешто слично се догодило у острвској држави Вануату, где једна скупштина подупире групу од 11 објавитеља на једном удаљеном острву које се зове Амбрим. Старешине из те скупштине су подстакле искусније објавитеље да размисле о томе да ли би могли да на неколико дана оду на Амбрим како би пре Спомен-свечаности помогли браћи у служби. Маринете, једна искусна општа пионирка и учитељица у пензији, решила је да искористи ту прилику. Она је, заједно са још некима, одлучила да оде на то острво с циљем да започне библијске студије. Неколико дана касније била је потпуно изненађена када је схватила да је скоро немогуће изаћи из куће у којој је била смештена. Она каже: „Више пута сам једва имала времена да се истуширам  или да доручкујем јер су људи напољу већ чекали у реду за библијски студиј. Цео дан сам проповедала, а да нисам изашла из куће! Током те седмице сам водила 31 библијски студиј.“ Та група објавитеља је остала на Амбриму недељу дана проповедајући добру вест, а Спомен-свечаности је присуствовало 158 особа. Било им је жао кад су морали да оду са острва. Маринете је рекла: „Како да одемо одавде кад толико људи чезне за библијском истином?“ Подружница је послала привремене специјалне пионире да помогну заинтересованим особама на том острву.

ДИРЕКТОРКА ШКОЛЕ ПОЗИТИВНО РЕАГУЈЕ. У једној средњој школи на Соломоновим острвима, ученици су били замољени да устану и отпевају неке црквене песме. Две наше сестре су замолиле директорку да у томе не учествују, јер би тиме повредиле своју савест. Директорка им се захвалила што су показале поштовање према њој и обратиле јој се и рекла им је да оне и други Сведоци не морају да певају, већ да могу остати да седе на својим местима.

Затим их је питала да ли би неко из скупштине могао да дође и разговара с њом о Јеховиним сведоцима и образовању. Посетила ју је једна мисионарка и око сат и по су разговарале о нашим веровањима, као и о проблемима с којима се млади суочавају. Директорка јој је рекла да са уживањем чита часопис Пробудите се! и да  обично остави неколико примерака у зборници. Када јој је мисионарка понудила други том књиге Млади питају — практични одговори на њихова питања, она је замолила да добије 16 примерака за наставнике и 367 за ученике. Достављено јој је четиристо примерака ове књиге.

Захваљујући нашим двема сестрама које су храбро разговарале с директорком дато је добро сведочанство, а многи су рекли да им је наша књига доста помогла. Једна девојка, чији су се родитељи недавно развели, рекла је да јој је управо та књига помогла у решавању неких проблема. Те две младе сестре су стални помоћни пионири и директорки редовно достављају часописе.

БЕСПРЕКОРНОСТ УПРКОС ПРОТИВЉЕЊУ. У једном другом месту на Соломоновим острвима, једна мисионарка је проучавала Библију с једном женом. Та жена је добро напредовала упркос томе што је до Дворане Краљевства морала да пешачи више од два сата, са своја два сина близанца и две мале ћеркице. Подносила је и жестоко противљење свог мужа. Физички ју је малтретирао и спалио је њену одећу за састанак, Библију и литературу. Осим тога, варао ју је с неком другом женом. Али упркос свему, та жена се крстила и одлучно наставила да служи Јехови.

Прошле године је њен муж, подстакнут тиме како се понашала према њему упркос свему што јој је учинио, оставио љубавницу и затражио да проучава Библију. Као што можете замислити, наша сестра је била одушевљена том променом. Њена ситуација је сада још боља јер је у близини формирана једна група, тако да до места где се одржавају састанци пешачи нешто мање од сат времена. Будући да јој муж пружа подршку, сада може да буде и помоћни пионир.

[Истакнути текст на 66. страни]

„Зашто је Бог тако окрутан? [...] Зашто кажњава мог сина? Он се тек родио. Шта је згрешио?“

[Истакнути текст на 68. страни]

Младић је рекао да ће се вратити цркви ако му свештеник одговори на два питања

[Истакнути текст на 72. страни]

„Ухапшене сте зато што сте проповедале напољу, а сад проповедате унутра, у затвору!“

[Дијаграм/мапа на 84. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Тахити → → → 1 350 километара → → → Реао

[Слика на 56. страни]

Горе: Проучавање Библије у Републици Конго (видети  59. страну)

[Слика на 61. страни]

Едвард (десно) и Данијел на пијаци

[Слика на 64. страни]

Саманијего, Нарињо, Колумбија

[Слика на 67. страни]

Наше публикације сада излазе на 59 знаковних језика

Сао Пауло, Бразил