Која је Божја намера за човечанство?

1-4. (а) Која је била Божја првобитна намера за човечанство? (б) Зашто се човек показао непослушним? (Види оквир, страна 13.)

 ОБЕЋАЊЕ о свету без рата, како је откривено у Исаији 2:2-4 и Михеју 4:1-4, пружа нам не само добро утемељену наду за блиску будућност, већ нам такође говори нешто веома важно о нашем Створитељу. Он је Бог намере. Пророчанство из 2. поглавља Исаије у ствари је део дугог низа пророчанстава која се протежу од првих страна Библије па све до последње, јасно нам разјашњавајући како ће Бог остварити своју првобитну намеру.

² Кад је Бог створио први људски пар, јасно им је рекао која је била његова намера за њих. У 1. поглављу Постања, стиху 28, читамо: „Благослови их, и рече им Бог: Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу.“ Кад ту заповест повежемо с оним што је наведено у следећем поглављу Постања — „Господ, Бог, узе човека и намести га у врту Еденском да га ради и да га чува“ — постаје јасно да је Бог намеравао да тај првобитни пар, заједно са својим потомством, прошири Рај изван граница Еденског врта, тако да коначно обухвата целу планету Земљу a (Постање 2:15).

³ Колико би дуго уживали у свом рајском дому? Писма индиректно указују да је човек створен да живи вечно на Земљи. Смрт би дошла на човечанство само ако не би били послушни свом Створитељу, као што је наведено у 2. поглављу Постања, стиховима 16 и 17: „Господ Бог, даде човеку ову заповест: Једи слободно са свакога дрвета у врту; али с дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш.“ Према томе, разумно је закључити да би непрестана послушност довела до непрестаног живота, вечног живота, у тим рајским условима (Псалам 37:29; Пословице 2:21, 22).

⁴ Међутим, један анђео, о коме се касније говори као о Сатани (што значи „Противник“), утицао је да први пар злоупотреби  своју слободну вољу, изабравши да буде непослушан Богу (Јоб 1:6-12; упореди Деутероном 30:19, 20). Стварајући илузију да говори змија, тај бунтовни анђео је убедио Еву и, преко ње, Адама да ће постати мудрији и да ће њихови животи бити потпунији ако се не подложе Богу као Врховном Ауторитету b (Постање 3:1-19). Због своје отворене побуне, били су осуђени на смрт. Да ли је то значило да је Божја намера за човечанство осујећена или да је претрпела неуспех? Не, уместо тога, то је значило да ће бити потребно још једно средство да се испуни Божја првобитна намера о рајској Земљи напуњеној послушним људима који се радују вечном животу. Како ће се то остварити?

Обећано Семе

5, 6. (а) Шта је Бог обећао као решење за проблеме на Земљи које је проузроковала Сатанина побуна? (б) Шта је Бог обећао Аврахаму?

⁵ Објављујући пресуду против оних који су били укључени у побуну против његовог ауторитета, Јехова Бог је објавио да ће подићи „сјеме“, или „потомство“, које ће поништити штету коју је проузроковао подстрекач те побуне. Бог је симболичним изразима говорио о змији, која је представљала Сатану, како јој то Семе удара или гњечи главу, чиме окончава Сатанино постојање и побуну. Кроз године се тај стих из Постања тумачио на различите и противречне начине. Али, пошто је реч „сјеме“ употребљена у многим пророчанствима, друга повезана обећања откривају шта то значи (1. Мојсијева 3:15, ДК).

⁶ Израз „сјеме“ често је повезано са извршењем Божје намере за човечанство као целину. Као што је записано у Постању 22:18, верном Хебреју Аврахаму Бог је дао следеће обећање: ’У твом ће се породу [„сјемену“, ДК] благословити сви народи земље, јер си глас мој послушао.‘ (Наглашено од нас.) Бог је показао посебно занимање за Аврахама као човека који га је тражио у истини. Међутим, иако је Бог директно наградио Аврахама, овај цитат јасно показује да се Бог није занимао само за Аврахама, нити искључиво за његове телесне потомке. Бог је чврсто држао у мислима своју првобитну намеру о рајској Земљи за цело човечанство, ’све народе‘. Сада је Аврахаму откривао да ће, као последица његове верности, имати предност да произведе „сјеме“ помоћу кога ће се благословити све нације.

7, 8. Како је то обећано Семе постало повезано с концептима краљевања и Месије?

⁷ Аврахам је био отац многих великих нација (Постање 17:4, 5). Али, Јехова Бог је јасно открио кроз коју ће од тих родословних лоза доћи обећано Семе, доносећи благослове целом човечанству (Постање 17:17, 21). И Аврахамов син Исак и унук Јаков споменути су да припадају тој лози која ће произвести „сјеме“. Једна од нација која је произашла од Аврахама била је нација Израел, која се састојала од 12 племена што су потицала од синова Јакова, Аврахамовог унука. У тој нацији ће се коначно појавити обећано „сјеме“ (1. Мојсијева 26:1, 4; 28:10, 13-15, ДК).

⁸ Пророчанство је касније открило да ће специјално семе, или владар, доћи посебно кроз племе Јуде. Постање 49:10 наводи: ’Скиптар се неће одвојити од Јуде, ни палица заповести од ногу његових, док не дође одмор [„Шило“, NW]‘ и народи му се не покоре.‘⁠³ Библијски коментатор Раши (Rashi) наводи да фраза ’док не дође Шило‘ значи „док Краљ Месија не дође, чије ће бити краљевство“.⁠⁴ Попут Рашија, многи библијски коментатори разумели су да то пророчанство има месијанско значење.

9. (а) Шта је Бог обећао краљу Давиду с обзиром на Семе? (б) Како су повезана обећања из Постања 49:10 и Псалма 72:7, 8?

⁹ Првом владару из Јудине лозе, краљу Давиду, Бог је обећао: „Дом твој... и престо је твој заувек утврђен“ (2. Самуелова 7:16). Бог је надаље обећао: ’Подигнућу потомство твоје након тебе. Он ће бити онај који ће мени дом сазидати и ја ћу њега за увек на престо утврдити‘ (1. Летописа 17:11, 12). Давидов син и наследник, краљ Соломон, заиста је изградио Јеховину кућу, или храм, али он очигледно није владао заувек.  Међутим, неко из Давидовог семена биће тај исти „Шило“, или „Месија“, проречен у Постању 49:10. Пророчански говорећи о њему, краљ Давид је писао: „Процветао у дане његове праведник, и мир био све док месец тече! Владао он од мора до мора и од реке до крајева земље!“ (Псалам 72:7, 8).

10. Шта је требало да се постигне преко Семена обећаног у Постању 3:15 и како се то слаже с обећањем датим Аврахаму?

¹⁰ Ако следимо постепено откривање кроз пророчанство, можемо разумети да ће се благослови обећани Аврахаму — ’у твом ће се породу благословити сви народи земље‘ — у ствари испунити кроз тог истог Владара из Давидове лозе (Постање 22:18). На тај су се начин пророчанства о Семену повезала с надом јеврејске нације у Месију, током чије ће владавине земља имати потпуни мир. У ствари, он је „сјеме“ споменуто у 1. Мојсијевој 3:15 (ДК) које ће окончати првобитну побуну против Божјег суверенитета и поништити штету која је настала из тога (Псалам 2:5, 8, 9). Друга питања и информације о том обећаном Месији обрађена су на странама 24-31. Али, размотримо сада Божје даљње поступке са Аврахамовим потомцима.

Сврха савеза Закона

11-13. Како је савез Закона користио нацији, и да ли је требало да траје вечно?

¹¹ Израелци су постали нација неколико стотина година након Аврахамовог времена. Бог је ослободио те потомке из заробљеништва у Египту и под вођством Мојсија, једног другог човека вере кога је Он изабрао, Бог је с њима закључио посебан савез, или споразум (Излазак 19:5, 6; Деутероном 5:2, 3). Тај савез Закона дао је тој нацији јасна упутства с обзиром на то како је Бог желео да буде обожаван. Он их је организовао као нацију за такво обожавање.

¹² Можемо запазити да је тај савез од почетка био услован. Пре него што је нацији Израел открио Десет заповести и цели савез кога су оне биле део, Бог их је информисао: ’А сад ако ви слушате глас мој, и чувате савез мој, бићете моји испред свих народа, јер је сва земља моја. Ви ћете за мене бити краљевство свештеника и свет народ‘ (Излазак 19:5, 6). Да би их Бог наставио користити као цењени посед, требало је да га верно слушају. То су били услови тог савеза.

¹³ Обећана награда за њихову верност — да ће служити као краљевство свештеника — открива да савез Закона није био сам себи циљ, већ је уместо тога био прелазни корак ка припремању свештенства које ће помоћи другим нацијама да упознају правог Бога. Од самог почетка, Божја намера је била да се благослови цело човечанство, а не само народ једне нације (Постање 22:18).

14. Које су друге користи резултирале из савеза Закона?

¹⁴ Пошто савез Закона није био сам себи циљ, која је била његова сврха? Он је несумњиво разоткрио и осудио све лажне религиозне концепте које је човек почео да независно развија од времена побуне у Еденском врту (Деутероном 18:9-13). Он је такође заштитио нацију Израел од одвратних обичаја и обожавања околних нација тиме што је свео на најмању меру сваки контакт с тим нацијама (Деутероном 7:1-6). Све док би Израел држао тај Закон, они би били сачувани у чистом религиозном  стању, у коме би коначно могли и препознати и поздравити обећано Семе, или Месију.

15, 16. Које важне духовне поуке укључене у савез Закона такође указују на његову привремену природу?

¹⁵ Савез Закона такође је истакао потребу за искупљењем, укључујући добро дефинисан систем жртава које су биле интегрални део јеврејског обожавања (Левитик 1:1-17; 3:1-17; 16:1-34; Бројеви 15:22-29). Од времена побуне Адама и Еве, човечанство је изгубило савршенство које би им омогућило да живе вечно у савршеном здрављу (Постање 2:17). Као резултат првог греха, потомство Адама и Еве (сви рођени након те побуне) наследило је несавршеност и урођену склоност ка греху (Постање 8:21; Псалам 51:7 [51:5, ДК]; Проповедник 7:20). Несавршенство је довело до болести, старења и смрти, као и до стварања препреке између човека и Бога (1. Краљевима 8:46; упореди Јеремијине тугованке 3:44). Био је потребан неки темељ да се отклони та штета као и да се савлада несавршено стање човека и да се донесе окајање за то. Мужеви вере увек су били снажно свесни те потребе (Јоб 1:4, 5; Псалам 32:1-5).

¹⁶ Савез Закона је нагласио да Бог има законска мерила којима се мора удовољити. Закон је такође пружио темељ за разумевање како ће Божја мерила правде бити у потпуности задовољена. c Припреме жртава у савезу Закона никако нису могле обновити Божју првобитну намеру за човечанство, пошто је њихов ефекат био привремен, истичући стање греха, али га не отклањајући или спречавајући. Према томе, Закон је био прелазан корак који би помогао тој организованој нацији обожавалаца да у одговарајуће време разуме како да препозна Семе и како ће то Семе отклонити штету проузроковану Адамовим грехом. Где је Тора указивала на то?

Обећање о пророку попут Мојсија

17, 18. Шта је мишљено Божјим обећањем из Деутеронома 18:15, 18, 19, да ће подићи пророка?

¹⁷ У 18. поглављу Деутеронома, 15. стиху, Мојсије је рекао нацији Израел: „Господ, Бог твој, подигнуће ти усред тебе, између браће твоје, пророка као што сам ја: Њега послушајте!“ У том истом поглављу, у стиховима 18 и 19, Јехова је рекао Мојсију, ономе кога је именовао за посредника између себе и свог народа, говорећи: „Подигнућу им пророка између браће њихове, као што си ти, и метнућу речи своје у уста његова, и он ће им казивати све што му заповедим. Ако неко не послуша речи мојих, које ће он у моје име говорити, од тога ћу ја рачун тражити.“ Како треба разумети ово пророчанство?

¹⁸ Пророк који је овде споменут очигледно је специфичан и специјалан појединац. Контекст јасно показује да то није само опште начело с обзиром на Божју намеру да настави подизати пророке за ту нацију, како неки претпостављају. Хебрејска реч за пророка (naviʼ) налази се у једнини, упоређујући га с Мојсијем, који је био јединствен у историји те нације. Поред тога, закључне речи исте књиге Деутеронома наводе: „Али се не појави више у Израелу пророк као Мојсије, кога Бог позна лицем к лицу“ (Деутероном 34:10-12). Ове речи је вероватно забележио Јошуа, син Нунов, који је и сам био велики вођа и пророк именован од Бога. Али из његовог властитог израза нема сумње да у себи није видео испуњење Мојсијевих речи о пророку попут Мојсија. Дакле, шта је Бог имао на уму кад је обећао да ће подићи пророка попут Мојсија? Какав је био Мојсије?

Проречени нови савез

19. (а) Како је Мојсије био јединствен? (б) У којој је даљњој улози пророк попут Мојсија требало да служи?

¹⁹ Мојсије је био велики вођа; био је законодавац, пророк, чудотворац, учитељ и судија.  Такође је био посредник, једини пророк који је посредовао у савезу између Бога и човека (у овом случају, нације Израел). Пророк који би заиста био попут њега требало би да уради нешто слично. Да ли то значи да је Бог намеравао да савез Закона буде замењен другим савезом? Да, јесте. Преко пророка Јеремије, Бог је јасно навео своју намеру да закључи нови савез. Нови савез ће захтевати новог посредника. Само неко попут Мојсија могао је да одговара захтевима за такав задатак. Ако размотримо шта тај нови савез доноси са собом, можемо боље разумети улогу посредника.

20, 21. (а) Шта је обећано у Јеремији 31:31-34? (б) Шта је била одређена сврха новог савеза? (в) Као резултат, шта ће бити са савезом Закона?

²⁰ Око 900 година након Мојсија, Јеремија је нацији Израел пренео Божје речи: ’Ево иду дани, говори Господ, кад ћу чинити с домом Израеловим и с домом Јудиним нов савез. Не ко̂ савез који с оцима њиховим учиних, кад их за руку узех да их из земље египатске изведем, а који они прекршише, говори Господ; него ево савеза који ћу са домом Израеловим уредити после ових дана. Јер ћу им опростити недела њихова и греха њиховог нећу више помињати‘ d (Јеремија 31:31-34).

²¹ Ако је требало да пророк попут Мојсија служи као нови посредник новог савеза, онда такође постаје јасно да сви специфични детаљи обожавања захтевани под Мојсијевим законом неће бити на снази трајно, већ само док се не успостави тај нови савез. Заиста, кад Бог обезбеди темељ за ’опроштење недела њихових и да греха њихових неће више помињати‘, више неће бити потребе за целим системом жртава обезбеђених преко храмске припреме, који је доносио само привремено опроштење. Успостављањем новог савеза, церемонијални аспекти савеза Закона, као што је држање Сабата и празника, такође неће више имати исто значење. У своје одређено време, Бог ће заиста открити шта он захтева од оних који се налазе у тој обећаној припреми новог савеза (Амос 3:7).

Благослови за све нације

22, 23. (а) Која је била сврха новог савеза с обзиром на нације? (б) Како друга пророчанства показују која је била Божја намера за све нације?

²² Разумевање да је пророк попут Мојсија и Аврахамово Семе једна те иста особа помаже нам да увидимо још један врло важан аспект новог савеза; то ће бити правно средство помоћу кога ће људи из свих нација моћи да обожавају правог Бога. Пошто 1. Мојсијева 22:18 (ДК) каже да ће се помоћу тог „сјемена“ ’благословити сви народи  на земљи‘, јасно је да у једном тренутку у људској историји Бог се више неће бавити искључиво само с једном нацијом, потомцима Аврахама. Након што је нација Израел служила у тој важној улози обезбеђивања тог обећаног Семена и након успостављања новог савеза, обожавање правог Бога биће омогућено људима из свих нација и раса.

²³ Сигурно је да нико не би могао разумно оспорити Божју правичност у томе што је дозволио искреним људима из свих нација и раса да га обожавају. То је била Божја намера од почетка, а многа пророчанства из Библије потврђују чињеницу да ће се људи из свих нација благословити помоћу Аврахамовог семена (Захарија 8:20-23). Један пример може се пронаћи у 3. поглављу Софоније, стиху 9, где Бог објављује: ’Тада ћу ја народима чиста уста дати да сви име Господње призивљу, и да му сви сложно служе‘. Са̂мо пророчанство из 2. поглавља Исаије споменуто на почетку ове брошуре истиче тај уједињујући аспект Божјег обожавања, с људима из многих нација који се обраћају да му служе у истини, учећи путеве мира; оно такође истиче када ће се то догодити: „То ће се догодити на крају дана̂“ (Исаија 2:2, JP) Шта се подразумева тим изразом, ’крај дана̂‘?

24. (а) Шта се подразумева под изразом ’крај дана̂‘? (б) Шта је описано у 38. и 39. поглављу Езекјела?

²⁴ Писма увек изнова говоре о дану кад ће Бог све нације довести на суд (Исаија 34:2, 8; Јеремија 25:31-35; Јоел 3:2; Абакук 3:12; Софонија 1:18; 3:8). Од одбацивања Божјег суверенитета у Еденском врту, неуспех човечанства да успешно влада собом постаје све очигледнији. Људске владавине су потпуно подбациле, проузрокујући неизрециве патње. Ако би се дозволило да се то настави у овом добу нуклеарног наоружања и светом раширеног загађења човекове околине, човек би могао да уништи себе и свој земаљски дом. Зато ће Бог интервенисати, користећи свог именованог Месију, Семе (Псалам 2:1-11; 110:1-6). Пророк Езекијел предвидео је коначну Божју битку против човечјих владавина. У 38. и 39. поглављу своје књиге, он описује Божји рат против ’Гога у земљи Магог‘ (Езекијел 38:2). То је опште прихваћено као пророчанство о последњим данима. Пажљиво проучавање Писама открива да је „Гог“ на овом месту симболично име за тог истог духовног бунтовника, Сатану, који је Адама и Еву навео на пут непослушности Богу. Пораз тог духа заједно с његовим снагама, који су дуго времена Божји непријатељи, у ствари је почетни део испуњења првобитног обећања да ће „сјеме“, сликовито говорећи, смртоносно згазити главу ’змије‘, Сатане (1. Мојсијева 3:15, ДК).

25. Шта је проречено да ће се догодити након уништења Сатаниних снага?

²⁵ Након уништења Сатаниних снага, биће обновљени првобитни еденски рајски услови. Али, овај пут ће човечанство, под припремом новог савеза, бити послушно Богу (Исаија 11:1-9; 35:1-10). Не само да ће бити опроштени греси, него ће човечанство бити потпуно обновљено до савршенства (Исаија 26:9). Као резултат, биће им додељен вечни живот (Псалам 37:29; Исаија 25:8). У то ће време чак и мртви, и они који су умрли верни Богу и милијарде оних који никад нису имали потпуну могућност да науче истину о њему, бити обновљени у живот — ускрснуће! (Данијел 12:2, 13; Исаија 26:19). Зар нас таква дивна нада не приближава Богу који је замислио такве ствари?

26. Шта долазак пророка попут Мојсија захтева од нас?

²⁶ То су само неки од благослова за људе из свих нација који ће препознати и послушати глас пророка попут Мојсија, Семена које ће владати на Давидовом престољу „све док месец тече“, што значи заувек (Псалам 72:7). С обзиром на тог пророка попут Мојсија, Деутероном 18:19 такође каже: „Ако неко не послуша речи мојих, које ће он у моје име говорити, од тога ћу ја рачун тражити.“ Да ли ћеш узети времена, да ли ћеш предузети потребне напоре, да препознаш тог Пророка попут Мојсија, тог Месију, учећи тиме све што Бог захтева? Да ли ћеш лично упознати правог Бога?

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 13. страни]

КО ЈЕ САТАНА?

БИБЛИЈА говори о Сатани, не као о „нагињању на зло“ у човеку, већ као о невидљивом духовном створењу, анђелу (Јоб 1:6). Као један од анђела, или Божјих синова, он је створен савршен, али је касније сам проузроковао да постане први бунтовник, или противник, против Бога (Деутероном 32:4; упореди Езекјел 28:12-17). Као део своје побуне против Божјег суверенитета, он оптужује људе да су неверни и да поступају само у личном интересу. Запази неке библијске стихове који отворено разоткривају Сатанине подмукле покушаје да људе наведе на пут непослушности и неисправног понашања:

1. Јоб 1:6-12; 2:1-7

2. 1. Летописа 21:1

3. Захарија 3:1, 2

 [Оквир⁄Слике на странама 16, 17]

ЗАШТО БОГ ДОПУШТА ЗЛО?

МОЖДА си се некад у животу запитао: ’Ако Бог постоји, зашто допушта патње?‘ или: ’Ако патње постоје уз Божју дозволу, зашто то траје тако дуго?‘ Питања ове природе тешко је решити, посебно кад се повежу са холокаустом, који је можда више од било ког појединачног догађаја постао коначни симбол људске патње. У својим напорима да пронађу објашњење, неки поричу постојање Бога, док други поричу постојање зла. Да ли су такви закључци реалистични? Да ли постоји задовољавајући одговор?

² Неки тврде да питања овакве природе не треба ни постављати. Међутим, верни пророци, као што је Абакук, нису сматрали неисправним да поставе таква питања. Абакук је питао Бога: „Докле Господе?... завапих, али ти не слушаш! Завапих ја к теби због насиља, али ти не избављаш! Зашто чиниш да ја злобу гледам, и неправду зашто гледаш?“ (Абакук 1:2, 3).

³ Нажалост, има оних који не могу прихватити ниједан одговор, без обзира да ли је он исправан или погрешан. Окрутни догађаји и човекова бруталност спречавају их да дођу до непристране анализе. Зато особа која тражи одговор мора поштено проценити своје властито гледиште као и разумност датог објашњења.

Ставити кривицу тамо где припада

⁴ Бог не учествује, и никад није учествовао, у човековим злочинима. Међутим, извесна религиозна учења преносе ту идеју, чинећи ту ствар још компликованијом. На пример, због веровања која тврде да је овај свет пробно тло за будући живот и да Бог кроз смрт „узима“ вољене особе, чак и малу децу, изгледа да је он лично одговоран за несреће, злочине и катастрофе. Исто се може рећи и с обзиром на доктрине о предодређењу и судбини. Има и оних који холокауст покушавају објаснити изразима ’божанске казне за световност европских јевреја‘ или као ’Божји начин да натера свет да увиди потребу за јеврејском државом‘. За многе су такви закључци не само неприхватљиви већ и увредљиви.

⁵ Зар таква веровања не клевећу Бога? Зар није човек, а не Бог, одговоран за све неправде почињене кроз векове? (Проповедник 8:9). Управо је онако како је рекао историчар Арнолд Тојнби: „Људска бића су јединствена по томе што су способна да буду зла, зато што су јединствена по томе што су свесна онога што раде и што доносе својевољан избор.“ e Зато је човекова злоупотреба властите слободне воље довела до неизрециве патње. Зашто га онда Бог није створио на такав начин да не може повредити свог ближњег?

⁶ Човек је створен по Божјем „обличју“ и с даром слободне воље (Постање 1:26). Да то није био случај, човек не би могао доживети задовољство и радост повезану са спонтаним обављањем добрих ствари за друге. Савест не би имала никаквог значења, а човеково постојање било би слично постојању нижих облика живота. Слободна воља је благослов за човека и чини га људским бићем, уместо роботом. Али слободна воља укључује слободу избора, укључујући погрешан или штетан избор. Међутим, прихватање чињенице да Бог није одговоран за зло не одговара на питања: Зашто га он дозвољава? и: Зашто није одмах окончао патњу?

Како је Бог то могао дозволити?

⁷ Зашто зло постоји кад има сила која је способна да га заустави? Библијски одговор на то питање првенствено се налази у извештају који говори о првом човеку и жени, Адаму и Еви. Књига Постања, у 2. и 3. поглављу, наводи да су они изабрали да буду непослушни Богу тиме што су јели ’с дрвета познања добра и зла‘. Њихова непослушност покренула је важна спорна питања. Онај који их је навео да се побуне (види оквир, страна 13) учинио је то кад је рекао: „Нећете ви умрети“, доводећи тиме у питање Божју истинитост, пошто је Бог јасно навео да ће непослушност  бити кажњена смрћу (Постање 2:17; 3:4). Кушач је наставио рекавши: „Бог зна да [ће] вам се у онај дан у који окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови, познајући добро и зло“ (Постање 3:5). Јасна импликација била је да је Бог био неправедан задржавајући нешто од њих. Тако су бачене сумње на правоваљаност Божјих закона и његовог начина владања. То је представљало напад на Божју сувереност, на његово са̂мо право да буде једини и апсолутни Владар човечанства.

⁸ Покренута су дубока спорна питања: Да ли је човеку заиста потребно Божје вођство да успешно управља собом и целом Земљом? Ако није, онда је Бог можда био неправедан тиме што је захтевао послушност од њега. Ако је човек способан да влада сам собом, зашто Бог треба да буде тај који ће одлучивати шта је исправно и погрешно за човека? Погубљење преступника не би пружило одговор на та питања. Само ће с проласком времена људи показати човекову неспособност да ефикасно влада собом.

Ко има право да одлучи?

⁹ Можда је главно питање, на које свако од нас мора лично одговорити, следеће: Зар Бог нема право да одлучи које су ствари од првенствене важности и када треба да се обаве? Многима је тешко да прихвате сугестију да је неко спорно питање или морално питање довољно важно да се оправда допуштење људске патње. Али, зар није разумно прихватити да Богу његово далекосежно гледиште омогућује да поступа у најбољим интересима за сва своја створења?

¹⁰ Пророк Исаија је писао: ’Јер моје мисли нису ваше мисли ни путеви ваши моји путеви, — говори Господ‘ (Исаија 55:8). Бог сигурно није незаинтересован за људске патње, али, пошто је свемудар и вечан, он је у најбољем положају да одреди не само све факторе који су укључени у та спорна питања већ и како их и када треба решити на највећу корист свих којих се то тиче.

¹¹ Допуштајући довољно времена да се реше постављена питања, Бог успоставља трајни преседан. Ако у будућности поново буде изазвано Божје исказивање суверености, више неће бити потребно да се дозволи побуна како би се доказала та тврдња (Нахум 1:9). Све што треба да буде доказано, већ ће бити доказано. У међувремену, ми имамо предност да заузмемо Божју страну у том питању, као што су учинили многи верни појединци старог времена. Јов је, на пример, иако потпуно несвестан разлога за своју патњу, био одлучан да остане лојалан Богу (Јоб 2:9, 10). Зар Бог, човеков Створитељ, не заслужује такву лојалност?

Какво је Божје решење?

¹² Временски период који је Бог дозволио да се реше разна спорна питања која су у то укључена приближава се крају. Зло и сви који га проузрокују ускоро ће бити уклоњени (Пословице 2:21, 22; Данијел 2:44). Сам Бог ће осигурати вечни мир и срећу за човечанство на рајској Земљи (Исаија 14:7). Као Бог праведности, Јехова неће заборавити оне који су неправедно патили и умрли. Они ће ускрснути, биће обновљени за живот управо овде на Земљи (Јоб 14:14, 15; Исаија 25:6-8). Према Божјој властитој намери, „што је прије било не ће се помињати нити ће на ум долазити“. Вечни живот у перспективи пружиће обилну могућност да људи исправно разумеју Божје разлоге за допуштање зла. Нико од оних који приме такве благослове неће бити незадовољан због своје прошле патње или патње других. ’Радовање довека ради онога што ћу ја створити‘ биће више него довољна компензација (Исаија 65:17, 18, ДК).

¹³ Помоћу Библије, Бог нам је јасно рекао зашто патња постоји. Међутим, један кратак чланак не може одговорити на сва питања која су повезана с тако дубоким спорним питањем. f Потпун одговор може се наћи само помоћу темељног истраживања Библије у свим њеним фасетама. Да ли ћеш прихватити тај изазов и бити спреман да таквом истраживању посветиш потребно време? Спорна питања о којима се ради чине то вредним труда.

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

1-3. Како неки покушавају решити питање зашто постоји патња?

4, 5. Која су нека веровања која клевећу Бога?

6. Шта је укључено у слободну вољу човечанства?

7, 8. Која су спорна питања покренута рано у историји човечанства?

9-11. Зашто је Бог тако дуго допуштао патње?

12, 13. Како ће Бог ускоро обновити правду на Земљи?

[Слика на 15. страни]

Зашто је Бог захтевао жртве као део савеза Закона?