Ко ће нације водити к миру?

1, 2. Како се пророчанство из Исаије 2:2-4 испуњава у нашем времену?

 ДРУГО поглавље Исаије много је више од пророчанства о повратку јеврејског народа у Јерусалим након 70 година вавилонског заточеништва. Заиста, то пророчанство указује на ништа мање него на обраћање људи из свих нација чистом обожавању јединог правог Бога, Јехове. То укључује формирање међународног братства које приноси свету службу прихватљиву Богу.

² Трансформација од такве важности, која укључује људе из свих делова света, биће не само узбудљива већ и видљива, као да се догађа на планини коју сви јасно виде. То је управо оно што се данас догађа међу Јеховиним сведоцима широм света. Милиони из религија хришћанства научили су да је Бог један и престали су обожавати Тројство. У Индији, Хиндуси су одбацили свој пантеон богова и миријаде идола због једног правог Бога. Исти је случај са људима из Африке, на удаљеним острвима и на Средњем истоку. Они који су дошли на Јеховину свету гору, његовом чистом обожавању, одбацили су све расне, племенске и политичке мржње; они се дословно ’више не уче боју‘ (Исаија 2:2-4).

Месијин идентитет — извор неслагања

3. Према Исаији 11:10, како ће Месија утицати на нације?

³ То међународно братство такође је повезано са испуњењем Божје намере за читаво човечанство: да ће се људи из свих нација благословити помоћу обећаног ’семена‘, Аврахамовог потомка, и да ће тако обожавати Бога у истини и јединству (1. Мојсијева 3:15; 22:18, ДК). Каснија пророчанства указују да је то „сјеме“ такође требало да буде ’пророк као Мојсије‘ који ће посредовати нови савез који ће служити као законски темељ за искрене људе из свих нација да у јединству обожавају Бога (Деутероном 18:15, 18, 19; Јеремија 31:31-34). Поред тога, требало је да управо он буде Месија, владар из Давидове лозе чији ће престо Бог утврдити заувек (1. Летописа 17:11, 12). Према пророку Исаији, Месија ће бити личност око које ће се сакупљати и која ће ујединити људе из свих нација (хебрејски, Gohyím). Исаија 11:10 каже: „У то време грана Јесејева биће као барјак [„знак“, NW] народима; народи ће к њему се окренути и стан његов биће слава.“

4. Шта је један рабин рекао с обзиром на Исусов утицај на људску расу?

⁴ Идентитет Месије вековима је био предмет расправе. Према Исаији 11:10 и другим стиховима, он ће бити Јевреј, потомак краља Давида (Јесејевог сина), а људи из свих нација прихватиће га као законитог Месију послатог од Бога. Указујући на јеврејског учитеља из првог века, Исуса, рабин Х. Г. Енелов (H. G. Enelow) писао је: „Ни један разуман Јевреј не може бити равнодушан према чињеници да је један Јевреј могао да има тако огроман удео у религиозном образовању  и усмеравању људске расе.“⁠¹⁰ Ког другог Јевреја је тако много незнабожаца прихватило као Месију? Да ли је неки други Јевреј могао бити шире прихваћен? Ипак има оних које идеја да је Исус Месија веома узнемирује. Њихове разлоге вреди испитати.

Отпад хришћанства

5-7. Зашто је за многе само име Исуса и хришћанства одбојно?

⁵ За већину нехришћана, управо је хришћанство, чије присталице наводно следе Христова учења, проузроковало одбојност према самом Исусовом имену. У име Исуса, многе нације су патиле од стране хришћанства, али јеврејски народ је без сумње патио више од било ког другог народа.

⁶ У нашем времену, антисемитизам у хришћанству кулминирао је у нацистичком холокаусту. Иако су били укључени многи фактори, не може се занемарити религиозна мржња као један од главних фактора. И ако би неко у хришћанству то порицао, не може се оспорити чињеница да су „хришћани“, и католици и протестанти, били међу онима који су убијали или одобравали убијање. Ели Визел (Elie Wiesel) сумира јеврејско гледиште у својој књизи A Jew Today: „Како се може објаснити да ни Хитлер ни Химлер никад нису били искључени од стране цркве? Да Пије XII никад није сматрао потребним, да не кажемо неопходним, да осуди Аушвиц и Треблињку? Да је међу SS-овцима био велики проценат верника који су остали верни својим хришћанским везама до краја? Да је било убица који су ишли на исповест између масакара? И да су сви они дошли из хришћанских породица и да су примили хришћанско васпитање?“⁠¹¹ Према томе, колико вере може да се очекује да јеврејски народ показује у некога чије је име вековима било повезано са сваким понижењем и ударцем који су примили?

⁷ Осим директног прогонства, коју су врсту моралног примера пружиле „хришћанске“ земље остатку света? Ништа мање него ратове, крсташке ратове и „свету“ инквизицију. Чак су и Први и Други светски рат почели у „хришћанским“ земљама. Да ли се може рећи да је „хришћански“ морал примеран? На пример, сида узима маха у земљама где већина становништва исповеда хришћанство. Морални скандали међу свештенством хришћанства на злом су гласу. Неморални телеванђелисти који згрћу милионе долара и живе попут краљева, као и хомосексуално свештенство, од којих су неки оптужени да чак сексуално злостављају малолетне дечаке, само су неколико ствари које нехришћани сматрају карактеристичним за хришћанство — плод који оцрњује име Исуса, за кога „хришћани“ тврде да га следе.

8-10. (а) Зашто назовихришћанство не може с правом тврдити да представља Исуса и право хришћанство? (б) Које упозорење пружају Писма с обзиром на отпад од Исусових правих учења?

⁸ Поред тога, и јудаизам и ислам с правом су огорчени због идолопоклонства које узима маха у хришћанству. Те религије приговарају и због многих небиблијских доктрина хришћанства, као што је обожавање Марије као „Мајке Божје“. Јевреји с презиром гледају посебно на доктрину о Тројству као јасно противречје суштини јудаизма — монотеистичком концепту укљученом у речима: ’Чуј  Израелу! Господ је, Бог наш, једини Господ‘ (Деутероном 6:4).

⁹ Прогонства извршена од стране хришћанства, његови ратови, неморал, лицемерје и богохулне доктрине неопростиве су не само у очима нехришћана већ и у очима Свемоћног Бога. Из тог разлога, Јеховини сведоци, иако следбеници Исуса Христа, нису део назовихришћанства. Назовиришћанство, с друге стране, није део правог хришћанства. Практично једина сличност између назовихришћанства и првих хришћана је употреба Исусовог имена. Али, ако су Исусова учења била тако изванредно добра и практична, како се развио такав отпад?

¹⁰ У ствари, сам Исус, као и писци Хришћанских грчких писама, на које се неисправно указује као на Нови завет, прорекли су да ће се појавити лажни хришћани и да ће доћи до отпада од Исусових правих учења (Дела апостола 20:29, 30; 2. Солуњанима 2:1-12; 1. Тимотеју 4:1-3; 2. Петрова 2:1, 2). Према Матеју 7:21-23, сам Месија ће судити тим отпадницима за оно што јесу и рећи ће им: „Никада вас нисам знао, идите од мене ви који неправду чините.“ (Упореди Матеј 13:24-30, 37-43.).

Зашто су била потребна додатна Писма?

11, 12. (а) Шта су Хришћанска грчка писма? (б) Ко је написао та Писма? (в) Зашто је Божје надахнуће било неопходно за те записе?

¹¹ У почетку су сви Исусови следбеници били Јевреји. У ствари, хиљаде Јевреја у првом веку, укључујући ’многе свештенике‘, прихватили су Исуса као ’пророка као Мојсије‘, Месију (Дела апостола 2:5, 37, 41; 4:4; 6:7; Деутероном 18:18). Ти исти Јевреји постали су темељ нове међународне групе обожавалаца Јехове Бога, законски основане на темељу ’новог савеза‘, посредованог преко тог пророка попут Мојсија (Јеремија 31:31-34).

¹² С новим савезом наступила је потреба за даљњим надахнутим записима који би пружили неопходне додатне информације за оне који ће служити Богу под том припремом новог савеза. Све те записе, Хришћанска грчка писма, написали су Јевреји. Они извештавају о Исусовом животу и учењима, попуњавају детаље с обзиром на многа пророчанства записана у Хебрејским писмима и разјашњавају ствари које се односе на Месију и његову улогу у божанској намери. Поред тога, они укључују писма која служе као савет и охрабрење за то ново међународно тело обожавалаца. a

Да ли је Исус био обећани Месија?

13-16. Шта је многе Јевреје првог века уверило да је Исус Месија?

¹³ Али, зар Исуса нису одбациле религиозне вође његовог времена? Да, а они су пак утицали на масе. Али, зар нису и Јеремију и друге пророке такође одбациле религиозне вође њиховог времена? (Јеремија 7:25, 26; 20:1-6; 2. Летописа 36:15, 16). Они припадници Исусовог нараштаја који су веровали у њега, који су имали прилику да из прве руке испитају његово учење и његова дела, као и пророчанства која се односе на њега, нису били одвраћени противљењем религиозних вођа, који су сматрали да је угрожен њихов религиозни монопол. Оно чему су ти искрени Јевреји лично били сведоци уверило их је да су се месијанска пророчанства испунила на Исусу. Који су били снажни докази који су навели те Јевреје првог века да спремно ризикују све, чак и живот, објављујући веровање у Исуса као обећаног Месију? (Јован 9:22; 16:2).

¹⁴ Као прво, време је било исправно. Пророчанство из 9. поглавља Данијела, које говори о Месији, указивало је да ће се он појавити пре уништења другог храма b (Данијел 9:24-27).

 ¹⁵ Као друго, сам човек је био онај прави. Он је био из Јудиног племена и потомак краља Давида (Постање 49:10; 1. Летописа 17:11-14; упореди Матеј 1:1-16; Лука 3:23-31). Исто тако, родио се у Бетлехему који је међу Јеврејима првог века опште сматран као одређено родно место Месије c (Михеј 5:1; упореди Матеј 2:4-6; Лука 2:1-7; Јован 7:42.) Све су то били важни докази које су Јевреји Исусовог времена очекивали од Месије као средство идентификације.

¹⁶ Надаље, учење тог човека било је исправно. То није било политичко учење или учење да се спасење може постићи делима, већ духовно и етичко. d Сасвим једноставно, он је ишао у суштину ствари. Надаље, он се одважно позивао искључиво на Писма као свој коначни ауторитет, а не на изјаве некадашњих религиозних вођа, као што је био обичај. То је запањило мноштва, „јер их он учаше као онај који власт има, а не као књижници њихови“ (Матеј 7:29). Извештаји о Исусовом животу откривају тако снажну личност и тако чисто учење да историчари то наводе као један од разлога да се може потврдити да он није био митолошка особа. e

17-20. (а) Која пророчанства из Хебрејских писама говоре о времену Месијиног доласка и његовој жртвеној смрти? (б) Зашто је било неопходно да Месија умре?

¹⁷ Различита пророчанства Хебрејских писама, дуго прихватана као месијанска, испунила су се кроз патње и смрт Исуса. Таква пророчанства повезују Месијину смрт с опроштењем греха̂. У Хришћанским  грчким писмима, на то искупљење које је омогућено смрћу Месије указује се као на ’откупну жртву‘ (Матеј 20:28; Римљанима 3:24). Која су била нека од тих пророчанстава?

¹⁸ Запази речи пророчанства из Данијела 9:24, 25: „Седамедесет је недеља одређено твоме народу и твоме граду светоме, да се сврши отпад и да се очисти безакоње [„грех“, NW], да се доведе вечна правда... до помазаника [„Месије“, хебрејски Mashíach], до војводе.“ Мора се запазити веза која је у овом тексту повучена између „Месије“ (Помазаника) и тога „да се сврши отпад и да се очисти безакоње [„грех“, NW]“. Стих 26 наводи да „после те шездесет две недеље биће погубљен један помазаник [„Месија“, хебрејски Mashíach]“, другим речима, биће убијен. (Види оквир, страна 26.)

¹⁹ Још један текст који је наведен за то да ће Месија бити „погубљен“, или убијен, као жртва искупљења, налази се у Исаији 52:13 до 53:12. (Види оквир, страна 28.) Рабини првог века применили су овај текст на Месију, као што су учинили Рамбам и други у средњем веку. Тај текст савршено јасно показује да је опроштење повезано с Месијом и његовом смрћу.

²⁰ Из горњих разлога, учење да ће Месијина смрт омогућити потпуно опроштење греха у Божјим очима многи Јевреји првог века лако су разумели. Они су знали да Писма говоре о човековој наслеђеној несавршености (Проповедник 7:20). Потреба за жртвом да искупи грехе била је поука које су били свесни сваки дан; то је било индиректно укључено у сами оквир и природу савеза Закона. Догађаји описани у извештајима о Исусовом животу приказују га као савршеног човека чија смрт може донети искупљење за грех човечанства f (Матеј 20:28; Лука 1:26-38). Кад су Хришћанска грчка писма истакла да су различите жртве под Законом наговештавале ту једну коначну и потпуну жртву, пружено је потпуније разумевање целог оквира Закона, као и других делова Писама g (Јеврејима 10:1-10).

Попут Мојсија — поуздан пророк

21, 22. (а) Како историјски догађаји с обзиром на уништење Јерусалима доказују да је Исус био прави пророк? (б) Како историјски догађаји с обзиром на наше време доказују то исто?

²¹ Поред тога што објашњавају Исусову смрт као откупну жртву, Хришћанска грчка писма такође истичу његову улогу као ’пророка као Мојсије‘ (Деутероном 18:18; види страну 14, одломке 17 до 19). Као такав, он је прорекао уништење Јерусалима и упутио је своје ученике да беже из града кад виде да је окружен трупама (Матеј 23:37–24:2; Лука 21:20, 21). Али, како неко може побећи из града кад је он опседнут војскама? Јеврејски историчар Јосиф бен Матитјаху (Флавије Јосиф), и сам очевидац тих догађаја, бележи одговор: „Цестије [римски заповедник, 66. н. е.]... изненада је повукао своје људе, одбацио наду иако није претрпео пораз и упркос свем разуму повукао се од Града.“⁠¹³ То је био излаз који је био потребан хришћанима да би побегли из града. Четири године касније, 70. н. е., римске трупе, сада под генералом Титом, вратиле су се и поново опседале град. Исус је за тај град прорекао да ће га непријатељ ’опколити опкопима и опсадиће га и стегнуће га са свију страна‘ (Лука 19:43). Флавије Јосиф потврђује да је Тит изградио такво утврђење од зашиљеног коља, дуго скоро 8 километара, оголивши земљу од дрвећа у пречнику од скоро 16 километара. Исусова пророчанства пружила су прецизна упутства о томе како да се избегне уништење од руку Римљана, а веродостојност тих  упутстава доказана је чињеницом да су сви они који су их послушали спасли своје животе (Лука 21:20-24).

²² Исус је такође прорицао о Божјем будућем уништењу свег зла и оних који га проузрокују. Он је у Луки 21:24 (NW) указао на „одређена времена нација“, показујући да Бог има границу с обзиром на то колико ће дуго толерисати људско владање. h Исус је такође прорекао да ће последњи дани човековог владања бити обележени ратовима, глађу, земљотресима, болестима, злочином и насиљем, и да ће пре краја човековог владања бити обављено светско образовно дело како би се људи из свих нација обавестили да Божја владавина влада с неба. (Види Матеј 24:3-14; Лука 21:10, 11.) Јеховини сведоци верују да је тај велики сложени знак очигледан од 1914, кад су „одређена времена нација“ дошла своме крају. Дуго пре тог времена, они су објављивали да ће 1914. бити важна година у људској историји. Кад је у августу те године почео Први светски рат, њихова очекивања у вези с тим су се потврдила. У стварности, ниједан Сведок није примио никакву божанску визију; до тог закључка довело их је њихово марљиво проучавање Светих писама.

Нације образоване путевима мира

23. Како је Исус могао постати именовани Краљ Божјег Краљевства?

²³ Међутим, Месијина улога у обезбеђивању откупне жртве и у улози пророка попут Мојсија имала би само ограничену вредност кад се не би испунио завршни аспект његове улоге у извршењу Божје намере — његово постајање именованим Краљем Божјег Краљевства (Исаија 9:6, 7). Али, како је Исус могао заузети тај положај ако је умро? У складу с пророчанствима о Месији, Бог је ускрснуо Исуса трећи дан након његове смрти (Псалам 16:8-11; Исаија 53:10, 12; упореди Матеј 28:1-7; Лука 24:44-46; Дела апостола 2:24-32; 1. Коринћанима 15:3-8). Бог га је обновио у живот, не као човека, пошто је свој савршени људски живот принео на жртву, већ као моћно духовно створење које чека с Божје десне стране за даљња упутства (Псалам 110:1; Дела апостола 2:33-35; Јеврејима 10:12, 13).

24-26. Како Јеховини сведоци имају удела у испуњењу Исаијиног пророчанства?

²⁴ Краљ Давид је писао да ће у време кад Месија буде почео да влада, ’Божји народ бити спреман за њега‘ (Псалам 110:3). Иако се светска ситуација погоршавала од те значајне 1914. године, дошло је и до испуњења позитивног аспекта тог пророчанства; Божји народ је спремно и доборовољно понудио своје време да ’еванђеље о краљевству проповеда по свему свету за сведочанство свима народима‘ (Матеј 24:14). На пример, Сведоци сваке године проводе стотине милиона сати говорећи људима о Божјем Краљевству и водећи бесплатне библијске студије с онима који су заинтересовани да истраже чињенице.

²⁵ Све то време даје се бесплатно. Они који обављају то дело су из свих кругова друштва, свих старосних доба и из скоро свих могућих занимања. То су они који су у Исаији 2:3 описани речима: „Ићи ће многи народи и казаће: Дођите да се попнемо на гору Господњу [хебрејски, יהוה, Јехова].“ То није само нека акција да се „добију душе“. То је светски образовни програм који има два циља: (1) да информише људе из свих нација да Божје Краљевство влада и да им тачно каже шта ће оно ускоро учинити, и (2) да образује, и то бесплатно, све оне који желе истражити чињенице и служити живом Богу у складу с његовим жељама. Успех тога дела и испуњење тог пророчанства загарантовани су. Зашто? Зато што то подупире сам Јехова Бог (Захарија 4:6).

²⁶ Зар није разумно у делу Јеховиних сведока видети испуњење тог пророчанства из Исаије 2:3? Да ли знаш за било кога другога ко врши то дело? Или мислиш да је само случајност то што милиони људи одвајају време у свом животу да говоре о поруци  прореченој пре око 2 000 година, поруци која треба да буде оглашена у току времена неупоредивог преокрета? Да, у овим последњим данима, Јеховини сведоци су ти који су постали ’светлост народима‘ (Исаија 42:6; 49:6). Они су једино међународно братство које уједињено и мирољубиво служи Јехови Богу под вођством Месије, ’корена Јесејевог‘, кога објављују као „знак“ нацијама (Исаија 11:10, NW).

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

 [Оквир на 26. страни]

КО ЈЕ БИО ’ПОМАЗАНИК‘? КАДА ЋЕ ОН ДОЋИ?

Данијел 9:24: „Седамдесет је недеља одређено твоме народу.“

◆ Која је сврха споменутог временског периода?

„Да се сврши отпад и да се очисти безакоње, да се доведе вечна правда, и да се запечати виђење и пророштво.“ Само из ових речи, неко би могао очекивати да је ово једно од најважнијих пророчанстава у Писмима.

Данијел 9:26: „После те шездесет и две недеље биће погубљен један помазаник [„Месија“, хебрејски Mashíach], и он неће имати наследника.“ Запази да ће се Месијино погубљење, или смрт, догодити пре уништења другог храма 70. н. е., пошто тај стих наставља: „Народ ће војводи [„војводин“, ДК] који ће доћи разорити град и светилиште.“

◆ Како су јеврејски коментатори разумели ово пророчанство?

Нема једног мерила, прихваћеног тумачења за ово пророчанство од стране јеврејских коментатора. Неки покушавају да повежу делове тог пророчанства с повратком из вавилонског изгнанства (537. пре н. е.), други с периодом побуне Макабејаца против снага хеленизације (168-165. пре н. е.), а други с уништењем другог храма од стране Римљана 70. н. е., док други опет повезују делове тог пророчанства с још једним доласком Месије у будућности.

Уопште, неко би могао рећи да су данашња јеврејска тумачења мањкава с обзиром на две основне тачке:

1. Она теже да умање важност тог пророчанства, потпуно занемарујући његову одређену сврху да оконча грех и преступ и да успостави вечну праведност.

2. Ниједно од тих стандардних објашњења не уклапа се тачно у било који разуман временски прорачун, што је било баш сврха тога што је то пророчанство дато Данијелу у облику који би се могао употребити да се одреди када ће се оно испунити. (Упореди Данијел 9:2.)

◆ Постоји ли неко објашњење тог пророчанства које је у складу и с његовом одређеном сврхом и с историјским чињеницама?

Запази следеће:

Седамдесет недеља: Јеврејски коментатори скоро универзално разумеју да то значи недеље година, другим речима, 490 година. То је у складу с библијским пророчанским прорачуном „годину дана за сваки дан“ (Бројеви 14:34; Левитик 25:8; Езекјел 4:6).

◆ Од изласка речи да се обнови и изгради Јерусалим: Нехемија наводи да му је у 20. години краља Артаксеркса дат налог да обнови и поново изгради Јерусалим. То је било године 455. пре н. е. (Нехемија 2:1-8; види Insight on the Scriptures, том 2, стране 614-616, 899, 900, издато од Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc).

Седам недеља: Седам недеља (година̂, или 49 година) односи се на период завршавања обнове града, Јерусалима.

Шездесет две недеље: Шездесет две недеље (година̂, или 434 године) односи се на период након завршетка изградње града до доласка Месије. i

Сабирањем ова два временска периода, долази се до 69 недеља година, или 483 године. Рачунање од полазне тачке 455. пре н. е. показује да је крај 69. недеље био 29. н. е.

29. н. е.: Јевреј по имену Исус (хебрејски Yeshua), који се родио у Бетлехему и одрастао у Назарету, из Давидове линије, почиње да проповеда по целој земљи Израел (Лука 3:1-3, 21, 22).

◆ „А после те шездесет и две недеље биће погубљен један помазаник“ (Данијел 9:26). Године 33. н. е., Исус је убијен, након што је проповедао три и по године. То одговара ономе што наводи Данијел 9:27.

◆ „Уставиће жртву и принос“ (Данијел 9:27). Исус је о својој смрти говорио као о жртви (Матеј 20:28). Она је у Божјим очима значила врхунац жртава које су се приносиле под савезом Закона (Јеврејима 8:1-13). Исусова жртвена смрт пружила је темељ за све што је споменуто у Данијелу 9:24.

Она ће донети опроштење греха.

Она је потврдила Божја обећања и пророчанства.

Она је пружила законски темељ у складу с Божјим мерилима за вечну праведност у будућности.

Све се то догодило, као што је указало пророчанство, пре уништења другог храма.

Зар било које друго објашњење које указује на неко прошло испуњење не би било мањкаво с обзиром на ту одређену сврху?

Указивање на неко будуће испуњење тог пророчанства одвело би далеко од његовог датог временског периода од 70 недеља година̂ и не би било пре уништења другог храма у Јерусалиму.

[Фуснота]

[Оквир на 28. страни]

’МОЈ СЛУГА‘ — КО ЈЕ ОН?

„Гле, слуга... мој... презрен беше, одбачен од људи... да га низашто не узесмо. Ипак нам он патње наше носи и болове наше на се узе... Ал’ је он за наше грехе рањен за наше је безакоње сломљен... Сви смо ми као овце зашли били... а на њ Господ пусти кривицу свију нас... а да он не почини насиља нити се превара нађе у устима његовим... слуга мој праведни, а сам ће на себи носити неправду њихову... јер је он сам себе смрти предао [„излио своју душу“, NW], и међу злочинце метнут, јер је грех од многих на себи носио, и за грешнике се молио“ (Исаија 52:13–53:12).

Исаија овде приказује потпуно недужног, чистог појединца чија су патња и смрт пружиле искупљење за његову властиту нацију, која га није признала.

Међутим, данас већина јеврејских коментатора прихвата као утврђену чињеницу да се овде упућује на нацију Израел као целину или на једну праведну групу унутар те нације.

Питање је: Да ли је нација Израел, или бар један њен део, икада одговарала том опису, или да ли се то примењује на неког појединца?

У више од 800 година након што је Исаија написао ове пророчанске речи (око 732. пре н. е.), не постоји никакав запис о било ком Јевреју или рабину који је научавао да се на тог „слугу“ треба гледати у колективном смислу. Кроз цели тај период, пророчанство се уопште разумело као да се односи на појединца и опште је сматрано пророчанством с обзиром на Месију.

Поред тога, запази коментар у предговору за књигу The Fifty-Third Chapter of Isaiah According to the Jewish Interpreters: „Преживела јеврејска тумачења до краја аморејског периода [до шестог века н. е.] сугеришу да се тада често, можда чак опште, без икакве сумње претпостављало да је особа на коју се указује била Месија, како то наравно и Таргум нешто касније тумачи“ (уредио Х. М. Орлински (H. M. Orlinsky), 1969, страна 17).

Шта је могао бити мотив за одбацивање и другачије тумачење најприроднијег разумевања да се тај стих односи на неког појединца, чак на Месију? Зар то није било једноставно настојање да се избегне било која веза између тог пророчанства и Исуса, Јевреја из првог века који је одговарао његовом опису у сваком детаљу?

[Слика на 25. страни]

Јеховини сведоци, овде виђени поред Галилејског мора, Израел, активни су и широм света, позивајући људе из свих нација да више уче о Божјим намерама и захтевима