Поглавље 4

Да ли је живот могао настати случајно?

1. (а) Шта је Чарлс Дарвин признао о пореклу живота? (б) Какву је представу савремена еволуциона теорија поново оживела?

 КАД је Чарлс Дарвин унапређивао своју теорију еволуције, он је признао да је живот можда „првобитно удахнуо Створитељ у неколико облика или у један“.⁠¹ Али савремена теорија еволуције обично елиминише свако спомињање Створитеља. Уместо тога, теорија о спонтаном настанку живота, некада одбацивана, поново је оживела у нешто измењеном облику.

2. (а) Које се раније веровање које укључује спонтани настанак показало као погрешно? (б) Иако признају да се живот данас не догађа спонтано, шта еволуционисти претпостављају?

² Веровање у неки облик спонтаног настанка може да се прати вековима уназад. У 17. веку н. е., чак су и поштовани људи од науке, укључујући Франсиса Бекона и Вилијама Харвија, прихватали ту теорију. Међутим, у 19. веку су јој Луј Пастер и други научници на изглед задали смртоносан ударац, доказавши путем експеримената да живот долази само из претходно постојећег живота. Ипак, због потребе, еволуциона теорија претпоставља да је пре много времена микроскопски живот морао некако да настане из неживе материје.

Нови облик спонтаног настанка

3, 4. (а) Како се у главним цртама излажу кораци који воде до порекла живота? (б) Упркос невероватноћи настанка живота путем случаја, чега се еволуционисти држе?

³ Тренутни став еволуције према полазној тачки живота сумирао је Ричард Докинс у својој књизи The Selfish Gene. Он спекулише да је у почетку Земља  имала атмосферу састављену од угљен-диоксида, метана, амонијака и воде. Преко енергије коју пружа сунчева светлост, и можда помоћу севања муња и експлозија вулкана, та једноставна једињења била су разбијена а затим су се поново формирала у амино-киселине. Различите врсте њих постепено су се акумулирале у мору и комбиновале се у једињења налик протеинима. Коначно, каже он, океан је постао једна „органска супа“, али и даље беживотна.

⁴ Затим је, Према Докинсоновом опису, „случајно формиран један нарочито значајан молекул“ — молекул који је имао способност да се размножава. Иако признаје да је такав један случај био крајње невероватан, он држи да се ипак морао догодити. Слични молекули су се груписали заједно, а затим, опет крајње невероватним случајем, они су сплели једну заштитну баријеру од других молекула протеина око себе као мембрану. Тако је, тврди се, прва жива ћелија настала сама од себе.⁠²

5. Како се порекло живота обично обрађује у објављеном материјалу, а шта један научник каже?

⁵ У овом тренутку читалац може почети да схвата Докинсов коментар у предговору његове књиге: „Ова књига треба да се чита скоро као да је научна фантастика.“⁠³ Али читаоци ове теме установиће да његов приступ није јединствен. Већина других књига о еволуцији такође клизне преко климавог проблема објашњавања појаве живота из неживе материје. Тако је професор Вилијам Торп са одсека за зоологију Кембричког универзитета рекао својим сунаучницима: „Све лаке спекулације и дискусије објављене током последњих десет до петнаест година које објашњавају начин порекла живота, показало се да су и сувише наивне и да имају врло малу тежину. Проблем у ствари изгледа да је даље од решења него што је икада био.“⁠⁴

6. Шта све веће знање показује?

⁶ Недавни експлозиван пораст знања само је послужио да повећа јаз између неживих ствари и живих бића. Установљено је да су чак и најстарији познати  једноћелијски организми несхватљиво сложени. „Проблем за биологију је да дође до једног једноставног почетка“, кажу астрономи Фред Хојл и Чандра Викрамазинг. „Фосилни остаци древних животних облика, откривени у стенама, не откривају неки једноставан почетак... тако еволуционој теорији недостаје исправан темељ.“⁠⁵ И како знање расте, постаје све теже објаснити како су микроскопски облици живота, који су тако невероватно сложени, могли да се појаве случајно.

7. Који су, како се тврди, главни кораци на путу ка пореклу живота?

⁷ Главни кораци на путу ка пореклу живота, како је замишљено еволуционом теоријом, јесу (1) постојање праве првобитне атмосфере и (2) концентрација, у океанима, органске супе „једноставних“ молекула неопходних за живот. (3) Од њих долазе протеини и нуклеотиди (сложена хемијска једињења) који се (4) комбинују и стичу мембрану, и након тога (5) развијају генетички ко̂д и почињу да праве копије себе. Да ли су ови кораци у складу с доступним чињеницама?

Првобитна атмосфера

8. Како се чувени експеримент Стенлија Милера, и каснији експерименти, нису показали успешним?

⁸ Године 1953. Стенли Милер је пропустио једну електричну искру кроз „атмосферу“ од водоника, метана, амонијака и водене паре. То је произвело неке од многих амино-киселина које постоје и које су градивни блокови протеина. Међутим, он је добио само 4 од 20 амино-киселина потребних за постојање живота. Више од 30 година касније, научници још увек нису били у стању да експериментално произведу свих 20 потребних амино-киселина под условима који би се могли сматрати вероватним.

9, 10. (а) Шта се верује с обзиром на могући састав Земљине првобитне атмосфере? (б) С којом дилемом се еволуција суочава, и шта је познато о Земљиној првобитној атмосфери?

⁹ Милер је претпоставио да је земљина првобитна атмосфера била слична оној у његовој експерименталној  лабораторијској боци. Зашто? Зато што, како су он и један његов сарадник касније рекли, „синтеза једињења од биолошког интереса одиграва се једино под редукованим [без присуства слободног кисеоника у атмосфери] условима“.⁠⁶ Ипак, други еволуционисти теоретишу да је кисеоник био присутан. Дилему коју то ствара за еволуцију изразио је Хичинг: „С кисеоником у ваздуху, прва амино-киселина никад не би започела; без кисеоника, њу би избрисали космички зраци.“⁠⁷

¹⁰ Чињеница је да сваки покушај да се утврди природа земљине првобитне атмосфере може да се заснива само на нагађању или претпоставци. Нико не зна засигурно како је она изгледала.

Да ли би се формирала нека „органска супа“?

11. (а) Зашто је невероватно да би се „органска супа“ акумулирала у океану? (б) Како је Милер био у стању да сачува неколико амино-киселина које је добио?

¹¹ Колико је вероватно да би се амино-киселине, за које се мисли да су се формирале у атмосфери, спустиле и формирале „органску супу“ у океанима? Није уопште вероватно. Иста енергија која би разложила једноставна једињења у атмосфери, још брже би разградила било које сложене амино-киселине које су се формирале. Интересантно је да је Милер, у свом експерименту провођења електричне искре кроз „атмосферу“, сачувао четири амино-киселине које је добио само зато што их је уклонио из подручја искре. Да их је оставио тамо, искра би их разградила.

12. Шта би се десило с амино-киселинама чак и кад би неке допрле до океана?

¹² Међутим, ако претпоставимо да су амино-киселине некако допрле до океана и да су биле заштићене од уништавачког ултраљубичастог зрачења у атмосфери, шта онда? Хичинг је објаснио: „Испод површине воде не би било довољно енергије да се активирају даљње хемијске реакције; вода у сваком случају инхибира развој сложенијих молекула.“⁠⁸

13. Шта амино-киселине у води морају да чине да би се формирали протеини, али с којом се другом опасношћу онда суочавају?

 ¹³ Тако, када се амино-киселине једном нађу у води, оне морају да изађу из ње да би формирале веће молекуле и еволуирале ка томе да постану протеини корисни за формирање живота. Али кад изађу из воде оне су поново на уништавачкој ултраљубичастој светлости! „Другим речима“, каже Хичинг, „теоретске шансе да се прође чак и кроз ову прву и релативно лаку фазу [добијање амино-киселина] у еволуцији живота недопустиве су.“⁠⁹

14. Дакле, који је један од најтврдокорнијих проблема с којим се еволуционисти суочавају?

¹⁴ Иако се обично тврди да се живот спонтано појавио у океанима, воде једноставно нису погодне за потребне хемијске процесе. Хемичар Ричард Дикерсон објашњава: „Зато је тешко видети како се полимеризација [повезивање мањих молекула заједно да би формирали веће] могла извршити у воденој средини првобитног океана, будући да присуство воде потпомаже деполимеризацији [разграђивању великих молекула на простије] пре него полимеризацији.“⁠¹⁰ Биохемичар Џорџ Волд слаже се с тим гледиштем, и каже: „Спонтано растварање је много вероватније, и стога наступа много брже, него спонтано спајање.“ То значи да не би постојала акумулација органске супе! Волд верује да је то „најтврдокорнији проблем с којим се ми [еволуционисти] суочавамо“.⁠¹¹

15, 16. Који велики проблем постоји у добијању животних протеина из амино-киселина у наводној органској супи?

 ¹⁵ Међутим, постоји још један тврдокоран проблем с којим се суочава теорија еволуције. Сети се, постоји преко 100 амино-киселина, али само 20 их је потребно за животне протеине. Штавише, оне се јављају у два облика: неки од молекула су „десноруки“ а други су „леворуки“. Кад би се формирале насумце, као у теоретској органској супи, највероватније је да би половина била деснорука а половина леворука. А не постоји познат разлог због чега би било који облик био пожељнији у живим бићима. Ипак, од 20 амино-киселина које се користе у стварању животних протеина, све су леворуке!

¹⁶ Како то да би, случајно, само специфично захтеване врсте биле сједињене у тој супи? Физичар Џ. Д. Бернал признаје: „Мора се признати да то објашњење... и даље остаје један од најтежих делова структуралних аспеката живота који треба објаснити.“ Он је закључио: „То можда никада нећемо моћи да објаснимо.“⁠¹²

Вероватноћа и самоникли протеини

17. Која илустрација показује величину проблема?

¹⁷ Какав изглед постоји да би се исправне амино-киселине спојиле да формирају молекул протеина? То би се могло упоредити с једном великом, потпуно измешаном гомилом која садржи једнак број црвених и белих зрна пасуља. Постоји такође преко 100 различитих варијанти зрна пасуља. Сада, ако би захватио лопатицом из те гомиле, шта мислиш да би добио? Да би добио зрна која представљају основне компоненте једног протеина, морао би да захватиш само црвена — ни једно једино бело! Такође, твоја лопатица мора да садржи само 20 варијанти црвених зрна, и свако мора да буде на специфичном, унапред одређеном месту на лопатици. У свету протеина, једна једина грешка у било ком од ових захтева проузроковала би да протеин који је створен не функционише исправно. Да ли би било која мера мешања наше  хипотетске гомиле зрна и захватања из ње дала исправну комбинацију? Не. Онда како би то било могуће у хипотетској органској супи?

18. Колико су реалне шансе да се чак и један једноставан молекул протеина формира случајно?

¹⁸ Протеини потребни за живот имају веома сложене молекуле. Каква је могућност да се чак и један прост молекул протеина случајно формира у органској супи? Еволуционисти признају да је она само један према 10⁠¹¹³ (1 са 113 нула). А било који догађај који има једну могућност према само 10⁠⁵⁰ математичари одбацују као да се никада не дешава. Представа о укљученој шанси, или вероватноћи, видљива је из чињенице да је број 10⁠¹¹³ већи од процењеног укупног броја свих атома у свемиру!

19. Какав је изглед за добијање ензима потребних за живу ћелију?

¹⁹ Неки протеини служе као градивни материјал а други као ензими. Ови последњи убрзавају потребне хемијске реакције у ћелији. Без такве помоћи, ћелија би угинула. Не само неколико, већ 2 000 протеина који служе као ензими потребни су за активност ћелије. Какве су могућности да се сви они добију случајно? Један према 10⁠^40 000! „Једна незамисливо мала вероватноћа“, изјављује Хојл, „на коју се не би могло наићи чак и кад би се читав свемир састојао од органске супе.“ Он додаје: „Ако човек није под утицајем предрасуда, било од стране друштвених веровања или од стране научног поучавања да буде уверен да је живот на земљи настао [спонтано], ово једноставно рачунање ту замисао потпуно избацује из игре.“⁠¹³

20. Зашто мембрана која је потребна ћелији повећава проблем?

²⁰ Међутим, шансе су у ствари далеко мање него што овај ’незамисливо мали‘ број показује. Мора постојати једна мембрана која окружује ћелију. А та мембрана је крајње сложена, састављена од молекула протеина, шећера и масти. Као што пише еволуциониста Лесли Орџел: „Данашње ћелијске мембране укључују канале и пумпе које специфично контролишу  уношење и изношење храњивих састојака, отпадних производа, јона метала и тако даље. Ови специјализовани канали садрже високоспецифичне протеине, молекуле који нису могли бити присутни код самог почетка еволуције живота.“⁠¹⁴

Изванредан генетички ко̂д

21. Колико би тешко било добити хистоне које захтева ДНК?

²¹ Још теже од ових је добити нуклеотиде, градивне јединице ДНК, који носе генетички ко̂д. У ДНК је укључено пет хистона (за хистоне се мисли да су укључени у управљање активношћу гена). За могућност да се формира чак и најједноставнији од тих хистона каже се да је један према 20⁠¹⁰⁰ — још један огроман број „већи од укупног броја свих атома у свим звездама и галаксијама видљивим кроз највеће астрономске телескопе“.⁠¹⁵

22. (а) Како се стара загонетка ’кокошка или јаје‘ односи на протеине и ДНК? (б) Које решење нуди један еволуциониста, и да ли је оно разумно?

²² Још веће тешкоће за еволуциону теорију укључују порекло комплетног генетичког ко̂да — што је захтев за размножавање ћелија. Стара загонетка ’кокошка или јаје‘ појављује се у вези с протеинима и ДНК. Хичинг каже: „Формирање протеина зависи од ДНК. Али ДНК не може да се формира без претходно постојећег протеина.“⁠¹⁶ То оставља парадокс који истиче Дикерсон: „Шта је настало прво“, протеин или ДНК? Он износи: „Одговор мора бити, ’развили  су се паралелно‘.“⁠¹⁷ У ствари, он каже да ’кокошка‘ и ’јаје‘ мора да су еволуирали упоредо, да ниједно не долази од другог. Да ли ти то звучи разумно? Један научни писац то сажима: „Порекло генетичког ко̂да представља огроман кокошка-или-јаје проблем који, за сада, остаје потпуно смућен.“⁠¹⁸

23. Шта други научници кажу о генетичком устројству?

²³ Хемичар Дикерсон је изнео и овај занимљиви коментар: „Еволуција генетичког устројства је корак за који не постоје лабораторијски модели; зато човек може спекулисати бескрајно, неспутан од стране неуверљивих чињеница.“⁠¹⁹ Али да ли је то добар научни поступак да се тако лако одбаце на страну бујице „неуверљивих чињеница“? Лесли Орџел назива постојање генетичког ко̂да „најзагонетнијим аспектом проблема порекла живота“.⁠²⁰ А Франсис Крик је закључио: „Упркос томе што је генетички ко̂д скоро универзалан, механизам потребан да га отелотвори и сувише је сложен да би се појавио у једном маху.“⁠²¹

24. Шта се може рећи о природном одабирању и првом размножавању ћелије?

²⁴ Еволуциона теорија покушава да елиминише потребу да се оствари немогуће „у једном маху“ тиме што прихвата постепен процес којим је природно одабирање могло да обави свој посао постепено. Међутим, без генетичког ко̂да да започне размножавање, не може постојати никакав материјал који би природно одабирање одабрало.

Задивљујућа фотосинтеза

25. Еволуција приписује једној једноставној ћелији задивљујућу способност да створи који процес?

²⁵ Сада се појављује једна друга препрека за еволуциону теорију. Негде, у одређеном тренутку, првобитна ћелија је морала да изуми нешто што је било револуционарно за живот на земљи — фотосинтезу. Тај процес, путем кога биљке узимају угљен-диоксид а испуштају кисеоник, научници још у потпуности не разумеју. То је, како каже биолог  Ф. В. Вент, „процес који још нико није могао да репродукује у епрувети“.⁠²² Ипак, мисли се да га је, случајно, створила једноставна сићушна ћелија.

26. Коју револуционарну промену је тај процес проузроковао?

²⁶ Тај процес фотосинтезе претворио је атмосферу која није садржавала слободни кисеоник у атмосферу у којој је сваки пети молекул кисеоник. Као резултат, животиње су могле да удишу кисеоник и да живе, и могао је да се формира озонски омотач да штити сав живот од штетних ефеката ултраљубичастог зрачења. Да ли би овај изванредан сплет околности могао да се припише једноставно насумичној случајности?

Да ли је укључена интелигенција?

27. Где су докази оставили неке еволуционисте?

²⁷ Када се суоче с астрономским прорачунима који говоре против тога да се жива ћелија формирала случајно, неки еволуционисти се осећају присиљени да устукну. На пример, аутори дела Evolution From Space (Хојл и Викрамазинг) предају се, говорећи: „Ова питања су и сувише сложена да би се на њих применили бројеви.“ Они додају: „Не постоји начин... на који бисмо једноставно могли проћи са све већом и бољом органском супом, као што смо се пре годину или две и сами надали да би могло бити могуће.  Бројеви које смо изнад рачунали суштински су исто тако неналажљиви за свемирску супу као и за земаљску.“⁠²³

28. (а) Шта вероватно лежи иза одбијања да се призна потреба за интелигенцијом? (б) Шта еволуционисти који верују у потребу за вишом интелигенцијом кажу да није извор те интелигенције?

²⁸ Стога, након признавања да интелигенција мора да је некако укључена у настанак живота, аутори настављају: „Заиста, таква теорија је тако разумљива да се човек пита зашто није широко прихваћена као доказана сама по себи. Разлози су пре психолошки него научни.“⁠²⁴ Тако би посматрач могао да закључи да је „психолошка“ баријера једино уверљиво објашњење тога зашто се већина еволуциониста држи случајног настанка живота и одбацује било какво „обликовање или намеру или директност“,⁠²⁵ како је Докинс то изразио. Заиста, чак и Хојл и Викрамазинг, након признавања потребе за интелигенцијом, кажу да они не верују да је неки лични Створитељ одговоран за настанак живота.⁠²⁶ По њиховом мишљењу, интелигенција је обавезна, али Створитељ је неприхватљив. Да ли налазиш да је то противречно?

Да ли је научно?

29. Шта је научна метода?

²⁹ Да би се спонтани почетак живота прихватио као научна чињеница, он треба да буде утврђен научном методом. Она се описује на следећи начин: посматрај шта се дешава; на основу тих посматрања, формирај теорију с обзиром на оно што би могло бити тачно; проверавај ту теорију даљњим посматрањима и експериментима; и посматрај да видиш да ли се предвиђања која се заснивају на тој теорији испуњавају.

30. На које начине је спонтани настанак затајио с обзиром на примењивање научне методе?

³⁰ У покушају да се примени ова научна метода, није могуће посматрати спонтани настанак живота. Нема доказа да се он одиграва сада, и наравно, ниједан људски посматрач није био присутан у време када еволуционисти кажу да се он одиграо. Ниједна теорија у вези с тим не може се потврдити посматрањем.  Лабораторијски експерименти то нису успели да понове. Предвиђања заснована на тој теорији нису се испунила. С таквом неспособношћу да се примени научна метода, да ли је научно поштено подићи такву једну теорију на ниво чињенице?

31. Која противречна гледишта о спонтаном настанку има један научник?

³¹ С друге стране, постоји обиље доказа који подупиру закључак да спонтани настанак живота из неживе материје није могућ. „Довољно је да човек само размисли о величини тог задатка“, признаје професор Волд с Харвардског универзитета, „да би признао да је спонтани настанак неког живог организма немогућ.“ Али шта овај поборник еволуције у ствари верује? Он одговара: „Ипак, ми смо овде — верујем, као резултат спонтаног настанка.“⁠²⁷ Да ли то звучи као објективна наука?

32. Како чак и еволуционисти признају да је такво резоновање ненаучно?

³² Британски биолог Џозеф Хенри Вуџер окарактерисао је такво резоновање као „прост догматизам — тврђење да се оно у шта желите да верујете стварно догодило“.⁠²⁸ Како су научници дошли до тога да у своје умове прихвате ово очигледно кршење научне методе? Добро познати еволуциониста Лорен Ајзли признао је: „После грђења теолога због његовог ослањања на мит и чудо, наука се и сама нашла у незавидном положају када мора да створи своју сопствену митологију: наиме, претпоставку да оно што се, након дугог напора, није могло доказати да се одиграва данас, одиграло, уистину, у прадавној прошлости.“⁠²⁹

33. На основу свих претходних доказа, до каквог се закључка мора доћи с обзиром на спонтани настанак и примену научне методе?

³³ На основу доказа, теорија о спонтаном настанку живота изгледа да боље одговара подручју научне фантастике него научне чињенице. Многи поборници очигледно су заборавили научну методу у таквим стварима како би веровали у оно што желе да верују. Упркос обилним доказима против тога да је живот  настао случајно, преовладава непопустљиви догматизам уместо опрезности коју обично сигнализује научна метода.

Не прихватају је сви научници

34. (а) Како је један физичар јасно показао научну отвореност? (б) Како он описује еволуцију, и какав коментар даје о многим научницима?

³⁴ Међутим, нису сви научници затворили врата алтернативи. На пример, физичар Х. С. Липсон, схватајући доказе против спонтаног настанка живота, рекао је: „Једино прихватљиво објашњење јесте стварање. Знам да је то анатема за физичаре, као  што је заиста и за мене, али ми не смемо одбацити неку теорију која нам се не свиђа ако је експериментални докази подупиру.“ Он је надаље приметио да је после Дарвинове књиге Порекло врста, „еволуција постала у неком смислу научна религија; скоро сви научници су је прихватили и многи су спремни да ’савију‘ своја посматрања како би их уклопили у њу“.⁠³⁰ Жалостан али истинит коментар.

35. (а) Коју замисао је једном професору на универзитету било болно одбацити? (б) Како он илуструје могућност да је живот случајно еволуирао?

³⁵ Чандра Викрамазинг, професор на универзитетском колеџу, у Кардифу, рекао је: „Од мог најранијег поучавања као научника био ми је снажно испиран мозак да верујем како наука не може бити спојива с било каквом врстом вољног стварања. Та замисао је морала врло болно да буде одбачена. Осећам се прилично нелагодно у тој ситуацији, стању ума у коме се сада налазим. Али не постоји логичан излаз из тога... Да је живот био хемијска случајност на земљи јесте као да тражимо једно нарочито зрно песка по свим плажама на свим планетама у свемиру — и нађемо га.“ Другим речима једноставно није могуће да је живот могао настати из некакве хемијске случајности. Тако Викрамазинг закључује: „Нема другог начина на који можемо разумети прецизан ред животних хемијских једињења осим да се позовемо на стварање на космичком нивоу.“⁠³¹

36. Какав коментар даје Роберт Џастро?

³⁶ Као што је астроном Роберт Џастро рекао: „Научници немају доказа да живот није био резултат чина стварања.“⁠³²

37. Које питање се јавља с обзиром на еволуцију, и где се може наћи одговор?

³⁷ Ипак, чак и ако претпоставимо да је прва жива ћелија некако настала спонтано, да ли постоји доказ да је она еволуирала у сва створења која су икада живела на земљи? Фосили пружају одговор, а следеће поглавље разматра шта фосилни извештај стварно каже.

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 44. страни]

„Формирање протеина зависи од ДНК. Али ДНК не може да се формира без претходно постојећег протеина“

[Истакнути текст на 45. страни]

„Порекло генетичког ко̂да представља огроман кокошка-или-јаје проблем који, за сада, остаје потпуно смућен“

[Истакнути текст на 46. страни]

Генетички ко̂д: ’најзагонетнији аспект проблема порекла живота‘

[Оквир⁄Слике на 47. страни]

У фотосинтези биљке користе сунчеву светлост, угљен-диоксид, воду и минерале да би произвеле кисеоник и храњиве производе. Да ли је једна једноставна ћелија могла изумети све то?

[Истакнути текст на 50. страни]

Неки научници кажу, у ствари: ’Интелигенција је обавезна, али Створитељ је неприхватљив‘

[Истакнути текст на 53. страни]

Један научник је признао: „Једино прихватљиво објашњење јесте стварање“

[Истакнути текст на 53. страни]

Џастро: „Научници немају доказа да живот није био резултат чина стварања“

 [Оквир⁄Слика на странама 48, 49]

Невероватна ћелија

Жива ћелија је страховито сложена. Биолог Франсис Крик настоји да њено деловање опише једноставно, али коначно схвата да то може учинити само до извесне мере, „због тога што је она толико компликована да читалац не треба ни да покушава да се хвата у коштац са свим детаљима“.⁠^а

Упутства унутар ДНК ћелије, „кад би се исписала, испунила би хиљаду књига од по 600 страница“, објашњава National Geographic. „Свака ћелија је један свет којим врви двеста билиона сићушних група атома названих молекули... ’Нити‘ наших 46 хромозома повезане заједно износиле би скоро два метра дужине. А једро које их садржи мање је од 0,010 милиметра у пречнику.“⁠^б

Часопис Newsweek користи једну илустрацију да би пружио представу о активностима ћелије: „Свака од тих 100 билиона ћелија функционише као обзидани град. Електричне централе производе енергију ћелије. Фабрике производе протеине, битне јединице хемијске привреде. Сложени системи транспорта воде нарочита хемијска једињења од једне тачке до друге унутар ћелије и ван ње. Стражари на барикадама контролишу извозно и увозно тржиште, и посматрају спољашњи свет ради знакова опасности. Дисциплиноване биолошке армије стоје у приправности да се ухвате у коштац с нападачима. Централизована генетичка управа одржава ред.“⁠^в

Кад је савремена теорија еволуције била први пут предложена, научници су слабо назирали фантастичну сложеност живе ћелије. На суседној страни налазе се неколико делова једне типичне ћелије — сви смештени у једну кутијицу ширине од само 0,025 милиметара.

 ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА

Прекривач који контролише шта улази у ћелију и шта излази из ње

РИБОЗОМИ

Структуре на којима се амино-киселине спајају у протеине

ЈЕДРО

Окружено омотачем од двоструке мембране, оно представља контролни центар који управља ћелијским активностима

ХРОМОЗОМИ

Они садрже ћелијску ДНК, њен генетички градивни план

ЈЕДАРЦЕ

Место где се састављају рибозоми

ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ РЕТИКУЛУМ

Листови мембрана који чувају или преносе протеине које стварају рибозоми причвршћени уз њих (неки рибозоми плутају слободни у ћелији)

МИТОХОНДРИЈА

Производни центри за ATP, молекуле који ћелију снабдевају енергијом

ГОЛЏИЈЕВ КОМПЛЕКС

Група пљоснатих мембранских кесица које пакују и дистрибуишу протеине које ствара ћелија

ЦЕНТРИОЛЕ

Леже близу једра и важне су за ћелијско размножавање

[Слика]

Да ли су твојих 100 000 000 000 000 ћелија настале тек тако?

[Оквир на 52. страни]

Прошли и садашњи коментари еволуциониста о пореклу живота

„Хипотеза да се живот развио из неорганске материје је, тренутно, и даље предмет вере.“ (Математичар Џ. В. Н. Саливан).⁠^г

„Вероватноћа да живот настане случајно упоредива је с вероватноћом да потпун речник настане као резултат експлозије у штампарији.“ (Биолог Едвин Конлин).⁠^д

„Довољно је да човек само размисли о величини тог задатка да би признао да је спонтани настанак неког живог организма немогућ.“ (Биохемичар Џорџ Волд)⁠^ђ

„Поштен човек, наоружан свим нама сада доступним знањем, могао би само да каже да у одређеном смислу, порекло живота тренутно изгледа да је скоро чудо.“ (Биолог Франсис Крик)⁠^е

„Ако човек није под утицајем предрасуда, било од стране друштвених веровања или од стране научног поучавања да буде уверен да је живот на земљи настао [спонтано], ово једноставно рачунање [математичка вероватноћа против тога] ту замисао потпуно избацује из игре.“ (Астрономи Фред Хојл и Н. Ч. Викрамазинг)⁠^ж

[Слике]

Људи и животиње удишу кисеоник, испуштају угљен-диоксид. Биљке узимају угљен-диоксид, испуштају кисеоник

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

Светлост

Угљендиоксид

Водена пара

Кисеоник

[Слика на 40. страни]

Ни једна велика зграда не би могла да стоји без темеља. „Еволуционој теорији недостаје исправан темељ“, кажу два научника

[Слика на 42. страни]

Сва црвена, сва праве варијанте, свако на свом унапред одређеном месту — случајно?

[Слика на 43. страни]

Живот користи само „леворуке“ амино-киселине: „То можда никада нећемо моћи да објаснимо“

[Слике на 45. страни]

Шта је настало прво?