Докази с јединствене планете
Поглавље 10
Докази с јединствене планете
1, 2. Шта посматрачи кажу о нашој планети Земљи?
НАША планета Земља је заиста чудо — редак, прекрасан драгуљ у свемиру. Астронаути извештавају да, гледано из свемира, Земљу њена плава небеса и бели облаци „чине далеко најпривлачнијим објектом који су могли видети“.1
2 Међутим, она је много више него само прекрасна. „Највећа од свих космолошких научних загонетака, која осујећује све наше напоре да је схватимо, јесте Земља“, писао је Луис Томас у Discoveru. Он је додао: „Ми тек сада почињемо да схватамо колико је она чудновата и сјајна, како одузима дах, најљупкији објекат који лебди око Сунца, окружена сопственим плавим мехуром од атмосфере, производи и дише сопствени кисеоник, управља сопствени азот из ваздуха у сопствено тло, ствара сопствене временске прилике.“2
3. Шта књига The Earth каже о нашој планети, и зашто?
3 Такође је занимљива следећа чињеница: од свих планета у нашем Сунчевом систему, научници су само на земљи пронашли живот. И каква само чудесна, обилна разноликост живих бића постоји — микроскопски организми, инсекти, биљке, рибе, птице, животиње и људи. Осим тога, земља је једна огромна ризница блага која садржи све што је потребно за подржавање свег тог живота. Заиста, као што је изразила књига The Earth, „Земља је чудо свемира, јединствено небеско тело.“3
4. Која илустрација може да се употреби да се покаже колико је земља јединствена, и какав закључак морамо извући?
4 Да бисмо илустровали колико је земља јединствена, замисли да си у јаловој пустињи, лишеној свег живота. Изненада наилазиш на једну прекрасну кућу. Кућа има еркондишн, грејање, водоводне инсталације и струју. Њен фрижидер и кухињски ормари пуни су хране. Њен подрум садржи гориво и друге залихе. Сада, претпоставимо да си неког питао одакле све то, у таквој једној јаловој пустињи. Шта би мислио кад би ти та особа одговорила, „Једноставно се случајно ту појавило“? Да ли би веровао то? Или би схватио као само по себи разумљиво да је то имало конструктора и градитеља?
5. Која је библијска илустрација одговарајућа за нашу планету Земљу?
5 Све друге планете које су научници истражили без живота су. А Земља врви животом, који подржавају веома сложени системи који пружају светлост, ваздух, топлоту, воду и храну, све у изванредној равнотежи. Она пружа доказ да је специјално изграђена да удобно смести жива бића — попут величанствене куће. И логично, као што један библијски писац аргументује: „Сваки дом неко сагради, а ко је све ствари градио то је Бог.“ Да, бескрајно већи и изванреднији „дом“ — наша планета Земља — захтева постојање једног изузетно интелигентног конструктора и градитеља, Бога (Јеврејима 3:4).
6. Како неки признају да планета Земља пружа доказ о интелигентном конструисању?
6 Што више научници истражују планету Земљу и њен живот, то више схватају да је она заиста врхунски конструисана. Scientific American изражава дивљење: „Кад погледамо у свемир и идентификујемо многе појаве физике и астрономије које су заједно радиле за нашу корист, скоро да изгледа као да је у одређеном смислу свемир морао знати да долазимо.“4 А Science News је признао: „Изгледа као да су такви нарочити и прецизни услови тешко могли настати случајно.“5
Права удаљеност од Сунца
7. Како Земља прима од Сунца баш праву количину енергије у облику светлости и топлоте?
7 Међу многим прецизним условима битним за живот на земљи јесте количина светлости и топлоте која се прима од Сунца. Земља добија само мали део сунчеве енергије. Ипак, то је баш права количина која се захтева за подржавање живота. То је зато што је Земља на баш правој удаљености од Сунца — просечно 149 000 000 километара. Кад би Земља била пуно ближа Сунцу или удаљенија од њега, било би превише топло или превише хладно за живот.
8. Зашто је Земљина орбитална брзина око Сунца тако битна?
8 Док се окреће око Сунца једном годишње, Земља путује брзином од око 107 000 километара на час. Та брзина је баш права да делује као противтежа гравитационом привлачењу Сунца и да држи Земљу на исправној удаљености. Кад би се та брзина смањила, Земља би била привучена к Сунцу. С временом, Земља би могла постати спржена пустош попут Меркура, планете најближе Сунцу. Дневна температура Меркура износи преко 300 степени Целзијуса. Међутим, кад би се земљина орбитална брзина повећала, она би се удаљила од Сунца и могла би постати ледена пустош попут Плутона, планете чија се орбита пружа најдаље од Сунца. Температура Плутона је око 180 степени Целзијуса испод нуле.
9. Зашто је важно да се Земља окреће око своје осе с одређеном учесталошћу?
9 Осим тога, Земља доследно прави потпуну ротацију око своје осе свака 24 часа. То пружа редовне периоде светлости и мрака. А шта би било кад би се Земља окретала око своје осе, рецимо, само једном годишње? То би значило да би иста страна Земље била изложена Сунцу током целе године. Та страна би вероватно постала ужарена пустиња, док би страна која је далеко од Сунца вероватно постала пустош с температурама испод нуле. Под тим екстремним околностима мало би, ако уопште, живих бића могло да постоји.
10. Како Земљин нагиб утиче на климу и усеве?
10 Док се Земља окреће око своје осе, она је у односу на Сунце нагнута 23,5 степени. Кад Земља не би била нагнута, не би било промене годишњих доба. Клима би све време била иста. Иако то не би онемогућило живот, учинило би га мање занимљивим и драстично би променило садашње циклусе усева у многим пределима. Кад би Земља била нагнута више, постојала би екстремно топла лета и екстремно хладне зиме. Али нагиб од 23,5 степени омогућава пријатну промену годишњих доба с њиховим занимљивим разноликостима. У многим деловима земље постоје освежавајућа пролећа с биљкама и дрвећем које се буди и прекрасним цвећем које процветава, топла лета која омогућују све врсте активности ван куће, свеже јесење време с дивним изложбама лишћа које мења боју, и зиме с прекрасним пејзажима планина, шума и поља огрнутих снегом.
Наша задивљујућа атмосфера
11. Шта Земљину атмосферу чини тако јединственом?
11 Такође јединствена — заиста, задивљујућа — јесте атмосфера која окружује нашу Земљу. Нема је ниједна друга планета у нашем Сунчевом систему. Нити наш Месец. Зато астронаутима требају свемирска одела да би преживели тамо. Али никаква свемирска одела нису потребна на земљи, због тога што наша атмосфера садржи прави однос гасова који су апсолутно неопходни за живот. Неки од тих гасова су, сами по себи, смртоносни. Али због тога што ваздух садржи безбедне односе тих гасова, ми можемо да их удишемо а да нам не шкоде.
12. (а) Како је очигледно да имамо баш праву количину кисеоника? (б) Коју битну функцију има азот?
12 Један од тих гасова јесте кисеоник, који сачињава 21 посто ваздуха који удишемо. Без њега, људи и животиње би умрли за неколико минута. Али превише кисеоника довело би у опасност нашу егзистенцију. Зашто? Чист кисеоник ако га удишемо предуго постаје отрован. Осим тога, што више кисеоника има, то ствари лакше горе. Кад би у атмосфери било превише кисеоника, материјали који горе постали би високозапаљиви. Пожари би избијали лако а било би их тешко контролисати. Кисеоник је мудро разблажен другим гасовима, нарочито азотом, који сачињава 78 посто атмосфере. Али азот је много више него само разблаживач. Током пљускова с грмљавином, милиони громова са севањем муња јављају се свакодневно широм света. То севање муња проузрокује да се нешто азота комбинује с кисеоником. Добијени састојци се преносе на земљу путем кише, а биљке их користе као ђубриво.
13. Коју улогу исправна количина угљен-диоксида игра у животном циклусу?
13 Угљен-диоксид сачињава мање од један посто атмосфере. Каква је корист од тако мале количине? Без њега, биљни живот би угинуо. Та мала количина јесте оно што је биљкама потребно да узму, дајући за узврат кисеоник. Људи и животиње удишу кисеоник а издишу угљен-диоксид. Повећан проценат угљен-диоксида у атмосфери нагињао би ка томе да буде штетан за људе и животиње. Смањен проценат не би могао да подржава биљни живот. Какав је чудесан, прецизан, самоодржив циклус уређен за биљни, животињски и људски живот!
14, 15. Како атмосфера служи као заштитни омотач?
14 Атмосфера чини више него што само подржава живот. Она служи и као заштитни омотач. На око 25 километара изнад земље, један танак слој гаса озона филтрира штетно зрачење са Сунца. Без тог озонског слоја, такво зрачење би могло уништити живот на земљи. Атмосфера такође штити земљу од бомбардовања метеора. Већина метеора никад не стигне до земље због тога што сагори приликом свог силаска кроз атмосферу, што нама изгледа као да падају звезде. Иначе би милиони метеора ударали по свим деловима земље, што би за последицу имало огромну штету по живот и имовину.
15 Поред тога што је заштитни омотач, атмосфера задржава топлоту земље да се не би изгубила у хладноћи свемира. И сама атмосфера се помоћу Земљине гравитационе привлачне силе задржава да не побегне. Та гравитација је управо довољно јака да постигне то, али не толико јака да омета нашу слободу кретања.
16. Шта се може рећи о лепоти неба?
16 Атмосфера није само битна за живот, него је небо које се мења и један од најлепших призора. Његов обим и грандиозност просто запањују машту. Земља је обавијена небеским бескрајно велелепним и разнобојним панорамама. На истоку, златан блесак најављује свитање, док се западно небо опрашта с даном у прекрасном излагању ружичастих, наранџастих, црвених и љубичастих боја. Бели таласасти облаци попут памука, објављују леп пролећни или летњи дан; јесењи огртач од облака попут јагњеће вуне говори да се приближава зима. У ноћи, небо је величанствено у свом звезданом сјају, а ноћ обасјана месечином има своју посебну чар.
17. Како је један писац коментарисао о небу, и коме припада заслуга?
17 Каква је задивљујућа припрема атмосфера наше земље, у сваком погледу! Као што је један писац у The New England Journal of Medicine коментарисао: „Све у свему узето, небо је чудесно достигнуће. Оно ради, и за оно за шта је обликовано да постигне оно је непогрешиво као и све друго у природи. Сумњам да би ико од нас могао да смисли неки начин да га побољша, осим што би можда повремено преместио неки локални облак с једног места на друго.“6 Тај коментар подсећа на оно што је један човек признао пре хиљаде година када се суочио с таквим изванредним стварима — да су оне „чудеса оног, чија мудрост је потпуна“. Он је, наравно, мислио на онога „који је створио и разапео небеса“ (Јов 37:16; Исаија 42:5).
Вода — изванредна супстанција
18. Које су неке особине воде које је чине изванредном?
18 Земља садржи огромне залихе воде са својствима неопходним за живот. Она је обилнија од било које друге супстанције. Међу њеним многим предносним особинама јесте та што се она јавља као гас (водена пара), течност (вода), и чврста супстанција (лед) — све унутар земљиног температурног распона. Такође, хиљаде сировинских материјала који требају људима, животињама и биљкама морају се преносити у течности, као што је крв или биљни сок. Вода је најидеалнија за то зато што она раствара више супстанција него било која друга течност. Без воде, не би могла да се настави исхрана, будући да живи организми зависе од воде да би растворили супстанције којима се хране.
19. Коју необичну особину има вода која се смрзава, и зашто је то тако важно?
19 Вода је такође изванредна у начину на који се смрзава. Док се вода у језерима и морима хлади, она постаје тежа и тоне. То лакшу, топлију воду гони да се подиже к врху. Ипак, кад се вода приближи тачки смрзавања, тај процес се преокреће! Хладнија вода сада постаје лакша и диже се. Кад се претвори у лед, она плута. Лед делује као изолатор и чува дубље воде испод себе од смрзавања, штитећи тако живот у мору. Без те јединствене особине, сваке зиме би све више и више леда тонуло на дно где сунчеви зраци не би могли да га отопе наредног лета. Ускоро, велики део воде у рекама, језерима и чак океанима постао би чврст лед. Земља би се претворила у залеђену планету која би била негостољубива за живот.
20. Како се формира киша, и зашто величина кишних капи показује промишљену конструкцију?
20 Изванредан је, такође, начин на који региони далеко од река, језера и мора добијају воду која подржава живот. Сваке секунде, сунчева топлота претвара милијарде галона воде у водену пару. Та водена пара, лакша од ваздуха, лебди на горе и формира облаке на небу. Ветар и ваздушне струје покрећу те облаке, и, под правим условима, влага пада као киша. Али кишне капи имају тенденцију раста само до одређене величине. Шта кад не би било тако, и кад би кишне капи постале огромне по величини? То би било катастрофално! Уместо тога, киша обично пада у правој величини, и нежно, да ретко повреди чак и влати траве или најнежнији цвет. Каква је мајсторска, обзирна креација очигледна у води! (Псалам 104:1, 10-14; Проповедник 1:7).
’Родна земља‘
21, 22. Каква се мудрост показује у саставу ’родне земље‘?
21 Један библијски писац описује Бога као ’оног који својом мудрошћу чврсто утемељује родну земљу‘ (Јеремија 10:12, NW). И та ’родна земља‘ — тло планете Земље — импресивна је. У њеном саставу је очигледна мудрост. Тло има особине битне за раст биљака. Биљке комбинују храњиве састојке и воду из тла с угљен-диоксидом из ваздуха, у присуству светлости, да би произвеле храну. (Упореди с Језекиљем 34:26, 27.)
22 Тло садржи хемијске елементе који су потребни за подржавање људског и животињског живота. Али вегетација мора најпре да претвори те елементе у облике које тело може да прерађује. У томе сарађују сићушни живи организми. А многи милиони њих могу да се пронађу само у једној кашики земље! Они су безбројних различитих облика, и сви раде на претварању мртвог лишћа, траве и других отпадних материја у употребљив облик или на омекшавању тла како би могли да уђу ваздух и вода. Извесне бактерије претварају азот у састојке који су биљкама потребни за раст. Површински слој тла се побољшава док глисте и инсекти који рију непрестано износе честице доњег слоја тла на површину.
23. Какве моћи обнављања има тло?
23 Истина, због злоупотребе и других фактора неко тло је оштећено. Али та штета не мора да буде трајна. Земља има задивљујуће уграђене способности обнављања. То се може приметити на местима где су пожари или вулканске ерупције опустошиле земљу. Током времена, та подручја поново процветају вегетацијом. И кад се контролише загађење, земља се обнавља, чак и земља која је била претворена у неплодну пустош. Што је најважније од свега, да би се позабавио основним проблемом који лежи иза злоупотребе тла, Створитељ земље намерава ’да уништи оне који земљу уништавају‘ и да је сачува као вечни дом који је он првобитно припремио за човечанство (Откривење 11:18; Исаија 45:18).
Не пука случајност
24. Која питања можемо поставити о неуправљаном случају?
24 У размишљању о претходном ево неких ствари које треба осмотрити: да ли је неуправљан случај био тај који је поставио Земљу на баш правој удаљености од Сунца, њеног извора енергије у облику светлости и топлоте? Да ли је пуки случај био тај који је проузроковао да се Земља креће око Сунца баш правом брзином, да се окреће око своје осе свака 24 сата, и да има баш исправан угао нагиба? Да ли је случај био тај који је снабдео Земљу заштитничком атмосфером која подржава живот и има праву мешавину гасова? Да ли је случај био тај који је земљи дао воду и тло који су потребни за узгајање хране? Да ли је случај био тај који је пружио толико много укусног и разнобојног воћа, поврћа и друге хране? Да ли је случај био тај који је проузроковао да постоји толика лепота на небу, планинама, потоцима и језерима, цвећу, биљкама и дрвећу, и код толиких других дивних живих бића?
25. Који закључак о нашој јединственој планети извлаче многи људи?
25 Многи закључују да све то тешко да може бити услед неуправљаног случаја. Уместо тога, они посвуда виде очигледан печат промишљеног, интелигентног, вољног креирања. Признајући то, они сматрају да је сасвим исправно да се корисници ’боје Бога и одају му славу‘ зато што је он ’Творац неба и земље и мора и водених извора‘ (Откривење 14:7, Ча).
[Питања за разматрање]
[Истакнути текст на 129. страни]
„Земља је чудо свемира, јединствено небеско тело“
[Истакнути текст на 135. страни]
Без кисеоника, људи и животиње би умрли за неколико минута
[Истакнути текст на 137. страни]
„Небо је чудесно достигнуће“
[Истакнути текст на 137. страни]
Без воде, животиње и биљке не би могле да узимају храњиве састојке који су им потребни
[Истакнути текст на 141. страни]
Земља носи очигледан печат промишљеног креирања
[Слика на целој 128. страни]
[Слика на 131. страни]
Земљина орбитална брзина држи је баш на правој удаљености од Сунца
[Слика на 136. страни]
Ноћно небо може имати своју посебну чар
[Слика на 138. страни]
Вода тоне док се хлади, али се подиже непосредно пре смрзавања. То спречава да Земља постане залеђена планета
[Слика на 139. страни]
Светло са Сунца, угљен-диоксид из ваздуха, и вода и хемијска једињења из тла чудесно се комбинују да би произвели храну
[Слике на 140. страни]
Земља има задивљујуће способности опоравка. За кратко време појављује се нова вегетација
[Слика на 141. страни]
Да ли је неуправљан случај пружио толике многе предивне ствари за нашу радост?
[Слика⁄Дијаграм на 130. страни]
Пошто свака кућа мора да има конструктора и градитеља, како је с нашом далеко компликованијом и боље опремљеном Земљом?
[Дијаграм]
(За комплетан текст, види публикацију)
ЦИГЛА
СВЕТЛАРНИК
ДРВЕНА ШИНДРА
КРОВНИ ЖЛЕБ
ОЛУК
СПОЉАШЊИ МАЛТЕР
ЛАЈСНА
ДРВЕНА ГРАЂА ЗА ЗИДОВЕ
А, А-10
13, 1
12, 12
Е, Е, Е, Е
[Слике⁄Дијаграм на странама 132, 133]
Земљин нагиб омогућава пријатну промену годишњих доба
Лето
Јесен
Зима
Пролеће
[Дијаграм]
(За комплетан текст, види публикацију)
Нагиб од 23,5°
[Слика⁄Дијаграм на 134. страни]
Неки гасови би сами по себи били смртоносни, али помешани заједно у атмосфери они подржавају живот
Састав земљине атмосфере
78% азота
21% кисеоника
1% свих осталих гасова
[Дијаграм]
(За комплетан текст, види публикацију)
Атмосфера штити земљу од штетног зрачења и од метеора̂
