Поглавље 1

Живот — како је започео?

1. Колико је опсежан живот на планети Земљи?

 ЖИВОТ је свуда око нас. Очигледан је у зујању инсеката, цвркуту птица, шушкању животињица у жбуњу. Постоји у леденим поларним пределима и сасушеним пустињама. Присутан је од сунцем обасјане површине мора до његових најтамнијих дубина. Високо у атмосфери лебде сићушна створења. Испод наших стопала безбројни билиони микроорганизама раде свој посао у земљишту, чинећи га плодним за раст зелених биљака, које подржавају друге облике живота.

2. Каква питања дуго заокупљају умове многих људи?

² Земља је препуна живота тако обилног и разноликог да запањује машту. Како је све то започело? Ова наша планета и сви њени становници — откуд они овде? Још специфичније, како је човечанство започело? Да ли смо еволуирали од мајмуноликих животиња? или смо створени? Како јесмо доспели овде? И шта одговор подразумева за будућност? Питања као што су ова присутна су дуго време и на њих још увек није одговорено у умовима многих.

3. Шта неки мисле о овим питањима, али зашто су она важна за свакога?

 ³ Можда сматраш да те се та питања стварно не тичу. Можда мислиш: ’Није важно како сам ту доспео — ту сам. И вероватно ћу живети 60, 70 или можда 80 година — ко зна? А да ли смо створени или смо еволуирали, то сад код мене ништа не мења.‘ Напротив, то може врло много променити — колико дуго живиш, начин на који живиш, услове под којима живиш. Како то? Због тога што наше гледиште о пореклу живота утиче на свеукупан наш став према животу и будућности. А како је живот настао дефинитивно ће утицати на будући ток историје и наше место у њој.

Различита гледишта

4. Шта многи мисле о изгледима за живот на земљи?

⁴ По гледишту многих који прихватају теорију еволуције, живот ће увек бити сачињен од интензивног такмичења, с борбом, мржњом, ратовима и смрћу. Неки чак сматрају да човек може уништити себе у блиској будућности. Један истакнути научник је рекао: „Можда имамо још само неколико деценија до Судњег дана... развој нуклеарног оружја и његови системи лансирања и упућивања, пре или касније, водиће до глобалне катастрофе.“⁠¹ Чак и кад се то не би десило скоро, многи верују да када животни век човека оконча смрћу он је тада заувек ван постојања. Други мисле да ће, у будућности, сав живот на земљи престати. Они теоретишу да ће се Сунце проширити у црвену џиновску звезду, и кад оно то учини, „океани ће прокључати, атмосфера ће ишчезнути у свемир и катастрофа највећих замисливих размера задесиће нашу планету“.⁠²

5. (а) Како „научни креационисти“ гледају на земљу? (б) Која питања то гледиште покреће?

⁵ Они који одступају од ових закључака јесу „научни креационисти“. Али њихово тумачење извештаја о стварању из Постања навело их је да тврде да је земља стара само 6 000 година и да је сваки од шест „дана“ који су у Постању дати за стварање био дуг  само 24 сата. Али да ли таква идеја тачно представља оно што Библија каже? Да ли је Земља, и сви њени животни облици, створена за само шест дословних дана? Или постоји нека разумна алтернатива?

6. На чему треба да темељимо своје закључке о пореклу живота на земљи, и како је Дарвин оставио ту тему отвореном?

⁶ У осматрању питања која су повезана с пореклом живота, многи су под утицајем популарног мишљења или емоција. Да бисмо то избегли и да бисмо дошли до тачних закључака, морамо доказе осмотрити отворена ума. Такође, занимљиво је запазити да је чак и најпознатији поборник еволуције, Чарлс Дарвин, показао да је свестан ограничења своје теорије. У свом закључку Порекла врста, он је писао о величини „погледа на живот, с његовим неколиким моћима, који је првобитно удахнуо Створитељ у неколико облика или у један“,⁠³ чинећи тако очигледним да је тема о пореклу отворена за даљње испитивање.

Наука није спорно питање

7. Које разјашњење се даје о науци и нашем поштовању према њој?

⁷ Пре него што кренемо даље, једно разјашњење може бити од помоћи: научно достигнуће се  овде не доводи у питање. Свака обавештена особа свесна је задивљујућих постигнућа научника на многим подручјима. Научно проучавање је у великој мери повећало наше спознање о свемиру, Земљи и о живим бићима. Студије људског тела отвориле су побољшане начине за лечење болести и повреда. Брзи напреци у електроници увели су еру компјутера, што мења наш живот. Научници су извршили запањујуће подвиге, чак пославши људе на Месец и натраг. Сасвим је исправно поштовати умећа која су у толико великој мери допринела нашем спознању света око нас, од минијатурно малих ствари до бескрајно великих.

8. Како се израз еволуција користи у овој књизи, а на шта се односи стварање?

⁸ У овом тренутку такође може бити корисно разјаснити дефиниције: еволуција, како се користи у овој књизи, односи се на органску еволуцију — теорију да се први живи организам развио из неживе материје. Затим, док се размножавао, за њега се каже да се мењао у различите врсте живих бића, производећи коначно све облике живота који су икад постојали на земљи, укључујући и људе. И за све то верује се да се постигло без разумног вођства или натприродне интервенције. Стварање, с друге стране, јесте закључак да се појављивање живих бића може објаснити само постојањем једног Свемоћног Бога који је обликовао и начинио свемир и све основне врсте живота на земљи.

Нека битна питања

9. Шта они који прихватају еволуцију тврде о стварању, али која питања могу доћи на ум и о еволуцији и о стварању?

⁹ Очигледно, постоје дубоке разлике између теорије еволуције и извештаја о стварању из Постања. Они који прихватају еволуцију тврде да стварање није научно. Али ако ћемо поштено, такође би се могло питати: да ли је сама еволуција истински научна? С друге стране, да ли је Постање само један од древних митова о стварању, као што  многи тврде? Или је у складу с открићима савремене науке? А шта је с другим питањима која муче толико много људи: ако постоји неки свемоћан Створитељ, зашто има толико много ратова, глади и болести што милионе рано шаљу у гроб? Зашто би он допустио толико патње? Такође, ако постоји Створитељ, да ли он открива шта ће донети будућност?

10. (а) Шта је циљ ове књиге, и нада издавача? (б) Зашто је толико важно осмотрити те ствари?

¹⁰ Циљ ове књиге је да истражи таква питања и с тим повезане спорне тачке. Издавачи се надају да ћете њен садржај осмотрити отворена ума. Зашто је то толико важно? Зато што се ове информације могу показати од веће вредности него што сада можда мислите.

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 7. страни]

Да ли је живот еволуирао или је био створен?

[Истакнути текст на 8. страни]

Наше гледиште о пореклу живота утиче на свеукупан наш став према животу и будућности

[Истакнути текст на 10. страни]

Они који прихватају еволуцију тврде да стварање није научно; али може ли се поштено рећи да је сама теорија еволуције истински научна?

 [Оквир⁄Слика на странама 12, 13]

 Неке ствари за размишљање

Наш свет је пун толиких задивљујућих ствари:

Велике ствари. Сунце на заласку које претвара западно небо у пламен боја. Ноћно небо, препуно звезда. Шума високог дрвећа, прошарана сноповима светла. Шиљасти планински венци, с леденим врховима који блистају на сунцу. Узбуркани, ветровима ваљани океани. Ове ствари нас усхићују, испуњавају нас страхопоштовањем.

Мале ствари. Сићушна птица, црноглавка, која лети високо изнад Атлантика, упућујући се ка Африци на свом путу за Јужну Америку. На око 6 000 метара она узима преовлађујући ветар који је окреће према Јужној Америци. Вођена својим миграционим инстинктом, она следи свој курс неколико дана и 3 800 километра — 21 грам храбрости обавијене перјем. Испуњени смо дивљењем и чуђењем.

Генијалне ствари. Слепи мишеви који користе сонар. Јегуље које производе електрицитет. Галебови који врше десалинизацију морске воде. Осе које праве папир. Термити који инсталирају клима-уређаје. Хоботнице које путују на млазни погон. Птице које ткају или граде куће за становање. Мрави који се баве вртларством или сејањем, или чувају стоку. Свици са уграђеним светиљкама. Задивљени смо таквом генијалношћу.

Једноставне ствари. Како се живот приближава свом крају, мале ствари су оне на које често усредсређујемо своју пажњу, ствари које смо тако често узимали као нешто само по себи разумљиво. Осмех. Додир руке. Љубазна реч. Цветић. Цвркут птице. Топлота сунца.

Кад размишљамо о таквим великим стварима које одузимају дах, малим стварима које изазивају наше дивљење, генијалним стварима које нас фасцинирају, једноставним стварима које ценимо са закашњењем — чему их приписујемо? Да, како се такве ствари могу објаснити? Одакле оне потичу?

 [Слика на целој 6. страни]

[Слика на 9. страни]

Стари само 6 000 година?

[Слика на 11. страни]

Исправно је поштовати научна умећа која су у толико великој мери допринела нашем спознању