Зашто би Бог допустио патњу?
Поглавље 16
Зашто би Бог допустио патњу?
1. Који је уобичајен разлог који многи људи наводе за сумњу у постојање Створитеља?
УОБИЧАЈЕН разлог који многи људи наводе за сумњу у постојање Створитеља јесте преовладавање патње у свету. Током векова било је толико окрутности, проливања крви и отвореног зла, што је нанело велике патње милионима недужних људи. Зато се многи питају: ’Ако постоји Бог, зашто допушта све то?‘ Пошто, као што смо видели, библијски извештај најбоље одговара чињеницама о стварању, може ли нам Библија помоћи и у томе да разумемо зашто би један моћан Створитељ допустио толико патње за тако дуго време?
2. Како Библија описује окружење у коме је први људски пар био смештен?
2 Уводна поглавља Постања пружају позадину за одговор на то питање. Она описују стварање света без патње. Први човек и прва жена били су смештени у рајско окружење, прелеп дом налик врту, назван Еден, и био им је дат пријатан и изазован посао. С обзиром на земљу, речено им је ’да је раде и да је чувају‘. Такође су имали надзор над „рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу“ (Постање 1:28; 2:15).
3. Какав изглед је био стављен пред Адама и Еву?
3 Осим тога, пошто су први људи били створени са савршеним телом и савршеним умом, они нису ни на који начин били мањкави. Дакле, није било разлога да икад пате од болести, старости или смрти. Уместо тога, имали су изглед на бескрајну будућност у земаљском рају (Поновљени закони 32:4).
4. Шта је била Божја намера за људе и за саму земљу?
4 Првом пару је такође било речено да се ’рађају, множе и напуне земљу‘. Док би рађали децу, људска породица би расла и проширила границе раја тако да би он коначно обухватао читаву земљу. Тако би људска раса била једна уједињена породица, у којој би сви живели у савршеном здрављу на рајској земљи.
Потреба да се прихвати Божје владање
5. Зашто се од људи захтевало да прихвате Божје владање?
5 Међутим, да би се та хармонија наставила, први људски пар је морао да прихвати право њиховог Створитеља да управља људским стварима. То јест, морали су да прихвате његов суверенитет. Зашто? Пре свега, због тога што је то било исправно. Творац нечега сигурно има право да испољава извесну меру контроле над оним што је направио. То начело се већ вековима одражава у законима о власништву. Осим тога, људима је било потребно да прихвате упутство свог Творца због следеће пресудне чињенице: они нису били обликовани са способношћу да успешно управљају собом одвојено од свог Створитеља, ништа више него што би могли остати у животу кад не би јели, пили и дисали. Историја је показала да је Библија тачна кад каже: „Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23). Све док би људи остали унутар смерница које им је поставио њихов Створитељ, живот би био трајан, успешан и срећан.
6, 7. (а) Какву врсту слободе је Бог дао људима, и зашто? (б) Какав лош избор су први људи направили?
6 Такође, људи су били створени да делују по својој слободној вољи. Они нису били направљени да реагују као роботи, или натерани да раде извесне ствари првенствено из инстинкта, као животиње или инсекти. Али требало је да та слобода буде релативна, а не апсолутна. Требало је да се испољава одговорно, унутар граница Божјих закона, закона који су деловали за опште добро. Запази како Библија излаже то начело: „[Будите] као слободни људи, али не служећи се слободом као копреном за покривање пакости, него поступајући као праве слуге Божје“ (1. Петрова 2:16). Без закона да управља међуљудским односима, била би анархија, и то би штетно утицало на животе свих људи.
7 Тако, док је релативна слобода пожељна, превише слободе није. Ако детету даш превише слободе, то би могло водити до тога да се оно игра на прометној улици, или да стави руку на врелу пећ. Тотална слобода да све своје одлуке доносимо без узимања у обзир упутства нашег Творца, може проузроковати све врсте проблема. То је био случај с првим људима. Они су изабрали да злоупотребе свој дар слободе. Одлучили су, неисправно, да посегну за независношћу од свог Створитеља и да тако ’буду као Бог‘. Мислили су да ће моћи да сами за себе одлучују шта је исправно а шта неисправно (Постање 3:5).
8. Шта се догодило када су Адам и Ева одступили од Божје владавине?
8 Када су први људи одступили од упутства свог Створитеља, оно што им се догодило слично је ономе што се дешава када извучеш утикач једног електричног вентилатора. Све док је вентилатор прикључен на неки извор енергије, он ради. Али када се ископча, он успорава и коначно потпуно престаје да ради. Управо то се догодило када су Адам и Ева одступили од свог Створитеља, ’извора живота‘ (Псалам 36:10). Пошто су они вољно изабрали правац независности од свог Творца, он им је дозволио да схвате пуно значење свог избора тиме што их је препустио њима самима. Као што каже једно библијско начело: „Ако ли [Бога] оставите и он ће вас оставити“ (2. Летописа 15:2). Без потпорне енергије њиховог Створитеља, почело је постепено пропадање ума и тела. С временом, они су остарели и умрли (Постање 3:19; 5:5).
9. Како је лош избор првих људи утицао на читаво човечанство?
9 Када су Адам и Ева изабрали да буду независни од свог Творца, они су изгубили савршенство. То је било пре него што су уопште имали децу. Као последица, када су касније имали децу, она су одражавала оно што су њихови родитељи постали — несавршени. Тако су први људи постали попут једног дефектног калупа. Све што је од њих произведено било је такође дефектно. Отуда, ми се сви рађамо несавршени и наслеђујемо слабости старења, болести и смрти. Та несавршеност, заједно са одвајањем од Створитеља и његових закона, отворила је брану људском безумљу. Тако је историја човечанства испуњена патњом, тугом, болешћу и смрћу (Псалам 51:7; Римљанима 5:12).
10. (а) Каква побуна се одиграла у духовном подручју? (б) Како је таква ствар могла да се догоди?
10 Да ли се овим жели рећи да је зло потекло искључиво од људи? Не, постоји још нешто више код тога. Стварање разумних створења није било ограничено на људе. Бог је већ био створио безбројна духовна створења на небесима (Јов 38:4, 7, ДК). Она су такође створена да делују по слободној вољи и такође су имала избор у прихватању упутства свог Створитеља. Једно од тих духовних створења изабрало је да размишља о жељи за независношћу. Његова амбиција је расла до таквог степена да га је навела да оспори Божји ауторитет. Он је Адамовој жени, Еви, рекао да би они могли да прекрше Божји закон а да ипак, како ју је он уверавао, „Нећете ви умрети“ (Постање 3:4; Јаков 1:13-15). Његове изјаве су подразумевале да њима није требао њихов Створитељ како би наставили да имају трајан живот и срећу. У суштини, он је рекао да ће кршење закона у ствари побољшати ствари за њих, омогућујући им да буду као Бог. Тако је он довео у питање правоваљаност Божјих закона и бацио сумњу на Божји начин владања њима. И стварно, он је бацио сумњу на само право њиховог Створитеља да влада. Због тог лажног представљања ствари назван је Сотона, што значи „противник“, и Ђаво, што значи „клеветник“. Током протеклих 6 000 година овај Сотонин став је утицао на човечанство, унапређујући политику ’владај или уништи‘ (Лука 4:2-8; 1. Јованова 5:19; Откривење 12:9).
11. Зашто Бог није збрисао бунтовнике на почетку?
11 Али зашто Бог није уништио те кршиоце закона, и човека и духовно створење, на почетку? Одговор лежи у чињеници да су била покренута дубока спорна питања пред свим разумним стварством. Једно од спорних питања укључивало је питања као што су: Да ли ће независност од Божјег суверенитета икада донети трајне користи? Да ли ће Божје управљање људима бити боље за њих, или ће човеково сопствено управљање бити боље? Да ли би људи независно од свог Створитеља могли успешно да владају овим светом? Укратко, да ли је људима заиста требало Божје вођство? Та питања су захтевала одговоре које би једино пролазак времена могао да пружи.
Зашто толико дуго?
12. Да је Бог интервенисао на почетку, која оптужба би могла да се изнесе против њега?
12 Међутим, зашто је Бог допустио да прође толико много времена пре решавања тих ствари — до сада око 6 000 година? Зар оне нису могле да се задовољавајуће реше много раније? Па, да је Бог интервенисао много раније, могла би се изнети оптужба да људима није било дато довољно времена да развију једну делотворну владавину и неопходну технологију за доношење мира и просперитета за све. Тако, у својој мудрости, Бог је знао да ће бити потребно време да се реше спорна питања која су покренута. И он је допустио то време.
13, 14. Које су последице независности од Бога?
13 Током векова, опробани су сви облици владавина, сви облици друштвених система и сви облици економских система. Осим тога, људи су имали довољно времена да учине многе технолошке напретке, укључујући и искоришћавање атома и путовање на Месец. С каквим резултатима? Да ли је све то довело до таквог света који је прави благослов за читаву људску породицу?
14 Далеко од тога. Ништа што су људи опробали није донело прави мир и срећу за све. Уместо тога, после свег тог времена, ситуација је нестабилнија него икад. Криминал, рат, слом породице, сиромаштво и глад опустошују земљу за земљом. Са̂мо постојање човечанства је угрожено. Нуклеарне ракете застрашујуће деструктивне моћи могле би да униште велики део људске расе, ако не и целу. Тако, упркос хиљадама година напора, упркос многим вековима људског искуства на коме се може градити и упркос достизању нових врхунаца технолошког напретка, човечанство се и даље неуспешно рве са својим најосновнијим проблемима.
15. Шта се догодило са земљом као последица човекове побуне?
15 Чак се и на саму земљу врши штетан утицај. Људска похлепа и занемаривање, претварају извесна подручја у пустиње тиме што их лишавају заштитних шума. Хемијска средства и други отпадни производи загађују земљу, море и ваздух. Библијски опис стања живота на земљи, од пре 2 000 година, данас је још тачнији: „Цела творевина Божија заједно с нама уздише и мучи се до сада“ (Римљанима 8:22, Ча).
Шта је доказано?
16, 17. Шта је доказано проласком толико много времена?
16 Шта су догађаји током свег тог времена доказали ван сваке сумње? Да људско владање независно од човековог Створитеља није задовољавајуће. Јасно је показано да је успешно управљање земаљским стварима немогуће независно од човековог Творца. Историја наставља да потврђује отворену процену Библије о људским покушајима да владају кад Библија каже: ’Човек над човеком влада на зло његово‘ (Проповедник 8:9, ДК).
17 Како су се само људска настојања показала катастрофалним, у поређењу с редом и прецизношћу који се налазе у свемиру како га воде закони његовог Створитеља! Јасно је да је људима такође потребно такво вођство у управљању њиховим пословима, јер је игнорисање Божјег надзора катастрофално. Заиста је јасно показано, за сва времена, да имамо потребу за Божјим усмеравањем исто тако сигурно колико нам требају ваздух, вода и храна (Матеј 4:4).
18. Како је допуштање времена да се реше питања пружило један трајан преседан за будућност?
18 Такође, тиме што је допустио довољно времена за решавање спорних питања у вези с људским владањем, Бог је утемељио један трајан преседан за будућност. То би се могло упоредити с једним фундаменталним случајем на врховном суду. Питање је решено за сва времена: људско владање одвојено од Бога не може донети пожељно стање на земљи. Тако, у будућности, ако би било ко ко делује по слободној вољи оспорио Божји начин обављања ствари, не би било потребно да се допусте хиљаде додатних година за покушај да се докаже његова тврдња. Све што треба да се докаже доказано је у овом периоду од око 6 000 година које је Бог допустио. Тако, током читаве вечности пред нама, никаква побуна неће никада поново бити допуштена да наруши мир и срећу живота на земљи, или да задире у Божји суверенитет било где другде у свемиру. Као што Библија изричито каже: „Тескоба се неће двапут [„други пут“, NW] појавити“ (Наум 1:9).
Божје решење
19. Које је Божје решење за проблем зла?
19 Тако Библија пружа једно разумно објашњење за постојање патње у свету створеном од Бога. Библија такође јасно показује да је близу време када ће Бог употребити своју свемоћну силу да уклони оне који проузрокују патњу. Приче Соломунове 2:21, 22 (ДК) кажу: „Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој. А безбожни ће се истријебити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.“ Да, Бог ће ’уништити оне који земљу уништавају‘ (Откривење 11:18). То ће такође укључивати, коначно, одстрањење Сотоне Ђавола (Римљанима 16:20). Бог неће дозволити злима да кваре његово дивно стварство, земљу, још дуго. Свако ко се не повинује његовим законима биће истребљен. Само они који врше Божју вољу наставиће да живе (1. Јованова 2:15-17). Сигурно не би засадио један цветни врт на неком парчету земље пуном корова, нити би кокошке и лисице сместио у исти кокошињац. Тако исто, када Бог буде поново успостављао рај за праведне људе, он неће у исто време допустити вандалима да се слободно крећу.
20. Како ће патња из прошлости бити избрисана?
20 Док је патња током векова била веома болна за оне који су били њене жртве, она је послужила доброј сврси. То се може упоредити с допуштањем да твоје дете прође кроз једну болну операцију да би се кориговао неки већи здравствени проблем. Дуготрајне користи далеко надмашују сваку привремену бол. Осим тога, будућност коју Бог има у намери за земљу и човечанство на њој, одстраниће из сећања тежину прошлости: „Што је пре било, то се неће помињати, нити ће на ум долазити“ (Исаија 65:17). Дакле, било каква патња коју је човечанство доживело коначно ће бити избрисана из умова оних који буду живели кад Божје владање буде обухватало сву земљу. У то време ће радости истиснути сва претходна лоша сећања, јер Бог ће „отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде. И онај што сеђаше на престолу рече: Ево све ново творим“ (Откривење 21:4, 5).
21. Каква прилика ће бити дата чак и мртвим људима?
21 Исус Христ је говорио о том предстојећем Новом поретку као о „поновном стварању“ (Матеј 19:28, NW). Прошле жртве патње и смрти тада ће знати да Бог заиста брине за њих, јер ће та ера видети и дословно поновно стварање оних који су мртви у гробу. Исус је рекао: „Сви који су у гробовима... изићи ће“ у ускрсење за живот на земљи (Јован 5:28, 29). На тај начин, мртвима ће такође бити дата прилика да се подложе Божјем праведном владању и да добију предност да живе заувек „у рају“, како га је Исус назвао (Лука 23:43).
22. Какво стање ће бити обновљено у животињском царству?
22 Чак ће и животињско царство бити у миру. Библија каже да „заједно ће вук и јагње пасти, лав ће као и во траву јести“, и чак „мало ће дете њих водити“. Животиње ’неће чинити квара нити штете‘ у Божјем Новом поретку, нити једна другој нити људима (Исаија 11:6-9; 65:25).
23. У какво ће стање доћи све Божје стварство?
23 Тако, у сваком погледу, као што каже Римљанима 8:20, 21, „створења... ће се и сама опростити ропства распадања да би суделовала у слободи славе деце Божје“. С временом, земља ће постати рај, настањен савршеним људима — ослобођеним болести, туге и смрти. Патња ће заувек бити ствар прошлости. Сви аспекти Божјег земаљског стварства доћи ће у потпуну хармонију с његовом намером, уклањајући ружну мрљу која је кварила његов свемир хиљадама година.
24. Које питање би се могло поставити у вези с Библијом?
24 Тако Библија објашњава Божје допуштање патње, и оно што ће он урадити да би решио тај проблем. Ипак, неки би могли питати: ’Како да знам да се заиста могу поуздати у оно што каже Библија?‘
[Питања за разматрање]
[Истакнути текст на 188. страни]
Многи питају: ’Ако постоји Бог, зашто допушта све ово?‘
[Истакнути текст на 190. страни]
Људи нису били створени да успешно владају собом одвојено од свог Створитеља
[Истакнути текст на 190. страни]
Требало је да слобода буде релативна, а не апсолутна
[Истакнути текст на 192. страни]
Медитирање о ономе што је неисправно може проузроковати да особа уради неисправну ствар
[Истакнути текст на 193. страни]
Потребно је време да се потпуно реше спорна питања која су покренута
[Истакнути текст на 194. страни]
„Цела творевина Божија заједно с нама уздише и мучи се до сада“
[Истакнути текст на 196. страни]
Створитељ неће још дуго допуштати злима да кваре његову дивну земљу
[Истакнути текст на 198. страни]
У сваком погледу „створења... ће се и сама опростити ропства распадања“
[Слика на 189. страни]
Први људи су имали у изгледу да заувек живе на рајској земљи
[Слике на 191. страни]
Као што вентилатор успорава и зауставља се када се ископча, тако су Адам и Ева остарели и умрли након што су одступили од свог извора живота
[Слике на 194. страни]
После свих тих векова светска ситуација је опаснија него икада
[Слика на 195. страни]
Тиме што је допустио довољно времена да се одговори на питања, Бог је утемељио један преседан за будућност, попут једне фундаменталне одлуке врховног суда
[Слика на 197. страни]
Било каква патња коју су људи раније доживели биће избрисана радостима у Божјем Новом поретку
