Поглавље 15

Зашто многи прихватају еволуцију?

1, 2. Који је један разлог због кога многи људи верују у еволуцију?

 КАО што смо видели, доказ за стварање је огроман. Зашто, онда, многи људи одбацују стварање и уместо тога прихватају еволуцију? Један разлог је оно чему су били поучени у школи. Научни уџбеници скоро увек унапређују гледиште еволуције. Студентима се ретко, ако уопште, износе супротни аргументи. У ствари, обично се спречава да се аргументи против еволуције појаве у школским уџбеницима.

² У часопису American Laboratory, један биохемичар је о школовању своје деце писао следеће: „Детету се еволуција не износи као теорија. Суптилне изјаве дају се у научним текстовима већ у основној школи (на основу мог читања уџбеника̂ моје деце). Еволуција се представља као реалност, а не као концепт који се може довести у питање. А затим  ауторитет образовног система натера на веровање.“ С обзиром на еволуционо учење у вишим разредима, он је рекао: „Студенту није дозвољено да има лична веровања или да их износи: ако студент то учини, он или она бивају предмет изругивања и критике од стране поучаваоца. Често студент ризикује академски губитак због тога што његова или њена гледишта нису ’исправна‘ те се оцена смањује.“⁠¹

3. Како се неким људима условљава да прихвате еволуцију?

³ Еволуциона гледишта прожимају не само школе већ сва подручја науке и друга поља, као што су историја и филозофија. Књиге, чланци у часописима, филмови и телевизијски програми обрађују то као утврђену чињеницу. Често чујемо или читамо фразе као што су: ’Кад је човек еволуирао од нижих животиња‘, или ’Милионима година раније, када се живот развио у океанима‘. Тако, људима се условљава да прихвате еволуцију као чињеницу, а супротни докази пролазе незапажено.

Тежина ауторитета

4. Како се тежина ауторитета ставља на веровање у еволуцију?

⁴ Када водећи едукатори и научници тврде да је еволуција чињеница, и подразумевају да само неуки одбијају да верују у њу, колико ће им се лаика успротивити? Та тежина ауторитета која се ставља на веровање у еволуцију јесте велики разлог за њено прихватање од стране великог броја људи.

5. (а) Који пример показује како научници често користе своју тежину ауторитета? (б) Зашто су такве тврдње погрешне?

⁵ Један типичан пример гледишта која често плаше лаике јесте следећа тврдња Ричарда Докинса: „Дарвинову теорију сада подупиру сви расположиви релевантни докази, и њену истинитост не доводи под сумњу ниједан озбиљан савремени биолог.“⁠² Али, да ли је то стварно тако? Ни у ком случају. Једно мало истраживање откриће да многи научници, укључујући ’озбиљне савремене биологе‘, не само да еволуцију доводе под сумњу, већ и не верују у њу.⁠³ Они верују да је доказ за стварање далеко, далеко  јачи. Дакле, претеране изјаве као што је она Докинсонова погрешне су. Али оне су типични покушаји да се помоћу таквог језика заташка супротно. Приметивши то, један посматрач је писао у часопису New Scientist: „Зар Ричард Докинс има толико мало вере у доказ за еволуцију да мора да прави претерана уопштавања како би одбио противнике његових веровања?“⁠⁴

6. Како је еволуциони догматизам супротан прихваћеној научној методи?

⁶ На сличан начин књига A View of Life, од еволуциониста Лурије, Гулда и Сингера, каже да је „еволуција чињеница“, и тврди: „Могли бисмо такође сумњати у то да се Земља окреће око Сунца, или да водоник и кисеоник сачињавају воду.“⁠⁵ Она такође објављује да је еволуција исто толико чињеница колико и постојање гравитације. Али експериментално се може доказати да се Земља окреће око Сунца, да водоник и кисеоник сачињавају воду, и да постоји гравитација. Еволуција се не  може експериментално доказати. И стварно, ти исти еволуционисти признају да „око теорија еволуције бесни расправа“.⁠⁶ А да ли још увек бесне расправе око тога да ли се Земља окреће око Сунца, око тога да ли водоник и кисеоник сачињавају воду, и око постојања гравитације? Не. Колико је, онда, разумно рећи да је еволуција исто толико чињеница колико и те ствари?

7. Зашто научници своје закључке не заснивају увек на чињеницама?

⁷ У уводу књиге Missing Links, од Џона Ридера, Дејвид Пилбим показује да научници своје закључке не темеље увек на чињеницама. Један разлог, каже Пилбим, јесте тај што су научници „такође људи и због тога што је много тога на коцки, јер постоје бљештаве награде у облику славе и публицитета“. Књига признаје да је еволуција „наука коју покрећу индивидуалне амбиције и тако подложна унапред створеним веровањима“. Као један пример, она запажа: „Када се закључак створен унапред... тако одушевљено дочека и толико дуго прилагођава као у случају Пилтдаунског човека, наука открива узнемиравајућу склоност ка веровању пре испитивања.“ Писац додаје: „Савремени [еволуционисти] се неће ништа мање вероватно него ранији истраживачи приклонити погрешним подацима који подупиру њихове унапред створене закључке... [који су] одбацивали објективну процену у корист запажања у која су желели да верују.“⁠⁷ Тако, због тога што су се приклонили еволуцији, и жељи да унапреде своје каријере, неки научници неће признати могућност грешке. Уместо тога, они раде на оправдавању унапред створених идеја уместо да признају можда погубне чињенице.

8. Зашто је В. Р. Томсон осудио велики преокрет ка веровању у еволуцију?

⁸ Овај ненаучни став приметио је и осудио В. Р. Томсон у свом предговору за стогодишње издање Дарвиновог Порекла врста. Томсон је рекао: „Ако аргументи не успевају да се одупру анализама, треба се суздржати од прихватања, а на  велики преокрет због слабог аргумента мора се гледати као на вредан осуде.“ Он је рекао: „Чињенице и тумачења на која се Дарвин ослањао сада су престали да уверавају. Дуготрајна испитивања о наслеђу и разноликости поткопала су дарвинистичку позицију.“⁠⁸

9. Шта је Томсон рекао о научницима који заташкавају критику еволуције?

⁹ Томсон је такође приметио: „Дуготрајна и жалосна последица успеха Порекла била је та да су се биолози одали непроверљивој спекулацији... Успех дарвинизма био је праћен опадањем научног интегритета.“ Он је закључио: „Та ситуација, где се људи од науке стављају у одбрану неке доктрине коју нису у стању да научно дефинишу, још мање да прикажу с научном ригорозношћу, покушавајући да задрже свој углед у јавности путем заташкавања критике и елиминисања потешкоћа, јесте абнормална и непожељна у науци.“⁠⁹

10 Зашто многи научници прихватају еволуцију као „чињеницу“?

¹⁰ Слично томе, професор антропологије, Антони Острик, критиковао је своје колеге научнике због тога што су прогласили „за чињеницу“ то да је човек потекао од мајмуноликих створења. Он је рекао да је „у најбољем случају то само хипотеза и уз то не добро подупрта“. Запазио је да „не постоји доказ да човек није остао суштински исти од првог доказа о његовој појави“. Тај антрополог је рекао да се огроман број професионалаца приволео онима који унапређују еволуцију „из страха да неће бити проглашени за озбиљне научнике или да ће бити избачени из озбиљних академских кругова“.⁠¹⁰ У том погледу, Хојл и Викрамазинг такође коментаришу: „Или ћете веровати у те концепте или ћете неизбежно бити ожигосани као јеретик.“⁠¹¹ Једна последица тога јесте невољност многих научника да испитају гледиште стварања без предрасуде. Као што се у једном писму уреднику Hospital Practicea приметило: „Наука се увек поносила својом објективношћу, али бојим се да ми научници брзо постајемо жртве  предрасудног, ускогрудног размишљања, чега смо се толико дуго гнушали.“⁠¹²

Пропуст религије

11. Како је пропуст религије један фактор у прихватању еволуције?

¹¹ Један додатни разлог за прихватање еволуције јесте пропуст конвенционалне религије како у ономе што научава тако и у ономе што ради, као и њен пропуст да исправно представи библијски извештај о стварању. Информисане особе су добро свесне религиозне историје лицемерства, тлачења и инквизиција. Они су посматрали свештеничку подршку крвожедним диктаторима. Они знају да су се људи исте религије на милионе међусобно убијали у ратовима, док је свештенство подупирало сваку страну. Стога они не налазе никакав разлог да узму у обзир Бога кога те религије наводно представљају. Ту отуђеност такође унапређују апсурдне и небиблијске доктрине. Такве идеје као што је вечно мучење — да ће Бог заувек пећи људе у дословној пакленој ватри — одбојне су особама које размишљају.

12. Шта пропуст светских религија у ствари показује?

 ¹² Међутим, нису само особама које размишљају одвратна таква религиозна учења и поступци, већ доказ из Библије показује да је то и Богу одвратно. И заиста, Библија отворено разоткрива лицемерство извесних религиозних вођа. На пример, она о њима каже: „Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и злоће“ (Матеј 23:28). Исус је обичним људима рекао да су њихови свештеници ’слепе вође‘ које су научавале не оно што долази од Бога, него супротно томе ’људске заповести‘ (Матеј 15:9, 14, ДК). На сличан начин, Библија осуђује религионисте који „говоре да познају Бога, а делима га се одричу“ (Титу 1:16). Дакле, упркос својим тврдњама, религије које унапређују или одобравају лицемерство и проливање крви не потичу од Бога, нити га представљају. Уместо тога, оне се називају ’лажним пророцима‘, и упоређују се с дрвећем које даје ’зле плодове‘ (Матеј 7:15-20; Јован 8:44; 13:35; 1. Јованова 3:10-12).

13. Какав недостатак вођства је очигледан у религији?

¹³ Такође, многе религије су капитулирале кад је у питању еволуција, не пружајући тако својим људима никакву алтернативу. На пример, New Catholic Encyclopedia каже: „Општа еволуција, чак и људског тела, изгледа као највероватније научно објашњење порекла.“⁠¹³ На једном ватиканском састанку, 12 изучавалаца који су представљали највише научно тело католичке цркве сложили су се са следећим закључком: „Уверени смо да масе доказа пружају примену концепта еволуције на човека и друге примате ван озбиљне сумње.“⁠¹⁴ С таквим религиозним одобрењем, да ли је вероватно да ће се неинформисани чланови цркве успротивити чак и када, у ствари, „масе доказа“ не подупиру еволуцију, већ, уместо тога, стварно подупиру стварање?

14. Како се вакуум изазван кривом религијом често испуњава?

¹⁴ Вакуум који из тога настаје често се испуњава агностицизмом и атеизмом. Напуштајући веровање у Бога, људи као алтернативу прихватају еволуцију. Данас, у извесном броју земаља, атеизам заснован на  еволуцији јесте чак службена државна политика. Одговорност за велики део тог неверовања може се приписати светским религијама.

15. Које друге погрешне религиозне идеје одвраћају од веровања у Бога и Библију?

¹⁵ Такође, неке религиозне доктрине наводе људе да верују да Библија научава ствари супротне научној чињеници, тако да они одбацују Бога Библије. На пример, као што је примећено у једном ранијем поглављу, неки погрешно тврде да Библија научава да је земља била створена за шест дословних дана од по 24 сата, и да је стара само 6 000 година. Али Библија не научава те ствари.

’Верујем само оно што видим‘

16. Зашто неки људи одбацују концепт о Створитељу?

¹⁶ Неки људи искрено одбацују концепт о Створитељу због тога што сматрају, како се то каже, да треба да ’верујеш само оно што видиш‘. Ако се нешто не може видети или на неки начин измерити, онда они могу сматрати да то не постоји. Истина, у свакодневном животу они признају постојање многих ствари које се не могу видети, као што су електрицитет, магнетизам, радио или ТВ таласи и гравитација. Па ипак, то не мења њихово гледиште, јер све те ствари могу ипак да се измере или осете помоћу неког другог физичког средства. А не постоји физички начин да се види или измери неки Створитељ, или Бог.

17, 18. (а) Који доказ који можемо видети потврђује постојање једног невидљивог Створитеља? (б) Зашто не треба да очекујемо да видимо Бога?

¹⁷ Међутим, као што смо видели у претходним поглављима, постоји здрав разлог за веровање да један невидљиви Створитељ заиста постоји, јер ми можемо посматрати доказ, физичке резултате његовог деловања. То видимо у техничком савршенству и сложености структуре атома, у величанствено организованом свемиру, у јединственој планети Земљи, у задивљујућим конструкцијама живих бића и у човековом изванредном мозгу. То су последице које  морају имати одговарајући узрок одговоран за њихово постојање. Чак и материјалисти прихватају тај закон узрока и последице у свим другим стварима. Зашто не би и с обзиром на сам физички свемир?

¹⁸ О тој ствари, једноставан аргумент Библије износи то најбоље: „[Створитељева] невидљива својства, што ће рећи његова вечна моћ и божанство, видљива су, још откако је свет почео, оку разума, у стварима које је начинио“ (Римљанима 1:20, The New English Bible). Другим речима, Библија резонује од последице ка узроку. Видљиво стварство, изванредне ’ствари које је начинио‘, јесу очигледна последица која мора имати један интелигентан узрок. Тај невидљиви узрок јесте Бог. Такође, као Творац читавог свемира, Створитељ без сумње поседује тако огромну моћ да људи од крви и меса не треба ни да очекују да виде Бога и преживе. Као што Библија каже: „Не може човек [Бога] видети и остати жив“ (Излазак 33:22).

Још један велики разлог за неверовање

19. Који је један други велики разлог због чега многи прихватају еволуцију?

¹⁹ Постоји још један велики разлог због чега многи људи напуштају веровање у Бога и прихватају еволуцију. То је због преовладавања патње. Вековима постоји толико много неправде, тлачења, злочина, рата, болести и смрти. Многе особе не разумеју због чега све те тешкоће сналазе људску породицу. Они сматрају да један свемоћан Створитељ не би допустио такве ствари. Будући да такво стање заиста постоји, они сматрају да Бог не би могао да постоји. Тако, када се изнесе еволуција они је прихватају као једини избор, често без много испитивања.

20. На која питања треба да се одговори?

²⁰ Зашто би, онда, један свемоћан Створитељ допуштао толику патњу? Да ли ће заувек бити тако? Разумевање одговора на тај проблем ће, пак, омогућити човеку да разуме дубљи разлог који је у корену тога што еволуциона теорија постаје тако раширена у наше време.

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 179. страни]

Студенту се ретко износе супротни аргументи

[Истакнути текст на 180. страни]

Еволуционо учење прожима науку и друга подручја

[Истакнути текст на 180. страни]

Многи едукатори и научници кажу или подразумевају да само неуки не верују у еволуцију

[Истакнути текст на 182. страни]

„[Еволуциона] наука открива узнемиравајућу склоност ка веровању пре испитивања“

[Истакнути текст на 182. страни]

„Чињенице и тумачења на која се Дарвин ослањао сада су престали да уверавају“

[Истакнути текст на 183. страни]

’Заташкавање критике... абнормално је и непожељно у науци‘

[Истакнути текст на 185. страни]

Вакуум проузрокован пропустом религије често води до прихватања еволуције

[Истакнути текст на 187. страни]

Због постојања патње, многи напуштају веровање у Бога и прихватају еволуцију

[Слике на 181. страни]

Да ли још увек бесне расправе око тога да ли се Земља окреће око Сунца, око тога да ли водоник и кисеоник сачињавају воду, око постојања гравитације?

Орбита

Вода

Гравитација

[Слика на 184. страни]

Свештеничко подупирање обе стране у рату, нетрпељивост и лажна учења, као што је паклена ватра, одвраћају многе

[Слике на 186. страни]

Постојање Створитеља доказано је по „стварима које је начинио“