Поглавље 13

Инстинкт — мудрост програмирана пре рођења

1. Какви су били Дарвинови коментари о инстинкту?

 „МНОГИ инстинкти су толико чудесни да ће читаоцу њихов развој вероватно изгледати као тешкоћа довољна да обори читаву моју теорију“, написао је Дарвин. Он је очигледно сматрао да је инстинкт тешкоћа на коју је немогуће одговорити, јер његова следећа реченица била је: „Могу овде унапред споменути да немам благе везе о пореклу менталних сила, ништа више него што имам о пореклу самог живота.“⁠¹

2. Како неки научници данас гледају на инстинкт?

² Данас научници нису ништа ближе објашњењу инстинкта него што је био Дарвин. Један еволуциониста каже: „Јасна чињеница је да генетички механизам не показује ни најмањи знак да је у стању да пренесе специфичне обрасце понашања... Када се питамо како се било који инстинктивни образац понашања појавио по први пут и постао наследно фиксиран, не даје нам се никакав одговор.“⁠²

3, 4. Шта једна књига говори о томе како је инстинкт за сељење настао, и како њено објашњење не задовољава?

³ Међутим, једна широко дистрибуисана књига о птицама, за разлику од Дарвина и других еволуциониста, не види никакву тешкоћу у објашњавању једног од најмистериознијих инстинката — инстинкта који је укључен у сеобу. Она каже: „Нема сумње да је тај процес био један еволуциони процес: птице које су  пореклом из топлих климатских предела вероватно су се раштркале у потрази за храном.“⁠³

⁴ Може ли један такав упрошћен одговор објаснити запањујуће подвиге многих селица? Научници знају да ниједно од таквих експерименталних лутања и научених понашања није уграђено у генетички ко̂д и стога га потомство не наслеђује. Сеоба је по општем признању инстинктивна и „независна од прошлог искуства“.⁠⁴ Осмотримо неколико примера.

Изванредни подвизи селица

5. Какве сеобе чине арктичке морске ласте шампионима на дуге стазе, и које питање је поставио један научник?

⁵ Шампиони на дуге стазе јесу арктичке морске ласте. Гнезде се изнад северног поларника, а при крају лета лете на југ да би провеле антарктичко лето на масама нагомиланог леда близу Јужног пола. Оне могу кружити око читавог Антарктичког копна пре него што се упуте на север да би се вратиле на Арктик. Оне тако завршавају годишњу сеобу од око 35 000 километара. Богате залихе хране на располагању су у оба поларна региона, и зато један научник поставља питање: „Како су оне уопште откриле да такве залихе постоје тако далеко?“⁠⁵ Еволуција нема одговор.

6, 7.Шта око сеобе северноамеричке црноглаве грмуше изгледа необично, и која питања нам помажу да схватимо величину њеног подвига?

⁶ Исто тако необјашњива за еволуцију јесте сеоба северноамеричке црноглаве грмуше. Она тежи само 20-ак грама. Па ипак, она у јесен путује од Аљаске до источне обале Канаде или Нове Енглеске, насити се хране, накупи сала и затим чека на хладан фронт. Кад он дође, птица креће. Њено коначно одредиште је Јужна Америка, али она се најпре упућује ка Африци. Изнад Атлантског океана, летећи на висини и до око 6 000 метара, она хвата преовлађујући ветар који је окреће ка Јужној Америци.

⁷ Како та грмуша зна да чека на хладни фронт, и да он значи добре временске прилике и ветар у леђа? Како она зна да се пење све више и више, где је ваздух редак и хладан, и има 50 посто мање кисеоника?  Како она зна да само на тој висини дува бочни ветар који ће је однети до Јужне Америке? Како она зна да лети према Африци да би омогућила да је тај ветар скрене на југозапад? Та црноглавка не зна свесно ништа од тога. На том путовању од око 4 000 километара, преко пустог мора, док лети три или четири дана и ноћи, њу води само инстинкт.

8. Који додатни подвизи сељења се овде спомињу?

⁸ Беле роде летују у Европи, али лете око 13 000 километара да би презимиле у Јужној Африци. Златна звиждовка путује из арктичке тундре до пампаса у Аргентини. Извесни вивци селе се око 1700 километара даље од пампаса до врха Јужне Америке. Пацифичке зловременице лете од Аљаске до Тахитија и других острва, и до 10 000 километара преко отвореног океана. Колибри archilochus colubris који тежи око 3 грама, у много краћем али исто тако знаменитом лету с обзиром на његову величину, приликом свог сељења од око 1 000 километара, прелази Мексички залив, машући својим сићушним крилима и до 75 пута у секунди током 25 сати. Преко шест милиона замаха крилима без престанка!

9. (а) Шта показује да способности за сељење нису научене него мора да су програмиране пре рођења? (б) Који експерименти с црнокљуним зовојем и с голубовима писмоношама показују да су те птице многострани навигатори?

⁹ Многе сеобе по први пут извршавају младе птице без одраслих. Младе дугорепе кукавице с Новог Зеланда путују више од 6 000 километара до пацифичких острва да би се придружиле својим родитељима који су отишли раније. Црнокљуни зовоји селе се из Велса за Бразил, остављајући за собом своје младе, који иду за њима чим буду у стању да лете. Један је извршио то путовање за 16 дана, у просеку 740 километара на дан. Један црнокљуни зовој је био однет из Велса у Бостон, далеко од своје уобичајене руте за сељење. Ипак, он се вратио у своје легло у Велсу, удаљено 5 150 километара, за 12,5 дана. Голубови писмоноше, одведени 1 000 километара далеко у било ком правцу, враћају се у своје голубарнике за један дан.

10. Који експеримент је показао навигаторске способности аделијских пингвина?

 ¹⁰ Последњи пример: птице које не лете него ходају и пливају. Осмотримо аделијске пингвине. Када су били однесени од својих колонија скоро 2 000 километара и затим пуштени, они су се брзо оријентисали и упутили се у правој линији, не према домаћој колонији из које су узети него према отвореном мору и храни. Из мора су се коначно вратили у колонију. Они проводе скоро потпуно мрачне зиме на мору. Али како пингвини остају оријентисани током те мрачне зиме? Нико то не зна.

11. Шта се захтева од птица да би извршиле такве задивљујуће подвиге навигације?

¹¹ Како птице извршавају те навигаторске подвиге? Експерименти показују да оне можда користе сунце и звезде. Изгледа да имају унутрашње сатове који компензирају кретање тих небеских тела. А шта ако је небо облачно? Бар неке птице имају уграђене магнетне компасе које користе тада. Али потребно је више од правца на компасу. Потребно је да имају „мапу“ у својим главама, и са полазном и са одредишном тачком на њој. И на мапи мора бити означена рута, будући да је она ретко праволинијска. Али ништа од тога не помаже ако не знају где се налазе на тој мапи! Црнокљуни зовој је морао да зна где се налази када је био пуштен у Бостону да би одредио правац за Велс. Голуб писмоноша је морао да зна куда је одведен пре него што је могао да утврди пут за свој голубарник.

12. (а) Шта је Јеремија рекао о сељењу, када је то рекао, и зашто је то значајно? (б) Зашто никада не можемо знати све детаље у вези са сеобом?

¹² Тек су у средњем веку многи дебатовали о чињеници раширене сеобе птица, а Библија је о њој говорила у шестом веку пре н. е.: „И рода на небу време своје види, и грлица и ласта и ждрао пазе сви на време долажења свога.“ До сада се много тога сазнало, али много тога је још увек тајна. Свидело нам се то или не, оно што Библија каже истинито је: „Он је њима у срце и мисао о вечности метнуо, јер делима која Бог  твори, човек ни почетка ни краја докучити не може“ (Јеремија 8:7; Проповедник 3:11).

Други навигатори

13. Осим птица, које су неке друге животиње које се селе?

¹³ Амерички северни јелен с Аљаске сели се у зиму 1 300 километара на југ. Многи китови путују око 10 000 километара из Северног леденог океана и назад. Крзнате фоке селе се између Прибиловљевих острва и јужне Калифорније, који су удаљени око 5 000 километара. Зелене морске корњаче плове са обале Бразила до сићушног острва Асеншен, око 2 300 километара у унутрашњости Атлантског океана, и онда назад. Неки морски ракови селе се и до 250 километара по океанском дну. Лососи напуштају реке у којима су дошли на свет и проводе неколико година у отвореном океану, а затим се враћају стотине километара до тих истих река где су дошли на свет. Младе јегуље које долазе на свет у Саргасовом мору у Атлантику, проводе већину свог живота у слатководним рекама у Сједињеним Државама и Европи, али се враћају у Саргасово море да би се мрестиле.

14. Шта је задивљујуће у вези са сеобом монарх лептира, и која мистерија је неразрешена?

¹⁴ Монарх лептири, од којих многи зимују у Калифорнији или Мексику, у јесен напуштају Канаду. Неки летови премашују 3 000 километара; један лептир је прешао око 130 километара за један дан. Они се настањују на заклоњеном дрвећу — исти гај, чак и исто дрвеће, годину за годином. Али не и исти лептири! На повратном путовању у пролеће, они полажу јаја на биљкама млечике. Нови лептири који тако настају настављају сеобу на север, а наредне јесени они одлазе на исто путовање од 3 000 километара на југ на које су ишли њихови родитељи, и прекривају исте гајеве. Књига The Story of Pollination коментарише: „Лептири који у јесен долазе на југ јесу младе јединке које никада пре нису виделе места зимовања. Шта им омогућује да их пронађу и даље остаје једна од оних недокучивих мистерија природе.“⁠⁶

15. Која једна реч одговара на неколико питања о мудрости животиња?

 ¹⁵ Инстинктивна мудрост није ограничена на сеобу. Неколико блиц примера то доказују.

Како могу милиони слепих термита синхронизовати своје напоре да изграде своје добро осмишљене грађевине и да уграде у њих еркондишн? Инстинкт.

Како јукин мољац зна да предузме неколико корака да унакрсно опраши цвет јуке, помоћу којих се могу формирати и нове биљке јуке и нови мољци? Инстинкт.

Како паук који живи у свом „ронилачком звону“ под водом може знати да кад се кисеоник истроши он мора направити рупу у свом подводном звону, испустити устајали ваздух, закрпити рупу и унети доле нову залиху свежег ваздуха? Инстинкт.

Како буба мимозин појасар зна да мора положити јаја испод коре гране мимозиног дрвета, да уђе отприлике 30 центиметара према стаблу и да пресече кору свуда унаоколо да би грана угинула, јер њена јаја се неће излећи у живом дрвету? Инстинкт.

Како беба кенгура величине грашка, рођена слепа и неразвијена, зна да како би остала на животу мора да се, без помоћи, пробија кроз мајчино крзно до њеног трбуха и у њену торбу, и да се прикачи за једну од њених сисних брадавица? Инстинкт.

Како једна пчела која плеше говори другим пчелама где је нектар, колико га има, колико је удаљен, у ком правцу је и врсту цвета на коме је? Инстинкт.

16. Шта сва та мудрост иза понашања животиња захтева?

¹⁶ Таква питања би се могла наставити и испунити књигу, па ипак, сва та питања би имала исти одговор: ’Они су [„инстинктивно“, NW] мудри‘ (Пословице 30:24). „Како је то било могуће“, чуди се један истраживач, „да се тако компликовано инстинктивно знање развије и пренесе на наредне генерације?“⁠⁷ Људи то не могу да објасне. Еволуцији се то не може приписати. Али таква интелигенција ипак захтева неки интелигентан извор. Таква мудрост ипак захтева неки мудар извор. То захтева једног интелигентног, мудрог Творца.

17. Какво је резоновање многих еволуциониста мудро избегавати?

¹⁷ Ипак, многи који верују у еволуцију аутоматски одбацују као небитан сав тај доказ о стварању, говорећи да то није ствар за научно разматрање. Међутим, немој дозволити да те тај ограничен приступ спречи од тога да одвагнеш доказ. Има још тога у следећем поглављу.

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 160. страни]

Дарвин: „Немам благе везе о пореклу менталних сила“

[Истакнути текст на 160. страни]

Што се тиче тога како се инстинкт појавио и постао наследан, „не даје нам се никакав одговор“

[Истакнути текст на 167. страни]

’Они су инстинктивно мудри‘

 [Оквир⁄Слике на странама 164, 165]

Грађење гнезда и инстинкт

„Нема ни најмање индикације“, каже научни писац Џ. Р. Тејлор у вези с генетичким механизмом, „да он може пренети програм понашања неке специфичне врсте, као што је след поступака који су укључени у грађење гнезда.“⁠^а Ипак, инстинктивна мудрост грађења гнезда јесте пренета, а не стечена. Осмотримо неколико примера.

Кљунорошци из Африке и Азије. Женка доноси глину и озиђује отвор на дупљи у шупљем дрвету све дотле док једва може да се увуче унутра. Мужјак јој доноси још блата и она затвара рупу све док не остане отворен само мали прорез. Кроз њега, мужјак је храни, и коначно се излежу млади. Када мужјак више не може да доноси довољно хране, женка се пробија напоље. Овог пута отвор поправљају млади, а оба родитеља им доносе храну. Неколико недеља касније, млади руше зид и напуштају гнездо. Узгред, зар није доказ сврсисходног креирања то што се женка, док је затворена и не лети, потпуно омитари и нарасте јој нова перната гардероба?

Чиопе. Једна врста прави гнезда од пљувачке. Пре него што почне сезона лежања на јајима, пљувачне жлезде набрекну и производе лепљиви, слузави секрет. С његовим надолажењем долази инстинктивна мудрост да чиопе знају шта с њим да раде. Оне га размажу по површини стене; док се секрет стврдњује додаје се још слојева, и коначно бива завршено гнездо у облику шоље. Једна друга врста чиопа, прави гнезда не већа од кашичице, лепи их на палмино лишће, и затим лепи јаја у гнезду.

Краљевски пингвини носе уграђена гнезда. За време антарктичке зиме женка излеже једно јаје и одлази у риболов на два или три месеца. Мужјак ставља то јаје на своја стопала, која су богато опремљена крвним судовима, и навлачи преко њега приплодну торбу која виси с његовог трбуха. Мајка не заборавља оца и бебу. Кратко након што се јаје излегне, мајка се враћа са стомаком пуним хране коју избацује из уста за њих. Затим мужјак одлази у риболов, док мајка ставља бебу на своја стопала и ставља своју приплодну торбу преко ње.

 Птице ткаље из Африке користе травке и друга влакна за прављење својих висећих гнезда. Оне инстинктивно користе различите обрасце ткања и различите врсте чворова. Дружељубиве ткаље граде нешто што се може упоредити са стамбеним зградама, направе један сламнати кров у пречнику од око 4,5 метара на јаким гранама дрвећа и, са доње стране њега, многи парови каче своја гнезда. Нова гнезда се додају све док се коначно можда и више од стотину гнезда не заклони под једним кровом.

Птица кројачица из јужне Азије прави конац од памука или влакана из коре дрвета и паукове мреже, спајајући кратке комаде да би направила дуже. Својим кљуном она буши рупе дуж две ивице једног широког листа. Затим, користећи свој кљун као иглу, она концем привлачи две ивице листа заједно, као кад ми везујемо пертле на ципелама. Кад стигне до краја конца она га или веже у чвор да би се држао чврсто или га спаја с новим комадом и наставља шивење. На тај начин птица кројачица претвара велики лист у једну шољу у којој прави гнездо.

Мошњаркино висеће гнездо постаје скоро као филц због тога што она користи комаде паперјастог биљног материјала као и траву. Основна структура гнезда прави се ткањем дужих травних влакана ка напред и назад. Птица својим кљуном гура крајеве тих влакана кроз мрежу. Затим узима краћа влакна паперјастог материјала и гура их у уткано. Тај процес је нешто сличан техници оријенталних ткача ћилимова. Ова гнезда су тако јака и нежна да се користе као ташнице или чак као папуче за децу.

Рогата црна лиска обично гради своја гнезда на малом, равном острву. Међутим, тамо где она живи таква острва су врло ретка. Зато рогата црна лиска прави своје сопствено острво! Она изабира једно одговарајуће место на води и затим почиње да тамо носи камење у свом кљуну. Камење се гомила у води која је дубока око пола метра до метар, све док се не створи острво. Темељ може бити и четири метра у пречнику, а гомила камења може бити тежа од једне тоне. На то камено острво рогата црна лиска затим доноси биље да би саградила своје велико гнездо.

[Слике на 161. страни]

Арктичка морска ласта сели се 35 000 километара сваке године

Како ова птица певачица с мозгом величине грашка зна толико о временским приликама и навигацији?

[Слике на 162. страни]

Када се сели, овај колибри маше својим крилима и до 75 пута у секунди током 25 сати

Рођене с „мапом“ у својим главама, птице селице знају где се налазе и куда иду

[Слика на 163. страни]

Пингвини могу провести месеце на мору у скоро потпуном мраку, а затим се непогрешиво селе назад у своје колоније

[Слике на 166. страни]

После свог путовања на југ дугог 3 000 километара, монарх лептири се одмарају у свом зимском пребивалишту