Поглавље 12

Ко је то први учинио?

1. Шта је један биолог рекао о људским иноваторима?

 „СУМЊАМ“, рекао је један биолог, „да смо ми иноватори какви мислимо да јесмо; ми смо само понављачи.“⁠¹ Много пута, људски иноватори само понављају оно што биљке и животиње чине већ хиљадама година. То копирање од живих бића толико је заступљено да му је дато сопствено име — бионика.

2. Какво поређење један други научник прави између људске технологије и технологије природе?

² Један други научник каже да су практично сва фундаментална подручја људске технологије „отворена и коришћена од стране живих бића... пре него што је људски ум научио да разуме њихове функције и да овлада њима“. Занимљиво, он додаје: „На многим  подручјима, људска технологија и даље далеко заостаје за природом.“⁠²

3. Која питања треба задржати на уму док се осматрају примери бионике?

³ Кад размишљаш о тим сложеним способностима живих бића које људски иноватори покушавају да копирају, да ли изгледа разумно веровати да је до њих дошло пуким случајем? И дошло је не само једном, већ много пута код неповезаних створења? Зар нису све оне такве компликоване конструкције за које нас искуство учи да могу бити само производ једног брилијантног конструктора? Да ли стварно мислиш да је пуки случај могао да створи оно за шта је касније био потребан надарен човек да би копирао? Задржи на уму таква питања док осматраш следеће примере:

4. (а) Како термити хладе своје домове? (б) На које питање научници нису у стању да одговоре?

⁴ ЕРКОНДИШН. Савремена технологија хлади многе домове. Али много раније, термити су такође хладили своје, и још и данас то чине. Њихово гнездо је у центру једне велике хумке. Из њега се топао ваздух диже у мрежу ваздушних канала близу површине. Тамо се кроз порозне стране устајао ваздух избацује напоље, а свеж хладан ваздух улази и спушта се у једну ваздушну комору на дну хумке. Одатле он циркулише у гнездо. Неке хумке имају отворе на дну где улази свеж ваздух, и у топло време, вода која долази испод земље испарава, хладећи тако ваздух. Како милиони слепих радника координирају своје напоре да изграде тако генијално обликоване грађевине? Биолог Луис Томас одговара: „Очигледна чињеница да они испољавају нешто попут колективне интелигенције јесте тајна.“⁠³

5-8. Шта су конструктори авиона научили од птичјих крила?

⁵ АВИОНИ. У конструисању авионских крила, већ годинама се извлаче користи из проучавања птичјих крила. Закривљеност птичјих крила даје силу узгона потребну да се савлада сила гравитације која вуче на доле. Али кад се крило нагне превише, постоји опасност од пропадања због губитка брзине. Да би се  избегло пропадање, птица има на нападним ивицама својих крила редове, или закрилца, перја која се уздижу како се нагиб крила повећава (1, 2). Та закрилца одржавају силу узгона тиме што спречавају да се главна ваздушна струја одвоји од површине крила.

⁶ Још једно обележје за контролисање турбуленције и спречавање „пропадања“ јесте алула (3), мала група перја коју птица може да подигне попут палца.

⁷ На врховима крила и птица и авиона, формирају се вртлози и стварају чеони отпор. Птице то смањују на два начина. Неке, попут чиопа и албатроса, имају дуга, танка крила с малим врховима, а тај облик елиминише већину вртлога. Друге, попут великих јастребова и лешинара, имају широка крила која би стварала много вртлога, али се то избегава када птице рашире, попут прстију, летна пера на крајевима својих крила. То мења ове тупе крајеве у неколико уских врхова који смањују вртлоге и чеони отпор (4).

⁸ Конструктори авиона су усвојили многе од тих карактеристика. Закривљеност крила даје силу узгона. Разна закрилца и пројекције служе да контролишу ток ваздуха или да делују као справе за кочење. Неки мали авиони смањују чеони отпор на врху крила тако што подижу равне плочице под правим углом у односу на површину крила. Међутим, авионска крила се и даље не могу мерити с чудима инжењеринга која се налазе у птичјим крилима.

9. Које су животиње и биљке претходиле човеку у употреби антифриза, и колико је он ефикасан?

⁹ АНТИФРИЗ. Људи користе гликол као антифриз у аутомобилским хладњацима. А извесне микроскопске биљке користе хемијски сличан глицерин да се не би смрзле у антарктичким језерима. Он се такође налази код инсеката који преживљавају на температурама од –20 степени Целзијуса. Постоје рибе које производе свој сопствени антифриз, што им омогућава да живе у леденим водама Антарктика. Неко дрвеће преживљава температуре од –40 степени Целзијуса због тога што садржи „врло чисту воду, без  честица прашине или прљавштине на којима би се могли формирати кристали леда“.⁠⁴

10. Како извесне водене бубе праве и користе апарате за дисање под водом?

¹⁰ ДИСАЊЕ ПОД ВОДОМ. Људи прте на своја леђа боце с кисеоником и остају под водом и до један сат. Извесне водене бубе раде то једноставније и остају испод дуже. Оне захватају мехур ваздуха и уроњавају. Тај мехур служи као плућа. Он узима угљен-диоксид од бубе и испушта га у воду, а узима кисеоник растворен у води да би га користила буба.

11. Колико су у природи раширени биолошки сатови, и који су неки примери?

¹¹ САТОВИ. Много пре него што су људи користили сунчане часовнике, сатови у живим организмима показивали су тачно време. Кад је осека, микроскопске биљке зване дијатоми излазе на површину влажног песка на плажи. Кад надође плима, дијатоми поново одлазе у песак. Чак и у песку у лабораторији, без икакве плиме и осеке, њихови сатови и даље чине да они излазе и спуштају се у исто време с променом плиме. Ракови гудачи добијају тамнију боју и излазе током осеке, постају бледи и повлаче се у своје јазбине током плиме. У лабораторији, далеко од океана, они се и даље временски држе промене плиме, постајући тамнији и светлији како се плима повлачи или надолази. Птице се могу управљати помоћу сунца и звезда, који мењају положај како време пролази. Оне морају имати унутрашње сатове да компензирају те промене (Јеремија 8:7). Од микроскопских биљака до људи, откуцавају милиони унутрашњих сатова.

12. Када су људи почели да користе просте компасе, али како су они били у употреби дуго пре тога?

¹² КОМПАСИ. Око 13. века наше ере, човек је почео да користи магнетну иглу која плута у посуди с водом — прост компас. Али то није било ништа ново. Бактерије садрже струне од честица магнетита баш праве величине да чине компас. Оне их воде до њихове омиљене средине. Магнетит је пронађен у многим другим организмима — птицама, пчелама, лептирима, делфинима, мекушцима и другима. Експерименти  показују да голубови-писмоноше могу да се врате кући тако што осећају земљино магнетно поље. Данас је опште прихваћено да један од начина на који птице селице налазе свој пут, јесте помоћу магнетних компаса у њиховим главама.

13. (а) Како мангрови могу да живе у сланој води? (б) Које животиње могу да пију морску воду, и како то?

¹³ ДЕСАЛИНИЗАЦИЈА. Људи граде огромне фабрике како би одстранили со из морске воде. Дрвеће мангрова има корење које усисава морску воду, али је филтрира кроз мембране које одстрањују со. Једна врста мангрова, Avicennia, ослобађа се вишка соли коришћењем жлезда с доње стране својих листова. Морске птице, као што су галебови, пеликани, корморани, албатроси и мале бурнице, пију морску воду и помоћу жлезда у својим главама одстрањују вишак соли која уђе у њихову крв. Пингвини, морске корњаче и морске игуане такође пију морску воду, и одстрањују вишак соли.

14. Који су неки примери створења која стварају електрицитет?

¹⁴ ЕЛЕКТРИЦИТЕТ. Око 500 варијација електричних риба има батерије. Афрички сом може произвести 350 волти. Џиновска електрична ража из северног Атлантика избацује 50-амперске импулсе од 60 волти. Шокови од јужноамеричке електричне јегуље измерени су и до висине од 886 волти. „За једанаест различитих породица риба познато је да укључују врсте с електричним органима“, каже један хемичар.⁠⁵

15. Какве разноврсне пољопривредне активности воде животиње?

¹⁵ ПОЉОПРИВРЕДА. Вековима људи обрађују земљу и чувају стоку. Али дуго пре тога, мрави који секу лишће били су баштовани. За храну, они су гајили гљиве у компосту који су начинили од лишћа и свог измета. Неки мрави чувају лисне ваши као стоку, музу шећерну медљику из њих и чак граде амбаре да би их заштитили. Мрави жетеоци складиште семе у подземне житнице (Пословице 6:6-8). Једна буба креше дрвеће мимозе. Звиждари и мрмоти косе, суше и складиште сено.

16. (а) Како морске корњаче, неке птице и алигатори инкубирају своја јаја? (б) Зашто посао мужјака ћурке хумкашице представља велики изазов, и како га он обавља?

 ¹⁶ ИНКУБАТОРИ. Човек прави инкубаторе да би излегао јаја, али је у томе скоројевић. Морске корњаче и неке птице ради инкубације полажу своја јаја у врућ песак. Друге птице ће ради излегања положити своја јаја у врућ вулкански пепео. Понекад ће алигатори да би произвели топлоту покрити своја јаја материјалом од биља које трули. Али у томе је мужјак ћурке хумкашице стручњак. Он копа велику рупу, пуни је материјалом од биља и покрива је песком. Вегетација која ферментира загрева хумку, женка ћурке хумкашице полаже јаја у њу сваке недеље и до шест месеци, а све то време мужјак проверава температуру тиме што завлачи кљун у хумку. Додајући или одстрањујући песак, чак и у временским приликама од испод нуле до веома топлог, он одржава свој инкубатор на око 33 степена Целзијуса.

17. Како хоботница и лигња користе млазни погон, и које га животиње које нису у сродству такође користе?

¹⁷ МЛАЗНИ ПОГОН. Када данас летиш авионом, вероватно се крећеш на млазни погон. Многе животиње такође се крећу на млазни погон, и чине то већ хиљадама година. И хоботница и лигња истакнуте су у томе. Оне усисавају воду у једну специјалну комору а затим је, снажним мишићима, избацују, потискујући се напред. Млазни погон такође користе: индијска лађица, шкољка капица, медуза, ларве вилинског коњица и чак и неки океански планктони.

18. Које су неке од многих биљака и животиња које имају светла, и на који начин су њихова светла ефикаснија од човечијих?

¹⁸ ОСВЕТЉЕЊЕ. Томасу Едисону се приписује изум сијалице. Али она није баш ефикасна будући да се губи енергија у облику топлоте. Свици то чине боље док пале и гасе своје светло. Они производе хладну светлост која не губи енергију. Многи сунђери, гљиве, бактерије и црви јасно светле. Један црв, из породице Cantharidae, личи на минијатуран воз који се креће са својим црвеним „фаром“ и 11 белих или бледозелених парова „прозора“. Многе рибе имају светла: светлећа  риба, морски ђаво, фењеруша, риба гуја и риба сазвежђе, да наведемо само неколико. Микроорганизми у морској пени таласа блеште и светлуцају у милионима.

19. Ко је правио папир дуго пре човека, и како један произвођач папира изолује свој дом?

¹⁹ ПАПИР. Египћани су га правили пре хиљаде година. Па ипак, они су били далеко иза оса, једне врсте зоља и стршљенова. Ти крилати радници жваћу исушено дрво и производе сиви папир за грађење својих гнезда. Стршљенови обесе своја велика округла гнезда о дрво. Спољашњи покров чине многи слојеви чврстог папира, одвојени ваздушним просторима који се не проветравају. То изолује гнездо од топлоте или хладноће, тако ефикасно као што би то чинио зид од цигле дебео 40 центиметара.

20. Како се једна врста бактерије креће, и како су научници реаговали на то?

²⁰ РОТАЦИОНИ МОТОР. Микроскопске бактерије су хиљадама година претходиле човеку у прављењу ротационог мотора. Једна бактерија има продужетке попут косе, уврнуте заједно како би формирали једну јаку спиралу, попут вадичепа. Она окреће овај вадичеп попут бродског пропелера и креће се напред. Може чак да промени смер свог мотора! Али како ради није потпуно схваћено. Један извештај тврди да та бактерија може да достигне брзину која представља еквивалент брзини и од 50 километара на час, и каже да је „у ствари, природа изумела точак“.⁠⁶ Један истраживач закључује: „Један од најфантастичнијих концепата у биологији показује се истинитим: природа је заиста произвела ротациони мотор, комплетан с квачилом, ротационом осовином, лежајевима и ротационом погонском трансмисијом.“⁠⁷

21. Како неколико животиња, потпуно неповезаних, користе сонар?

²¹ СОНАР. Сонар слепих мишева и делфина надмашује човекову копију тога. У замраченој соби са постављеном танком жицом кроз њу, слепи мишеви лете наоколо а да никад не дотакну жице. Њихови суперсонични звучни сигнали одбијају се од тих предмета и враћају се слепим мишевима, који затим користе  ехолокацију да би их избегли. Морска прасад и китови чине исту ствар у води. Птице гуачаро користе ехолокацију док улазе у мрачне пећине у којима ноће и док излазе из њих, производећи оштре кликтаве звуке да их воде.

22. Како принцип баласта који се користи у подморницама делује у неколико различитих, неповезаних животиња?

²² ПОДМОРНИЦЕ. Многе подморнице постојале су пре него што их је човек изумео. Микроскопске ризоподе у својој протоплазми имају уљане капљице помоћу којих регулишу своју тежину и тако се крећу горе или доле у океану. Рибе увлаче гас у своје мехурове за пливање или га испуштају из њих, мењајући тако своју пловност. Унутар своје шкољке, индијска лађица има коморе или резервоаре за уроњавање. Мењајући односе воде и гаса у тим резервоарима, она регулише своју дубину. Сипина кост (калцификована унутрашња шкољка) испуњена је шупљинама. Да би контролисало пловност, то створење налик хоботници испумпава воду из свог скелета и допушта гасу да испуни упражњену шупљину. Тако шупљине сипине кости функционишу баш као водени резервоари у подморници.

23. Које животиње користе органе осетљиве на топлоту, и колико су они тачни?

²³ ТЕРМОМЕТРИ. Од 17. века надаље људи су развили термометре, али они су прости у поређењу с неким који се налазе у природи. Антена комарца може да осети промену од 1⁄150 степени Целзијуса. Звечарка има јамице на странама своје главе којима може да осети промену од 1⁄300 Целзијусових степени. Један змијски цар за 35 милисекунди реагује на промену температуре од једног делића степена. Кљунови ћурке хумкашице и мегаподе могу разликовати температуру унутар једног степена Целзијуса.

24. На коју нас изјаву ови примери подсећају?

²⁴ Све то људско копирање од животиња подсећа на оно што предлаже Библија: „Упитај ти животиње, оне ће те научити, ил’ птице небеске, оне ће ти казати, или се са земљом разговори, она ће те учити, а и рибе ће ти морске приповедати“ (Јов 12:7, 8).

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 152. страни]

Копирање од живих бића толико је заступљено да му је дато сопствено име

[Дијаграм на 153. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Гнездо које се хлади испаравањем

Искоришћени ваздух

Спољашњи ваздух

Подземна вода

[Дијаграм на 154. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

1 2 3 4

1 2 3

[Слика на 155. страни]

Ваздушни мехур

[Слика на 159. страни]

Попречни пресек индијске лађице