Пређи на садржај

Пређи на садржај

Можеш ли се поуздати у Библију?

Можеш ли се поуздати у Библију?

Поглавље 17

Можеш ли се поуздати у Библију?

1. (а) Какво гледиште многи имају о Библији, насупрот тврдњи саме Библије? (б) Које питање се јавља?

 МНОГИ на Библију гледају једноставно као на књигу коју су написали мудри људи неке прошле ере. Један професор универзитета, Џералд А. Лару, тврдио је: „Гледишта писаца како су изражена у Библији одражавају идеје, веровања и концепте текуће у њихова времена и ограничена су мером сазнања у тим временима.“⁠1 Међутим, Библија тврди да је књига надахнута од Бога (2. Тимотеју 3:16). Ако је то тачно, у њој сигурно не би било погрешних гледишта која су преовладавала у време када су њени различити делови били писани. Може ли се Библија одржати на испиту у светлу садашњег сазнања?

2. Како нове информације често утичу на писања људи о научним стварима?

2 Док разматрамо ово питање задржимо на уму да, с напретком сазнања, људи стално морају да коригују своја гледишта да би се ускладила с новим информацијама и открићима. Scientific Monthly једном је запазио: „Превише је очекивати да би чланци написани у неким случајевима чак [толико скоро као] пре пет година, могли сада да буду прихваћени као репрезентативни за најновије мишљење у областима науке којих се тичу.“⁠2 А Библија је била писана и састављана током периода од неких 1 600 година, и била је завршена пре скоро 2 000 година. Шта се данас може рећи о њеној тачности?

Библија и наука

3. Каква гледишта су древни људи имали у погледу земљине потпоре, али шта каже Библија?

3 Када је Библија била писана, постојале су спекулације око тога како се земља држи у свемиру. Неки су, на пример, веровали да земљу подупиру четири слона који стоје на једној великој морској корњачи. А ипак, уместо да одражава нестварна, ненаучна гледишта која су постојала у време њеног писања, Библија је једноставно навела: „[Бог] је разастро сјевер над празнином, и земљу објесио ни на чем“ (Јов 26:7ДК, курзив наш). Да, пре више од 3 000 година Библија је тачно забележила да земља нема видљиву потпору — чињеница која је у складу са скоријим разумевањем закона гравитације и кретања. „Како је Јов знао истину“, приметио је један религиозни научник, „јесте питање које није лако решиво од стране оних који поричу надахнуће Светог писма.“⁠3

4, 5. (а) Шта су људи некада веровали о облику земље, што је проузроковало какав страх? (б) Шта Библија каже о облику земље?

4 С обзиром на облик земље, The Encyclopedia Americana каже: „Најранија позната представа коју су људи имали о земљи била је да је она равна, крута плоча у средишту свемира... Концепт о сферичној земљи није био широко прихваћен све до ренесансе.“⁠4 Неки рани морепловци чак су се бојали да не отплове преко ивице равне земље! Али, затим, увођење компаса и друга побољшања омогућили су дужа прекоокеанска путовања. Та „путовања открића“, објашњава једна друга енциклопедија, „показала су да је свет округао, а не раван како је већина људи веровала“.⁠5

5 Ипак, дуго пре таквих путовања, у ствари, пре око 2 700 година, Библија је рекла: „Та он је који седи над кругом од земље а њени су становници као скакавци“ (Исаија 40:22; курзив наш). Хебрејска реч хуг, преведена „круг“, може такође значити „сфера“, као што показују такви приручници као што је Дејвидсонов Analytical Hebrew and Chaldee Lexicon. Други преводи стога кажу „кугла земаљска“ (Douay Version), и „округла земља“ (Moffatt). Дакле, Библија није била под утицајем погрешног гледишта о равној земљи, које је преовладавало када је била писана. Она је била тачна.

6. Који чудесан циклус, који се уопште узев није разумео у древна времена, описује Библија?

6 Људи већ дуго запажају да реке теку у мора и океане, а да се ипак њихова дубина не повећава. Неки су веровали, све док се није сазнало да је земља сферична, да је то било због тога што се једнака количина воде прелива с крајева земље. Касније се сазнало да сунце сваке секунде „испумпава“ милијарде литара воде из мора у облику водене паре. То ствара облаке које ветар тера преко копнених подручја где та влага пада као киша и снег. Вода затим отиче у реке и поново тече у мора. О овом чудесном циклусу, иако уопште узев непознатом у древна времена, говори се у Библији: „Све ријеке теку у море, и море се не препуња; одакле теку ријеке, онамо се враћају да опет теку“ (Проповедник 1:7ДК).

7, 8. (а) Како се Библија показала као тачна у ономе што каже о пореклу свемира? (б) Каква је реакција неких астронома у погледу тих новијих информација, и зашто?

7 У погледу порекла свемира, Библија наводи: „У почетку створи Бог небо и земљу“ (Постање 1:1). Али многи научници су то сматрали ненаучним, тврдећи да свемир није имао почетак. Међутим, указујући на новије информације, астроном Роберт Џастро објашњава: „Суштина чудних развоја догађаја јесте да је свемир, у извесном смислу, имао почетак — да је почео у извесном тренутку времена.“ Џастро овде указује на сада општеприхваћену теорију великог праска, као што је запажено у 9. поглављу. Он додаје: „Сада видимо како астрономски докази воде до библијског гледишта о пореклу света. Детаљи се разликују, али суштински елементи у астрономском извештају и библијском извештају из Постања исти су.“⁠6

8 Каква је реакција на таква открића? „Астрономи су необично узнемирени“, пише Џастро. „Њихове реакције пружају занимљив приказ реаговања научног ума — наводно веома објективног ума — када доказ који сама наука открива води до сукоба с тачкама вере у нашој професији. Показује се да се научник понаша на начин на који и остатак нас то чини када су наша веровања у сукобу с доказом. Постајемо иритирани, претварамо се да сукоб не постоји, или заташкавамо то папирима с безначајним фразама.“⁠7 Али остаје чињеница да док се „доказ који сама наука открива“ није слагао с оним у шта су научници дуго веровали с обзиром на порекло свемира, тај доказ је потврдио оно што је записано у Библији хиљадама година раније.

9, 10. (а) Шта Библија каже о великом Потопу? (б) Који докази сада потврђују да је тачно оно што каже Библија?

9 У данима Ноја, каже Библија, један велики потоп покрио је земљине највише планине и уништио сав људски живот који је био ван огромне арке коју је Ноје изградио (Постање 7:1-24). Многи су се ругали том извештају. Ипак, на високим планинама проналазе се шкољке. А даљњи доказ да се један потоп огромних размера одиграо у не тако давној прошлости јесте велики број фосила и лешева наслаганих у леденим гомилама блата. The Saturday Evening Post је приметио: „Многе од тих животиња биле су савршено свеже, читаве и неоштећене, и још увек су или стајале или бар клечале усправно... То је — за наш претходни начин размишљања — једна стварно шокантна слика. Огромна крда великих, добро ухрањених животиња које нису специфично обликоване за екстремну хладноћу, које су се спокојно храниле на сунчаним пашњацима... Изненада су биле све побијене без икаквог видљивог знака насиља и пре него што су могле чак и да прогутају последњи залогај хране, а онда су биле брзо замрзнуте, тако брзо да је свака ћелија њихових тела савршено сачувана.“⁠8

10 То одговара ономе што се одиграло у великом Потопу. Библија то описује следећим речима: „Развалише се сви извори великог бездана и отворише се уставе небеске.“ Воде од пљускова „набујаше све већма по земљи“, што је у поларним областима несумњиво било праћено леденим ветровима (Постање 1:6-8; 7:11, 19). Тамо би температурне промене биле најбрже и најдрастичније. Различити облици живота били су тако прогутани и сачувани у замрзнутом блату. Један такав је можда био мамут кога су открили радници на ископавању у Сибиру и који се види на пропратној илустрацији. Вегетација је још увек била у његовим устима и желуцу, а његово месо је чак било јестиво када се одмрзло.

11. Шта је још у Библији потврђено растућим сазнањем, што чак неке научнике води до ког закључка?

11 Што се тесније Библија испитује, то више запањује њена изванредна тачност. Као што је примећено на странама 36 и 37 ове књиге, Библија даје фазе стварања баш по оном редоследу који наука сада потврђује, што је чињеница која би се тешко могла објаснити да је Библија једноставно људског порекла. То је још један пример многих детаља у Библији који су потврђени растућим сазнањем. С добрим разлогом, један од највећих научника свих времена, Исак Њутн, рекао је: „Ниједна наука није боље потврђена од религије Библије.“⁠9

Библија и здравље

12. Како је један лекар уобичајена празноверја у погледу здравља упоредио с изјавама у Библији?

12 Током векова постојало је велико незнање о здравственим стварима. Један лекар је чак приметио: „Велики број људи још увек верује у многа празноверја као што су, да ће кестен у џепу спречити реуму, да ће додиривање жабе крастаче проузроковати брадавице; да ће ношење црвеног фланела око врата излечити болесно грло“, и друга. Међутим, он је објаснио: „Никакве такве изјаве се не налазе у Библији. То је само по себи вредно пажње.“⁠10

13. Која опасна медицинска лечења су прописивали древни Египћани?

13 Такође је вредно пажње када се упореде опасна медицинска лечења коришћена у прошлости с оним што каже Библија. На пример, Папирус Еберс, један медицински документ древних Египћана, прописивао је употребу измета за лечење разних стања. Упућивао је да се људски измет помешан са свежим млеком примени као кашна облога на ране које остају након што отпадну красте. А лек за вађење цепљика гласи: „Крв од црва, скувати и здробити у уљу; кртицу, убити, скувати, и исцедити у уљу; балегу од магарца, помешати са свежим млеком. Ставити на отвор.“⁠11 Таква лечења, данас је познато, могу довести до озбиљних инфекција.

14. Шта Библија каже о одстрањивању отпадака, и како је то заштита?

14 Шта Библија каже о измету? Она је упутила: „Имаћеш лопатицу [оруђе за копање] у опреми својој, па кад изиђеш напоље копаћеш њом, а кад пођеш натраг затрпаћеш нечист своју“ (Поновљени закони 23:13). Тако, далеко од тога да прописује измет за медицинско лечење, Библија упућује на безбедносно одстрањивање отпадака. Све до нашег века, опасност од остављања измета изложеног мувама била је уопште узев непозната. То је водило до ширења озбиљних болести које преносе муве и до смрти многих људи. А једноставан лек био је записан у Библији све време, и Израелци су га следили пре више од 3 000 година.

15. Да је се следио библијски савет у погледу додиривања мртваца, која би се медицинска пракса која је водила до многих смрти избегла?

15 Током прошлог века, медицинско особље ишло би с обрађивања мртваца у сали за сецирање директно на вршење испитивања у породиљском одељењу, и чак не би опрали руке. Тако су се с мртвих преносиле инфекције, и многи други су умрли. Чак и кад је вредност прања руку била доказана, многи из медицинских кругова су се одупирали таквим хигијенским мерама. Без сумње њима незнано, они су одбацивали мудрост из Библије, пошто је Јеховин закон Израелцима прописивао да је свако ко дотакне мртву особу постао нечист и да мора да опере себе и своју одећу (Бројеви 19:11-22).

16. Како је мудрост изнад људског сазнања била показана у упутству да се обрезање врши осмог дана?

16 Као један знак савеза са Аврамом, Јехова Бог је рекао: „Свако мушко дете, кад му буде осам дана, да се обрезује.“ Касније је тај захтев био поновљен нацији Израел (Постање 17:12, курзив наш; Левитска 12:2, 3). Није било дато објашњење зашто је осми дан био спецификован, али сада разумемо. Медицинско истраживање је открило да се витамин К, елемент који згрушава крв, подиже на адекватан ниво тек тада. Један други битан елемент за згрушавање, протромбин, изгледа да је виши осмог дана него у било које друго време током дететовог живота. На темељу тог доказа, др С. И. Макмилан закључио је: „Савршен дан за вршење обрезања јесте осми дан.“⁠12 Да ли је то била пука коинциденција? Ни у ком случају. Било је то сазнање које је пренео Бог који зна.

17. Које је још једно откриће науке које потврђује Библију?

17 Једно друго откриће савремене науке јесте степен до кога ментални став и емоције утичу на здравље. Једна енциклопедија објашњава: „Од 1940. постаје све очигледније да је физиолошка функција органа и органских система тесно повезана са стањем ума појединца и да се могу одиграти чак и промене ткива у органу на који се тако утиче.“⁠13 Међутим, на ту тесну везу између менталног става и физичког здравља већ одавно се указује у Библији. На пример, она каже: „Мирно срце живот јесте телу, а завист [„љубомора“, NW] је болест која кости гризе“ (Пословице 14:30; 17:22).

18. Како Библија одвраћа људе од штетних емоција и наглашава показивање љубави?

18 Библија, дакле, одвраћа људе од штетних емоција и ставова. „Живимо пристојно“, саветује она, „не у свађи и зависти.“ Она такође саветује: „Свака горчина и гнев, љутина, вика и хула, и свака пакост да одлази од вас. Будите један другоме добри, милостиви“ (Римљанима 13:13Ча; Ефесцима 4:31, 32). Библија нарочито препоручује љубав. „А изнад свега тога“, каже она, „обуците се у љубав.“ Као највећи поборник љубави, Исус је рекао својим ученицима: „Нову вам заповест дајем: Љубите један другога. Као што ја вас љубих.“ У својој Беседи на гори он је чак рекао: „Љубите непријатеље своје“ (Колошанима 3:12-15; Јован 13:34; Матеј 5:44). Многи се могу ругати томе, називајући то слабошћу, али они плаћају цену. Наука је сазнала да је недостатак љубави велики фактор код многих менталних болести и других проблема.

19. Шта је савремена наука открила у погледу љубави?

19 Британски медицински журнал Lancet, једном је запазио: „Далеко најзначајније откриће науке о менталном здрављу јесте моћ љубави да заштити и обнови ум.“⁠14 Слично томе, један познати специјалиста за стрес, др Ханс Сели, рекао је: „Неће омражена особа или шеф који нервира добити чир, повишени крвни притисак и срчану болест. То ће добити онај који мрзи или онај који допушта себи да буде изнервиран. ’Љуби ближњега свога‘ јесте један од најмудријих медицинских савета који је икада дат.“⁠15

20. Како је један доктор упоредио Христова учења у Беседи на гори с психијатријским саветом?

20 Заиста, мудрост Библије је далеко испред савремених открића. Као што је др Џејмс Т. Фишер једном написао: „Када бисте сумирали све ауторитативне чланке које су икада написали најспособнији психолози и психијатри на тему менталне хигијене — када бисте их искомбиновали и пречистили их, и избацили све сувишне речи — када бисте узели читаву срж и никакве додатке, и када бисте дали да те неразблажене комаде чистог научног сазнања сажето изрази најспособнији живи песник, имали бисте један незграпан и непотпун сажетак Беседе на гори.“⁠16

Библија и историја

21. Пре око сто година, како су критичари гледали на историјску вредност Библије?

21 После Дарвиновог публиковања његове теорије еволуције, историјски запис Библије дошао је под раширени напад. Археолог Леонард Вули је објаснио: „При крају деветнаестог века подигла се једна екстремна школа критичара који су били спремни да порекну историјски темељ практично свега што је испричано у ранијим књигама Старог завета.“⁠17 У ствари, неки критичари су чак тврдили да писање није ушло у свакодневну употребу све до времена Соломона или након тога; и, због тога, на ране библијске приче не би се могло ослонити пошто су оне биле записане тек вековима након што су се ти догађаји одиграли. Један од представника те теорије рекао је 1892: „Време, којим се предмојсијевске приче баве, јесте довољан доказ њиховог карактера легенде. То је било време пре сваког знања писања.“⁠18

22. Шта се сазнало о способности писања раних народа?

22 Међутим, у скорије време, сакупљена је велика количина археолошких доказа који показују да је писање било уобичајено дуго пре Мосјијевог времена. „Морамо поново нагласити“, објаснио је археолог Вилијам Фоксвел Олбрајт, „да се алфабетско хебрејско писање користило у Ханану и суседним областима све од патријархалног доба наовамо, и да је брзина којом су се облици слова мењали јасан доказ уобичајене употребе.“⁠19 А један други водећи историчар и ископавач приметио је: „То да је уопште покренуто питање да ли је Мојсије могао знати да пише, изгледа нам сада апсурдно.“⁠20

23. Шта је било откривено с обзиром на краља Саргона, што је довело до каквог преиспитивања гледишта?

23 Увек изнова библијски историјски запис бива потврђен откривањем нових информација. Асирски краљ Саргон, на пример, био је дуго време познат само из библијског извештаја у Исаији 20:1. У ствари, током првог дела прошлог века то библијско указивање на њега критичари су оповргавали као да није од историјске вредности. Затим су археолошка ископавања изнела рушевине Саргонове величанствене палате у Хорсабаду, које су укључивале многе натписе о његовој владавини. Као резултат, Саргон је сада један од најпознатијих асирских краљева. Израелски историчар Моше Перлман писао је: „Изненада, скептичари који су сумњали у аутентичност чак и историјских делова Старог завета почели су да преиспитују своја гледишта.“⁠21

24. Колико се тесно један асирски извештај о Саргону пореди с библијским извештајем с обзиром на освајање Самарије?

24 Један од Саргонових натписа говори о једној епизоди која је пре тога била позната само из Библије. Он гласи: „Опсео сам и освојио Самарију, одвео као плен 27 290 њених становника.“⁠22 Библијски извештај о томе у 2. Краљевима 17:6 гласи: „Девете године Осијине краљ Асирски узе Самарију и одведе Израиља у ропство.“ С обзиром на упадљиву сличност та два извештаја, Перлман је приметио: „То су, дакле, била два извештаја у аналима освајача и побеђеног, где је један скоро огледало другог.“⁠23

25. Зашто не треба да очекујемо да ће се библијски и световни записи слагати у сваком погледу?

25 Треба ли, онда, да очекујемо да ће се библијски и световни записи слагати у сваком детаљу? Не, као што примећује Перлман: „Ова врста идентичног ’ратног извештавања‘ са обе стране била је необична на Средњем истоку древних времена (и такође понекад у модерна времена). Јављала се само када су земље у сукобу биле Израел и један од његових суседа, и то само када је Израел био поражен. Када је Израел побеђивао, никакав запис о неуспеху није се појављивао у хроникама непријатеља.“24 (Курзив наш.) Не изненађује, дакле, што асирски извештаји о војној акцији на Израел од стране Саргоновог сина, Сенахерима, имају једно велико изостављање. Шта би то било?

26. Како се Сенахеримов извештај с обзиром на његов војни поход на Израел пореди с оним што се налази у Библији?

26 Откривени су зидни рељефи с палате краља Сенахерима који приказују сцене његовог похода на Израел. Нађени су такође писани описи тога. Један, на глиненој призми, гласи: „Што се тиче Језекије, Јеврејина, он се није покорио мом јарму, и ја сам опседао 46 његових јаких градова... Учинио сам га затвореником у Јерусалиму, његовој краљевској резиденцији, попут птице у кавезу... Смањио сам његову земљу, али сам ипак повећао данак и катру-дарове (које дугује) мени (као његовом) врховном господару.“⁠25 Дакле, Сенахеримова верзија се подудара с Библијом тамо где су у питању асирске победе. Али, као што се и може очекивати, он изоставља спомињање његовог неуспеха да освоји Јерусалим и чињеницу да је био присиљен да се врати кући због тога што је 185 000 његових војника било убијено у једној ноћи (2. Краљевима 18:13–19:36; Исаија 36:1–37:37).

27. Како се библијски извештај о Сенахеримовом убиству упоређује с оним што о томе кажу древни световни извештаји?

27 Осмотримо Сенахеримово убиство и оно што једно недавно откриће показује. Библија каже да су два његова сина, Адрамелех и Сарасар, убили Сенахерима (2. Краљевима 19:36, 37). Ипак, и извештај који се приписује вавилонском краљу Набониду и извештај вавилонског свештеника Берозуса из трећег века пре н. е., спомињу само једног сина као укљученог у то убиство. Ко је био у праву? Коментаришући скорије откриће једне фрагментарне призме Есарадона, Сенахеримовог сина који га је наследио као краљ, историчар Филип Бајберфелд је писао: „Само се библијски извештај показао тачним. Потврђен је до најситнијих детаља натписом Есарадона и показао се тачнијим у погледу тог догађаја из вавилонско-асирске историје од самих вавилонских извора. То је чињеница од највећег значаја за процењивање чак и савремених извора који нису у складу с библијском традицијом.“⁠26

28. Како је Библија оправдана у ономе што каже о Валтасару?

28 Једно време сви познати древни извори такође су се разликовали од Библије у погледу Валтасара. Библија представља Валтасара као краља Вавилона у време када је Вавилон пао (Данило 5:1-31). Међутим, световни списи нису чак ни спомињали Валтасара, говорећи да је Набонид био краљ у то време. Зато су критичари тврдили да Валтасар никада није ни постојао. Међутим, недавно су пронађени древни списи који су идентификовали Валтасара као Набонидовог сина и сувладара са својим оцем у Вавилону. Очигледно из тог разлога Библија каже да је Валтасар понудио Данилу да га учини ’трећим владарем у краљевству‘, пошто је сам Валтасар био други (Данило 5:16, 29). Стога је професор Р. П. Дохерти, са Универзитета Јејл, када је упоређивао библијску књигу Данила с другим древним списима, рекао: „Библијски извештај се може изнети као изврстан због тога што користи име Валтасар, због тога што Валтасару приписује краљевску власт, и због тога што признаје да је у краљевству постојало двојно владање.“⁠27

29. Која потврда је откривена с обзиром на оно што Библија каже о Понтију Пилату?

29 Један други пример открића које потврђује историчност једне особе споменуте у Библији даје Мајкл Џ. Хауард, који је радио с једном цезарејском експедицијом у Израелу 1979. „Током 1 900 година“, писао је он, „Пилат је постојао само на страницама Јеванђеља̂ и у бледим сећањима римских и јеврејских историчара. Скоро ништа није било познато о његовом животу. Неки су говорили да он никада није ни постојао. Али 1961, једна италијанска археолошка експедиција радила је у рушевинама древног римског театра у Цезареји. Један радник је окренуо један камен који је био коришћен за једно од степеништа. На супротној страни стајао је следећи, делимично неразговетан натпис на латинском: ’Caesariensibus Tiberium Pontius Pilatus Praefectus Iudaeae‘ (Народу Цезареје Тиберије Понтије Пилат Префект Јуде). Био је то смртни ударац сумњама о Пилатовом постојању... Први пут постојао је епиграфички доказ из тог времена о животу човека који је наредио распеће Христа“⁠28 (Јован 19:13-16; Дела апостолска 4:27).

30. Шта је откривено с обзиром на коришћење камила, што потврђује библијски извештај?

30 Савремена открића потврђују чак и ситне детаље древних библијских извештаја. На пример, противречећи Библији, Вернер Келер је 1964. писао да камиле нису биле одомаћене у рана времена, и, стога, сцена где „први пут срећемо Ревеку у њеном родном граду Нахору мора се задовољити променом реквизита. ’Камиле‘ које су припадале њеном будућем свекру, Авраму, које је она напојила на студенцу биле су — магарци“⁠29 (Постање 24:10). Међутим, 1978, израелски војни лидер и археолог Моше Дајан, указао је на доказ да су камиле „служиле као средство транспорта“ у тим раним временима, и да је стога библијски извештај тачан. „Један рељеф из осамнаестог века пре наше ере пронађен у Библосу, у Феникији, приказује једну камилу која клечи“, објаснио је Дајан. „А на цилиндричним печатима који припадају патријархалном периоду, недавно откривеним у Месопотамији, појављују се јахачи камила.“⁠30

31. Који даљњи доказ постоји да је Библија историјски тачна?

31 Доказ да је Библија историјски тачна, незадрживо расте. Иако је тачно да световни записи о дебаклу Египта код Црвеног мора и о другим таквим поразима нису пронађени, то не изненађује будући да није била пракса владара да записују своје поразе. Међутим, на храмским зидовима Карнака у Египту откривен је запис о успешној инвазији фараона Сисака на Јуду током владавине Соломоновог сина Ровоама. Библија нам о томе говори у 1. Краљевима 14:25, 26. Поред тога, откривена је верзија моавског краља Меше о његовој побуни против Израела, што је записано на такозваном Моавском камену. Тај извештај се такође може читати у Библији у 2. Краљевима 3:4-27.

32. Шта посетиоци музеја̂ данас могу видети што потврђује библијске извештаје?

32 Посетиоци многих музеја могу видети зидне рељефе, натписе и статуе које потврђују библијске извештаје. Краљеви Јуде и Израела као што су Језекија, Манасија, Амрије, Ахав, Фекај, Менајим и Осија појављују се на записима асирских владара на клинастом писму. Краљ Јуј или један његов изасланик приказан је на Салманасаровом Црном обелиску како плаћа данак. Декор персијске палате у Сусану, какав су познавале библијске личности Мардохеј и Јестира, поново је начињен за посматрање данас. Статуе раних римских цезара, Августа, Тиберија и Клаудија, који се појављују у библијским извештајима, посетиоци музеја такође могу посматрати (Лука 2:1; 3:1; Дела апостолска 11:28; 18:2). Штавише, пронађен је сребрни денар који носи лик цезара Тиберија — новчић који је Исус затражио када је дискутовао о пореским стварима (Матеј 22:19-21).

33. Како земља Израел и њене одлике пружају доказ да је Библија тачна?

33 Данашњи посетилац Израела упознат с Библијом не може а да не буде импресиониран чињеницом да Библија описује ту земљу и њене одлике с великом тачношћу. Др Зеев Шремер, вођа једне геолошке експедиције на Синајском полуострву, једном је рекао: „Наравно, ми имамо своје мапе и геодетске прегледне планове, али тамо где су Библија и те мапе у сукобу, ми се одлучујемо за Књигу.“⁠31 Да дамо један пример како човек може лично доживети историју изнесену у Библији: у данашњем Јерусалиму особа може ходати кроз један тунел дуг 533 метра који је био исклесан кроз чврсту стену пре више од 2 700 година. Био је исклесан да би заштитио градске залихе воде тако што би доводио воду од скривеног извора Гихона који се налазио ван градских зидова до бање Силоам у граду. Библија извештава како је Језекија дао да се направи тај тунел да би се град снабдео водом у очекивању Сенахеримове предстојеће опсаде (2. Краљевима 20:20; 2. Летописа 32:30).

34. Шта су неки цењени научници рекли о тачности Библије?

34 Ово је само неколико примера који илуструју због чега је немудро потцењивати тачност Библије. Постоје многи, многи други. Зато се сумње у вези с поузданошћу Библије обично заснивају, не на ономе што она каже или на чврстом доказу, већ уместо тога на дезинформацијама или незнању. Бивши директор Британског музеја, Фредерик Кењон, писао је: „Археологија још није рекла своју задњу реч; али резултати до којих се већ дошло потврђују оно што би сугерисала вера, да Библија с повећањем знања може бити само на добитку.“⁠32 А добро познати археолог Нелсон Глук, рекао је: „Може се категорички рећи да ниједно археолошко откриће није никад оспорило неко библијско указивање. Долази се до мноштва археолошких налаза који потврђују у јасним скицама или у тачним детаљима историјске изјаве у Библији.“⁠33

Поштење и хармонија

35, 36. (а) Које личне пропусте су разни писци Библије признавали? (б) Зашто поштење тих писаца придаје тежину њиховој тврдњи да је Библија од Бога?

35 Нешто друго што идентификује Библију као књигу која долази од Бога јесте поштење њених писаца. Признати грешке или пропусте, нарочито у писаном облику, супротно је природи несавршених људи. Већина древних писаца извештавала је само о својим успесима и врлинама. Међутим, Мојсије је писао како је ’згрешио‘, и стога био дисквалификован од вођења Израела у Обећану земљу (Поновљени закони 32:50-52; Бројеви 20:1-13). Јона је говорио о сопственој својеглавости (Јона 1:1-3; 4:1). Павле признаје своја ранија злодела (Дела апостолска 22:19, 20; Титу 3:3). А Матеј, један Христов апостол, известио је да су апостоли понекад показивали мало вере, тражили преимућство и чак напустили Исуса приликом његовог хапшења (Матеј 17:18-20; 18:1-6; 20:20-28; 26:56).

36 Да су писци Библије желели да нешто изврну, зар не би то биле неповољне информације о њима самима? Вероватно не би откривали своје сопствене пропусте, а онда износили лажне тврдње о другим стварима, зар не? Тако, онда, поштење библијских писаца придаје тежину њиховој тврдњи да их је водио Бог док су писали (2. Тимотеју 3:16).

37. Зашто је унутрашња хармонија Библије тако јак доказ да је она надахнута од Бога?

37 Унутрашња хармонија око једне централне теме такође сведочи за божанско ауторство Библије. Лако је рећи да је 66 књига Библије писано током периода од 16 векова од стране неких 40 различитих писаца. Али помисли колико је изванредна та чињеница! Рецимо да је писање једне књиге почело током времена Римске Империје, да се писање наставило током периода монархија и до република наших дана, и да су писци били различити људи као што су војници, краљеви, свештеници, рибари, и чак један пастир и један доктор медицине. Да ли би очекивао да сваки део те књиге следи једну исту прецизну тему? А ипак, Библија је била писана током једног сличног периода, под разним политичким режимима, и од стране људи свих тих категорија. И она је у целини хармонична. Њена основна порука има исти правац од почетка до краја. Зар то не пружа тежину библијској тврдњи да су ти ’људи ношени духом светим говорили од Бога‘? (2. Петрова 1:20, 21Ча).

38. Шта је потребно да би се човек поуздао у Библију?

38 Можеш ли се поуздати у Библију? Ако заиста испиташ оно што она каже, а не да једноставно прихватиш оно што извесни појединци тврде да она каже, ти ћеш наћи разлога за поуздање у њу. Међутим, постоји још јачи доказ да је Библија заиста била надахнута од Бога, што је тема следећег поглавља.

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 202. страни]

’Астрономски извештај и библијски извештај из Постања исти су‘

[Истакнути текст на 204. страни]

Библија је изразито слободна од празноверних израза

[Истакнути текст на 206. страни]

На тесну повезаност између менталног става и физичког здравља већ одавно се указује у Библији

[Истакнути текст на 215. страни]

Супротно је људској природи да призна грешке или пропусте, нарочито у писаном облику

[Истакнути текст на 215. страни]

Библија је у целини хармонична

[Дијаграм на 201. страни]

Овај кружни ток воде, уопште узев непознат у древна времена, описује се у Библији

[Слика на 200. страни]

Неки научници су веровали да је земља подупрта овако

[Слика на 203. страни]

Смрзнуто тело мамута откривеног у Сибиру. После хиљада година, вегетација је још увек била у његовим устима и желуцу, а његово месо било је јестиво када се одмрзло

[Слика на 205. страни]

У прошлом веку, лекари се нису увек прали након додиривања мртваца, што је проузроковало друге смрти

МРТВАЧНИЦА

ПОРОДИЛИШТЕ

[Истакнути текст на 207. страни]

Библијски акценат на љубави у складу је са здравим медицинским саветом

[Слика на 209. страни]

Кречњачки рељеф краља Саргона, који је дуго био познат само из библијског извештаја

[Слике на 210. страни]

Зидни рељеф с палате краља Сенахерима у Ниниви, који га приказује како прима плен из јудејског града Лахиса

Ова глинена призма краља Сенахерима описује његову војну експедицију у Израел

[Слике на 211. страни]

Победнички споменик Есарадона, Сенахеримовог сина, појачава Другу краљевима 19:37: „И на његово место закраљи се Есарадон, син његов“

Овај натпис, који се налази у Цезареји, потврђује да је Понтије Пилат био прокуратор Јудеје

[Слике на 212. страни]

Овај зидни рељеф потврђује извештај који се налази у Библији о Сисаковој победи над Јудом

Моавски камен извештава о побуни моавског краља Меше против Израела, што је описано у Библији

[Слике на 213. страни]

Краљ Јуј, или један изасланик, плаћа данак краљу Салманасару III

Мермерна биста Августа, цезара када се родио Исус Христ

Сребрни денар с натписом цезара Тиберија, попут оног који је затражио Исус

[Слика на 214. страни]

Унутрашњост тунела који је краљ Језекија ископао да би за Јерусалим обезбедио воду током асирске опсаде