Поглавље 8

Мутације — темељ за еволуцију?

1, 2. За који механизам се каже да је темељ за еволуцију?

 ПОСТОЈИ још једна тешкоћа с којом се суочава теорија еволуције. Како се тачно претпоставља да се она одиграла? Шта је основни механизам за који се претпоставља да је омогућио једном облику живих бића да еволуира у други облик? Еволуционисти кажу да улогу играју различите промене унутар једра ћелије. А најистакнутије међу њима јесу „случајне“ промене познате као мутације. Верује се да нарочити делови који су укључени у ове мутационе промене јесу гени и хромозоми у полним ћелијама, пошто се мутације у њима могу пренети на потомство.

² „Мутације су... темељ еволуције“, каже The World Book Encyclopedia.⁠¹ Слично томе, палеонтолог Стивен Стенли назвао је мутације „сировинским материјалом“ за еволуцију.⁠² А генетичар Пео Колер изјавио је да су мутације „неопходне за еволуциони напредак“.⁠³

3. Која врста мутација би се захтевала за еволуцију?

³ Међутим, није једноставно било која врста мутације оно што еволуција захтева. Роберт Џастро је указао на потребу за „спором акумулацијом повољних мутација“.⁠⁴ А Карл Сеган је додао: „Мутације — изненадне промене у наслеђу — множе се. Оне пружају сировински материјал за еволуцију. Околина изабира оних неколико мутација које унапређују преживљавање, што доводи до серије спорих трансформација од једног животног облика у други, настанка нове врсте.“⁠⁵

4. Која тешкоћа се јавља код тврдње да су мутације можда биле укључене у брзе еволуционе промене?

 ⁴ Такође се каже да мутације могу бити један кључ за брзе промене на које се позива теорија „пунктуираног еквилибријума“. Пишући у Science Digestu, Џон Глидман је рекао: „Еволуцијски ревизионисти верују да би мутације у кључним регулаторним генима могле бити баш они генетички пнеуматски чекићи које њихова теорија квантумских скокова захтева.“ Међутим, британски зоолог Колин Патерсон је приметио: „Спекулација је слободна. Ми не знамо ништа о тим регулаторним главним генима.“⁠⁶ Али, на страну с таквим спекулацијама, опште је прихваћено да мутације које су наводно биле укључене у еволуцију јесу мале случајне промене које се акумулирају током дугог периода.

5. Како настају мутације?

⁵ Како настају мутације? Мисли се да се већина њих јавља у нормалном процесу размножавања ћелије. Али, експерименти су показали да њих такође могу изазвати спољњи узроци као што су зрачење и хемикалије. А колико често се дешавају? Репродукција генетичког материјала у ћелији изузетно је доследна. Релативно говорећи, ако узмемо у обзир број ћелија које се деле у живим бићима, мутације се не догађају баш често. Као што је Encyclopedia Americana коментарисала, репродукција „ДНК ланаца који сачињавају ген изузетно је прецизна. Грешке у отиску или погрешно копирање ретки су случајеви“.⁠⁷

Да ли су корисне или штетне?

6, 7. У којој су размери мутације пре штетне него корисне?

⁶ Ако су корисне мутације темељ еволуције, која размера њих је корисна? О тој ствари постоји огромно слагање међу еволуционистима. На пример, Карл Сеган је изјавио: „Већина њих су штетне или смртоносне.“⁠⁸ Пео Колер каже: „Највећи део мутација је шкодљив за јединку која носи мутирани ген. У експериментима је установљено да на сваку успешну  или корисну мутацију, постоје многе хиљаде које су штетне.“⁠⁹

⁷ Дакле, искључујући све „неутралне“ мутације, штетне бројчано надмашују оне које су наводно корисне у односу хиљаде према један. „Од случајних промена које се јављају у било којој компликованој организацији, такви резултати треба да се очекују“, каже Encyclopædia Britannica.⁠¹⁰ Због тога се за мутације каже да су одговорне за стотине болести које се одређују генетички.⁠¹¹

8. Како стварни резултати потврђују запажање једне енциклопедије?

⁸ Због штетне природе мутација, Encyclopedia Americana је признала: „Чињеница да је већина мутација штетна за организам изгледа да је тешко помирљива с гледиштем да је мутација извор сировинског материјала за еволуцију. Заиста, мутанти приказани у биолошким приручницима јесу збирка наказа и монструозности и мутација изгледа да је пре деструктиван него конструктиван процес.“⁠¹² Када су мутирани инсекти били стављени у конкуренцију с нормалним, резултат је био увек исти. Као што је Г. Ледјард Стебинс приметио: „После већег или мањег броја генерација, мутанти су елиминисани.“⁠¹³ Они нису могли да конкуришу зато што нису били побољшани него су били дегенерисани и у неповољнијем положају.

9, 10. Зашто је неоправдана претпоставка да се еволуција може приписати мутацијама?

⁹ У својој књизи The Wellsprings of Life, научни писац Исак Асимов признао је: „Већина мутација иде нагоре.“ Међутим, затим је устврдио: „Дугорочно гледано, сасвим сигурно, мутације чине да ток еволуције иде напред и навише.“⁠¹⁴ Али, да ли оне то чине? Да ли би било који процес који је водио до штете више од 999 пута у 1000 био сматран корисним? Кад би желео да саградиш кућу, да ли би упослио градитеља који на сваки коректан рад изврши хиљаде који су дефектни? Кад би један возач аутомобила, док вози, на сваку добру одлуку доносио хиљаде лоших, да ли би желео да се возиш  с њим? Кад би један хирург, док оперише, на сваки исправан покрет направио хиљаде погрешних, да ли би желео да те он оперише?

¹⁰ Генетичар Добжански једном је рекао: „Од незгоде, насумичне промене, у било ком осетљивом механизму, тешко да се може очекивати да побољша тај механизам. Гурање штапа у машинерију нечијег сата или нечији радио уређај малокад ће учинити да он ради боље.“⁠¹⁵ Дакле, питај се: да ли изгледа разумно да су све задивљујуће сложене ћелије, органи, удови и процеси који постоје код живих бића изграђени помоћу једног процеса који разграђује?

 Да ли мутације производе ишта ново?

11-13. Да ли мутације икад производе нешто ново?

¹¹ Чак и кад би све мутације биле корисне, да ли би оне могле да произведу ишта ново? Не, не би могле. Мутација би само могла да доведе до варијације неке карактеристике која већ постоји. Она пружа разноликост, али никад ништа ново.

¹² The World Book Encyclopedia даје један пример онога што би могло да се деси с једном корисном мутацијом: „Биљка у сувом подручју могла би да има мутантни ген који проузрокује да јој расте веће и јаче корење. Та биљка би имала боље могућности за преживљавање него друге од њене врсте због тога што би њено корење могло да упије више воде.“⁠¹⁶ Али, да ли се појавило ишта ново? Не, то је и даље иста биљка. Није еволуирала у нешто друго.

¹³ Мутације могу променити боју или структуру нечије косе. Али коса ће увек бити коса. Никада се неће променити у перје. Мутације могу променити руку особе. Она може имати прсте који су абнормални. Понекад може чак постојати рука са шест прстију или с неком другом деформацијом. Али она је увек рука. Никад се не мења у нешто друго. Ништа ново не постаје, нити икад може постати.

 Експерименти с воћном мушицом

14, 15. Шта су деценије експериментисања на воћној мушици откриле?

¹⁴ Мало експеримената с мутацијама може да се изједначи с обимним експериментима вршеним на обичној воћној мушици, Drosophili melanogaster. Од почетка 1900-их, научници су милионе ових мушица излагали рендгенским зрацима. То је повећало учесталост мутација на више од стотину пута у односу на оно што је било нормално.

¹⁵ После свих тих деценија, шта су експерименти показали? Добжански је открио један резултат: „Јасни мутанти Drosophile, с којом је било извршено толико много класичног истраживања у генетици, скоро без изузетка су у односу на необрађене мушице инфериорни по способности за живот, плодности, дуговечности.“⁠¹⁷ Још један резултат био је да мутације никад нису произвеле ништа ново. Воћне мушице су имале деформисана крила, ноге и тела, и друге изобличености, али увек су остале воћне мушице. И кад су се мутиране мушице париле међусобно, установљено је да су после једног броја генерација, почеле да се излежу неке нормалне воћне мушице. Кад би биле остављене у свом природном  стању, ове нормалне мушице би коначно надживеле слабије мутанте, чувајући воћну мушицу у облику у коме је она првобитно постојала.

16. Како наследни ко̂д помаже да се очувају организми?

¹⁶ Наследни ко̂д, ДНК, има изузетну способност да самом себи поправља генетичко оштећење. То помаже да се сачува врста организма за који је он кодиран. Scientific American говори како „живот сваког организма и његов континуитет из нараштаја у нараштај“ чувају „ензими који стално поправљају“ генетичка оштећења. Тај журнал каже: „Нарочито, значајно оштећење молекула ДНК може изазвати хитну реакцију у којој се синтетизују повећане количине ензима за поправку.“⁠¹⁸

17. Зашто је Голдшмит био разочаран у експерименте с мутацијама?

¹⁷ Тако у књизи Darwin Retried, писац говори следеће о уваженом генетичару, покојном Ричарду Голдшмиту: „Након дугогодишњег посматрања мутација код воћних мушица, Голдшмит је пао у очај. Промене, жалио се он, биле су тако безнадежно микро [мале], да кад би хиљаду мутација било комбиновано у једном узорку, ипак не би било нове врсте.“⁠¹⁹

Брезова грба

18, 19. Каква тврдња се износи за брезову грбу, и зашто?

¹⁸ У еволуционој литератури често се указује на енглеског мољца, брезову грбу, као на савремен пример еволуције у прогресу. The International Wildlife Encyclopedia навела је: „То је најупадљивија еволуциона промена којој је човек икада био сведок.“⁠²⁰ Након запажања да је Дарвина мучила немогућност да прикаже еволуцију макар једне врсте, Џастро је, у својој књизи Red Giants and White Dwarfs, додао: „Да је он то знао, надохват руке био је један пример који би му пружио доказ што му је био потребан. Случај је био изузетно редак.“⁠²¹ Наравно, тај случај је био брезова грба.

¹⁹ Шта се тачно догађало с брезовом грбом? Најпре, светлији облик овог мољца био је уобичајенији  од тамнијег облика. Овај светлији тип се добро стапао са стаблима светлије боје и тако је био заштићенији од птица. Али онда, због дугогодишњег загађења из индустријских подручја, стабла дрвећа су постала тамнија. Сада је светлија боја мољаца радила против њих, пошто су птице могле брже да их покупе и поједу. Из тога је произашло да је тамнија варијанта брезове грбе, за коју се каже да је мутант, опстала боље зато што је птицама било тешко да их виде на стаблима потамнелим од чађи. Тамнија варијанта је брзо постала доминантан тип.

20. Како је један енглески медицински журнал објаснио да брезова грба није еволуирала?

²⁰ Али, да ли је брезова грба еволуирала у неки други облик инсекта? Не, она је и даље била управо иста брезова грба, само што има различиту боју. Зато је енглески медицински журнал On Call указао  на коришћење овог примера у покушају да се докаже еволуција као на „ноторно“. Он је објавио: „То је одличан приказ деловања камуфлаже, а, будући да почиње и завршава мољцима и не формира се никаква нова врста, он је сасвим безначајан као доказ за еволуцију.“⁠²²

21. Шта се може рећи о наводној способности клица да се развију у отпорне на антибиотике?

²¹ Нетачна тврдња да брезова грба еволуира слична је неколицини других примера. На пример, пошто су се неке клице показале као отпорне на антибиотике, тврди се да се одиграва еволуција. Али, издржљивије клице и даље су истог типа, не еволуирају ни у шта друго. И чак се признаје да промена можда услеђује, не због мутација, већ због чињенице да су неке клице биле имуне од почетка. Када су остале угинуле од лекова, имуне су се умножиле и постале доминантне. Као што каже Evolution From Space: „Ми, међутим, сумњамо да је у ове случајеве укључено ишта више од селекције већ постојећих гена.“⁠²³

22. Да ли чињеница да се неки инсекти показују имуни на отрове значи да они еволуирају?

²² Исти процес може такође бити случај с неким инсектима који су имуни на отрове што се користе против њих. Отрови су или убили инсекте на којима су коришћени, или су били неефикасни. Они који су убијени нису могли да развију отпорност, будући да су били мртви. Преживљавање других би могло да значи да су они имуни испочетка. Такав имунитет је генетички фактор који се код неких инсеката јавља док код других не. У сваком случају, инсекти су остали исте врсте. Нису еволуирали у нешто друго.

„По врстама својим“

23. Који стандард из Постања потврђују и мутације?

²³ Порука коју још једном потврђују мутације јесте формула из 1. поглавља Постања: жива бића се размножавају само „по врстама својим“. Разлог је тај  што генетички ко̂д спречава биљку или животињу од тога да оде предалеко од просека. Може постојати велика разноликост (као што се, на пример, може видети међу људима, мачкама или псима) али не у толикој мери да би једно живо биће могло да се промени у друго. Сваки експеримент који је икада вршен с мутацијама, доказује то. Такође је доказан закон биогенезе, да живот долази само из живота који је претходно постојао, и да су родитељски организам и његово потомство исте „врсте“.

24. Како експерименти са узгајањем показују да се жива бића размножавају само „по врстама својим“?

²⁴ Експерименти са узгајањем такође потврђују то. Научници су покушавали да неограничено мењају различите животиње и биљке путем укрштања. Желели су да виде да ли би оне, с временом, могле да развију нове облике живота. С каквим резултатом? On Call извештава: „Узгајивачи обично установе да се после неколико генерација достигне оптимум, изнад кога је даљње побољшање немогуће, и нема формирања нових врста... Процеси узгајања, дакле, изгледало би да побијају, уместо да подупиру еволуцију.“⁠²⁴

25, 26. Шта научне публикације кажу о границама размножавања код живих бића?

 ²⁵ Умногоме исто запажање дато је у часопису Science: „Врсте заиста имају способност да прођу кроз мање модификације у својим физичким и другим карактеристикама, али то је ограничено и дугорочно гледано одражава се у једној осцилацији око безначајног [просека].“⁠²⁵ Тако, дакле, оно што жива бића наслеђују није способност непрестане промене већ уместо тога (1) стабилност и (2) ограничени степени варијације.

²⁶ Тако, књига Molecules to Living Cells каже: „Ћелије из шаргарепе или из мишје јетре доследно задржавају свака своје ткиво и идентитет организма после безбројних циклуса размножавања.“⁠²⁶ А Symbiosis in Cell Evolution каже: „Сав живот... размножава се с невероватном верношћу.“⁠²⁷Scientific American такође запажа: „Жива бића су енормно разнолика по облику, али облик је изузетно сталан унутар било које дате линије потомака: свиње остају свиње а храстови остају храстови, из генерације у генерацију.“⁠²⁸ А један научни писац је коментарисао: „Жбунови руже увек цветају ружама, никад  камелијама. А козе дају јариће, никад јагњад.“ Он је закључио да мутацијама „не може да се припише свеукупна еволуција — зашто постоје рибе, гмизавци, птице и сисари“.⁠²⁹

27. Шта је Дарвин погрешно протумачио о зебама на острвима Галапагос?

²⁷ Ствар варијације унутар једне врсте објашњава нешто што је утицало на Дарвиново првобитно размишљање о еволуцији. Кад је био на острвима Галапагос он је приметио један облик птице назване зеба. Те птице су биле истог облика као и њихова родитељска врста на јужноамеричком континенту, одакле су оне очигледно мигрирале. Али било је необичних разлика, као на пример у облику њихових кљунова. Дарвин је то протумачио као еволуцију у развоју. Али, то у ствари није било ништа више до још један пример разноликости унутар једне врсте, коју допушта генетичка грађа створења. Зебе су и даље биле зебе. Нису се претвориле у нешто друго, нити ће то икад учинити.

28. Како се, дакле, може рећи да је научна чињеница у потпуном складу с правилом „по својим врстама“ из Постања?

²⁸ Дакле, оно што каже Постање, у потпуном је складу с научном чињеницом. Кад посејеш семе, оно рађа само „по врстама својим“, тако да можеш да засадиш врт с уверењем у поузданост тог закона. Кад се мачке омаце, њихово потомство су увек мачке. Кад људи постану родитељи, њихова деца су увек људи. Постоји варијација у боји, величини и облику, али увек унутар граница те врсте. Да ли си ти икад лично видео неки случај који је био другачији? Нити је ико други.

Нису темељ за еволуцију

29. Шта је један француски биолог рекао о мутацијама?

²⁹ Закључак је јасан. Никаква количина случајних генетичких промена не може да проузрокује да се једна врста живота претвори у другу врсту. Као што је француски биолог Жан Ростан једном рекао: „Не, децидирано, не могу себе да натерам да мислим да су  те ’грешкице‘ у наслеђу, чак и уз сарадњу природног одабирања, чак и уз помоћ огромних временских раздобља у којима еволуција ради на животу, могле да изграде читав свет, с његовим структуралним обиљем и рафинираношћу, његовим задивљујућим ’адаптацијама‘.“⁠³⁰

30. Који коментар је један генетичар дао о мутацијама?

³⁰ Слично томе, генетичар Х. Вадингтон рекао је с обзиром на веровање у мутације: „То је стварно теорија да ако почнете с било којих четрнаест редова кохерентног енглеског и мењате га слово по слово, чувајући само оне ствари које још имају смисла, завршите коначно с једним од Шекспирових сонета... мени то делује као умоболна врста логике, и мислим да треба да будемо у стању да учинимо боље.“⁠³¹

31. Како је један научник назвао веровање да су мутације сировински материјал за еволуцију?

³¹ Истина је као што је објавио професор Џон Мур: „Након ригорозног испитивања и анализа, свака догматичка тврдња... да су генске мутације сировински материјал за икоји еволуциони процес који укључује природно одабирање јесте митска изјава.“⁠³²

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 99. страни]

„Мутације су... темељ еволуције“

[Истакнути текст на 100. страни]

Мутације се упоређују с „незгодама“ у генетичком механизму. Али незгоде доносе штету, а не добро

[Истакнути текст на 101. страни]

„Мутација изгледа да је пре деструктиван него конструктиван процес“

[Истакнути текст на 105. страни]

„Кад би хиљаду мутација било комбиновано у једном узорку, ипак не би било нове врсте“

[Истакнути текст на 107. страни]

„Он је сасвим безначајан као доказ за еволуцију“

[Истакнути текст на 107. страни]

Порука коју потврђују мутације је следећа: жива бића се размножавају само „по врстама својим“

[Истакнути текст на 108. страни]

„Процеси узгајања... изгледало би да побијају, уместо да подупиру еволуцију“

[Истакнути текст на 109. страни]

„Свиње остају свиње а храстови остају храстови, из генерације у генерацију“

[Истакнути текст на 110. страни]

Мутацијама „не може да се припише свеукупна еволуција“

[Истакнути текст на 110. страни]

„Мени то делује као умоболна врста логике, и мислим да треба да будемо у стању да учинимо боље“

 [Оквир⁄Слика на странама 112, 113]

Шта одговара чињеницама?

Након читања претходних поглавља, на месту је да упитамо: шта одговара чињеницама, еволуција или стварање? Колоне испод показују еволуциони образац, стваралачки образац и чињенице како се налазе у стварном свету.

Предвиђања Предвиђања Чињенице како

еволуционог обрасца стваралачког обрасца се налазе у

стварном свету

Живот је еволуирао Живот долази само из (1) Живот

из неживе материје претходног живота; долази само из

путем случајне на почетку створен предходног

хемијске еволуције од стране једног живота;(2) нема

(спонтани настанак) интелигентног начина да се

Створитеља сложени

генетички ко̂д

формира

случајно

Фосили треба да покажу: Фосили треба да покажу: Фосили

(1) једноставне животне (1) сложене облике како показују:

облике како настају се изненада појављују у (1) изненадно

постепено;(2) прелазне великој разноликости; појављивање

облике који повезују (2) јазове који сложеног живота

претходне одвајају главне врсте; у великој

нема везних облика разноликости;

(2) свака нова

врста одвојена

од претходних

врста; нема

везних облика

Нове врсте појављују Нема нових врста које Нема нових

се постепено; почеци се појављују постепено; врста које

непотпуних костију нема непотпуних костију се постепено

и органа у различитим или органа, него су сви појављују, иако

прелазним фазама делови потпуно много

формирани разноликости;

нема непотпуно

формираних

костију

или органа

Мутације: нето резултат Мутације штетне за Мале мутације

користан; ствара нове сложен живот; не штетне,велике

одлике доносе ништа ново смртоносне;

никад не

доводе ни до

чега новог

Порекло цивилизације Цивилизација је Цивилизација се

постепено, уздиже се савременик човека; појављује

из примитивних, сложена од самог с човеком;

зверских почетака почетка било који

пећински

становници били

су савременици

цивилизације

Језик је еволуирао Језик је савременик Језик је

од једноставних човека; древни савременик

животињских звукова језици сложени човека; древни

у сложене савремене и потпуни језици често

језике сложенији

од савремених

Појављивање човека Појава човека пре Најстарији

пре милиона година око 6 000 година писани

извештаји

датирају

само око 5 000

година

уназад

 ...логичан закључак

Кад упоредимо оно што се налази у стварном свету с оним што је предвидела еволуција, и с оним што је предвидело стварање, зар није очигледно који образац одговара чињеницама а који се сукоби с њима? Доказ из света живих бића око нас, и из фосилног записа о бићима која су живела давно, сведочи за исти закључак: живот је био створен; није еволуирао.

Не, живот није започео у некој непознатој исконској „супи“. Људи нису настали путем мајмуноликих предака. Уместо тога, жива бића су била створена у изобиљу као различити породични облици. Свако је могло да се размножава у великој разноликости унутар своје сопствене „врсте“, али није могло да пређе границу која раздваја различите врсте. Ту границу, као што се јасно може видети код живих бића, појачава стерилитет. И различитост између врста заштићена је јединственим генетичким механизмом сваке.

Међутим, постоји много више тога што сведочи за Створитеља него што су само чињенице које одговарају предвиђањима стваралачког обрасца. Осмотримо задивљујуће дизајне и сложености које се налазе на земљи, да, и широм свемира. Они такође сведоче о постојању једне Врховне Интелигенције. Само неколико од тих чуда, од свемира који улива страхопоштовање па све до компликованих дизајна у микроскопском свету, биће сада фокус наше пажње у следећих неколико поглавља.

[Слике на 102. страни]

Кад би један градитељ на сваки добар рад извршавао хиљаду лоших, да ли би га упослио?

Кад би један возач на сваку добру одлуку доносио хиљаде лоших, да ли би се возио с њим?

Кад би један хирург на сваки исправан покрет правио хиљаде погрешних, да ли би му дозволио да те оперише?

[Слика на 103. страни]

Добжански: „Гурање штапа у... нечији радио уређај малокад ће учинити да он ради боље“

[Слике на 104. страни]

Експерименти с воћним мушицама произвели су многе деформисане мутанте, али они су увек остајали воћне мушице

Нормална воћна мушица

Мутантне мушице

[Слике на 106. страни]

Промена у боји брезове грбе није еволуција већ само разноликост унутар основне врсте

[Слике на 108. страни]

Породица паса има многе варијације, али пси увек остају пси

[Слике на 109. страни]

Постоји велика разноликост у људској породици али људи се размножавају само ’по својој врсти‘

[Слике на 111. страни]

Зебе које је Дарвин посматрао на Галапагосу увек остају зебе; тако је оно што је он посматрао била разноликост, а не еволуција