Поглавље 9

Наш свемир који улива страхопоштовање

1, 2. (а) Како материјална небеса могу да се опишу? (б) Која питања постављају људи који размишљају, и шта одговори могу помоћи да се утврди?

 ВЕЋ хиљадама година, људи се диве звезданим небесима. У ведрој ноћи, прекрасне звезде висе попут светлећих драгуља наспрам свемирске таме. Ноћ обасјана месечином купа земљу у свој њеној лепоти.

² Они који размишљају о ономе што виде често се питају: ’Шта ли је тамо горе у свемиру? Како је он организован? Можемо ли сазнати како је све то започело?‘ Одговори на та питања несумњиво би помогли да се тачније утврди зашто је настала земља са својим људским и другим животом, и шта може предстојати у будућности.

3. Који је један резултат све већег знања о свемиру?

³ Много векова раније мислило се да је свемир сачињен од неколико хиљада звезда које су могле да се виде голим оком. Али сада, с моћним инструментима којима се проматрају небеса, научници знају да постоји много, много више. У ствари, оно што се посматра далеко је више вредно страхопоштовања него што је икад ико замишљао. Људски ум је запањен огромношћу и сложеношћу свега тога. Као  што је часопис National Geographic коментарисао, оно што човек сада сазнаје о свемиру „оставља га запањеним“.⁠¹

Величина која улива страхопоштовање

4. Шта се открило 1920-их?

⁴ Недавних векова, астрономи који су проматрали небеса првим телескопима, приметили су неке нејасне формације попут облака. Претпостављали су да су то били оближњи облаци гасова. Али 1920-их, када су у употребу ушли већи, снажнији телескопи, установило се да су ти „гасови“ нешто далеко огромније и значајније: галаксије.

5. (а) Шта је галаксија? (б) Шта наша галаксија Млечни пут укључује?

⁵ Галаксија је огромна група звезда, гаса и другог материјала која се окреће око централног језгра. Галаксије се називају острвски свемири, јер је свака од њих сама по себи као један свемир. На пример, осмотримо галаксију у којој живимо, која се назива Млечни пут. Наш Сунчев систем, то јест Сунце и  Земља и друге планете са својим месецима, део је те галаксије. Али он је само један веома сићушан део, јер наша галаксија Млечни пут садржи преко 100 милијарди звезда! Неки научници процењују бар 200 до 400 милијарди. А један научни уредник је чак рекао: „У галаксији Млечни пут могло би бити чак пет до десет билиона звезда.“⁠²

6. Колико је огроман међупростор наше галаксије?

⁶ Пречник наше галаксије протеже се толиком огромном раздаљином да кад би могао путовати брзином светлости (300 000 километара у секунди), требало би ти 100 000 година да је пређеш! Колико је то километара? Па, будући да светлост путује око десет билиона (10 000 000 000 000) километара годишње, помножи то са 100 000 и имаш одговор: наша галаксија Млечни пут износи око један трилион (1 000 000 000 000 000 000) километара у пречнику! Просечна раздаљина између звезда унутар те галаксије каже се да износи око шест светлосних година, или око 60 билиона километара.

7. Какве процене су направљене о броју галаксија у свемиру?

 ⁷ Људском уму је скоро немогуће да појми такву величину и удаљеност. А ипак, наша галаксија је само почетак онога што се налази у свемирском пространству! Постоји нешто што још више запањује. То је ово: сада се открива толико много галаксија да се каже како су оне „уобичајене као што су уобичајене влати траве на ливади“.⁠³ У видљивом свемиру постоји око десет милијарди галаксија! Али постоји много више изнад домета данашњих телескопа. Неки астрономи процењују да у свемиру постоји 100 милијарди галаксија! А свака галаксија може садржати стотине милијарди звезда!

Јата галаксија

8. Како су галаксије сврстане?

⁸ Ипак, има ту још тога. Те страхопоштовања вредне галаксије нису насумце разбацане по свемиру. Уместо тога, оне су обично сврстане у утврђене групе назване јата, попут зрна грожђа у грозду. Већ су посматране и фотографисане хиљаде тих галактичких јата.

9. Шта укључује наше локално галактичко јато?

⁹ Нека јата садрже релативно мали број галаксија. На пример, наша галаксија Млечни пут, део је једног јата од око двадесет галаксија. Унутар ове локалне групе, постоји једна „комшијска“ галаксија која се у ведрој ноћи може видети без телескопа. То је галаксија Андромеда, која има спирални облик сличан облику наше.

10. (а) Колико галаксија може бити у једном јату? (б) Колике су раздаљине између галаксија и између јата галаксија?

¹⁰ Друга галактичка јата састављена су од многих десетина, можда стотина или чак хиљада, галаксија. За једно такво јато мисли се да садржи око 10 000 галаксија! Раздаљина између галаксија унутар једног јата може у просеку износити око милион  светлосних година. Међутим, раздаљина од једног галактичког јата до другог може бити стотину пута већа. А постоји чак доказ да су и сама јата сврстана у „суперјата“, попут гроздова на виновој лози. Каква колосална величина и сјајна организација!

Слична организација

11. Какву сличну организацију налазимо у нашем Сунчевом систему?

¹¹ Долазећи до нашег Сунчевог система, налазимо још једно врхунски организовано уређење. Сунце, које је звезда средње величине, јесте „језгро“ око кога се по прецизним орбитама крећу Земља и друге планете са својим месецима. Годину за годином, оне круже с таквом математичком поузданошћу да  астрономи могу тачно да предвиде где ће оне бити у било које будуће време.

12. Како су организовани атоми?

¹² Ако завиримо у бескрајно мале ствари — атоме — видимо да постоји иста прецизност. Атом је чудо реда, који личи на ред у Сунчевом систему. Он укључује језгро које садржи честице назване протони и неутрони, и које је окружено сићушним електронима који се крећу по орбитама. Сва материја је састављена од тих грађевинских блокова. Оно што  једну супстанцију чини другачијом од друге јесте број протона и неутрона у језгру и број и поредак електрона који круже око њега. То је један изванредан ред, будући да сви елементи који сачињавају материју могу да се сврстају у тачан низ по броју тих присутних грађевинских блокова.

Шта стоји иза те организације?

13. Која карактеристика је видљива у читавом свемиру?

¹³ Као што смо запазили, величина свемира је заиста вредна страхопоштовања. Тако исто и његова чудесна сређеност. Од бесконачно великог до бескрајно малог, од галактичких јата до атома, свемир се карактерише врхунском организацијом. Часопис Discover је изнео: „Запазили смо тај ред у чуђењу, а наши космолози и физичари и даље налазе нове и запањујуће аспекте реда... Навикли смо да кажемо да је он чудо, и ми и даље себи дозвољавамо да на читав свемир указујемо као на једно чудо.“⁠⁴ Та сређена структура признаје се чак и у речи која се у астрономији обично користи за описивање свемира — „космос“. Она се у једном речнику дефинише као „уредно складан систематичан свемир“.⁠⁵

14. Какав је коментар дао један бивши астронаут?

¹⁴ Бивши астронаут Џон Глен запазио је „сређеност читавог свемира око нас“, и да галаксије „све путују по прописаним орбитама у односу једна према  другој“. Зато је питао: „Да ли се то могло десити тек тако? Да ли је случајно гомила подртина и олупина изненада почела да прави те орбите сама од себе?“ Он је закључио: „Не могу да верујем у то... Нека Сила је све то ставила у орбиту и држи то тамо.“⁠⁶

15. На шта указују прецизна конструкција и организација свемира?

¹⁵ Заиста, свемир је толико прецизно организован да човек може да користи небеска тела као основу за своје мерење времена. А сваки добро конструисан сат јасно је да је производ неког уредног ума који има способност да конструише. А уредан ум који конструише може да поседује само интелигентна особа. Како је онда с далеко сложенијом конструкцијом и поузданошћу која постоји широм свемира? Зар то не би такође наговештавало једног конструктора, творца, ум — интелигенцију? А имаш ли икакав разлог да верујеш да интелигенција може постојати одвојено од личности?

16. До ког закључка морамо доћи у погледу свемира?

¹⁶ То не можемо заобићи: врхунска организација захтева врхунског организатора. Ништа из нашег искуства не указује на то да се било шта организовано дешава случајно, тек тако. Уместо тога, читаво наше животно искуство показује да све организовано мора да има организатора. Свака машина, компјутер, зграда, да, чак и оловка и папир, имали су творца, организатора. Логично, далеко сложенија и страхопоштовања вреднија организација у свемиру мора да је такође имала једног организатора.

Закон захтева законодавца

17. Како је у свемир укључен закон?

¹⁷ Такође, читавим свемиром, од атома до галаксија, управљају утврђени физички закони. Постоје, на пример, закони који управљају топлотом, светлошћу, звуком и гравитацијом. Као што је рекао физичар Стивен В. Хокинг: „Што више истражујемо  свемир, налазимо да он уопште није произвољан него се повинује извесним добро утврђеним законима који делују на различитим подручјима. Изгледа веома разумно претпоставити да можда постоје неки уједињујући принципи, тако да су сви закони део неког већег закона.“⁠⁷

18. Шта је један стручњак за ракете закључио?

¹⁸ Стручњак за ракете, Вернер фон Браун, отишао је корак даље када је рекао: „Природни закони свемира су толико прецизни да ми немамо тешкоћа с градњом свемирског брода за лет на Месец и можемо временски да утврдимо лет с прецизношћу од делића секунде. Те законе мора да је неко поставио.“⁠⁸ Научници који желе да ракета кружи око Земље или Месеца, ако желе да буду успешни морају да поступају у складу с таквим свемирским законима.

19. Шта постојање закона захтева?

¹⁹ Кад размишљамо о законима, ми признајемо да они долазе од једног законодавног тела. Саобраћајни знак који каже „стоп“, сигурно има иза себе неку особу или групу особа које су створиле тај закон. Како је, онда, с обимним законима који управљају  материјалним свемиром? Тако сјајно осмишљени закони сигурно сведоче о ненадмашно интелигентном законодавцу.

Организатор и законодавац

20. Какву опаску је дао Science News?

²⁰ Након коментарисања о свим специјалним условима реда и закона који су тако очигледни у свемиру, Science News је приметио: „Размишљање о тим стварима узнемирује космологе због тога што изгледа као да такви нарочити и прецизни услови тешко да су могли настати случајно. Један начин да се позабави тим питањем јесте рећи да је читава ствар била осмишљена и приписати је Божанском провиђењу.“⁠⁹

21. Шта су неке особе вољне да закључе?

²¹ Многе особе, укључујући многе научнике, нису вољне да то признају. Али други су вољни да признају оно што доказ упорно захтева — интелигенцију. Они признају да таква колосална величина, прецизност и закон какви постоје широм свемира никад не би могли да се догоде случајно. Све те ствари мора да су производи једног супериорног ума.

22. Како је један библијски писац идентификовао Оснивача свемира?

²² То је закључак који је изразио један библијски писац који је с обзиром на физичка небеса рекао: „Подигните очи своје и гледајте! Ко је све то створио? Ко ли војску води њихову? Он свакога по имену зове.“ Тај „Он“ идентификује се као онај „који је створио и разапео небеса“ (Исаија 40:26; 42:5).

Извор енергије

23, 24. Како се може произвести материја?

²³ Универзални закони управљају постојећом материјом. Али одакле је сва та материја дошла? У делу Cosmos, Карл Сеган каже: „На почетку овог свемира, није било галаксија, звезда или планета, није било живота или цивилизација.“ Он указује на  промену из тог стања у садашњи свемир као на „најизванреднију трансформацију материје и енергије коју имамо предност да делимично погледамо“.⁠¹⁰

²⁴ То је кључ за разумевање тога како је свемир могао настати: то мора да је укључивало трансформацију енергије и материје. Тај однос је био потврђен Ајнштајновом чувеном формулом, E=mc⁠² (енергија је једнако маса пута брзина светлости на квадрат). Један закључак који произлази из ове формуле јесте да се материја може произвести из енергије, као што се огромна енергија може произвести из материје. Атомска бомба доказала је ово последње. Тако је астрофизичар Јосип Клецек изјавио: „Већина елементарних честица и вероватно све оне могу бити створене материјализовањем енергије.“⁠¹¹

25. Шта је извор страхопоштовања вредне силе која је била потребна за стварање свемира?

²⁵ Дакле, постоји научни доказ да би један извор безграничне енергије имао сировински материјал за стварање супстанције свемира. Раније цитирани библијски писац запазио је да је тај извор енергије једна жива, интелигентна личност, када је рекао: „С велике силе [„обиља динамичке енергије“, NW] и моћи његове ни једно [од небеских тела] не изостаје“ (курзив наш). Дакле, с гледишта Библије, тај извор бескрајне енергије био је иза онога што описује Постање 1:1: „У почетку створи Бог небо и земљу.“

Почетак није био хаотичан

26. Шта научници данас уопште признају?

²⁶ Данас, научници уопште признају да је свемир имао почетак. Једна истакнута теорија која покушава да опише тај почетак позната је као Велики прасак. „Готово све скорије дискусије о пореклу свемира засноване су на теорији Великог праска“, примећује Франсис Крик.⁠¹² Џастро указује на ту космичку „експлозију“ као на „буквално моменат стварања“.⁠¹³ Али, као што је астрофизичар Џон Грибин признао у New Scientistu, иако научници „навелико тврде да су у стању да опишу у великим  детаљима“ шта се догодило после тог „момента“, оно што је проузроковало „тај тренутак стварања остаје тајна“. И, размишљао је он, „можда га је, на крају крајева, узроковао Бог“.⁠¹⁴

27. Зашто је теорија Великог праска сувише ограничена?

²⁷ Међутим, већина научника није вољна да тај „тренутак“ припише Богу. Стога, за ту експлозију се обично каже да је била хаотична, попут експлозије атомске бомбе. Али, да ли таква врста експлозије доводи до боље организације? Да ли бомбе које падају на градове у време рата производе врхунски обликоване зграде, улице и знаке са саобраћајним законима? Напротив, такве експлозије проузрокују рушевине, неред, хаос, дезинтеграцију. А кад је експлозивна направа нуклеарна, дезорганизација је тотална, као што су је 1945. доживели јапански градови Хирошима и Нагасаки.

28. Шта се мора закључити о моћним силама које су деловале у стварању свемира?

²⁸ Не, пука „експлозија“ није могла да створи наш страхопоштовања вредан свемир с његовим задивљујућим редом, конструкцијом и законом. Само је моћан организатор и законодавац могао да управља моћним силама на делу како би оне довеле до врхунске организације и врхунског закона. Дакле, научни доказ и разум пружају чврсту позадину за изјаву Библије: „Небеса славу Божју објављују, дела руку његових небески простор гласи“ (Псалам 19:2).

29. Шта потврђују научна запажања као и наша сопствена?

²⁹ Тако, Библија се хвата у коштац с питањима којима се еволуциона теорија није јасно позабавила. Уместо да нас оставља у тами с обзиром на то шта је иза порекла свих ствари, Библија нам каже одговор једноставно и разумљиво. Она потврђује научна запажања, као и наша сопствена, да ништа не настаје само од себе. Иако ми лично нисмо били ту када је свемир био конструисан, јасно је да он мора да је имао једног Мајстора Градитеља, као што Библија резонује: „Сваки дом неко сагради, а ко је све ствари градио то је Бог“ (Јеврејима 3:4).

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 115. страни]

Оно што човек сада сазнаје о свемиру „оставља га запањеним“

[Истакнути текст на 117. страни]

Наша галаксија Млечни пут садржи преко 100 милијарди звезда

[Истакнути текст на 118. страни]

Галаксије су сврстане у јата, попут зрна грожђа у грозду

[Истакнути текст на 122. страни]

Научници „и даље налазе нове и запањујуће аспекте реда“

[Истакнути текст на 123. страни]

Врхунска организација захтева врхунског организатора

[Истакнути текст на 123. страни]

Свемир се „повинује извесним добро утврђеним законима“

[Истакнути текст на 125. страни]

„Изгледа као да такви нарочити и прецизни услови тешко да су могли настати случајно“

 [Слика на целој 114. страни]

[Слика на 116. страни]

Типична спирална галаксија

[Слика на странама 116, 117]

Наш Сунчев систем, у квадратићу горе, патуљаст је када се упореди с нашом галаксијом Млечни пут

 [Слика на 119. страни]

Галаксија Андромеда, слична нашем Млечном путу, само је мали део свемира који улива страхопоштовање за који неки кажу да садржи око 100 милијарди галаксија

[Слике на странама 120, 121]

Планете нашег Сунчевог система круже око Сунца с великом прецизношћу

Ред у атому личи на ред у Сунчевом систему

[Слика на 122. страни]

Прецизан сат је производ једног интелигентног конструктора. Зар није далеко већа прецизност у свемиру производ једног супериорног, интелигентног конструктора?

[Слика на 124. страни]

Лет ракете у орбиту захтева повиновање законима кретања и гравитације. Такви закони захтевају законодавца

[Слика на 125. страни]

Саобраћајни закони морају настати у умовима

[Слике на 126. страни]

Атомска бомба приказује да су материја и енергија повезане

Да ли експлозије бомби проузрокују да зграде постану сређеније?

[Слика на 127. страни]

„Сваки дом неко сагради, а ко је све ствари градио то је Бог“ (Јеврејима 3:4).