Поглавље 2

Неслагања око еволуције — зашто?

Кад је требало да буде објављено једно специјално стогодишње издање Дарвиновог Порекла врста, В. Р. Томсон, тадашњи директор Комонвелтовог института за биолошку контролу, у Отави, у Канади, био је позван да напише увод тог издања. У њему је рекао: „Као што знамо, постоји велико разилажење мишљења међу биолозима, не само око узрока̂ еволуције него чак и око стварног процеса. То разилажење постоји због тога што доказ не задовољава и не допушта никакав сигуран закључак. Стога је право и умесно скренути пажњу ненаучној публици на неслагања око еволуције“⁠^а

1, 2. (а) Како се дефинише реч „чињеница“? (б) Који су неки примери чињеница?

 ОНИ који подупиру теорију еволуције сматрају да је она сада утврђена чињеница. Они верују да је еволуција „стварна појава“, „реалност“, „истина“, како један речник дефинише реч „чињеница“. Али да ли је?

² Илустрације ради: Некад се веровало да је Земља равна. Сада је утврђено са сигурношћу да је сферна по облику. То је чињеница. Некад се веровало да је Земља центар свемира и да небеса круже око Земље. Сада сигурно знамо да Земља кружи по једној орбити око Сунца. То је, такође, чињеница. Многе ствари које су некад биле само теорије око којих су се водиле дебате, утврђене су помоћу доказа као чврста чињеница, реалност, истина.

3. (а) Шта показује да је еволуција као утврђена „чињеница“ још увек под знаком питања? (б) Који приступ ће бити користан у испитивању текућег статуса еволуције?

 ³ Да ли би испитивање доказа за еволуцију оставило човека на једнаком чврстом темељу? Занимљиво, још од кад је књига Чарлса Дарвина Порекло врста била објављена 1859, разни аспекти те теорије били су предмет знатног неслагања чак и између врхунских научника на подручју еволуције. Данас, тај спор је интензивнији него икад. И просветљујуће је осмотрити шта сами заступници еволуције говоре о тој ствари.

Еволуција на удару

4-6. Шта се дешава међу онима који унапређују еволуцију?

⁴ Научни часопис Discover изнео је ту ситуацију на следећи начин: „Еволуција... није само под нападом од стране фундаменталистичких хришћана, него се такође доводи у питање и од стране уважених научника. Међу палеонтолозима, научницима који проучавају фосилни запис, постоји све веће одступање од преовладавајућег гледишта дарвинизма.“⁠¹ Франсис Хичинг, еволуциониста и аутор књиге The Neck of the Giraffe, рекао је: „Упркос његовој прихваћености у научном свету као великог уједињујућег принципа биологије, дарвинизам је, после једног века и четврт, на изненађујуће великим мукама.“⁠²

⁵ После једне важне конференције неких 150 специјалиста у еволуцији, одржане у Чикагу, у Илиноису, један извештај је закључио: „[Еволуција] пролази кроз своју најширу и најдубљу револуцију у скоро 50 година... Како се стварно еволуција догодила сада је ствар велике контроверзе међу биолозима... Није било у изгледу никакво јасно решење тих контроверзи.“⁠³

⁶ Палеонтолог Најлз Елдриџ, истакнути еволуциониста, рекао је: „Сумња која се увукла у претходну, самозадовољно уверену сигурност задњих двадесет година еволуционе биологије запалила је страсти.“ Говорио је о „недостатку укупног слагања чак и  унутар зараћених табора“, и додао, „ствари су стварно у метежу ових дана... Понекад се чини да постоји толико варијација на сваку [еволуциону] тему колико има појединачних биолога.“⁠⁴

7, 8. Како је један уважени писац коментарисао Дарвиново Порекло врста?

⁷ Један писац лондонског листа Times, Кристофер Букер (који прихвата еволуцију), рекао је следеће о њој: „Била је то задивљујуће једноставна и привлачна теорија. Једини проблем је био, као што је и сам Дарвин бар донекле био свестан, то што је била пуна огромних рупа.“ С обзиром на Дарвиново Порекло врста, он је приметио: „Имамо овде врхунску иронију да књига која је постала славна због објашњавања порекла врста у ствари не чини ништа слично.“ (Курзив додат.)

⁸ Букер је такође изјавио: „Век после Дарвинове смрти, ми још увек немамо ни најмању доказиву или чак веродостојну представу о томе како се еволуција стварно одиграла — а недавних година то је водило до необичних серија битака око читавог тог питања... стање скоро отвореног рата постоји међу самим еволуционистима, са сваком врстом [еволуционих] секти које се залажу за неке нове модификације.“ Он је закључио: „Што се тиче тога како и зашто се она стварно догодила, немамо ни најмању представу и вероватно никад нећемо ни имати.“⁠⁵

9. Како се описује ситуација међу еволуционистима у скорије време?

⁹ Еволуциониста Хичинг се сложио, говорећи: „Заваде око теорије еволуције су експлодирале... Укорењени ставови, за и против, били су утемељени на високим местима, и увреде су летеле као минобацачке бомбе са обе стране.“ Рекао је да је то академска расправа далекосежних размера, „потенцијално једно  од оних времена у науци када, сасвим изненада, једна дуго подржавана идеја падне под тежином супротних доказа и нека нова заузме њено место“.⁠⁶ А британски New Scientist приметио је да „све већи број научника, нарочито растући број еволуциониста... износи аргументе да дарвинистичка еволуциона теорија уопште није истински научна теорија... Многи од критичара имају највише интелектуалне акредитиве“.⁠⁷

Дилеме око порекла

10. Да ли је еволуционо порекло живота на земљи утврђено као чињеница?

¹⁰ С обзиром на питање како је живот започео, астроном Роберт Џастро је рекао: „На њихову жалост [научници] немају никакав јасан одговор, зато што хемичари никад нису успели да репродукују експерименте природе у стварању живота из неживе материје. Научници не знају како се то догодило.“ Он је додао: „Научници немају доказ да живот није био резултат чина стварања.“⁠⁸

11. Какву тешкоћу за еволуцију представљају сложени телесни органи?

¹¹ Али тешкоћа не престаје с пореклом живота. Осмотримо такве телесне органе као што су око, ухо, мозак. Сви они запањују својом сложеношћу, и то далеко више него најкомпликованији изум који је  начинио човек. Проблем за еволуцију је чињеница да сви делови таквих органа морају да раде заједно да би се одиграло гледање, слушање или мишљење. Такви органи били би бескорисни све док се сви појединачни делови не би комплетирали. Тако се јавља питање: Да ли је неуправљани елеменат случајности за који се мисли да је покретачка сила еволуције, могао да све те делове састави у право време како би се произвели такви сложени механизми?

12. (а) Шта је Дарвин коментарисао о пореклу ока? (б) Да ли је тај проблем данас ближи решењу?

¹² Дарвин је признао то као проблем. На пример, писао је: „Претпоставити да је око... могло да се формира [еволуцијом], изгледа, признајем отворено, апсурдно до највишег степена.“⁠⁹ Прошло је од тада више од једног века. Да ли је тај проблем решен? Не. Напротив, оно што се о оку сазнало од Дарвиновог времена показује да је оно још сложеније него што је он разумео. Тако је Џастро рекао: „Изгледа да је око конструисано; ниједан конструктор телескопа не би могао начинити боље.“⁠¹⁰

13. Шта је један научник закључио о мозгу?

¹³ Ако је тако с оком, шта је онда с људским мозгом? Будући да чак ни једна једноставна машина не еволуира случајно, како може бити чињеница да је бескрајно сложенији мозак еволуирао? Џастро је закључио: „Тешко је прихватити еволуцију људског ока  као производ случајности; још је теже прихватити еволуцију људске интелигенције као производ насумичних поремећаја у можданим ћелијама наших предака.“⁠¹¹

Дилеме око фосила

14. Да ли је тачно да фосилно сведочанство подупире еволуцију?

¹⁴ Научници су ископали милионе костију и другог сведочанства о животу у прошлости, и то се назива фосилима. Кад би еволуција била чињеница, сигурно би у свему томе морало да постоји обимно сведочанство о томе како једна врста живог бића еволуира у другу врсту. Али Bulletin Чикашког пољског музеја историје природе изнео је коментар: „Дарвинова теорија [еволуције] увек је била тесно повезана са сведочанством фосила, и вероватно већина људи претпоставља да фосили пружају један веома важан  део општем аргументу који се износи у корист дарвинистичких тумачења историје живота. Нажалост, то није стриктно тачно.“

15. (а) Како је Дарвин гледао на фосилно сведочанство у своје време? (б) После више од једног века сакупљања фосила, шта то сведочанство открива?

¹⁵ Зашто није? Bulletin је даље рекао да је Дарвин „био збуњен фосилним записом зато што он није изгледао онако како је он предвидео да ће изгледати... геолошки запис није ни тада то учинио и још увек не износи фини постепени ланац споре и прогресивне еволуције“. У ствари сада, после више од једног века сакупљања фосила, „имамо још мање примера еволуцијског прелаза него што смо имали у Дарвиново време“, објаснио је Bulletin.⁠¹² Зашто је то случај? Због тога што још обилније фосилно сведочанство које је на располагању данас показује да се за неке од примера који су се некада користили да подупру еволуцију сада увидело да то уопште не чине.

16. Шта многи научници еволуције сада признају?

¹⁶ Тај неуспех фосилног сведочанства да подупре постепену еволуцију узнемирио је многе еволуционисте.  У делу The New Evolutionary Timetable, Стивен Стенли је говорио о „општем неуспеху записа да изложи постепене прелазе од једне веће групе ка другој“. Он је рекао: „Познати фосилни запис није, и никада није био, у складу са [спором еволуцијом].“⁠¹³ Најлз Елдриџ је такође признао: „Образац за који нам је речено да га пронађемо за последњих 120 година не постоји.“⁠¹⁴

Новије теорије

17. Какав је коментар Science Digest изнео о новијим теоријама?

¹⁷ Све то је многе научнике навело да заступају нове теорије за еволуцију. Science Digest је то овако изразио: „Неки научници предлажу још рапидније еволуционе промене и сада се сасвим озбиљно баве идејама које су некад популаризоване само у машти.“⁠¹⁵

18. Каква тешкоћа постоји код скорије теорије да је живот започео у свемирском простору?

¹⁸ На пример, неки научници су закључили да живот није могао да се појави спонтано на Земљи. Уместо тога, они спекулишу да мора да је настао у свемирском простору и да је онда слетео на Земљу. Али то само одгурује проблем порекла живота још даље уназад и у још неприступачнији оквир. Опасности које се супротстављају животу у непријатељском окружењу свемирског простора добро су познате. Да ли је, онда, вероватно да је живот почео спонтано на неком другом месту у свемиру и да је опстао под таквим грубим условима да би доспео до земље, и касније се развио у живот какав ми познајемо?

19, 20. Коју нову теорију неки еволуционисти унапређују?

¹⁹ Пошто фосилни запис не показује постепени развој живота из једног облика у други, неки еволуционисти теоретишу да се тај процес морао десити путем наглих преокрета и почетака, а не равномерним кораком. Као што The World Book Encyclopedia објашњава: „Многи биолози мисле да су нове врсте могле настати путем изненадних, драстичних промена у генима.“⁠¹⁶

 ²⁰ Неке присталице ове теорије назвале су тај процес „пунктуираним еквилибријумом“. То јест, врсте одржавају свој „еквилибријум“ (остају умногоме исте), али с времена на време постоји нека „пунктуација“ (велики скок ка еволуирању у нешто друго). То је сасвим супротно теорији коју су скоро сви еволуционисти прихватали многе деценије. Понор између те две теорије био је илустрован једним насловом у листу The New York Times: „Теорија рапидне еволуције нападнута.“ Тај чланак је запазио да је новија идеја о „пунктуираном еквилибријуму“ „подигла ново противљење“ међу онима који се држе традиционалног гледишта.⁠¹⁷

21. (а) Без обзира на то која теорија еволуције се прихвата, који доказ треба да постоји? (б) Шта ипак показују чињенице?

²¹ Без обзира на то која теорија се подржава, разумно је да треба да постоји бар неки доказ који би показао да се једна врста живота претвара у неку другу врсту. Али јазови између различитих облика живота који се налазе у фосилном запису, као и јазови између различитих облика живих бића на земљи данас, још увек остају.

22, 23. Како се Дарвинова идеја о „преживљавању најспособнијих“ оспорава у скорије време?

²² Такође, индикативно је видети шта се догодило  с Дарвиновом дуго прихватаном идејом с обзиром на „преживљавање најспособнијих“. Он је то назвао „природним одабирањем“. То јест, веровао је да је природа „изабрала“ најспособнија жива бића да опстану. Како су ти „способни“ наводно стицали нове карактеристике које су деловале у њихову корист, они су полако еволуирали. Али докази из протеклих 125 година показују да, док најспособнији можда заиста опстају, то не објашњава како су они постали. Један лав може бити способнији од другог лава, али то не објашњава како је он постао лав. И све његово потомство још увек ће бити лавови, не нешто друго.

²³ Тако, у часопису Harper’s, писац Том Бетел је коментарисао: „Дарвин је направио једну грешку довољно озбиљну да поткопа његову теорију. А та грешка је тек недавно призната као таква... Један организам може заиста бити ’способнији‘ него други... То, наравно, није нешто што помаже да се створи тај организам... Јасно је, ја мислим, да је постојало нешто врло, врло погрешно с таквом једном идејом.“ Бетел је додао: „Како ја то видим, закључак је прилично запањујућ: Дарвинова теорија је, ја верујем, на ивици колапса.“⁠¹⁸

Чињеница или теорија?

24, 25. (а) Која су нека од подручја на којима еволуција није удовољила стандардима да буде утврђена чињеница? (б) У складу с оним што је један еволуциониста рекао о савременој теорији, како се на њу може гледати?

²⁴ Сумирајући неке од нерешених проблема с којима се суочава еволуција, Франсис Хичинг је запазио: „На три пресудна подручја где се [савремена теорија еволуције] може испитати, она је затајила: Фосилни запис открива образац еволуционих скокова уместо постепене промене. Гени су моћан стабилизирајући механизам чија је главна функција да спрече да еволуирају нови облици. Насумичне корак-по-корак мутације на молекуларном нивоу не могу да објасне организовану и растућу сложеност живота.“ (Курзив додат.)

 ²⁵ Затим је Хичинг закључио дајући ово запажање: „Најблаже речено, човек може довести у питање једну еволуциону теорију тако притиснут сумњама чак и међу онима који је научавају. Ако је дарвинизам заиста велики уједињујући принцип биологије, он обухвата изванредно велика подручја незнања. Он не успева да објасни нека од најосновнијих питања од свих: како су беживотна хемијска једињења оживела, која граматичка правила стоје иза генетичког кода, како гени обликују форму живих бића.“ У ствари, Хичинг је рекао да он сматра савремену теорију еволуције „тако недостатном да заслужује да се третира као ствар вере“.⁠¹⁹

26. Зашто није разумно наставити са инсистирањем да је еволуција чињеница?

²⁶ Међутим, многи заступници еволуције сматрају да имају довољно разлога да инсистирају на томе да је еволуција чињеница. Они објашњавају да се само препиру око детаља. Али кад би било која друга теорија имала тако енормне тешкоће које трају, и тако велика противречја међу онима који је заступају, да ли би тако спремно била проглашена за чињеницу? Са̂мо понављање да је нешто чињеница не чини то чињеницом. Као што је Џон Р. Дурант, биолог, написао у лондонском листу The Guardian: „Многи научници подлежу искушењу да буду догматични... увек изнова, питање порекла врста представља се као да је коначно решено. Ништа не би могло бити даље од истине... Али тенденција да се буде догматичан упорно остаје, и не чини никакву услугу за ствар науке.“⁠²⁰

27. Која друга окосница за доказ постоји, која нуди основу за разумевање како је живот настао?

²⁷ С друге стране, шта је са стварањем као с објашњењем за то како је живот настао? Да ли оно нуди окосницу за доказ која је имало чвршћа него тврдње које често подупиру еволуцију? И, као најпознатији извештај о стварању, да ли Постање баца икакво веродостојно светло на то како су земља и жива бића настали?

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 14. страни]

„Дарвинизам је, после једног века и четврт, на изненађујуће великим мукама“

[Истакнути текст на 15. страни]

„Како се стварно еволуција догодила сада је ствар велике контроверзе међу биолозима“

[Истакнути текст на 18. страни]

„Изгледа да је око конструисано; ниједан конструктор телескопа не би могао начинити боље“

[Истакнути текст на 21. страни]

„Образац за који нам је речено да га пронађемо за последњих 120 година не постоји“

[Истакнути текст на 21. страни]

’Неки научници предлажу... [еволуционе] идеје које су некад популаризоване само у машти‘

[Истакнути текст на 22. страни]

Нове теорије противрече ономе што је било прихватано многе деценије

[Истакнути текст на 23. страни]

„Дарвинова теорија је, ја верујем, на ивици колапса“

[Истакнути текст на 24. страни]

„Увек изнова, питање порекла врста представља се као да је коначно решено. Ништа не би могло бити даље од истине“

[Оквир на 18. страни]

„Компјутерски научници стављени у неугодан положај у свом трагању да достигну људски вид“

Под горњим насловом The New York Times је известио: „Стручњаци који теже за једним од човекових најодважнијих снова — да створи машине које мисле — спотакли су се док су предузимали оно што је изгледало да ће бити елементарни први корак. Нису успели да овладају видом.

„После две деценије истраживања, они још увек морају да уче машине на изглед једноставном чину да буду у стању да препознају свакодневне предмете и да разликују једне од других.

„Уместо тога, они су развили дубоко ново поштовање према префињености људског вида... Људска мрежњача је завист компјутерских научника. Њених сто милиона штапића и чепића и њени слојеви неурона извршавају најмање 10 милијарди калкулација у секунди.“⁠^б

[Истакнути текст на 16. страни]

О Дарвиновој књизи Порекло врста, један писац лондонског часописа Times који прихвата еволуцију писао је: „Имамо овде врхунску иронију да књига која је постала славна због објашњавања порекла врста у ствари не чини ништа слично“

[Слика на 17. страни]

Један еволуциониста је изјавио: „Укорењени ставови, за и против, били су утемељени... и увреде су летеле као минобацачке бомбе са обе стране“

[Слике на 19. страни]

Астроном Роберт Џастро је рекао: „Тешко је прихватити еволуцију људског ока као производ случајности; још је теже прихватити еволуцију људске интелигенције као производ насумичних поремећаја у можданим ћелијама наших предака“

[Слике на 20. страни]

„Неки од класичних случајева дарвинистичке промене у фосилном запису... морали су да се одбаце или да се модификују као резултат детаљнијих информација“⁠^в (Дејвид Роп, Чикашки пољски музеј историје природе)

Eohippus

Archaeopteryx

Дводихалица

[Слика на 22. страни]

Док најспособнији можда опстају, то не објашњава како они постају