Поглавље 6

Огромни понори — може ли их еволуција премостити?

1. Шта се примећује с обзиром на јазове у фосилном запису?

 ФОСИЛИ дају опипљив доказ о разноликости живота који је постојао дуго пре појаве човека. Али они нису донели очекивану подршку за еволуционо гледиште о томе како је живот започео или како су започеле нове врсте након тога. Коментаришући о недостатку прелазних фосила који би премостили биолошке јазове, Франсис Хичинг примећује: „Чудна ствар је што постоји доследност око фосилних јазова: фосили недостају на свим важним местима.“⁠¹

2. Како фосили рибе илуструју те јазове?

² Важна места на која он указује јесу јазови између главних подела животињског света. Један пример тога је што се за рибу мисли да је еволуирала од бескичмењака, створења без кичме. „Риба је ускочила у фосилни запис“, каже Хичинг, „на изглед ниоткуд: мистериозно, изненада, потпуно обликована.“⁠² Зоолог Н. Џ. Берил коментарише своје сопствено еволуцијско објашњење тога како се риба појавила, говорећи: „У извесном смислу ово објашњење је научна фантастика.“⁠³

3. Како еволуциона теорија сврстава по хронолошком реду велике поделе животињског света?

³ Еволуциона теорија претпоставља да су рибе постале водоземци, неки водоземци су постали гмизавци, од гмизаваца су дошли и сисари и птице, и коначно су неки сисари постали људи. Претходно поглавље показало је да фосилни запис не  подупире те тврдње. Ово поглавље ће се концентрисати на величину тих тобожњих прелазних корака. Док настављаш да читаш, узми у обзир вероватноћу да се такве промене одиграју спонтано, путем неуправљане случајности.

Понор између рибе и водоземца

4, 5. Које су неке велике разлике између риба и водоземаца?

⁴ Кичма је била оно што је разликовало рибе од бескичмењака. Та кичма би морала да прође кроз велика преобликовања да би риба постала водоземац, то јест, створење које би могло да живи и у води и на копну. Морала је да буде придодата карлица, али није позната ни једна фосилна риба која показује како се развила карлица водоземаца. Код неких водоземаца, као што су жабе и крастаче, читава кичма би морала толико да се промени да се не би могла препознати. Кости лобање су такође другачије. Осим тога, у формирању водоземаца, еволуција захтева да рибља пераја постану зглобни удови с глежњевима и ножним прстима, што би било пропраћено великим изменама у мишићима и нервима. Шкрге се морају променити у плућа. Код риба, крв пумпа срце с две коморе, а код водоземаца срце с три коморе.

⁵ Да би се премостио јаз између рибе и водоземца, чуло слуха би морало да прође кроз једну радикалну промену. Уопште, рибе примају звук преко својих тела, а већина крастача и жаба има бубне опне. Језици би такође морали да се промене. Ниједна риба нема растегљив језик, а водоземци, као што су крастаче, имају. Водоземачке очи имају додатну способност да трепћу, пошто имају опну коју превлаче преко својих очних јабучица, одржавајући их чистим.

6. Која се створења сматрају карикама између риба и водоземаца, и зашто она то нису?

⁶ Велики напори се улажу да би се водоземци повезали с неким рибљим претком, али без успеха. Плућата риба је била један од кандидата фаворита, будући да, осим шкрга, има један пливачки мехур, који се може употребити за дисање док је она неко  време изван воде. Књига The Fishes каже: „Искушење је помислити да би оне могле имати неке директне везе с водоземцима који су водили до кичмењака што живе на копну. Али оне немају везе; оне су једна потпуно засебна група.“⁠⁴ Дејвид Атенборо искључује и плућату рибу и ресорепку „због тога што су кости њихових лобања толико различите од костију првих фосилних водоземаца да се једна не може извести из друге“.⁠⁵

Понор између водоземца и гмизавца

7. Од водоземца до гмизавца, који је један од најтежих проблема који треба објаснити?

⁷ Покушај да се премости јаз између водоземца и гмизавца поставља друге озбиљне проблеме. Један изузетно тежак проблем је порекло јајета с љуском. Створења пре гмизаваца полагала су своја мекана, желатинозна јаја у води, где су та јаја била оплођавана споља. Гмизавци су утемељени на копну и полажу своја јаја на копну, али ембриони који се развијају унутар њих морају ипак бити у воденој средини. Јаје с љуском било је решење. Али оно је такође захтевало велику промену у процесу оплодње: захтевала се унутрашња оплодња, пре него што јаје буде окружено љуском. Да би се то постигло укључени су нови полни органи, нови поступци парења  и нови инстинкти — од чега све представља огроман понор између водоземца и гмизавца.

8, 9. Које друге одлике су неопходне код јајета с љуском?

⁸ Окруживање јајета љуском створило је потребу за даљњим значајним променама да би се омогућио развој гмизавца и, коначно, његово ослобађање из љуске. На пример, унутар љуске постоји потреба за разним опнама и кесицама, као што је амнион. Он у себи садржи течност у којој ембрион расте. Дело The Reptiles описује још једну опну звану алантоис: „Алантоис прима и складишти ембрионске отпадне материје, служећи као нека врста бешике. Он такође има крвне судове који прихватају кисеоник што пролази кроз љуску и воде га до ембриона.“⁠⁶

⁹ Еволуција није објаснила друге сложене разлике које су укључене. Ембриони у јајима риба и водоземаца ослобађају своје отпадне материје у водену средину као растворљиву уреу. Али уреа унутар гмизавчевог јајета с љуском убила би ембрион. Тако се у јајету с љуском прави једна велика хемијска промена: отпадне материје, нерастворљива мокраћна киселина, чувају се унутар опне алантоис. Осмотримо такође ово: жуманце јајета је храна за ембрион гмизавца који расте, што му омогућује да се потпуно развије пре него што се појави из љуске — за разлику од водоземаца, који се не излежу у одраслом облику. И да би изашао из љуске, ембрион се одликује тиме што има један јајни зуб, који му помаже да се пробије из свог затвора.

10. Коју жалбу је изнео један еволуциониста?

¹⁰ Много више је потребно да би се премостио јаз између водоземца и гмизавца, али ови примери показују да се неуправљаној случајности једноставно не могу приписати све те многе сложене промене које се захтевају да би се премостио тај широки понор. Није чудо што се еволуциониста Арчи Кар жалио: „Једно од фрустрантних обележја фосилног записа о историји кичмењака јесте то што он показује тако мало о еволуцији гмизаваца током њихових најранијих дана, када се развијало јаје с љуском.“⁠⁷

 Понор између гмизавца и птице

11, 12. Која је једна велика разлика између гмизаваца и птица, и како неки покушавају да реше ту загонетку?

¹¹ Гмизавци су хладнокрвне животиње, што значи да ће њихова унутрашња температура расти или смањивати се у зависности од спољашње температуре. С друге стране, птице су топлокрвне; њихова тела одржавају релативно сталну унутрашњу температуру без обзира на температуру споља. Да би решили загонетку како су топлокрвне птице настале из хладнокрвних гмизаваца, неки еволуционисти сада кажу да су неки од диносаура (који су били гмизавци) били топлокрвни. Али опште гледиште је још увек као што примећује Роберт Џастро: „Диносаури, као и сви гмизавци, били су хладнокрвне животиње.“⁠⁸

¹² Леконт ди Ноји, француски еволуциониста, рекао је с обзиром на веровање да су топлокрвне птице настале од хладнокрвних гмизаваца: „Ово се данас истиче као једна од највећих загонетки еволуције.“ Такође је признао да птице имају „све незадовољавајуће карактеристике апсолутног стварања“⁠⁹ — то јест, незадовољавајуће за теорију еволуције.

13. Шта птице раде да би лежале на својим јајима?

¹³ Иако је тачно да и гмизавци и птице полажу јаја, само птице морају да леже на својима. Оне су обликоване за то. Многе птице имају на својим грудима једно место за лежање на јајима, подручје које нема ниједно перо и које садржи мрежу крвних судова, да би се обезбедила топлота за јаја. Неке птице немају део за лежање на јајима, већ ишчупају пера са својих груди. Такође, да би птице лежале на јајима захтевало би се од еволуције да им пружи нове инстинкте — за грађење гнезда, за излегање јаја и за храњење младунчади — врло несебично, алтруистичко, обзирно понашање које укључује вештину, марљив рад и добровољно излагање опасности. Све то представља широк јаз између гмизаваца и птица. Али има ту још много тога.

14. Каква комплексност перја чини невероватним да је перје могло настати из љусака гмизаваца?

 ¹⁴ Перје је јединствено за птице. Наводно су љуске гмизаваца тек тако постале те задивљујуће структуре. Из бадрљице пера излазе редови жиока. Свака жиока има много жиочица, а свака жиочица има стотине кукица и закачака. После микроскопског испитивања једног голубијег пера, било је откривено да је имало „неколико стотина хиљада жиочица и милионе кукица и закачака“.⁠¹⁰ Те копче држе све делове пера заједно и образују глатке површине или лопатице. Ништа не превазилази перо као ваздушну оплату, и мало супстанција се може изједначити с њим као изолатором. Једна птица величине лабуда има око 25 000 пера.

15. Како птице брину за своје перје?

 ¹⁵ Уколико се жиоке ових пера раздвоје, оне се рашчешљавају кљуном. Кљун примењује притисак док жиоке пролазе кроз њега, а копче на жиочицама спајају се као зупчаници на патент-затварачу. Већина птица има једну уљану жлезду у основи репа из које узимају уље да би средиле свако перо. Неке птице немају уљану жлезду већ уместо тога имају посебна пера која се искрзају на својим врховима и производе ситан прах налик талку за уређивање свог перја. А перје се обично једном годишње обнавља митарењем.

16. Шта је један еволуциониста рекао о пореклу перја?

¹⁶ Знајући све ово о перу, осмотримо овај прилично запањујућ покушај да се објасни његов развој: „Како је ово чудо структуре еволуирало? Не треба много напрезати машту да би се замислило перо као преобликована љуска, у основи као љуска гмизавца — дугуљаста љуска лабаво причвршћена, чије су се спољашње ивице искрзале и рашириле се све док она није еволуирала у високосложену структуру каква је данас.“⁠¹¹ Али да ли мислиш да је такво једно објашњење стварно научно? Или више звучи као научна фантастика?

17. Како се кости птице разликују од костију гмизавца?

¹⁷ Осмотримо надаље обликовање птице за лет. Птичје кости су танке и шупље, за разлику од гмизавчевих чврстих. Ипак, потребна је чврстина за лет, тако да унутар птичјих костију постоје упорнице, попут подупирача унутар авионских крила. Овај облик костију служи у још једну сврху: помаже да се објасни још једно јединствено чудо птица — њихов дисајни систем.

18. Које структуре помажу птицама да одржавају хлађење на дугим летовима?

¹⁸ Мишићава крила која ударају у лету сатима или чак данима, стварају много топлоте, па ипак, без знојних жлезда за хлађење, птица излази на крај с тим проблемом — она има „мотор“ на ваздушно хлађење. Систем ваздушних кесица протеже се у  скоро сваки важан део тела, чак и у шупље кости, и телесна топлота се ослобађа путем те унутрашње циркулације ваздуха. Такође, због тих ваздушних кесица, птице извлаче кисеоник из ваздуха много ефикасније него било који други кичмењак. Како се то врши?

19. Шта птицама омогућава да удишу редак ваздух?

¹⁹ Код гмизаваца и сисара, плућа узимају и испуштају ваздух, попут мехова који се наизменично пуне и празне. Али код птица постоји сталан проток свежег ваздуха који иде кроз плућа, и током удисања и током издисања. Једноставно речено, тај систем ради овако: кад птица удише, ваздух иде до извесних  ваздушних кесица; оне служе као мехови да гурну ваздух у плућа. Из плућа ваздух иде у друге ваздушне кесице, и оне га на крају избацују. То значи да постоји струја свежег ваздуха која стално тече кроз плућа у једном правцу, умногоме попут воде која тече кроз сунђер. Крв у капиларима плућа тече у супротном правцу. И управо је то супротно струјање ваздуха и крви оно што птичји дисајни систем чини изузетним. Због тога, птице могу да дишу редак ваздух на великим надморским висинама на преко 6 000 метара док данима лете ка циљу док мигрирају хиљаде километара.

20. Које друге одлике проширују понор између птице и гмизавца?

²⁰ Друге одлике проширују понор између птица и гмизаваца. Вид је једна од њих. Од орлова до птица певачица, постоје очи попут телескопа и очи попут лупе. Птице имају више сензорних ћелија у својим очима него што има било које друго живо биће. Такође, птичја стопала су другачија. Кад слећу, тетиве аутоматски затварају њихове прсте око гране. И оне имају само четири прста уместо гмизавчевих пет. Осим тога, оне немају гласне жице, него имају певало из кога долазе милозвучне песме као што су песме славуја и америчких дроздова. Узми такође у обзир да гмизавци имају срце с три коморе; птичје срце има четири коморе. Кљунови такође одвајају птице од гмизаваца: кљунови који служе као крцаљке за орахе, кљунови који филтрирају храну из муљевите воде, кљунови који ископавају рупе у дрвећу, кљунови крстокљуна који отварају борове шишарке — разноликост изгледа бескрајна. А ипак, за кљун, с тако специјализованим обликом, каже се да је случајно еволуирао од носа гмизавца! Да ли ти такво објашњење делује вероватним?

21. Шта искључује Archaeopteryxa као карику између гмизавца и птице?

²¹ Једном су еволуционисти веровали да је Archaeopteryx, што значи „древно крило“ или „древна птица“, био карика између гмизавца и птице. Али сада, многи не верују. Његови скамењени  остаци откривају савршено формирано перје на аеродинамички обликованим крилима способним за лет. Његове крилне и ножне кости биле су танке и шупље. Његове наводно гмизавачке одлике налазе се и код птица данас. И он временски не претходи птицама, зато што су фосили и других птица пронађени у стенама из истог периода из кога је и Archaeopteryx.⁠¹²

Понор између гмизавца и сисара

22. На коју се разлику између гмизаваца и сисара указује самим именом „сисар“?

²² Велике разлике остављају широк понор између гмизавца и сисара. Са̂мо име „сисар“ указује на једну велику разлику: постојање сисних жлезда што дају млеко за младе, који се рађају живи. Теодосије Добжански је сугерисао да би те млечне жлезде „могле бити преобликоване знојне жлезде“.⁠¹³ Али гмизавци чак и немају знојне жлезде. Сем тога, знојне жлезде избацују отпадне производе, а не храну. И за разлику од младих гмизаваца, младунци сисара имају и инстинкте и мишиће за сисање млека од своје мајке.

23, 24. Које друге одлике сисари имају што гмизавци немају?

²³ Сисари имају и друге одлике које не налазимо код гмизаваца. Мајке сисара имају високосложене постељице за исхрану и развој својих нерођених младих. Гмизавци немају. Код гмизаваца не постоји дијафрагма, а сисари имају дијафрагму која раздваја грудни кош од трбуха. Кортијев орган у ушима сисара не налази се у ушима гмизаваца. Овај мајушни сложени орган има 20 000 штапића и 30 000 нервних завршетака. Сисари одржавају сталну телесну температуру, док гмизавци не.

²⁴ Сисари такође имају три кости у својим ушима, док гмизавци имају само једну. Одакле су те две „приде“ дошле? Еволуциона теорија покушава то да објасни на следећи начин: гмизавци имају најмање четири кости у доњој вилици, док сисари имају само једну; тако, кад су гмизавци постајали сисари постојала је наводна реорганизација костију; неке из  доњих вилица гмизаваца пребациле су се у средње уво сисара да би тамо сачињавале три кости и, у том процесу, оставиле само једну за доњу вилицу сисара. Међутим, проблем код овог следа резоновања је тај што не постоји никакав фосилни доказ који би га подупро. То је пука жељена претпоставка.

25. Које даљње разлике постоје између гмизаваца и сисара?

²⁵ Још један проблем који укључује кости: ноге гмизаваца су причвршћене са стране тела тако да је стомак или на земљи или веома близу ње. А код сисара су ноге испод тела и издижу га изнад земље. У вези с овом разликом, Добжански је коментарисао: „Ова промена, ма како мала могла изгледати, захтевала је широк спектар промена у костуру и мишићима.“ Он је затим признао још једну велику разлику између гмизаваца и сисара: „Сисари су увелико разрадили своје зубе. Уместо једноставних гмизавчевих зуба попут клинова, постоји велика разноликост зуба сисара који су прилагођени за откидање, хватање, пробадање, сечење, тучење или млевење хране.“⁠¹⁴

26. Који преокрет би еволуција морала да направи у одстрањивању отпадних материја?

²⁶ Једна последња ствар: кад је водоземац наводно еволуирао у гмизавца, запажено је да су се отпадне материје које су се одстрањивале промениле од урее у мокраћну киселину. Али кад је гмизавац постао сисар било је обрнуто. Сисари су се вратили на водоземачки начин, тиме што отпадне материје одстрањују као уреу. У ствари, еволуција је ишла уназад — нешто што се теоретски не претпоставља да се дешава.

Највећи понор од свих

27. Шта је један еволуциониста рекао да би била ’трагична грешка‘?

²⁷ Физички, човек одговара општој дефиницији сисара. Међутим, један еволуциониста је рекао: „Не би се могла направити трагичнија грешка него сматрати човека ’само животињом‘. Човек је јединствен; он се разликује од свих других животиња по многим  својствима, као што су говор, традиција, култура, и један енормно дуг период раста и родитељске бриге.“⁠¹⁵

28. Како човеков мозак издваја човека од животиња?

²⁸ Оно што човека издваја од свих других створења на земљи јесте његов мозак. Информације које се чувају у око 100 милијарди неурона људског мозга испуниле би око 20 милиона томова књига! Моћ апстрактног мишљења и говора издваја човека од било које животиње, а способност да бележи сакупљено знање једна је од човекових најзначајнијих карактеристика. Употреба тог знања омогућила му је да надмаши све друге живе врсте на земљи — чак до те мере да оде на Месец и врати се. Заиста, као што је рекао један научник, човеков мозак је „различит и неизмерно компликованији од било чега другог у познатом свемиру“.⁠¹⁶

29. Која чињеница чини понор између човека и животиње највећим од свих?

²⁹ Једна друга одлика која чини понор између човека и животиње највећим од свих јесу човекове моралне и духовне вредности, које проистичу из таквих особина као што су љубав, правда, мудрост, моћ, милосрђе. На то се алудира у Постању кад оно каже да је човек начињен ’по обличју и прилици Божјој‘. И управо је понор између човека и животиње највећи бездан од свих (Постање 1:26).

30. Шта фосилни запис заиста каже?

³⁰ Дакле, постоје огромне разлике између главних подела живота. Раздвајају их многе нове структуре, програмирани инстинкти и особине. Да ли је разумно мислити да су они могли настати путем неуправљаних случајних догађаја? Као што смо видели, фосилни запис не подупире то гледиште. Никакви фосили се не могу наћи који би премостили те јазове. Као што кажу Хојл и Викрамазинг: „Прелазни облици недостају у фосилном запису. Сада видимо зашто — у суштини зато што није било прелазних облика.“⁠¹⁷ За оне чије су уши отворене да чују, фосилни запис говори: „Специјално стварање.“

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 72. страни]

Ниједна фосилна риба не показује како се развила карлица водоземаца

[Истакнути текст на 81. страни]

„Не би се могла направити трагичнија грешка него сматрати човека ’само животињом‘“

[Оквир⁄Слике на 73. страни]

Не постоје никакве карике између главних подела живота. Један научник је рекао: „Фосили недостају на свим важним местима“

[Слике]

Свако се размножава „по врстама својим“

Риба

Водоземац

Гмизавац

Птица

Сисар

Човек

[Оквир⁄Слике на 76. страни]

Еволуционисти кажу: „Не треба много напрезати машту да би се замислило перо као преобликована љуска [гмизавца].“ Чињенице показују другачије

[Слике]

Папагај

Рајска птица

Паун

[Дијаграм]

Бадрљица

Жиоке

Кукице

Жиочице

[Слика на 71. страни]

„Риба је ускочила у фосилни запис, на изглед ниоткуд“

[Слике на 72. страни]

Кичме риба и жаба врло су различите

[Слика на 75. страни]

Птице имају „све незадовољавајуће карактеристике апсолутног стварања“

[Слике на 78. страни]

Орлово око функционише као телескоп, а око птице певачице као лупа

[Слика на 79. страни]

Archaeopteryx није карика између гмизаваца и птица

[Слика на 80. страни]

Младунци сисара рађају се живи и добијају млеко од својих мајки

[Слике на 82. страни]

„Прелазни облици недостају у фосилном запису... зато што није било прелазних облика“

Риба

Водоземац

Гмизавац

Птица

Сисар

Човек

[Слике⁄Дијаграм на 74. страни]

Желатинозна јаја водоземаца немају љуске

Јаја гмизаваца имају заштитне љуске

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

Попречни пресек јајета с љуском

љуска

беланце

хорион

жуманце

амнион

алантоис

ембрион

ваздушна комора

јајна опна