Поглавље 5

Пустимо да фосилни запис говори

1. Шта су фосили?

 ФОСИЛИ су остаци древних облика живота сачувани у земљиној кори. Они могу бити скелети или делови њих као што су кости, зуби или љуске. Фосил такође може бити неки траг активности онога што је некада било живо, као што је отисак или траг. Многи фосили више не садрже своју првобитну грађу него су сачињени од минералних наслага које су се инфилтрирале у њих и преузеле њихов облик.

2, 3. Зашто су фосили важни за еволуцију?

² Зашто су фосили важни за еволуцију? Генетичар Г. Л. Стебинс забележио је један велики разлог: „Ниједан биолог није стварно видео порекло неке велике групе организама путем еволуције.“⁠¹ Дакле, жива бића на земљи данас се не виде да еволуирају у нешто друго. Уместо тога, она су сва потпуна у облику и различита од других типова. Као што је генетичар Теодосије Добжански приметио: „Живи свет није неки једнострук поредак... повезан непрекидним серијама међуврста.“⁠² И Чарлс Дарвин је признао да „различитост специфичних [животних] облика и то што нису међусобно помешани безбројним прелазним карикама, врло је очита потешкоћа“.⁠³

³ Дакле, различите варијације бића која живе данас не пружају подршку теорији еволуције. Због тога је фосилни запис постао тако важан. Мислило се да ће  бар фосили пружити потврду која је била потребна теорији еволуције.

Шта тражити

4-6. Кад би еволуција била чињенична, шта би фосилно сведочанство показало?

⁴ Кад би еволуција била чињеница, фосилно сведочанство би сигурно открило постепену промену од једне врсте живота ка другој. И то би морао да буде случај без обзира на то која је варијанта еволуционе теорије прихваћена. Чак и научници који верују у брже промене повезане с теоријом „пунктуираног еквилибријума“ признају да би ипак постојале многе хиљаде година током којих су се те промене наводно одигравале. Зато није разумно веровати да уопште не би било потребе за везним фосилима.

⁵ Такође, кад би еволуција била заснована на чињеници, од фосилног записа би се очекивало да открије зачетке нових структура код живих бића. Треба да буде бар неких фосила с рукама, ногама, крилима, очима и другим костима и органима у развоју. На пример, треба да постоје рибља пераја која се мењају у  водоземачке ноге са стопалима и ножним прстима, и шкргама које се мењају у плућа. Треба да постоје гмизавци с предњим удовима који се мењају у птичја крила, задњим удовима који се мењају у ноге с канџама, крљуштима које се мењају у пера, и устима која се мењају у рожасте кљунове.

⁶ У погледу тога, британски журнал New Scientist каже о тој теорији: „Она предвиђа да ће се комплетан фосилни запис састојати од родова организама који показују постепену промену континуирано током дугих периода.“⁠⁴ Као што је сам Дарвин изјавио: „Број прелазних варијација, које су постојале раније, [мора] бити заиста огроман.“⁠⁵

7. Шта треба фосилни запис да покаже ако је извештај о стварању из Постања чињеничан?

⁷ С друге стране, кад би извештај о стварању из Постања био чињеничан, онда фосилни запис не би  показао како се један тип живота претвара у други. Он би одражавао изјаву из Постања да ће се сваки различит облик живог бића размножавати само „по врстама својим“ (Постање 1:11, 12, 21, 24, 25). Такође, кад би жива бића настала чином стварања, у фосилном запису не би било делимичних, недовршених костију или органа. Сви фосили би били комплетни и високосложени, као што су жива бића данас.

8. Кад би жива бића била створена, шта би требало да фосилни запис још покаже?

⁸ Поред тога, кад би жива бића била створена, од њих би се очекивало да се у фосилном запису појаве изненада, неповезани ни са чим пре њих. И кад би се установило да је то случај, шта онда? Дарвин је отворено признао: „Ако су бројне врсте... заиста започеле да живе одједном, та чињеница би била кобна за теорију еволуције.“⁠⁶

Колико је запис потпун?

9. Шта је Дарвин рекао о доказу у његовим данима?

⁹ Међутим, да ли је фосилни запис довољно потпун за једну поштену проверу тога да ли је стварање или еволуција оно што налази подршку? Пре више од једног века, Дарвин није мислио тако. Шта је „фалило“ фосилном запису у његово време? Он није садржавао прелазне карике које су се захтевале да би подупрле његову теорију. Та ситуација га је навела да каже: „Зашто онда није свака геолошка формација и сваки слој пун таквих прелазних карика? Геологија засигурно не открива никакав такав финостепеновани органски ланац; и то је, можда, најочигледнији и најозбиљнији приговор који се може изнети против ове теорије.“⁠⁷

10. Које друго разочарање је Дарвин споменуо?

¹⁰ Фосилни запис у Дарвиновим данима показао се као разочарање за њега на још један начин. Он је објаснио: „Нагао начин на који се читаве групе врста појављују изненада у извесним формацијама, неколико палеонтолога је изнело... као фатални приговор веровању у трансмутацију врста.“ Он је додао:  „Постоји још једна и с тим сродна тешкоћа, која је много озбиљнија. Алудирам на начин на који се врсте које припадају неколицини од главних подела животињског царства изненада појављују у најнижим познатим фосилним стенама... Тај случај за сада мора остати необјашњив; и може се уистину изнети као ваљан аргумент против овде подржаваних [еволуцијских] гледишта.“⁠⁸

11. Како је Дарвин покушао да објасни те тешкоће?

¹¹ Дарвин је покушао да објасни те огромне проблеме тиме што је напао фосилни запис. Он је рекао: „Гледам на геолошки запис као на историју света чувану несавршено... несавршену до крајњег степена.“⁠⁹ Он и други претпостављали су да како време буде пролазило фосилне карике које недостају сигурно ће бити пронађене.

12. Колико је фосилни запис сада обиман?

¹² Сада, после доста више од једног века обимног ископавања, откривен је огроман број фосила. Да ли је тај запис још увек тако „несавршен“? Књига Processes of Organic Evolution коментарише: „Запис о прошлим облицима живота сада је обиман и стално бива обогаћиван како палеонтолози налазе, описују и упоређују нове фосиле.“⁠¹⁰ А научник Смитсонијског института Портер Кајер додаје: „Постоји стотину милиона фосила, сви каталогизовани и идентификовани, у музејима широм света.“⁠¹¹ Стога, A Guide to Earth History  објављује: „Уз помоћ фосила палеонтолози могу сада да нам дају изврсну слику живота из прошлих доба.“⁠¹²

13, 14. Зашто су еволуционисти разочарани повећаним фосилним сведочанством?

¹³ После свег тог времена, и сакупљања милиона фосила, шта запис сада каже? Еволуциониста Стивен Стенли каже да ти фосили „откривају нове и изненађујуће ствари у вези с нашим биолошким пореклом“.⁠¹³ Књига A View of Life, коју су написала тројица еволуциониста, додаје: „Фосилни запис је пун тенденција које палеонтолози нису у стању да објасне.“⁠¹⁴ Шта је то што су ти научници еволуционисти нашли да је тако „изненађујуће“ и што „нису у стању да објасне“?

¹⁴ Оно што збуњује такве научнике јесте чињеница да огромно фосилно сведочанство које је сада доступно открива исту ону ствар коју је откривало у Дарвиново време: основне врсте живих бића појавиле су се изненада и нису се приметно мењале током дугих периода. Никакве прелазне карике између једне велике врсте живих бића и неке друге нису никада нађене. Дакле, оно што фосилни запис говори јесте управо супротно од онога што се очекивало.

15. Какав је закључак из свог проучавања фосилног записа извукао један ботаничар?

¹⁵ Шведски ботаничар Хериберт Нилсон, после 40 година сопственог истраживања, описао је ту ситуацију на следећи начин: „Не може се направити чак ни карикатура еволуције из палеобиолошких чињеница. Фосилни материјал је сада толико потпун да... недостатак прелазних низова не може да се објасни као да је због оскудности материјала. Недостаци су стварни, они никад неће бити попуњени.“⁠¹⁵

Живот се појављује изненада

16. (а) Шта научник наводи човека да очекује у вези са раним фосилним записом? (б) Да ли фосилни запис испуњава то очекивање?

¹⁶ Погледајмо сведочанство мало поближе. У својој књизи Red Giants and White Dwarfs Роберт Џастро износи: „Некада у првој милијарди година, на  земљиној површини појавио се живот. Лагано, показује фосилни запис, живи организми су се пењали уз лествице од простих до напреднијих облика.“ Из овог описа, човек би очекивао да је фосилни запис потврдио спору еволуцију од првих „простих“ животних облика до сложених. Ипак, иста књига каже: „Пресудних првих милијарду година, током којих је живот започео, празне су стране у историји земље.“⁠¹⁶

17. Да ли би се први облици живота могли назвати „простим“?

¹⁷ Такође, могу ли ти први облици живота заиста да се опишу као „прости“? „Ако идемо временски уназад до ере најстаријих стена“, каже Evolution From Space, „фосилни остаци древних животних облика откривени у тим стенама не откривају неки једноставан почетак. Иако можда волимо да мислимо како су фосилне бактерије и фосилне алге и микрогљивице једноставне у поређењу са псом или коњем, стандард информација остаје енормно висок. Већина биохемијске сложености живота била је присутна већ у време кад су се формирале најстарије површинске стене на земљи.“⁠¹⁷

18. Да ли постоји икакав фосилни доказ да су једноћелијска створења еволуирала у вишећелијска?

¹⁸ Од тог почетка, може ли се уопште наћи икоји доказ који би потврдио да су једноћелијски организми еволуирали у вишећелијске? „Фосилни запис не садржи никакав траг тих уводних етапа у развоју вишећелијских организама“, каже Џастро.⁠¹⁸ Уместо тога, он износи: „Запис из стена садржи врло мало, осим бактерија и једноћелијских биљака, све док се, пре око милијарду година, после око три милијарде година невидљивог прогреса, није догодио један велики напредак. На земљи су се појавила прва вишећелијска створења.“⁠¹⁹

19. Шта се догодило на почетку онога што се назива камбријски период?

¹⁹ Тако, на почетку онога што се назива камбријски период, фосилни запис доживљава један необјашњен драматичан преокрет. Велика разноликост потпуно развијених, сложених морских створења, многа  с чврстим спољашњим љускама, појављује се тако изненадно да се то време често назива „експлозијом“ живих бића. Дело A View of Life описује то: „Почев од наступања камбријског периода и даље око 10 милиона година, све главне групе скелетизованих бескичмењака јављају се први пут у најспектакуларнијем расту у разноликости који је икада забележен на нашој планети.“ Појавили су се пужеви, сунђери, морске звезде, јастогу сличне животиње назване трилобити, и многа друга сложена морска створења. Занимљиво, иста књига примећује: „У ствари, неки изумрли трилобити развили су сложеније и ефикасније очи него што било који живи зглавкар поседује.“⁠²⁰

20. Да ли постоје икакве фосилне карике између камбријске експлозије живота и онога што је било пре тога?

²⁰ Да ли постоје фосилне карике између тих експлозија живота и онога што је ишло пре тога? У Дарвиново време такве карике нису постојале. Он је признао: „На питање зашто не налазимо богате фосилне наслаге које припадају тим претпостављеним најранијим периодима пре камбријског система, ја не могу дати задовољавајући одговор.“⁠²¹ Да ли се данас ситуација променила? Палеонтолог Алфред С. Ромер запазио је Дарвинову изјаву о ’наглом начину на који  се читаве групе врста појављују изненада‘ и написао: „Испод овог [камбријског периода], постоје огромни слојеви седимената у којима би се очекивали преци камбријских облика. Али не налазимо их; та старија лежишта су скоро јалова у погледу доказа о животу, и за општу слику би се разумно могло рећи да је у складу с идејом о специјалном стварању на почетку камбријских времена. ’На питање зашто не налазимо богате фосилне наслаге које припадају тим претпостављеним најранијим периодима пре камбријског система‘, рекао је Дарвин, ’ја не могу дати задовољавајући одговор.‘ Не можемо ни ми данас“, рекао је Ромер.⁠²²

21. Који се аргументи нису одржали, и зашто нису?

²¹ Неки аргументују да је преткамбријске стене превише изменила топлота и притисак да би задржале фосилне карике, или да није било стена наслаганих у плитким морима да би се задржали фосили. „Ниједан од тих аргумената се није одржао“, кажу еволуционисти Салвадор Е. Лурија, Стефан Џеј Голд и Сам Сингер. Они додају: „Геолози су открили многе неизмењене преткамбријске седименте, и они не садрже фосиле сложених организама.“⁠²³

22. С обзиром на ове чињенице, какве је коментаре дао један биохемичар?

²² Ове чињенице су навеле биохемичара Д. Б. Гауера да прокоментарише, као што је испричано у енглеском кентском листу Times: „Извештај о стварању из Постања и теорија еволуције не би могли да се ускладе. Један мора бити тачан други погрешан. Прича о фосилима одговара извештају из Постања. У најстаријим стенама нисмо нашли серије фосила који обухватају постепене промене од најпримитивнијих створења до развијених облика, него се, уместо тога, у најстаријим стенама развијене врсте појављују изненада. Између сваке врсте постојала је потпуна одсутност прелазних фосила.“⁠²⁴

23. Шта је један зоолог закључио?

²³ Зоолог Харолд Кофин је закључио: „Ако је прогресивна еволуција од простог ка сложеном тачна,  преци ових потпуно развијених живих створења у камбријуму треба да се нађу; али они се не налазе и научници признају да постоје мали изгледи да се икада пронађу. На основу самих тих чињеница, на основу онога што се стварно налази у земљи, теорија о изненадном стваралачком чину у коме су успостављени главни облици живота одговара најбоље.“⁠²⁵

Стална изненадна појављивања, мало промене

24. Да ли је сведочанство фосилног записа исто у слојевима изнад камбријског периода?

²⁴ У слојевима изнад те камбријске експлозије живота, сведочанство фосилног записа је увек изнова исто: нове врсте животиња и нове врсте биљака појављују се изненада, без икакве везе с било чим што је ишло пре њих. И кад се једном нађу на сцени, оне настављају с мало промене. The New Evolutionary Timetable наводи: „Запис сада открива да врсте типично преживљавају на стотине хиљада генерација, или чак милион или више, а да не еволуирају баш много... После својих почетака, већина врста пролази кроз мало еволуције пре него што изумру.“⁠²⁶

25. Какву изразиту постојаност показују инсекти?

²⁵ На пример, инсекти су се у фосилном запису појавили изненада и обилно, без икакавих еволуцијских предака. Нити су се пуно променили све до данашњег дана. С обзиром на налаз једне фосилне муве која је описана да је „стара 40 милиона година“, др Џорџ Поинар, мл., рекао је: „Унутрашња анатомија тих створења изразито је слична ономе што налазите код мува данас. Крила и ноге и глава, и чак ћелије унутра, врло су савременог изгледа.“⁠²⁷ А један извештај у торонтском часопису The Globe and Mail коментарисао је: „За 40 милиона година борбе на еволуционим лествицама, оне нису направиле скоро никакав видљив напредак.“⁠²⁸

26. Како биљке и животиње показују исту постојаност?

²⁶ Слична слика постоји за биљке. У стенама су пронађени фосилни листови многог дрвећа и жбуња  који показују врло мало разлике од листова таквих биљака данас: храста, ораха, хикорија, грожђа, магнолије, палме и многих других. Животињске врсте следе исти образац. Преци оних које су живе данас појављују се у фосилном запису изненада и били су у многоме попут својих живих пандана. Постоје многе варијације, али све се лако идентификују као иста „врста“. Часопис Discover бележи један такав пример: „Морски рак потковичар... постоји на земљи практично непромењен 200 милиона година.“⁠²⁹ И они који су изумрли следили су исти образац. Диносаури, на пример, појављују се изненада у фосилном запису, без икаквих веза с било којим прецима пре њих. Они су се намножили у великој мери, а затим су изумрли.

27. Шта једна научна публикација каже о еволуцијском „побољшању“?

²⁷ О тој ствари, Bulletin Чикашког пољског музеја историје природе каже: „Врсте се појављују у низу веома изненадно, показују мале или никакве промене током свог постојања у запису, затим нагло одлазе из записа. И није увек разговетно, у ствари ретко је разговетно, да су потомци били стварно боље прилагођени него њихови преци. Другим речима, биолошко побољшање је тешко наћи.“⁠³⁰

Нема прелазних обележја

28. Да ли су прелазни облици костију и органа̂ икада пронађени?

²⁸ Једна друга тешкоћа за еволуцију јесте чињеница да се нигде у фосилном запису не налазе делимично формиране кости или органи који би се могли узети као почетак неког новог обележја. На пример, постоје фосили разних врста летећих створења — птица, слепих мишева, изумрлих птеродактила. Према еволуционој теорији, они мора да су еволуирали од прелазних предака. Али ниједан од тих прелазних облика није пронађен. Нема ни наговештаја о њима. Да ли постоје икакви фосили жирафа с вратовима дугим две трећине или три четвртине садашње дужине? Да ли постоје икакви фосили птица чији кљун еволуира од чељусти гмизавца?  Да ли постоји икакав фосилни доказ о рибама које развијају водоземачку карлицу, или о рибљим перајима која се претварају у водоземачке ноге, стопала и ножне прсте? Чињеница је да се тражење таквих развојних обележја у фосилном запису показало као једна бесплодна потрага.

29. Шта еволуционисти сада признају о наводним прелазним облицима?

²⁹ Часопис New Scientist запазио је да еволуција „предвиђа да ће се комплетан фосилни запис састојати од родова организама који показују постепену промену непрекидно кроз дуге периоде“. Али тај часопис је признао: „Нажалост, фосилни запис не удовољава том очекивању, јер су појединачне врсте из фосила ретко повезане с неком другом путем познатих међуоблика... познате фосилне врсте заиста изгледа да не еволуирају чак ни кроз милионе година.“⁠³¹ А генетичар Стебинс пише: „Нису познати никакви прелазни облици између било којих главних кола животиња или биљака.“ Он говори о „великим понорима који постоје између многих главних категорија организама“.⁠³² „У ствари“, признаје The New Evolutionary Timetable, „фосилни извештај не документује уверљиво ни један једини прелаз од једне врсте до друге. Осим тога, врсте су трајале током запањујуће дугих периода.“⁠³³ (Курзив додат.)

30. Шта једна обимна студија потврђује?

³⁰ То се слаже с обимном студијом коју је направило Геолошко друштво Лондона и Палеонтолошко удружење Енглеске. Професор природне науке Џон Н. Мур известио је о резултатима: „Око 120 научника, сви специјалисти, припремили су 30 поглавља у једном монументалном делу од преко 800 страна да изнесу фосилни запис за биљке и животиње подељене у око 2 500 група... За сваки главни облик или врсту биљке и животиње показано је да има одвојену и различиту историју од свих других облика или врста! Групе и биљака и животиња појављују се изненада у фосилном запису... Китови, слепи мишеви, коњи, примати, слонови, зечеви, веверице итд., сви су исто тако  различити код свог првог појављивања као што су и данас. Нема ни трага од неког заједничког претка, још мање о некој вези с било којим гмизавцем, наводним праоцем.“ Мур је додао: „Прелазни облици нису пронађени у фосилном запису врло вероватно због тога што прелазни облици у фосилној фази уопште не постоје. Врло је вероватно да се прелази између животињских врста и⁄или прелази између биљних врста никад нису ни одиграли.“⁠³⁴

31. Да ли фосилни запис говори нешто другачије сада од оног што је говорио у Дарвиново време?

³¹ Тако је оно што је био случај у Дарвиново време исто тако случај и данас. Сведочанство фосилног записа још увек је као што је рекао зоолог Д’Арси Томсон пре неколико година у својој књизи On Growth and Form: „Дарвиновска еволуција нас није поучила како су птице потекле од гмизаваца, сисари од ранијих четвороножаца, четвороношци од риба, нити род кичмењака од бескичмењака... тражити прелазно камење преко понора̂ између, значи тражити узалуд, заувек.“⁠³⁵

Како је с коњем?

32. Шта се често износи као класичан пример еволуције?

³² Међутим, често се каже да је бар коњ класичан пример еволуције који се налази у фосилном запису. Као што каже The World Book Encyclopedia: „Коњи су међу најбоље документованим примерима еволуционог развоја.“⁠³⁶ Илустрације тога почињу с врло малом животињом и завршавају с данашњим великим коњем. Али да ли фосилно сведочанство заиста то подупире?

33. Да ли фосилно сведочанство заиста подупире еволуцију коња?

³³ Дело Encyclopædia Britannica коментарише: „Еволуција коња никада није била у правилној линији.“⁠³⁷ Другим речима, фосилно сведочанство нигде не показује постепен развој од мале животиње до великог коња. Еволуциониста Хичинг каже о том најистакнутијем еволуцијском моделу: „Некад приказиван као једноставан и директан, сада је тако компликован да  је прихватање једне верзије пре него друге више ствар вере него рационалног избора. Eohippus, наводно најранији коњ, и за кога стручњаци кажу да је давно изумро и да нам је познат само преко фосила̂, може у ствари бити жив и те како и то уопште не као коњ — бојажљива животиња величине лисице звана даман која јурца по афричком грмљу.“⁠³⁸

34, 35. (а) Зашто неки сада доводе у питање место eohippusa? (б) Да ли су пронађени икакви еволуцијски преци за варијације фосилних коња?

³⁴ Пласирање малог eohippusa као претка коња напреже машту, нарочито с обзиром на оно што каже The New Evolutionary Timetable: „Нашироко се претпостављало да се [eohippus] полако али постојано преображавао у потпунију коњску животињу.“ Али, да ли чињенице подупиру ту претпоставку? „Фосилне врсте [eohippusa] показују мало доказа о еволуционој модификацији“, одговара та књига. Она тако, с обзиром на фосилни запис, признаје: „Он не успева да документује пуну историју породице коња.“⁠³⁹

³⁵ Тако неки научници сада кажу да мали eohippus никада није био тип коња или неки његов предак. И сваки тип фосила који се сврстава у ред коња показао је изразиту постојаност, без икаквих прелазних облика између њега и других за које се мислило да су еволуцијски преци. Нити треба да изненађује то што постоје фосили коња различитих величина и облика. Чак и данас коњи варирају од врло малих понија до великих орачких коња. Сви су варијације унутар породице ко̂ња.

 Шта фосилни запис стварно говори

36. Шта фосилни запис стварно показује?

³⁶ Кад пустимо да фосилни запис говори, његово сведочанство није еволуцијски оријентисано. Уместо тога, сведочанство фосилног записа оријентисано је ка стварању. Оно показује да су се многе различите врсте живих бића појавиле изненада. Иако су постојале велике варијације унутар сваке врсте, оне нису имале никакве везе с еволуцијским прецима пре њих. Нити су имале икакве еволуцијске везе с различитим врстама живих бића које су дошле после њих. Разне врсте живих бића остале су постојане с мало промене током дугих периода пре него што су неке од њих изумрле, док друге преживљавају све до данашњег дана.

37. Како један еволуциониста признаје то?

³⁷ „Концепт еволуције не може се сматрати јаким научним објашњењем за присуство различитих облика живота“, закључује еволуциониста Едмунд Самуел у својој књизи Order: In Life. Зашто не може? Он додаје: „Никаква потанка анализа биогеографске распрострањености или фосилног записа не може директно да подупре еволуцију.“⁠⁴⁰

38. Шта би непристрани истраживач закључио?

³⁸ Јасно је, непристрани истраживач био би доведен до закључка да фосили не подупиру теорију еволуције. С друге стране, фосилно сведочанство даје велику тежину аргументима у прилог стварању. Као што је зоолог Кофин рекао: „За световне научнике, фосили, сведочанства о животу у прошлости, сачињавају крајњи и коначни апелациони суд, зато што је фосилни запис једина аутентична историја живота која је науци на располагању. Ако се та фосилна историја не слаже с еволуционом теоријом — а видели смо да се не слаже — чему она учи? Она нам говори да су биљке и животиње биле створене у својим основним облицима. Основне чињенице фосилног записа подупиру стварање, не еволуцију.“⁠⁴¹ Астроном Карл Сеган отворено је признао у својој књизи Cosmos: „Фосилно сведочанство могло би бити у складу с идејом о Великом Конструктору.“⁠⁴²

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 54. страни]

„Ниједан биолог није стварно видео порекло неке велике групе организама путем еволуције“

[Истакнути текст на 57. страни]

Дарвин: „Ако су бројне врсте... заиста започеле да живе одједном, та чињеница би била кобна за теорију еволуције“

[Истакнути текст на 59. страни]

Фосилни запис говори супротно од оног што је предвидела еволуциона теорија

[Истакнути текст на 60. страни]

„Фосилни остаци древних животних облика откривени у тим стенама не откривају неки једноставан почетак“

[Истакнути текст на 61. страни]

Дарвин: „Читаве групе врста појављују се изненада“

[Истакнути текст на 62. страни]

„За општу слику би се разумно могло рећи да је у складу с идејом о специјалном стварању“

[Истакнути текст на 62. страни]

„Постојала је потпуна одсутност прелазних фосила“

[Истакнути текст на 66. страни]

„Еволуција коња никада није била у правилној линији“

[Истакнути текст на 67. страни]

„Група Equus, која укључује све живе коње... појављује се изненада у фосилном запису... њихово порекло није документовано познатим фосилним сведочанством“⁠^б

[Истакнути текст на 70. страни]

„Концепт еволуције не може се сматрати јаким научним објашњењем за присуство различитих облика живота“

[Оквир на 55. страни]

Ортодоксна теорија еволуције Образац стварања очекивао

очекивала је фосилни запис је фосилни запис који

који садржи: садржи:

1. Врло једноставне животне 1. Сложене животне облике

облике који се појављују који се појављују изненада

постепено

2. Једноставне облике који 2. Сложене животне облике

се постепено мењају који се множе ’по својим

у сложене врстама‘(биолошким

породицама), иако

допуштају варијације

3. Многе прелазне „карике“ 3. Никакве прелазне „карике“

између различитих врста између различитих

биолошких породица

4. Почетке нових телесних 4. Никаква делимична телесна

обележја, као што су обележја; сви делови су

удови, кости, органи потпуни

[Оквир⁄Слика на 56. страни]

Једна књига о еволуцији садржи цртеж попут овог с текстом: „ОД РИБЕ ДО ЧОВЕКА“. Она каже да та илустрација „приказује како су кости у перају рибе еволуирале у кости људске руке и шаке“. Она такође каже: „Фосилни запис документује многе међуетапе у том прелазу.“ Али да ли он то стварно чини?⁠^а

[Дијаграм]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ручни зглоб

Подлактица

Лакат

Надлактица

Раме

 [Оквир⁄Слике на странама 68, 69]

Шта каже фосилно сведочанство... о пореклу живих бића

О пореклу живота:

„За најмање три четвртине књиге векова урезане у земљину кору стране су празне“ (The World We Live In).⁠^в

„Почетни кораци... нису познати... не остају ни трагови њих“ (Red Giants and White Dwarfs).⁠^г

О вишећелијском животу:

„Како су вишећелијске животиње настале и да ли се тај корак одиграо једном или више пута и на један или више начина остају тешка и увек оспоравана питања на која је... ’у коначној анализи, сасвим немогуће одговорити‘“ (Science).⁠^д

„Фосилни запис не садржи никакве трагове тих уводних етапа у развоју вишећелијских организама“ (Red Giants and White Dwarfs).⁠^ђ

О биљном животу:

„Већина ботаничара гледа на фосилни запис као на извор просвећења. Али... никаква таква помоћ није откривена... Нема доказа о прецима“ (The Natural History of Palms).⁠^е

О инсектима:

„Фосилни запис не даје никакве информације о пореклу инсеката“ (Encyclopædia Britannica).⁠^ж

„Нема познатих фосила који показују како су првобитни предачки инсекти изгледали“ (The Insects).⁠^з

О животињама с кичмом:

„Фосилни остаци, међутим, не пружају никакве информације о пореклу кичмењака“ (Encyclopædia Britannica).⁠^и

О рибама:

„Колико ми знамо, никаква ’карика‘ није повезивала ову нову животињу ни са каквим претходним обликом живота. Риба се просто појавила“ (Marvels & Mysteries of Our Animal World).⁠^ј

 О рибама које постају водоземци:

„Једноставно како или зашто су то учиниле вероватно никада нећемо знати“ (The Fishes).⁠^к

О водоземцима који постају гмизавци:

„Једно од фрустрирајућих обележја фосилног записа о историји кичмењака јесте што он показује тако мало о еволуцији гмизаваца током њихових најранијих дана, када се развијало јаје с љуском“ (The Reptiles).⁠^л

О гмизавцима који постају сисари:

„Не постоји карика која недостаје [која повезује] сисаре и гмизавце“ (The Reptiles).⁠^љ

„Нажалост, фосили откривају врло мало о створењима која сматрамо првим правим сисарима“ (The Mammals).⁠^м

О гмизавцима који постају птице:

„Прелаз од гмизаваца до птица је још сиромашније документован“ (Processes of Organic Evolution).⁠^н

„Ниједан фосил било каквог таквог птици сличног гмизавца још није пронађен“ (The World Book Encyclopedia).⁠^њ

О мајмунима:

„Нажалост, фосилни запис који би нам омогућио да уђемо у траг појави мајмуна још увек је безнадежно непотпун“ (The Primates).⁠^о

„Савремени мајмуни, на пример, изгледа да су поникли ниоткуд. Они немају јуче, немају фосилног записа“ (Science Digest).⁠^п

Од мајмуна до човека:

„Нема фосилног нити другог физичког доказа који непосредно повезује човека с мајмуном“ (Science Digest).⁠^р

„Људска породица се не састоји од неке усамљене линије предака која води од неког мајмуноликог облика до наше врсте“ (The New Evolutionary Timetable).⁠^с

[Слика на 58. страни]

Пронађени су милиони фосила и они се налазе у музејима и лабораторијама широм света

[Слике на 61. страни]

Почетком онога што се назива камбријски период, фосили већих група бескичмењака појављују се у једној „спектакуларној“ експлозији живих бића, неповезани ни са каквим еволуцијским прецима

Сунђер

Трилобит

Медуза

[Слике на 63. страни]

Различити и веома сложени животни облици појављују се изненада и потпуно развијени

Коњ

Пругаста америчка веверица

Лептир

Папрат

Ружа

Риба

[Слике на 64. страни]

Еволуциона теорија сматра да су летећа створења еволуирала од прелазних предака; али ниједан није пронађен

Морска ласта

Колибри

Орао

[Слика на 65. страни]

Никакви фосили жирафе нису пронађени с вратом две трећине или три четвртине дужине колика је сада

[Слике на 67. страни]

За ову животињу налик глодару каже се да је слична Eohippusu, претпостављеном претку коња. Али нема доказа да је Eohippus еволуирао у нешто сличније коњу