Човек — чудо
Поглавље 14
Човек — чудо
1. Која чињеница о мозгу изгледа да би за њега представљала велики проблем?
ОД СВИХ чудесних ствари на земљи ниједна не запањује више од људског мозга. На пример, сваке секунде око 100 милиона битова информација слива се у мозак из различитих чула. Али како он може избећи да буде безнадежно затрпан том бујицом? Ако ми можемо да размишљамо само о једној ствари одједном, како ум излази на крај с тим милионима симултаних порука? Ум очигледно не само да ту поплаву преживљава већ је обрађује с лакоћом.
2, 3. На која два начина мозак излази на крај с тим проблемом?
2 Како он то чини само је једно од многих чуда људског мозга. Укључена су два фактора. Прво, у можданом стаблу постоји мрежа нерава величине твог малог прста. Та мрежа се назива ретикуларна формација. Она делује као нека врста саобраћајног контролног центра, надзирући милионе порука које доспевају у мозак, одвајајући безначајне и изабирајући оне које су битне да им кора великог мозга посвети пажњу. Сваке секунде та мала мрежа нерава дозвољава да само неколико стотина, највише, уђе у свесни ум.
3 Друго, даљње прецизно одређивање наше пажње изгледа да се одиграва од стране таласа који прелазе преко мозга од 8 до 12 пута у секунди. Ти таласи проузрокују периоде високе осетљивости, током којих мозак запажа снажније сигнале и по њима поступа. Верује се да уз помоћ тих таласа мозак скенира себе, усредсређујући се тако на оно што је битно. Тако се један задивљујући обим активности одиграва у нашим главама сваке секунде!
Нешто „чему се треба дивити“
4. Упркос интензивном научном истраживању да се разуме мозак, шта ипак остаје истина?
4 Недавних година научници су направили огромне кораке напред у проучавању мозга. Па ипак, оно што су сазнали није ништа у поређењу с оним што остаје непознато. Један истраживач је рекао да, после хиљада година спекулације и недавних деценија интензивног научног истраживања, наши мозгови, заједно са свемиром, остају „суштински загонетни“.1 Без сумње, људски мозак је свакако најзагонетнији део људског чуда — „чуда“ у значењу нечег „чему се треба дивити“.
5. Која чињеница о развоју људског мозга код детета које расте показује понор између људског мозга и мозгова животиња?
5 То чудо почиње у материци. Три недеље после зачећа почињу да се формирају мождане ћелије. Оне се развијају у изненадним порастима, понекад и до 250 000 ћелија у минуту. После рођења мозак наставља да расте и формира своју мрежу веза. Понор који раздваја људски мозак од мозга било које животиње брзо се манифестује: „Мозак људског детета, за разлику од мозга било које друге животиње, утростручује се у величини током своје прве године“, каже књига The Universe Within.2 С временом, око 100 милијарди нервних ћелија, званих неурони, као и друге врсте ћелија, бивају смештене у људском мозгу, иако он чини само 2 процента телесне тежине.
6. Како нервни сигнали теку од неурона до неурона?
6 Кључне мождане ћелије — неурони — у ствари се међусобно не додирују. Они су одвојени синапсама, сићушним просторима мањим од 25 милионитих делова милиметра. Те јазове премошћавају хемијска једињења звана неуротрансмитери, од којих је познато 30, али мозак може поседовати много више. Те хемијске сигнале на једном крају неурона прима један сплет сићушних влакана званих дендрити. Те сигнале затим преноси на други крај неурона једно нервно влакно звано аксон. У неуронима, сигнали су електрични, али преко јазова они су хемијски. Тако је преношење нервних сигнала електрохемијске природе. Сваки импулс је исте јачине, али интензитет сигнала зависи од фреквенције импулса̂, која може бити висока и хиљаду у секунди.
7. О којој карактеристици мозга коментарише Библија, и шта су научници сазнали што се слаже с тим?
7 Није извесно које се тачно физиолошке промене одигравају у мозгу док учимо. Али експериментални докази сугеришу да док учимо, нарочито у раном животу, формирају се боље везе, и ослобађа се више хемијских једињења која премошћавају јазове између неурона. Стално коришћење јача те везе, и тако је учење појачано. „Путеви који се често активирају заједно јачају се на неки начин“, извештава Scientific American.3 Занимљив је у вези с тим библијски коментар да дубље ствари лакше разумеју зрели људи „који су кроз употребу увежбали своје моћи запажања“ (Јеврејима 5:14, NW). Истраживање је открило да неупотребљаване менталне силе бледе. Тако се мозак, као и мишић, јача употребљавањем а слаби неупотребљавањем.
8. Које је једно од великих нерешених питања у вези с мозгом?
8 На огроман број микроскопских нервних влакана која чине те везе унутар мозга често се указује као на његово „ожичавање“. Она су прецизно смештена унутар једног лавиринта запањујуће сложености. Али како су она смештена на тачним местима која захтевају „дијаграми за ожичавање“ јесте загонетка. „Несумњиво најважније нерешено питање у развоју мозга“, рекао је један научник, „јесте питање како неурони праве специфичне обрасце веза... Већина веза изгледа да је прецизно утврђена у једној раној фази развоја.“4 Један други истраживач додаје да су та специфично картографисана подручја мозга „уобичајена широм целог нервног система, а како је ово прецизно ожичавање постављено остаје један од великих нерешених проблема“.5
9. Колико веза научници процењују да постоје у мозгу, и шта један ауторитет каже с обзиром на његов капацитет?
9 Број ових веза је астрономски! Сваки неурон може имати хиљаде веза с другим неуронима. Не постоје само везе између неурона, већ такође постоје микрокретања која се стварају директно између самих дендрита. „Та ’микрокретања‘“, каже један неуролог, „додају једну потпуно нову димензију нашем концепту, који већ запањује, о томе како мозак ради.“6 Неки истраживачи верују да „милијарде и милијарде нервних ћелија у људском мозгу праве можда и квадрилион веза“.7 С каквим капацитетом? Карл Сеган каже да би мозак могао да држи информације које би „испуниле око 20 милиона томова књига, колико има у највећим библиотекама света“.8
10. (а) На које начине се човекова кора великог мозга разликује од животињске, и с којим предностима за човека? (б) Шта је један истраживач рекао о томе?
10 Кора великог мозга јесте оно што човека издваја далеко од било које животиње. Она је дебела мање од пола центиметра, и формира један избраздани облик приљубљен уз лобању. Кад би се раширила, кора великог мозга би износила око 0,23 квадратна метра, с неких хиљаду километара везних влакана на кубни центиметар. Људска кора великог мозга није само далеко већа од коре великог мозга било које животиње, већ има и много веће неангажовано подручје. То јест, није ангажовано у обављању физичких функција тела него је слободно за више менталне процесе који људе издвајају од животиња. „Нисмо ми само паметнији мајмуни“, рекао је један истраживач. Наши умови „чине нас квалитативно другачијим од свих других облика живота“.9
Наша далеко већа способност
11. Како људски мозак даје човеку флексибилност у учењу коју животиње немају?
11 „Оно чиме се одликује људски мозак“, рекао је један научник, „јесте разноликост специјализованијих активности које је он способан да научи.“10 Компјутерска наука користи термин „чврсто ожичен“ да би указала на уграђене карактеристике које се заснивају на фиксираној шеми, за разлику од функција које у компјутер уноси програмер. „Примењено на људска бића“, пише један ауторитет, „чврсто ожичавање се односи на урођене способности или, у најмању руку, предиспозиције.“11 Код људи постоје многе уграђене способности за учење, али не и са̂мо учење. Животиње, за разлику од тога, имају чврсто ожичену инстинктивну мудрост, али ограничене способности да уче нове ствари.
12. За разлику од животиња, с каквом су способношћу људски мозгови претпрограмирани, и какву слободу то пружа људима?
12 Дело The Universe Within запажа да најинтелигентнија животиња „никада не развије ум попут ума људског бића. Јер њој недостаје оно што ми имамо: претпрограмирање наше неуроопреме што нам омогућује да стварамо концепте из онога што видимо, да језиком изразимо оно што чујемо, и да размишљамо о својим искуствима“. Али ми морамо, путем уношења из наше средине, програмирати мозак, иначе, како књига каже, „ништа слично људском уму не би се развило... Без тог огромног уношења искуства, једва да би се појавио и траг интелекта“.12 Тако нам способност која је уграђена у људски мозак омогућује да стварамо људски интелект. И, за разлику од животиња, ми имамо слободу воље да програмирамо свој интелект како ми изаберемо, на основу нашег знања, вредности, прилика и циљева.
Језик јединствен за људе
13, 14. (а) Који пример претпрограмирања оставља људима велику флексибилност да у свој интелект упрограмирају што год изаберу? (б) С обзиром на то, шта је један знаменити лингвиста рекао о животињама и језику?
13 Један истакнут пример чврсто ожичених способности с великом флексибилношћу што можемо програмирати јесте језик. Специјалисти се слажу да је „људски мозак генетички програмиран за развој језика“,13 и да се говор „може објаснити једино на основу урођене способности за обраду језика унутар нашег мозга“.14 Међутим, за разлику од крутости која се испољава у инстинктивном понашању животиња, у људском коришћењу ове чврсто ожичене језичке способности постоји огромна флексибилност.
14 Неки специфичан језик није чврсто ожичен у нашем мозгу, него смо ми претпрограмирани са способношћу за учење језика̂. Ако се у кући говоре два језика, дете може научити оба. Ако се изложи трећем језику дете и њега може научити. Једна девојчица је од времена кад је била беба била изложена извесном броју језика. До времена кад је имала пет година течно је говорила осам. С обзиром на такве урођене способности не изненађује што је један лингвиста рекао да су експерименти са шимпанзама са знаковним језиком „у ствари доказали да шимпанзе нису способне да науче чак ни најосновније облике људског језика“.15
15. Шта наука показује у погледу најдревнијих језика?
15 Да ли је једна таква задивљујућа способност могла да еволуира од гроктања и режања животиња? Студије најдревнијих језика искључују сваку такву еволуцију језика. Један специјалиста је рекао да „не постоје примитивни језици“.16 Антрополог Ашли Монтагју сложио се да су такозвани примитивни језици „често у великој мери сложенији и ефикаснији од језика такозваних виших цивилизација“.17
16. Шта неки истраживачи кажу о пореклу језика, а за кога то ипак није загонетка?
16 Један неуролог закључује: „Што више покушавамо да истражимо механизам језика, то тај процес постаје загонетнији.“18 Један други истраживач каже: „За сада порекло синтактичког говора остаје загонетка.“19 А трећи каже: „Моћ говора, која покреће људе и нације као ниједна друга сила, на јединствен начин издваја људе од животиња. Ипак, порекло језика остаје једна од најзагонетнијих тајни мозга.“20 Међутим, то није загонетка за оне који у томе виде руку Створитеља који је „чврсто ожичио“ подручја у мозгу за језичке способности.
Ствари које једино стварање може објаснити
17. (а) Која чињеница о мозгу представља за еволуцију необјашњив проблем? (б) Шта би учинило логичним човеково поседовање таквог огромног можданог капацитета?
17 Encyclopædia Britannica каже да је човеков мозак „обдарен знатно већим потенцијалом него што се може остварити у току животног века једне особе“.21 Она такође говори да би људски мозак могао преузети било који терет учења и меморије који се на њега ставља сада, и милијарду пута више! А зашто би еволуција произвела један такав вишак? „То је, у ствари, једини пример који постоји где је једна врста снабдевена органом који још није научила како да користи“, признао је један научник. Он је затим питао: „Како се то може ускладити с најфундаменталнијом тезом еволуције: природно одабирање одиграва се малим корацима, од којих сваки мора пренети на свог носиоца неку минималну, али ипак значајну предност?“ Он је додао да развој људског мозга „остаје најнеобјашњивији аспект еволуције“.22 Пошто еволуциони процес не би произвео и пренео такав сувишан капацитет мозга који се никад не би користио, зар није разумније закључити да је човек, са својом способношћу за бескрајно учење, био обликован да живи заувек?
18. Како је један научник сажео ствари у вези с људским мозгом, и шта показује способности мозга?
18 Карл Сеган, задивљен што би људски мозак могао да држи информације које би „испуниле око 20 милиона томова књига“, рекао је: „Мозак је врло велико место у врло малом простору.“23 А оно што се дешава у том малом простору пркоси људском разумевању. На пример, замисли шта мора да се одиграва у мозгу једног пијанисте који свира неку тешку музичку композицију свим прстима који лете преко дирки. Какав запањујући осећај за покрет његов мозак мора имати, како би наредио да прсти ударе праву дирку, у право време, правом снагом, да одговара нотама у његовој глави! И ако погоди погрешну ноту, мозак му моментално то ставља до знања! Цела та невероватно сложена операција упрограмирана је у његов мозак годинама вежбања. А омогућена је једино због тога што је музичка способност од рођења претпрограмирана у људски мозак.
19. Шта објашњава интелектуална својства и друге чудесне способности које поседује људски мозак?
19 Ниједан животињски мозак није никад осмислио тако нешто, а још мање је у стању да то уради. Нити било која еволуциона теорија пружа објашњење. Зар није очигледно да човекова интелектуална својства одражавају својства једног Врховног Интелекта? То је у складу с Постањем 1:27, које каже: „Бог створи човека по обличју своме.“ Животиње нису створене по Божјем обличју. Због тога оне немају способности које има човек. Премда животиње чине задивљујуће ствари уз помоћ предодређеног, крутог инстинкта, оне се никако не могу мерити с људима, са њиховом флексибилношћу у размишљању и поступању и њиховом способношћу да непрекидно граде на претходном знању.
20. На који начин је човеков алтруизам неспојив с еволуцијом?
20 Људско својство алтруизма — несебичног давања — ствара још један проблем за еволуцију. Као што је један еволуциониста запазио: „Све што је еволуирало природним одабирањем треба да буде себично.“ И, наравно, многи људи јесу себични. Али као што је он касније признао: „Могуће је да још једна јединствена особина човека јесте својство искреног, безинтересног, правог алтруизма.“24 Један други научник је додао: „Алтруизам је уграђен у нас.“25 Једино код људи он се практикује са свесношћу цене, или жртве, која може бити укључена.
Цењење човека као чуда
21. Које способности и особине стављају човека далеко изнад било које животиње?
21 Осмотри само: човек ствара апстрактно мишљење, свесно поставља циљеве, прави планове да их постигне, иницира рад да их изврши и налази задовољство у њиховом постизању. Створен с оком за лепоту, с ухом за музику, с даром за уметност, с нагоном за учењем, с незајажљивом радозналошћу, и с маштом која измишља и ствара — човек налази радост и испуњеност у практиковању тих дарова. Проблеми му представљају изазов, и он ужива у коришћењу својих умних и физичких снага да их реши. Морални осећај да утврди исправно и погрешно и савест да га пецка кад застрани — и то човек има. Он налази срећу у давању и радост у томе да воли и да буде вољен. Све такве активности повећавају његово задовољство живљења и дају сврху и смисао његовом животу.
22. Каква размишљања чине да човек осети своју маленкост и наводе га да пипка за разумевањем?
22 Човек се може замислити над биљкама и животињама, над грандиозношћу планина и океана око њега, над огромношћу звезданих небеса изнад њега, и осетити своју маленкост. Он је свестан времена и вечности, пита се како је настао и куда иде, и трага за разумевањем онога што је иза свега тога. Ниједна животиња се не бави таквим мислима. А човек тражи зашто и зато. Све је то резултат тога што је обдарен изванредним мозгом и што носи „обличје“ Онога који га је начинио.
23. Коме је Давид приписао заслугу за свој настанак, и шта је рекао о свом формирању у материци?
23 Са задивљујућим увидом, древни псалмиста Давид приписао је заслугу за то Ономе који је обликовао мозак и кога је он сматрао одговорним за чудо људског рођења. Он је рекао: „Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја, и душа моја то зна добро. Ниједна се кост моја није сакрила од тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској. Заметак мој видјеше очи твоје, у књизи је твојој све то записано, и дани забиљежени, кад их још није било ниједнога“ (Псалам 139:14-16, ДК).
24. Која научна открића чине Давидове речи још више задивљујућим?
24 Заиста, може се рећи да оплођено јајашце у мајчиној материци садржи ’записане‘ све делове људског тела у развоју. Срце, плућа, бубрези, очи и уши, руке и ноге, и изванредан мозак — ти и сви остали делови тела били су ’записани‘ у генетичком ко̂ду оплођеног јајашца у мајчиној материци. У том ко̂ду су садржани и унутрашњи временски распореди за појављивање тих делова, сваког у свом одговарајућем реду. Та чињеница је била записана у Библији скоро три хиљаде година пре него што је савремена наука уопште открила генетички ко̂д!
25. До каквог закључка све ово води?
25 Зар није постојање човека с његовим задивљујућим мозгом заиста једно чудо, разлог за дивљење? И зар није очигледно да се такво једно чудо може приписати само стварању, а не еволуцији?
[Питања за разматрање]
[Истакнути текст на 168. страни]
Како мозак може изаћи на крај са 100 милиона порука које се сваке секунде сливају у њега?
[Истакнути текст на 169. страни]
Мозак скенира сам себе отприлике сваке десетине секунде да би се усредсредио на битне ствари
[Истакнути текст на 169. страни]
Наши мозгови остају „суштински загонетни“
[Истакнути текст на 173. страни]
„Нисмо ми само паметнији мајмуни.“ Наши умови „чине нас квалитативно другачијим од свих других облика живота“
[Истакнути текст на 175. страни]
„Порекло језика остаје једна од најзагонетнијих тајни мозга“
[Истакнути текст на 175. страни]
Развој људског мозга „остаје најнеобјашњивији аспект еволуције“
[Истакнути текст на 177. страни]
Човеков изванредан мозак носи „обличје“ Онога који га је начинио
[Оквир⁄Слика на 171. страни]
ЉУДСКИ МОЗАК — ’Нерешена загонетка?‘
„Људски мозак је најчудеснији и најзагонетнији предмет у читавом свемиру“ (Антрополог Хенри Ф. Озборн).а
„Како мозак производи мисли? То је централно питање а ми још немамо одговор на њега“ (Физиолог Чарлс Шерингтон).б
„Упркос сталној акумулацији детаљног знања, како људски мозак ради још увек је дубоко загонетно“ (Биолог Франсис Крик).в
„Свако ко о компјутеру говори као о неком ’електронском мозгу‘, никада није видео мозак“ (Научни уредник др Ирвинг С. Бенгелсдорф).г
„Наша активна меморија садржи неколико милијарди пута више информација него један велики савремени компјутер за истраживање“ (Научни писац Мортон Хант).д
„Будући да је мозак другачији и неизмерно компликованији од било чега другог у познатом свемиру, можда морамо да променимо неке од својих најгорљивије држаних идеја пре него што будемо у стању да докучимо загонетну структуру мозга“ (Неуролог Ричард М. Рестак).ђ
С обзиром на огроман понор између људи и животиња, Алфред Р. Валас, ’супроналазач еволуције‘, писао је Дарвину: „Природно одабирање је могло да обдари дивљака једино мозгом мало супериорнијим од мозга мајмуна, док он поседује мозак врло мало инфериорнији од мозга просечног члана нашег ученог друштва.“ Дарвин, узнемирен овим признањем, одговорио је: „Надам се да ниси потпуно убио своје и моје чедо.“е
Рећи да је људски мозак еволуирао од мозга било које животиње јесте пркосити разуму и чињеницама. Далеко логичнији је овај закључак: „Не преостаје ми други избор него да признам постојање једног Супериорног Интелекта, одговорног за обликовање и развој невероватног односа мозак-ум — нечега што је далеко изнад човекове способности разумевања... Морам да верујем да је све то имало један интелигентан почетак, да је Неко учинио да се то догоди“ (Неурохирург др Роберт Џ. Вајт).ж
[Дијаграм на 170. страни]
(За комплетан текст, види публикацију)
Мозак се, као и мишић, јача употребљавањем а слаби неупотребљавањем
Дендрити
Неурон
Аксон
Синапса
Неурон
Аксон
[Слика на 172. страни]
Мозак би могао да држи информације које би „испуниле око 20 милиона томова књига“
[Слике на 174. страни]
Мозак детета је претпрограмиран да брзо научи компликоване језике, а „шимпанзе нису способне да науче чак ни најосновније облике људског језика“
[Слика на 176. страни]
Људи имају способности далеко изнад способности било које животиње
[Слика на 178. страни]
„У књизи је твојој све то записано“
