Шта каже Постање?
Поглавље 3
Шта каже Постање?
1. (а) Шта је сврха овог разматрања о Постању, и шта треба да имамо на уму? (б) Како су догађаји обухваћени у првом поглављу Постања?
КАО и у случају других ствари које се погрешно представљају или разумеју, прво поглавље Библије заслужује да се бар поштено саслуша. Потребно је испитати и утврдити да ли је оно у складу с познатим чињеницама, а не да се обликује како би се уклопило у неки теоретски оквир. Такође треба имати на уму да извештај из Постања није написан да покаже „како“ је стварано. Уместо тога, он обухвата главне догађаје на један прогресиван начин, описујући које ствари су формиране, редослед по коме су формиране и временски интервал, или „дан“, у коме се свака први пут појавила.
2. (а) С чије тачке гледишта се описују догађаји из Постања? (б) Како на то указује опис светлила?
2 Кад истражујемо извештај Постања, корисно је држати на уму да он стварима приступа с тачке гледишта људи на земљи. Тако он описује догађаје како би их видели људски посматрачи да су били присутни. То се може запазити из бављења догађајима четвртог „дана“ Постања. Тамо се Сунце и Месец описују као велика светлила у поређењу са звездама. Међутим, многе звезде су далеко веће од нашег Сунца, а Месец је незнатан у поређењу с њима. Али не за једног земаљског посматрача. Тако, како се види са Земље, Сунце изгледа да је ’веће светло да управља даном‘, а Месец ’мање светло да управља ноћу‘ (Постање 1:14-18).
3. Како се описује Земља пре првог „дана“?
3 Први део Постања показује да је земља могла постојати милијарде година пре првог „дана“ Постања, премда не каже колико дуго. Међутим, он описује какво је било стање земље непосредно пре него што је тај први „дан“ започео: „Земља беше пуста и празна; над безданом беше тама, и дух Божји лебдијаше над водама“ (Постање 1:2).
Колико је дуг „дан“ Постања?
4. Какав показатељ постоји у самом извештају стварања да реч „дан“ не означава само период од 24 сата?
4 Многи сматрају да реч „дан“ употребљена у 1. поглављу Постања означава 24 сата. Међутим, у Постању 1:5 за самог Бога се каже да дели дан на мање периоде, тиме што само светли део назива „дан“. У Постању 2:4 (NW) сви периоди стварања називају се једним „даном“: „Ово је историја небеса и земље у време када су били стварани, у дан [свих шест периода стварања] у који је Јехова Бог начинио земљу и небо.“
5. Које је једно значење хебрејске речи за „дан“ које показује да се могу разумети дужи периоди?
5 Хебрејска реч јом, преведена „дан“, може означавати различите дужине времена. Међу могућим значењима дело Вилијама Вилсона Old Testament Word Studies укључује следеће: „Дан; често се користи за време уопште, или за дуго време; читав период који се осматра... Дан се такође користи за неко нарочито годишње доба или време када се одиграва било који изузетан догађај.“1 Ова последња реченица изгледа да одговара стваралачким „данима“, јер су они свакако били периоди када су се, како је описано, одиграли изузетни догађаји. То такође допушта периоде много дуже од 24 сата.
6. Зашто употреба „вечери“ и „јутра“ не мора да ограничи „дан“ на 24 сата?
6 Прво поглавље Постања користи изразе „вече“ и „јутро“ у повезаности с периодима стварања. Зар то не показује да су они били дуги 24 сата? Не мора да значи. У неким местима људи често указују на човеков животни век као на његов „дан“. Они говоре о „дану мог оца“ или „у Шекспировом дану“. Они могу поделити тај „дан“ животног века, тако да кажу „у јутро [или праскозорје] његовог живота“ или „у вече [или сутон] његовог живота“. Тако ’вече и јутро‘ у 1. поглављу Постања не ограничава значење на дословна 24 сата.
7. Које друге употребе показују да би „дан“ могао бити више од 24 сата?
7 „Дан“, како се употребљава у Библији, може укључивати лето и зиму, пролажење годишњих доба (Захарија 14:8). „Дан жетве“ укључује многе дане. (Упореди с Пословицама 25:13, NW и Постањем 30:14, NW.) Хиљаду година упоређује се с једним даном (Псалам 90:4; 2. Петрова 3:8, 10). „Дан суђења“ обухвата многе године (Матеј 10:15; 11:22-24). Изгледало би разумно да би „дани“ из Постања могли слично обухватати дуге периоде — миленијуме. Шта се, дакле, одиграло током тих стваралачких ера? Да ли је библијски извештај о њима научан? Следи преглед тих „дана“ како је изражен у Постању.
Први „дан“
8, 9. Шта је постало првог „дана“, и да ли Постање каже да су Сунце и Месец били створени у то време?
8 „Нека буде светлост. И би светлост. Светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. Тако би вече и би затим јутро. То је био први дан“ (Постање 1:3, 5).
9 Наравно, Сунце и Месец били су у свемирском простору дуго пре тог првог „дана“, али њихова светлост није допирала до површине земље да би је земаљски посматрач видео. Очигледно је тог првог „дана“ светлост постала видљива на земљи, а Земља која се окретала почела је имати смењивање дана и ноћи.
10. На који начин је ова светлост могла доћи, и на какву врсту светлости се указује?
10 Како изгледа, светлост је дошла у једном постепеном процесу, који се протеже кроз дуг период, не тренутно као кад укључиш електричну сијалицу. Превод Постања од преводиоца Џ. В. Вотса одражава то кад каже: „И постепено је настала светлост“ (A Distinctive Translation of Genesis). Та светлост је била од Сунца, али са̂мо Сунце се није могло видети кроз облаке. Дакле, светлост која је допирала до Земље била је „дифузна светлост“, на шта указује коментар о 3. стиху у Ротерамовом делу Emphasised Bible. (Види фусноту б за 14. стих у NW.)
Други „дан“
11, 12. (а) Шта се описује за други „дан“? (б) Како се хебрејска реч за тај развој догађаја понекад погрешно преводи, и шта она у ствари значи?
11 „Нека буде простор између вода, да раставља воде од вода. И Бог створи простор, и растави воде под простором од вода над простором. И би тако. Простор назва Бог небо“ (Постање 1:6-8).
12 Неки преводи користе реч „небески свод“ уместо „простор“. Из тога се износи аргумент да је извештај из Постања позајмљен из митова о стварању који представљају тај „небески свод“ као неку металну куполу. Али чак и Превод Библије King James, који користи „небески свод“, каже на маргини „пространство“. То је због тога што хебрејска реч ракија, преведена „простор“, значи протегнути или проширити или распрострети.
13. Простор је могао изгледати као да се догодило шта?
13 Извештај из Постања каже да је Бог то учинио, али не каже како. На који год начин да се описано раздвајање одиграло, оно је изгледало као да су ’воде одозго‘ подигнуте са земље. А за птице се касније могло рећи да лете у „простору небескоме“, као што је речено у Постању 1:20.
Трећи „дан“
14. Како се описује трећи „дан“?
14 „Нека се саберу воде што су под небом на једно место, и нека се покаже сухо. И би тако. Сухо назва Бог земљом, а зборишта водена назва морима“ (Постање 1:9, 10). Као и обично, извештај не описује како је то учињено. Нема сумње, огромни покрети земље били су укључени у формирање копнених подручја. Геолози би такве велике преокрете означили као катастрофизам. Али Постање указује на вођство и контролу од стране једног Створитеља.
15, 16. (а) Које су тачке о Земљи биле изнесене пред Јова? (б) Колико дубоко иде корење континената и планина, и с чиме се повезује „камен угаони“ за Земљу?
15 У библијском извештају где се описује како Бог испитује Јова о његовом знању о Земљи, описују се разни развоји догађаја с обзиром на Земљину историју: њене мере, њене масе облака, њена мора и како су њихови таласи били ограничени сувим копном — многе ствари о стварању уопште, што се протезало кроз дуге периоде. Међу тим стварима, упоређујући Земљу с неком зградом, Библија каже да је Бог питао Јова: „На чем су подножја њезина углављена? или ко јој је метнуо камен угаони?“ (Јов 38:6, ДК).
16 Интересантно је да је, попут ’подножја‘, земљина кора много дебља испод континената и то још више испод планинских ланаца, пробијајући се дубоко у омотач који лежи испод, као корење дрвећа у тло. „Идеја да планине и континенти имају корење испитује се увек изнова, и показује се као веродостојна“, каже Putnam’s Geology.2 Океанска кора је дебела само око 8 километара, док континентално корење иде до дубине од око 32 километра а планинско корење продире око дупло од тога. А сви земљини слојеви врше притисак ка унутрашњости из свих праваца на земљино језгро, чинећи га попут великог ’угаоног камена‘ потпоре.
17. Шта је важно у повезаности с појављивањем сувог земљишта?
17 Ма каква средства да су коришћена да се изврши подизање сувог копна, важна тачка је: и Библија и наука признају то као једну од етапа у формирању Земље.
Копнене биљке трећег „дана“
18, 19. (а) Осим сувог копна, шта се још појавило трећег „дана“? (б) Шта извештај из Постања не чини?
18 Библијски извештај додаје: „Нека пусти земља из себе траву, биље што носи семе, и дрвеће родно, које даје плод по врстама својим, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако“ (Постање 1:11).
19 Тако су до краја овог трећег стваралачког периода створене три велике категорије копнених биљака. Дифузно светло би до тада постало прилично јако, довољно за процес фотосинтезе који је тако битан за зелене биљке. Узгред, извештај овде не спомиње сваку „врсту“ биљака које су се појавиле на сцени. Микроскопски организми, водене биљке и друге нису специфично споменути, али вероватно су били створени тог „дана“.
Четврти „дан“
20. Какве поделе у времену су омогућене појавом светлила у простору?
20 „Нека буде светлила у простору небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци који ће обележити времена, дане и године; и нека светле на простору небеском, да обасјавају земљу. И би тако. И Бог створи два светлила велика: светлило веће, да управља даном, и светлило мање, да управља ноћу, и створи и звезде“ (Постање 1:14-16; Псалам 136:7-9).
21. Како се светлост четвртог „дана“ разликује од светлости првог „дана“?
21 Претходно, првог „дана“, био је употребљен израз „нека буде светлост“. Хебрејска реч тамо употребљена за „светлост“ јесте ор, што значи светлост у општем смислу. Али четвртог „дана“ та хебрејска реч се мења у маор, што значи извор светлости. Ротерам, у фусноти под „светлила“ у Emphasised Bible, каже: „У 3. ст. ’о̂р [’ohr], дифузна светлост.“ Затим иде даље и показује да хебрејска реч маор у 14. стиху значи нешто „што пружа светлост“. Првог „дана“ дифузна светлост је очигледно продирала кроз омотач, али земаљски посматрач не би могао да види изворе тог светла због слојева облака који су још увек окруживали земљу. Сада, овог четвртог „дана“, ствари су се очигледно промениле.
22. Који је развој догађаја четвртог „дана“ могао допринети доласку животињског живота?
22 Атмосфера у почетку богата угљен-диоксидом можда је проузроковала топлу климу широм земље. Али бујан раст вегетације током трећег и четвртог стваралачког периода апсорбовао је нешто од тог покривача од угљен-диоксида који задржава топлоту. Вегетација је, за узврат, ослобађала кисеоник — захтев за животињски живот.
23. Које се велике промене описују за то време?
23 Сада, да је тамо био неки земаљски посматрач, он би могао да распозна Сунце, Месец и звезде, који ће служити као „знаци који ће обележити времена [„годишња доба“, NW], дане и године“ (Постање 1:14). Месец ће показивати пролажење лунарних месеци, а Сунце пролажење соларних година. Годишња доба која ’беху‘ овог четвртог „дана“ била су несумњиво много блажа него што су постала касније (Постање 1:15; 8:20-22).
Пети „дан“
24. За какве врсте створења се каже да су се појавиле петог „дана“, и унутар којих граница ће се оне размножавати?
24 „Нек проврве воде живим животињама [’живим душама‘, ДК] и нека лете птице изнад земље к простору небескоме. И Бог створи рибе велике [„велике морске немани“, NW] и све живе животиње што се мичу, које проврвеше по водама, по врстама својим, и све птице крилате, по врстама њиховим“ (Постање 1:20, 21).
25. Како су названа створења која су се појавила петог „дана“?
25 Занимљиво је запазити да су нељудска створења којима је требало да проврве воде названа ’живим душама‘. Тај термин је такође примењен на ’птице које лете изнад земље к простору небескоме‘. И такође је обухватио облике морског и ваздушног живота, као што су морске немани, чије фосилне остатке су недавно пронашли научници.
Шести „дан“
26-28. Шта се одиграло шестог „дана“, и шта је било јединствено у вези с последњим чином стварања?
26„Нека земља пусти из себе живе животиње, по врстама њиховим, стоку, гмизавце и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако“ (Постање 1:24).
27 Тако су се шестог „дана“ појавиле копнене животиње окарактерисане као дивље и домаће. Али тај завршни „дан“ није био готов. Требало је да дође једна последња јединствена „врста“:
28 „Затим Бог рече: Да начинимо човека по обличју и по прилици нашој, па нека има он власт над рибама морским и над птицама небеским и над животињама и над целом земљом, и над свим гмизавцима који гамижу по земљи. И Бог створи човека по обличју своме; по обличју Божјему створи га; створи човека и жену“ (Постање 1:26, 27).
29, 30. Како се разлика између 2. и 1. поглавља Постања може разумети?
29 Друго поглавље Постања очигледно додаје неке детаље. Међутим, оно није, као што су неки закључили, неки други извештај о стварању који је у сукобу с извештајем из 1. поглавља. Оно само почиње од једног тренутка у трећем „дану“, после појављивања сувог копна али пре него што су биле створене копнене биљке, и додаје детаље који су се односили на долазак људи — Адам, жива душа, његов дом-врт, Еден, и жена Ева, његова супруга (Постање 2:5-9, 15-18, 21, 22).
30 Ово претходно је изнесено да нам помогне да разумемо шта каже Постање. И овај сасвим реалистичан извештај указује на то да је стваралачки процес трајао током периода од не само 144 сата (6 × 24), већ кроз многе миленијуме.
Како је Постање знало?
31. (а) Како неки погрешно представљају извештај из Постања? (б) Шта показује да су њихове тврдње нетачне?
31 Многи налазе да им је тешко да прихвате овај извештај о стварању. Они тврде да је он изведен из митова о стварању код древних народа, пре свега оних из древног Вавилона. Међутим, као што је један недавни библијски речник запазио: „Није пронађен ниједан мит који се изричито односи на стварање свемира“ и ти митови су „обележени политеизмом и борбама божанстава за превласт у оштрој супротности с хеб[рејским] монотеизмом [Постања] 1-2.“3 У вези с вавилонским легендама о стварању, управни одбор Британског музеја је навео: „Основне замисли вавилонских и хебрејских извештаја суштински се разликују.“4
32. Како се извештај о стварању из Постања показује као научно ваљан?
32 Из овога што смо осмотрили, извештај о стварању из Постања излази као научно ваљан документ. Он открива веће категорије биљака и животиња, с њиховим многим разноликостима, како се размножавају само „по врстама њиховим“. Фосилни запис пружа потврду тога. У ствари, он показује да се свака „врста“ појавила изненада, без правих прелазних облика који је повезују с било којом претходном „врстом“, као што захтева еволуциона теорија.
33. Одакле су једино могле потећи информације из извештаја о стварању из Постања?
33 Све знање египатских мудраца не би могло пружити Мојсију, писцу Постања, било какав кључ за одгонетање процеса стварања. Митови древних народа о стварању не носе никакве сличности с оним што је Мојсије записао у Постању. Где је, онда, Мојсије сазнао све те ствари? Очигледно од неког ко је био тамо.
34. Која друга линија доказа подвлачи ваљаност прегледа догађаја из Постања?
34 Наука математичке вероватноће пружа убедљив доказ да извештај о стварању из Постања мора потицати из неког извора који је познавао те догађаје. Извештај наводи 10 главних етапа по овом редоследу: (1) почетак; (2) Земља у првобитном стању у тами и обавијена тешким гасовима и водом; (3) светлост; (4) простор или атмосфера; (5) велика подручја сувог копна; (6) копнене биљке; (7) Сунце, Месец и звезде разговетни у простору и почетак годишњих доба; (8) морске немани и летећа створења; (9) дивље и питоме животиње, сисари; (10) човек. Наука се слаже да су се те етапе одвијале по том општем редоследу. Какве су шансе да је писац Постања једноставно погодио тај редослед? Исте као кад бисте из кутије насумице узели бројеве од 1 до 10, и извукли их по њиховом редоследу. Шансе да то учините из првог покушаја јесу 1 према 3 628 800! Стога, рећи да је писац једноставно случајно навео претходне догађаје у исправном редоследу а да није од некуд добио чињенице није реално.
35. Која питања се појављују, и где треба осмотрити одговоре?
35 Међутим, еволуциона теорија не допушта неког Створитеља који је био тамо, знао чињенице и могао да их открије људима. Уместо тога, она појаву живота на земљи приписује спонтаном настанку живих организама из неживих хемијских елемената. Али, да ли су неуправљане хемијске реакције, ослањајући се на пуку случајност, могле да створе живот? Да ли су сами научници уверени да се то могло догодити? Молимо те види следеће поглавље.
[Питања за разматрање]
[Истакнути текст на 25. страни]
Извештај Постања дат је с тачке гледишта посматрача на земљи
[Истакнути текст на 36. страни]
Фосилни запис потврђује размножавање само „по врстама њиховим“
[Оквир на 35. страни]
Вавилонски мит о стварању за који неки тврде да је темељ за извештај о стварању из Постања:
Бог Апсу и богиња Тијамат начинили су друге богове.
Касније су Апсуу дојадили ти богови и покушао је да их убије, али уместо тога њега је убио бог Еа.
Тијамат је тражила освету и покушала да убије Еу, али уместо тога њу је убио Еин син Мардук.
Мардук је располутио њено тело, и од једне половине начинио је небо а од друге половине начинио је земљу.
Затим је Мардук, уз Еину помоћ, начинио човечанство од крви једног другог бога, Кингуа.а
Да ли ти се чини да оваква прича има икакве сличности са оним што о стварању говори Постање?
[Оквир на 36. страни]
Један добро познати геолог рекао је следеће о извештају о стварању из Постања:
„Кад бих ја као геолог био позван да укратко објасним наше савремене представе о пореклу земље и развоју живота на њој једноставним, пастирским људима, као што су племена којима је књига Постања била упућена, тешко да бих могао учинити боље него да прилично тесно следим умногоме језик првог поглавља Постања.“б Тај геолог, Волас Прат, такође је приметио да је редослед догађаја — од порекла океана, до појаве копна, до појаве морског живота, и затим до птица и сисара — у суштини редослед главних подела геолошког времена.
[Слика на 27. страни]
1. дан: „Нека буде светлост“
[Слика на 28. страни]
2. дан: „Нека буде простор“
[Слика на 29. страни]
3. дан: „Нека се покаже сухо“
[Слика на 30. страни]
3. дан: „Нека пусти земља из себе траву“
[Слике на 31. страни]
4. дан: ’Нека буду светлила у простору, светлило веће да управља даном и светлило мање да управља ноћи‘
[Слика на 32. страни]
5. дан: ’Нека проврве воде живим душама и нека лете птице изнад земље‘
[Слика на 33. страни]
6. дан: ’Стока и звери по врстама њиховим‘
[Слика на 34. страни]
6. дан: „Створи човека и жену“
[Слика на 37. страни]
Шансе да се ово учини у првом покушају јесу 1 према 3 628 800
