Шесто поглавље

Јехова Бог је милостив према остатку

Исаија 4:2-6

1, 2. Шта пророк Исаија предсказује у погледу Јуде и Јерусалима?

 ЖЕСТОКА олуја захвата густо насељено подручје. Јаки ветрови, проломи облака и велике поплаве харају земљом уништавајући куће, наносећи штету усевима и односећи животе. Али олуја убрзо пролази и наступа затишје. За оне који су преживели, то је време за обнову и поновну изградњу.

² Пророк Исаија предсказује нешто слично у вези с Јудом и Јерусалимом. Олујни облаци Божјег суда злослутно се приближавају — и то с добрим разлогом! Кривица народа је огромна. И владари и народ напунили су земљу неправдом и крвопролићем. Јехова преко Исаије разголићује Јудину кривицу и упозорава да ће Он извршити пресуду над тим преступничким народом (Исаија 3:25). Јудина земља ће у налету ове олује бити потпуно опустошена. Све то је сигурно растужило Исаију.

3. Коју добру вест садржи надахнута порука у Исаији 4:2-6?

³ Али ево и добре вести! Олуја Јеховиног праведног суда ће проћи, а остатак ће преживети. Да, Јеховин суд над Јудом биће ублажен милосрђем! Исаијина надахнута порука записана у Исаији 4:2-6 описује то благословљено време. Као кад се сунце пробија кроз облаке, сцена се мења, па призоре и звуке осуде — описане у Исаији 2:6–4:1 — смењују призори предивне обновљене земље и људи.

4. Зашто треба да размотримо Исаијино пророчанство о обнови остатка?

 ⁴ Исаијино пророчанство о обнови остатка и о њиховој каснијој сигурности има испуњење и у наше време — у „завршном делу дана̂“ (Исаија 2:2-4, NW). Размотримо ову правовремену поруку, јер поред пророчанског значења она нас и учи о Јеховином милосрђу и о томе како и нама као појединцима оно може бити указано.

’Младица Јеховина‘

5, 6. (а) Како Исаија описује мирно време које наступа после буре? (б) Какво је значење израза „младица“, и шта то наговештава у погледу Јудине земље?

⁵ Док иза предстојеће буре гледа на мирније време, Исаијин глас постаје срдачнији. Он пише: „И у то ће време клица [„младица“, NW] Јеховина славу и част имати [„биће за украшавање и славу“, NW], и сјајан ће и красан бити плод од земље преостатку Израеловом“ (Исаија 4:2).

⁶ Исаија овде говори о обнови. Хебрејска именица која се преводи као „младица“ указује на ’оно што ниче, изданак, грану‘. Она се повезује с благостањем, напретком и благословима од Јехове. Исаија према томе приказује слику наде — предстојеће опустошење неће трајати вечно. Уз Јеховин благослов некада напредна земља Јуде поново ће доносити обиље плодова a (Левитска 26:3-5).

7. У ком смислу ће младица Јеховина бити за „украшавање и славу“?

 ⁷ Исаија користи живописне изразе како би описао тај будући величанствени преображај. Младица Јеховина биће за „украшавање и славу“. Реч „украшавање“ подсећа на лепоту Обећане земље коју је Јехова вековима раније дао Израелу. Била је толико лепа да се сматрала „украсом [„драгуљем“, New American Bible] свих земаља“ (Језекиљ 20:6, NW). Тако Исаијине речи уверавају народ да ће Јудина земља бити обновљена до некадашње славе и лепоте. Заиста, она ће на земљи бити као краљевски драгуљ.

8. Ко ће уживати у обновљеној лепоти земље, и како Исаија описује њихова осећања?

⁸ Али ко ће уживати у обновљеној лепоти земље? ’Преостатак Израелов‘, пише Исаија. Да, неки ће преживети понижавајуће уништење које је раније  проречено (Исаија 3:25, 26). Остатак преживелих вратиће се у Јуду и учествоваће у обнови. За те повратнике — ’преостатак‘ — обиље приноса њихове обновљене земље биће нешто ’сјајно и красно‘ (Исаија 4:2). Понижење због пустошења уступиће место обновљеном осећању поноса.

9. (а) Шта се десило 537. пре н. е. као испуњење Исаијиних речи? (б) Зашто се може рећи да ’преостатак‘ укључује и неке који су се родили у изгнанству? (Види фусноту.)

⁹ Баш као што је Исаија и рекао, олуја осуде сручила се 607. пре н. е. када су Вавилонци уништили Јерусалим и када су многи Израелци изгинули. Неки су преживели и били одведени у изгнанство у Вавилон, али да није било Божјег милосрђа нико не би преживео (Немија 9:31). Јуда је на крају остала потпуно пуста (2. Летописа 36:17-21). А затим, 537. пре н. е. Бог милосрђа је дозволио ’остатку‘ да се врати у Јуду да обнови право обожавање b (Јездра 1:1-4; 2:1). Искрено покајање ових изгнаника који су се вратили предивно је изражено у 137. Псалму, који је највероватније написан за време заробљеништва или непосредно после тога. Кад су се вратили у Јуду узорали су земљу и посејали семе. Замисли само како су се осећали кад су видели да је Бог благословио њихов труд јер је земља почела рађати као плодни ’врт Еденски‘! (Језекиљ 36:34-36).

10, 11. (а) У ком смислу су почетком 20. века Истраживачи Библије били у заробљеништву ’Вавилона Великог‘? (б) Како је Јехова благословио остатак духовних Израелаца?

¹⁰ Једна слична обнова одиграла се и у наше доба. Почетком 20. века Истраживачи Библије, како  су Јеховини сведоци тада били познати, доспели су у духовно заробљеништво ’Вавилона Великог‘, светског царства криве религије (Откривење 17:5). Премда су одбацили многа лажна религиозна учења, Истраживачи Библије су још увек били упрљани извесним вавилонским идејама и обичајима. Неки од њих су и дословно заточени због противљења које је потпиривало свештенство. Њихова духовна земља — њихов религиозни, то јест духовни посед — био је опустошен.

¹¹ Али у пролеће 1919. Јехова је показао милосрђе према овом остатку духовних Израелаца (Галатима 6:16). Он је видео њихово покајање и њихову жељу да га обожавају у истини, па их је извео из дословног заточеништва и, што је још важније, из духовног заробљеништва. Том ’преостатку‘ је враћен духовни посед који им је Бог дао и учинио га плодним. Тај духовни посед је такође примамљивог и привлачног изгледа, па је привукао милионе других богобојазних људи да се придруже остатку у правом обожавању.

12. Како Исаијине речи величају милосрђе које Јехова има према свом народу?

¹² Ове Исаијине речи величају милосрђе које Бог има према свом народу. Иако су се Израелци као нација окренули против Јехове, он има милосрђе према покајничком остатку. Ово сазнање нам може донети утеху јер се чак и они који су озбиљно згрешили могу с надом обратити Јехови. Покајници не треба да сматрају да су ван домашаја Јеховиног милосрђа, јер он не одбацује скрушено срце (Псалам 51:19). Библија нас уверава: „Јехова је милостив и добар, спор на гнев и богат у доброти. Као што отац синове своје жали, тако жали Јехова  оне који га се боје“ (Псалам 103:8, 13). Сасвим сигурно, такав милосрдан Бог заслужује сву нашу хвалу!

Остатак постаје свет Јехови

13. Како Исаија описује остатак према коме Јехова показује милосрђе, као што је то записано у Исаији 4:3?

¹³ Већ нам је представљен остатак према коме Јехова показује милосрђе, али сада их Исаија детаљније описује. Он пише: „Што остане од Сиона, и што остане од Јерусалима свето ће се звати, и сви ће у Јерусалиму записани бити међу живима“ (Исаија 4:3).

14. Ко су ’остали‘, и зашто ће им Јехова указати милосрђе?

¹⁴ Ко су они што су ’остали‘? То су преостали споменути у претходном стиху — јеврејски изгнаници којима ће бити дозвољено да се врате у Јуду. Сада Исаија показује зашто ће Јехова имати милосрђе према њима — они ће му бити ’свети‘. Светост подразумева „религиозну чистоћу или беспрекорност; светињу“. Бити свет значи бити чист, то јест беспрекоран, у речима и делима, и повиновати се Јеховином мерилу за исправно. Да, Јехова ће показати милосрђе према онима који су му ’свети‘ и дозволиће им да се врате у ’свети град‘ Јерусалим (Немија 11:1).

15. (а) На који нас јеврејски обичај подсећа израз ’записани међу живима у Јерусалиму‘? (б) Које отрежњавајуће упозорење садрже Исаијине речи?

¹⁵ Да ли ће овај верни остатак ту и остати? Они ће бити ’записани међу живима у Јерусалиму‘, обећава Исаија. Ово нас подсећа на јеврејски обичај да пажљиво воде регистар израелских породица и племена (Немија 7:5). Бити записан у регистру значи бити жив, јер кад особа умре њено име се брише. У другим деловима Библије читамо о  једном симболичном регистру, то јест књизи, који садржи имена оних које Јехова награђује животом. Али за уписивање имена у ову књигу постоје услови, јер Јехова може ’избрисати‘ имена (Излазак 32:32, 33; Псалам 69:29). Зато Исаијине речи садрже у себи отрежњавајуће упозорење — повратници могу наставити да живе у својој обновљеној земљи само ако остану свети у Божјим очима.

16. (а) Шта је Јехова захтевао од оних којима је дозволио да се 537. пре н. е. врате у Јуду? (б) Зашто се може рећи да Јеховино милосрђе према помазаном остатку и ’другим овцама‘ није било бесплодно?

¹⁶ Године 537. пре н. е. остатак који се вратио у Јерусалим вратио се из чистих потицаја — да обнови право обожавање. Ниједна особа затрована паганским религиозним обичајима или нечистим понашањем на које је Исаија толико енергично упозоравао, није имала право да се врати (Исаија 1:15-17). Једино они које је Јехова сматрао светима могли су да се врате у Јуду (Исаија 35:8). Слично томе, откако је ослобођен из духовног заробљеништва 1919. године, помазани остатак се труди на сваки начин да буде свет у Божјим очима, а њему се сада придружују милиони ’других оваца‘ што се надају да ће вечно живети на земљи (Јован 10:16). Они су се отарасили вавилонских учења и обичаја. Свако за себе се труди да се држи Божјих високих моралних мерила (1. Петрова 1:14-16). Јеховино милосрђе према њима није било бесплодно.

17. Чија имена Јехова записује у своју ’књигу живота‘, и шта треба да будемо одлучни да чинимо?

¹⁷ Присети се да је Јехова запазио особе у Израелу које су биле свете и да их је ’записао међу живе‘. И данас Јехова запажа кад се трудимо да будемо  чисти у мислима и телесно док ’своја тела дајемо као жртву живу, свету, прихватљиву Богу‘ (Римљанима 12:1). Све који ходе тим путем Бог записује у своју „књигу живота“ — симболичан запис који садржи имена оних што треба да добију вечни живот, било на небу било на земљи (Филипљанима 4:3; Малахија 3:16). Зато онда дајмо све од себе да и даље будемо свети у Божјим очима, јер ће онда наше име остати у тој драгоценој „књизи“ (Откривење 3:5).

Обећање о бризи пуној љубави

18, 19. Које ће чишћење Јехова спровести и како ће се то десити, према Исаији 4:4, 5?

¹⁸ Исаија затим показује како ће становници обновљене земље постати свети и који их благослови очекују. Он каже: „Када Јехова дахом правде и дахом рушења нечистоту кћери Сионских опере, и очисти Јерусалим од крви на њему. Јехова ће над целом гором Сионском и над зборницама њеним поставити облак дању с димом и светлост пламена огњенога ноћу, јер ће све што год је славно у заклону бити“ (Исаија 4:4, 5).

¹⁹ Раније је Исаија корио „кћери Сионске“ чија је морална исквареност била скривена испод њихових упадљивих украса. Он је такође разоткривао кривицу за крвопролиће народа уопште, и подстицао их да се очисте (Исаија 1:15, 16; 3:16-23). Међутим, овде он гледа на време када ће сам Бог ’опрати нечистоту‘, то јест моралну прљавштину, и ’очистити мрље од крви‘ (Исаија 4:4, New International Version). Како ће се то чишћење спровести? „Дахом правде и дахом рушења.“ Предстојеће уништење Јерусалима и изгнанство у Вавилон биће  експлозија Божје осуде и горућег гнева на нечистој нацији. Остатак који преживи ове несреће и врати се кући понизиће се и прочистити. Зато ће и бити свети Јехови и указаће им се милосрђе. (Упореди с Малахијом 3:2, 3.)

20. (а) На шта нас подсећају изрази „облак“, ’дим‘ и „светлост пламена“? (б) Зашто прочишћени изгнаници не треба да се плаше?

²⁰ Јехова преко Исаије обећава да ће се с пуно љубави старати за овај прочишћени остатак. Изрази „облак“, ’дим‘ и „светлост пламена“ подсећају на то како се Јехова старао за Израелце после изласка из Египта. ’Стуб од огња и облака‘ штитио их је од Египћана који су их гонили; такође их је водио у пустоши (Излазак 13:21, 22; 14:19, 20, 24). Када се  Јехова показао на Синајској гори она се „сва димљаше“ (Излазак 19:18). Зато очишћени изгнаници не треба да се плаше. Јехова ће бити њихов Заштитник. Он ће бити с њима, било да се окупљају у својим кућама или да се састају на светим скуповима.

21, 22. (а) С којом сврхом су често прављене сенице, то јест колибице? (б) Какав је изглед стављен пред прочишћени остатак?

²¹ Исаија завршава опис Божје заштите усмеравајући пажњу на свакодневни живот. Он пише: „Биће склониште дању од врућине, уточиште и заклон од вихора више“ (Исаија 4:6). Сенице, то јест колибице често су прављене у виноградима или на пољима ради преко потребног заклона од јарког сунца у време суша и од хладноће и олуја у време киша. (Упореди с Јоном 4:5.)

²² Када се суочи с горућом врелином прогонства и олујама противљења, прочишћени остатак ће увидети да је Јехова њихов Извор заштите, сигурности и уточишта (Псалам 91:1, 2; 121:5). Дакле, пред њих је постављен диван изглед: ако оставе нечиста веровања и вавилонске обичаје, ако дозволе да их Јеховин суд прочисти, и ако се труде да остану свети, биће безбедни као да су у „сеници“ Божје заштите.

23. Зашто је Јехова благословио помазани остатак и његове другове?

²³ Запази да најпре наступа чишћење, па тек онда благослови. Тако је и у наше време. Давне 1919. помазани остатак се понизно подложио прочишћавању, и Јехова је ’опрао‘ њихову нечистоћу. Касније и „велико мноштво“ других оваца такође дозвољава да их Јехова прочисти (Откривење 7:9). Тако прочишћени, остатак и његови другови били  су благословљени — Јехова их је узео под своју заштиту. Он не спречава неким чудом да се на њих сруче жестина прогонства или олује противљења. Али он их штити, као да им је подигао „уточиште и заклон од вихора“. Како?

24. Како је очигледно да је Јехова благословио свој народ као организацију?

²⁴ Размисли о овоме: неке од најмоћнијих владавина у историји забраниле су дело проповедања Јеховиних сведока или су покушале да их потпуно уклоне. Па ипак, Сведоци су остали чврсти и наставили су да проповедају без престанка! Зашто те моћне нације нису могле да зауставе активност ове релативно мале и на изглед незаштићене групе људи? Зато што је Јехова своје прочишћене слуге сместио у „сеницу“ заштите коју ниједан човек не може срушити!

25. Шта за нас лично значи то што је Јехова наш Заштитник?

²⁵ А како је с нама лично? То што имамо Јехову као Заштитника не значи да у животу немамо никаквих проблема у овом систему ствари. Многи верни хришћани суочавају се с великим несрећама као што су сиромаштво, природне катастрофе, рат, болест и смрт. Кад се суочавамо с таквим јадима никада не заборавимо да је Бог с нама. Он нас штити у духовном смислу тиме што нам обезбеђује оно што нам је неопходно — чак и ’снагу која надилази уобичајену‘ — да бисмо остали верни у кушњама (2. Коринћанима 4:7). Кад смо с њим не треба да се плашимо. На крају крајева, све док дајемо све од себе да бисмо остали свети у његовим очима ништа „неће моћи да нас растави од Божје љубави“ (Римљанима 8:38, 39).

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

 [Слика на 63. страни]

Олуја Божјег суда долази на Јуду