Осмо поглавље

Јехова Бог је у свом светом храму

Исаија 6:1-13

1, 2. (а) Када пророк Исаија прима визију о храму? (б) Зашто је краљ Озија изгубио Јеховину наклоност?

 „У ГОДИНИ смрти краља Озије видех Јехову који је седео на престолу високом и уздигнутом, а скутови хаљине његове испуњаваху храм“ (Исаија 6:2). Овим пророковим речима почиње шесто поглавље књиге Исаије. Година је 778. пре н. е.

² Озија је владао 52 године као краљ Јуде, и то највећим делом с бриљантним успехом. Пошто је чинио „оно што је право пред очима Јеховиним“, имао је његову подршку у војним, грађевинским и пољопривредним подухватима. Али успех га је и упропастио. На крају се његово срце понесе, „те се поквари и сагреши Јехови, Богу своме, и уђе у храм Јеховин да кади“. Због овог дрског поступка и зато што је био гневан на свештенике који су га прекорили, Озија је остао губав све до своје смрти (2. Летописа 26:3-22). Отприлике у то време Исаија је почео с пророчком службом.

3. (а) Да ли Исаија стварно види Јехову? Објасни. (б) Коју сцену Исаија посматра и зашто?

³ Не каже се где се Исаија налази кад има ову визију. Али оно што види својим очима несумњиво јесте визија, а не стваран призор Свемоћног, јер „ниједан човек никада није видео Бога“ (Јован 1:18; Излазак 33:20). Па ипак, видети Створитеља  Јехову, макар само у визији, јесте призор који улива страхопоштовање. Он који седи на високом престолу, што симболизује његову улогу вечног Краља и Судије, јесте Владар читавог свемира и Извор праведне владавине! Скутови његове дугачке, раскошне хаљине испуњавају храм. Исаија је добио пророчку службу која ће величати Јеховину суверену моћ и правду. Да би се припремио за ту службу, он ће добити визију Божје светости.

4. (а) Зашто описи Јехове у визијама записаним у Библији морају бити симболични? (б) Шта из Исаијине визије учимо о Јехови?

⁴ Исаија у својој визији не описује како Јехова изгледа — за разлику од визија о којима су говорили Језекиљ, Данило и Јован. Сви ови извештаји се разликују и по ономе што се на небу видело (Језекиљ 1:26-28; Данило 7:9, 10; Откривење 4:2, 3). Међутим, природа и сврха ових визија се не заборавља. Оне не представљају дослован опис Јеховине присутности. Дословне очи не могу видети оно што је духовно, нити ограничени људски ум може схватити духовно подручје. Зато су ове визије описане изразима појмљивим за људе. (Упореди с Откривењем 1:1.) Није потребно да Исаија у својој визији описује како Бог изгледа. Ова визија саопштава Исаији да је Јехова у свом светом храму, да је он свет и да су његове пресуде чисте.

Серафими

5. (а) Ко су серафими, и шта тај појам значи? (б) Зашто серафими скривају лице и ноге?

⁵ Слушај! Исаија даље каже: „Више њега стајаху серафими, сваки са шест крила: С двема он покриваше лице своје, с двема покриваше ноге своје а с двема леташе“ (Исаија 6:2). Шесто поглавље Исаије је једино место у Библији на коме се спомињу серафими.  То су очигледно анђеоска створења у Јеховиној служби која заузимају веома висок положај што се тиче предности и части, јер се налазе око Јеховиног небеског престола. За разлику од поносног краља Озије, они заузимају свој положај са свом понизношћу и скромношћу. Исаија види како они с једним паром крила покривају лице јер се налазе у присутности небеског Суверена; а због поштовања према том светом месту, с другим паром крила покривају ноге. Тим пре што су близу Суверена читавог свемира, серафими су скромни како не би одвраћали пажњу од Божје личне славе. Појам „серафими“, што значи „ватрени“ то јест „огњени“, алудира на то да зраче светлошћу, али они ипак скривају лице од још јачег Јеховиног сјаја и његове славе.

6. У ком су положају серафими у односу на Јехову?

⁶ Серафими користе трећи пар крила да би летели и, сасвим сигурно, да би лебдели, то јест ’стајали‘, на својим местима. (Упореди с 5. Мојсијевом 31:15, ДК.) Што се тиче њиховог положаја, професор Франц Делич коментарише: „Серафими се у ствари не издижу над главом Онога који седи на престолу, већ лебде над његовом хаљином која испуњава дворану“ (Commentary on the Old Testament). То звучи разумно. Они ’стоје изнад‘, не у том смислу да су супериорнији од Јехове, већ чекају на њега, послушни и спремни да служе.

7. (а) Који задатак извршавају серафими? (б) Зашто серафими три пута објављују Божју светост?

⁷ Слушај сада те повлашћене серафиме! „Они викаху један другоме и говораху: Свет, свет, свет је Јехова над војскама! Пуна је сва земља славе његове“ (Исаија 6:3). Њихов задатак је да се постарају да се Јеховина светост објављује и да се његова слава  призна широм свемира, чији је део и земља. Његова слава се види у свему што је створио и ускоро ће је познати сви становници земље (Бројеви 14:21; Псалам 19:2-4; Авакум 2:14). Трострука објава: „Свет, свет, свет“, није никакав доказ у прилог Тројству. Уместо тога, то је троструко наглашавање Божје светости. (Упореди с Откривењем 4:8.) Јехова је ненадмашан у светости.

8. Шта проистиче из објава које дају серафими?

⁸ Премда се не спомиње колико их има, близу престола се вероватно налазе групе серафима. У мелодичној песми, они један за другим понављају објаву Божје светости и славе. Шта проистиче из тога? Послушај још једном док Исаија даље каже: „Од гласа који се разлегаше задрмаше се врата на праговима и дом се напуни дима“ (Исаија 6:4). Дим или облак у Библији често представља видљиви доказ Божје присутности (Излазак 19:18; 40:34, 35; 1. Краљевима 8:10, 11; Откривење 15:5-8). Дим означава славу којој се ми као људска створења не можемо приближити.

Недостојан, па ипак очишћен

9. (а) Какав утисак ова визија оставља на Исаију? (б) Која је разлика очигледна између Исаије и краља Озије?

⁹ Визија Јеховиног престола оставила је дубок утисак на Исаију. Он бележи: „Тада рекох: Јаох мени, погибох!; јер сам човек нечистих усана и наставам усред народа нечистих усана, а очи моје видеше краља, Јехову над војскама!“ (Исаија 6:5). Каква огромна разлика између Исаије и краља Озије! Озија је присвојио положај помазаног свештенства и без поштовања упао у Светињу у храму. Премда је Озија видео златне свећњаке, златан кадиони олтар, и столове за ’хлебове за представљање‘,  нити је видео Јеховино лице одобравања нити је од њега добио неко посебно овлашћење (1. Краљевима 7:48-50; фуснота у NW). С друге стране, пророк Исаија не гура у страну свештенство нити неовлашћено улази у храм. Ипак, он има визију Јехове у његовом светом храму и почаствован је тиме што му лично Он даје опуномоћење. Док се серафими не усуђују да гледају устоличеног Господара храма, Исаији је дозвољено да у визији гледа „краља, Јехову над војскама“!

10. Зашто се Исаија уплашио када је имао визију?

¹⁰ Исаија се осећа крајње нечисто јер увиђа контраст између Божје светости и своје грешности. Преплављен страхом, мисли да ће умрети (Излазак 33:20). Он чује како серафими хвале Бога чистим уснама, али његове су нечисте и још више упрљане нечистоћом усана народа међу којим живи и чији говор слуша. Јехова је свет и његове слуге морају  одражавати ту особину (1. Петрова 1:15, 16). Иако је Исаија већ био изабран за Божјег говорника, погодило га је то што је схватио колико је грешан и да нема чисте усне које би приличиле говорнику славног и светог Краља. Каква ће бити реакција с неба?

11. (а) Шта један од серафима ради, и шта то симболизује? (б) Како нам размишљање о ономе што је тај серафим рекао Исаији може помоћи када се осећамо недостојнима као Божје слуге?

¹¹ Уместо да истерају понизног Исаију који стоји пред Јеховом, серафими чине нешто да би му помогли.  Извештај каже: „Али један од серафима долете к мени држећи у руци камен усијан који узе кљештима с олтара. Он ми додирну уста и рече: Ево, ово додирну уста твоја, узе се безакоње твоје и окајан је грех твој“ (Исаија 6:6, 7). У симболичном смислу, ватра има моћ да прочисти. Додирнувши Исаијине усне усијаним каменом из свете ватре са олтара, тај серафим уверава Исаију да су његови греси искупљени до те мере да може добити Божју наклоност и Божје опуномоћење. Колико то умирујуће делује на нас! И ми смо грешни и недостојни да приступимо Богу. Али ми смо откупљени вредношћу Исусове откупне жртве и можемо примити Божју наклоност и обратити му се у молитви (2. Коринћанима 5:18, 21; 1. Јованова 4:10).

12. Који олтар види Исаија, и од какве је користи ватра?

¹² Спомињање „олтара“ нас поново подсећа да је то визија. (Упореди с Откривењем 8:3; 9:13.) У јерусалимском храму су била два олтара. Баш испред завесе од Светиње над светињама налазио се мали кадиони олтар, а испред улаза у светилиште налазио се велики жртвеник на коме је стално горела ватра (Левитска 6:12, 13; 16:12, 13). Али ти земаљски олтари били су предслика, представљали су веће ствари (Јеврејима 8:5; 9:23; 10:5-10). Ватра с неба је спалила жртву паљеницу на олтару када је краљ Соломон посветио храм (2. Летописа 7:1-3). А сада ватра с правог, небеског олтара уклања нечистоту Исаијиних усана.

13. Које питање Јехова поставља, и на кога он мисли кад каже „нас“?

¹³ Послушајмо сада заједно са Исаијом. „И чух глас Јеховин који рече: Кога ћу послати, ко ће за нас ићи? И ја одговорих: Ево мене, мене пошаљи“ (Исаија 6:8). Ово питање које Јехова поставља  несумњиво је тако срочено да измами одговор од Исаије, пошто се у визији не појављује ниједан други људски пророк. То је недвосмислено позив упућен Исаији да буде Јеховин гласник. Али зашто Јехова пита: „Ко ће за нас ићи?“ Прелазећи с личне заменице у једнини на личну заменицу у множини, Јехова сада поред себе убраја барем још једну особу. Коју? Зар то није његов јединорођени Син који је касније постао човек Исус Христ? Заиста, то је био тај исти Син коме је Бог рекао: ’Да начинимо човека по нашем обличју‘ (Постање 1:26; Пословице 8:30, 31). Да, заједно с Јеховом у небеским дворима пребива и његов јединорођени Син (Јован 1:14).

14. Како се Исаија одазива на Јеховин позив, и какав нам пример оставља?

 ¹⁴ Исаија не оклева с одговором! Без обзира каква би то порука могла бити, он одмах одговара: „Ево мене, мене пошаљи.“ Не пита ни шта би могао добити ако прихвати тај задатак. Његов спреман дух је изврстан пример свим данашњим Божјим слугама, које имају опуномоћење да проповедају ’добру вест о краљевству по целој настањеној земљи‘ (Матеј 24:14). Они се као Исаија верно држе свог задатка и ’сведоче свим нацијама‘, упркос распрострањеној равнодушности. И попут Исаије иду напред с поуздањем, јер знају да њихово опуномоћење потиче из највишег извора.

Исаијино опуномоћење

15, 16. (а) Шта Исаија треба да каже „том народу“, и како ће они реаговати? (б) Да ли је реакција народа последица било каквог пропуста са Исаијине стране? Објасни.

¹⁵ Јехова сада износи шта Исаија треба да каже и какав ће бити одзив: „Иди и реци томе народу: ’Чућете, ал’ нећете разумети, видећете, али нећете познати.‘ Учини том народу срце неосетљиво, уши му зачепи и очи затвори, да очима својим не види, да ушима својим не чује, и да срцем својим не разуме, и не обрати се, да се не исцели“ (Исаија 6:9, 10). Да ли то значи да Исаија треба да буде безобзиран и нетактичан и да одбије Јевреје, па да и даље буду у завади с Јеховом? Апсолутно не! То је Исаијин народ према коме он осећа наклоност. Али Јеховине речи наговештавају како ће људи реаговати на његову поруку, без обзира колико верно Исаија обавља свој задатак.

¹⁶ Кривица лежи на народу. Исаија ће им стално говорити, али они неће прихватити поруку нити ће ишта разумети. Већином ће бити тврдоглави  и равнодушни, као да су потпуно слепи и глуви. Тиме што их увек изнова обилази, Исаија ће пустити да ’тај народ‘ покаже да не жели да разуме. Показаће да затварају своје мисли и срце за Исаијину поруку — Божју поруку — која је упућена њима. И данашњи људи су исти такви! Толико њих не жели да слуша Јеховине сведоке док им проповедају добру вест о предстојећем Божјем Краљевству.

17. Кад Исаија пита: „Докле?“, на шта се то односи?

¹⁷ Исаија је забринут: „А ја рекох: Докле Јехова? И он одговори: Докле се не униште градови и не остану без народа, и куће без људи, и док земља сасвим не опусти; И док Јехова не избаци људе, и док цела земља пустош велика не буде“ (Исаија 6:11, 12). Кад пита: „Докле?“, Исаија не пита колико ће дуго морати да проповеда једном равнодушном народу. Уместо тога, он се интересује за народ и пита колико ће трајати то њихово лоше духовно стање и колико ће се још Јеховино име срамотити на земљи. (Види Псалам 74:9-11.) Дакле, колико ће још трајати ова бесмислена ситуација?

18. Докле ће трајати лоше духовно стање народа, и да ли ће Исаија доживети да види потпуно испуњење пророчанства?

¹⁸ Али авај! Јеховин одговор показује да ће лоше духовно стање народа трајати све док потпуно не пожање последице непослушности Богу, као што је речено у његовом савезу (Левитска 26:21-33; Поновљени закони 28:49-68). Нација ће пропасти, народ ће бити протеран, а земља ће остати пуста. Исаија неће доживети да види како вавилонска војска 607. пре н. е. уништава Јерусалим и његов храм, иако ће пророковати више од 40 година, чак и за време владавине Озијиног праунука Језекије. Ипак, Исаија ће остати веран свом опуномоћењу све до  смрти, више од 100 година пре те националне катастрофе.

19. Које обећање Бог даје Исаији иако ће нација бити оборена као дрво?

¹⁹ Опустошење због кога ће Јуда ’сасвим опустети‘ сигурно ће се десити, али није све изгубљено (2. Краљевима 25:1-26). Јехова уверава Исаију: „Остане ли [Али ће још бити, ДК] у њој још десети део људи, и они ће се затирати. Али као што брест и храст сачувају прут [„пањ“, NW] свој када се окрешу, тако ће се из тога народа свети народ опет народити“ (Исаија 6:13). Да, остаће „десети део... свети народ“, баш као што пањ остаје кад се храст обори. Нема сумње да ово обећање утешава Исаију — међу његовим народом наћи ће се свети остатак. Премда је нација још једном горела, као брест који се сече за огрев, животни пањ симболичног дрвета  Израела ће остати. То ће бити семе, то јест потомство, које је свето Јехови. С временом ће пустити гране и дрво ће се обновити. (Упореди с Јовом 14:7-9; Данилом 4:26.)

20. Како се задњи део Исаијиног пророчанства првобитно испунио?

²⁰ Да ли су се обистиниле речи овог пророчанства? Јесу. Седамдесет година након што је Јудина земља остала пуста, богобојазни остатак се вратио из вавилонског изгнанства. Поново су изградили храм и град, и обновили су право обожавање у земљи. Повратак Јевреја у домовину коју им је дао Бог, омогућио је друго испуњење овог пророчанства које је Јехова дао Исаији. Шта је то требало да буде? (Јездра 1:1-4).

Друга испуњења

21-23. (а) На коме и како се у првом веку испунило Исаијино пророчанство? (б) Ко је био „свети народ“ у првом веку, и како је био сачуван?

²¹ Исаијин пророчки задатак био је предслика дела које ће Месија, Исус Христ, извршити неких  800 година касније (Исаија 8:18; 61:1, 2; Лука 4:16-21; Јеврејима 2:13, 14). Иако је био већи од Исаије, Исус је исто тако био спреман да га његов небески Отац пошаље, јер је рекао: „Ево, дошао сам да вршим твоју вољу“ (Јеврејима 10:5-9; Псалам 40:7-9).

²² Попут Исаије, Исус је верно извршавао свој додељени задатак и наилазио је на исте реакције. Јевреји из Исусовог доба нису били ништа спремнији да прихвате поруку него што су то били они којима је проповедао пророк Исаија (Исаија 1:4). Једна од одлика Исусове службе било је коришћење поређења. То је његове ученике навело да га питају: „Зашто им говориш у поређењима?“ Исус је одговорио: „Вама је дано да разумете свете тајне небеског краљевства, али њима није дано. Зато им говорим у поређењима, јер гледајући, узалуд гледају, и слушајући, узалуд слушају, и не схватају смисао; и на њима се испуњава Исаијино пророчанство, које каже: ’Слушајући, ви ћете чути, али сигурно нећете схватити смисао; и гледајући, ви ћете гледати, али сигурно нећете видети. Јер је срце овог народа постало непријемчиво, и ушима су чули без одзива, и затворили су своје очи; да очима никада не виде и ушима не чују и да срцем не схвате смисао и не обрате се па да их излечим‘“ (Матеј 13:10, 11, 13-15; Марко 4:10-12; Лука 8:9, 10).

²³ Цитирајући из Исаије, Исус је показао да то пророчанство има испуњење у његовим данима. Народ као целина је имао исти став срца какав су имали Јевреји у Исаијино време. Учинили су себе слепима и глувима за његову поруку, и исто тако су се суочили са уништењем (Матеј 23:35-38; 24:1, 2). То се десило када су 70. године н. е. римске снаге под генералом Титом дошле на Јерусалим и уништиле град и храм. Па ипак, неки су слушали  Исуса и постали његови ученици. Исус их је прогласио ’срећнима‘ (Матеј 13:16-23, 51). Рекао им је да када виде да је „Јерусалим опколила улогорена војска“, онда треба да „беже у горе“ (Лука 21:20-22). Тако је био спасен „свети народ“ који је исказивао веру и који је био формиран у једну духовну нацију, ’Израел Божји‘ a (Галатима 6:16).

24. Како је Павле применио Исаијино пророчанство, и на шта то указује?

²⁴ Отприлике 60. н. е., апостол Павле се нашао у кућном притвору у Риму. Ту је средио да се сретне са ’истакнутим људима међу Јеврејима‘ као и с другима, и да им да „темељно сведочанство о Божјем краљевству“. Када многи нису прихватили његову поруку, Павле је објаснио да је то било испуњење Исаијиног пророчанства (Дела апостолска 28:17-27; Исаија 6:9, 10). Тако су Исусови ученици извршавали задатак који се може упоредити са Исаијиним задатком.

25. Шта су разумели данашњи Божји сведоци, и како су се одазвали?

²⁵ Слично томе, Јеховини сведоци данас разабиру да је Јехова Бог у свом светом храму (Малахија 3:1). Као Исаија и они кажу: „Ево мене, мене пошаљи.“ Ревно шире упозоравајућу поруку о предстојећем крају овог злог система ствари. Али, као што је то Исус наговестио, релативно мало људи отвара очи и уши да виде и чују и да буду спасени (Матеј 7:13, 14). Заиста су срећни они који пригну срце да слушају и ’исцеле се‘! (Исаија 6:8, 10).

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Слика на 94. страни]

„Ево мене, мене пошаљи“

[Слика на 97. страни]

’Док се не униште градови и не остану без народа‘