Деветнаесто поглавље

Јехова уништава понос Тира

Исаија 23:1-18

1, 2. (а) Какав је град био древни Тир? (б) Шта је Исаија прорекао за Тир?

 БИО је „савршено леп“ и имао је изобиље „свакојаког блага“ (Језекиљ 27:4, 12, An American Translation). Његова велика флота је пловила морем до далеких земаља. Био је славан „у срцу мора“, и ’мноштвом богатства краљеве земље је обогатио‘ (Језекиљ 27:25, 33). Тир— феничански град на источном крају Средоземља — био је на таквом гласу у седмом веку пре н. е.

² Међутим, на видику је било уништење Тира. Отприлике 100 година пре него што га је Језекиљ описао, пророк Исаија је предсказао пад овог феничанског упоришта и жалост оних који су зависили од њега. Исаија је такође прорекао да ће после извесног времена Бог обратити пажњу на тај град, и да ће обновити његово благостање. Како су се речи овог пророка испуниле? И шта ми можемо научити из свега онога што се десило Тиру? Ако добро разумемо шта га је задесило и зашто се све то догодило, то ће ојачати нашу веру у Јехову и његова обећања.

„Заурлајте лађе Тарсиске!“

3, 4. (а) Где се налазио Тарсис, и какав је однос постојао између Тира и Тарсиса? (б) Зашто ће морнари који су трговали с Тарсисом имати разлога да ’заурлају‘?

³ Под насловом „Пророчанство о Тиру“, Исаија каже:  „Заурлајте лађе Тарсиске! Јер је раскопан! Нема више кућа! Нема више капија!“ (Исаија 23:1а). Сматра се да је Тарсис био део Шпаније, далеко од Тира који се налазио на источном делу Средоземља. a Ипак, Феничани су били вешти морепловци, а њихови бродови су били велики и сигурни на мору. Неки историчари сматрају да су Феничани били први који су запазили везу између месеца и плиме и осеке, те да су као помоћ у навигацији користили астрономију. Зато велика даљина која је раздвајала Тир од Тарсиса за њих није била препрека.

⁴ У Исаијино време далеки Тарсис је важно тржиште за Тир, можда главни извор његовог богатства током једног дела његове историје. Шпанија има руднике богате сребром, гвожђем, калајем и другим металима. (Упореди с Јеремијом 10:9; Језекиљем 27:12.) „Лађе Тарсиске“, вероватно бродови из Тира који тргују с Тарсисом, имаће добар разлог да ’заурлају‘, жалећи због уништења своје матичне луке.

5. Где ће морепловци који долазе из Тарсиса сазнати за пад Тира?

⁵ Како ће морепловци сазнати за пад Тира? Исаија одговара: „Из земље Китимске та им вест се јави“ (Исаија 23:1б). ’Земља Китимска‘ се вероватно односи на острво Кипар, које се налази на око 100 километара западно од феничанске обале. Пре него што стигну у Тир то је последња станица за бродове који од Тарсиса плове према истоку. Дакле, морнари ће сазнати за пад своје вољене матичне луке када застану на Кипру. Какав шок! Обузети жалошћу, ’заурлаће‘ од очаја.

6. Опиши однос између Тира и Сидона.

 ⁶ Очајан ће бити и народ дуж феничанске обале. Пророк каже: „Занемите од ужаса, становници обала, које Сидонски трговци пловећи морем пунише! Преко широких вода нилско жито, жетва речна, њему приход беше; сајмиште народа он беше“ (Исаија 23:2, 3). „Становници обала“ — суседи Тира — занемеће од крајњег запрепашћења због катастрофалног пада Тира. Ко су „сидонски трговци“ који ’пуне‘ те становнике чинећи их богатима? Тир је првобитно био колонија лучког града Сидона, удаљеног свега 35 километара према северу. На кованим новчићима Сидон описује себе као мајку Тира. Премда је Тир по богатству надмашио Сидон, он је још увек ’кћер сидонска‘, и његови становници себе још увек називају Сидонцима (Исаија 23:12). Дакле, израз „сидонски трговци“ вероватно се односи на становнике Тира који се баве трговином.

7. Како сидонски трговци гомилају богатство?

⁷ Ангажовани у трговачким подухватима, богати сидонски трговци крстаре Средоземним морем. Они у многа места носе семе, то јест жито из Сихора, најисточнијег рукавца Нила у подручју египатске делте. (Упореди с Јеремијом 2:18, ДК.) „Нилско жито“ подразумева и друге производе из Египта. Трговина том робом и размена робе јесте врло уносан посао за те поморске трговце као и за народе с којима послују. Сидонски трговци доносе Тиру приход. Стварно ће жалити зато што је опустошен!

8. Како ће уништење Тира деловати на Сидон?

⁸ Исаија се затим обраћа Сидону следећим речима: „Стиди се Сидоне, јер говори море, бедем морски овако говори: Нити сам се порођајем мучио, нити сам родио ни одгојио момке, ни девојке подигао“ (Исаија  23:4). После уништења Тира, обала на којој се град раније налазио изгледаће неплодно и пусто. Изгледаће као да море плаче од муке, попут мајке која је изгубила своју децу, те је толико ван себе да сада пориче да их је уопште имала. Сидон ће се постидети због онога што се дешава његовој кћери.

9. Који други догађаји су изазвали такво запрепашћење да се оно може упоредити са жалошћу народа после пада Тира?

⁹ Да, вести о уништењу Тира посвуда ће проузроковати жалост. Исаија каже: „Као што се ожалостише кад чуше за Мисир [Египат], тако ће се ожалостити кад чују за Тир“ (Исаија 23:5, ДК). Бол ожалошћених људи моћи ће да се упореди с болом који наноси извештај о Египту. На који то извештај пророк мисли? Вероватно на испуњење свог претходног ’пророчанства о Египту‘ b (Исаија 19:1-25). Или пророк можда мисли на извештај о уништењу фараонове војске у Мојсијево време, што је посвуда изазвало запрепашћење (Излазак 15:4, 5, 14-16; Исус Навин 2:9-11). У сваком случају, они који ће чути извештај о уништењу Тира биће на великим мукама. Позвани су да беже у далеки Тарсис, и заповеђено им је да наглас изразе своју жалост: „Идите у Тарсис, закукајте, становници обала“ (Исаија 23:6).

Весели град ’старог порекла‘

10-12. Опиши богатство, старост и утицај Тира.

¹⁰ Тир је древни град, на шта нас Исаија подсећа кад каже: „Је ли то ваш град весели? Старо му порекло беше“ (Исаија 23:7а). Успешна историја Тира протеже се уназад барем до времена Исуса Навина (Исус Навин 19:29). Током година Тир је постао чувен као произвођач металних предмета, стакларије и пурпурне боје. Одећа од тирског пурпура има  највећу цену, а племство тражи скупоцене тирске тканине. (Упореди с Језекиљем 27:7, 24.) Тир је и трговачки центар за копнене караване као и велико складиште за увоз и извоз робе.

¹¹ Осим тога, град је и у војном погледу јак. Л. Спраг де Камп пише: „Премда нису били нешто нарочито ратоборни — били су пословни људи, а не војници — Феничани су своје градове бранили с фанатичном храброшћу и тврдоглавошћу. Те особине, као и моћна морнарица, омогућиле су становницима Тира да одоле асирској војсци, најмоћнијој у то време.“

¹² Заиста, Тир оставља свој траг у Средоземном свету. „На далек стан га воде ноге његове“ (Исаија 23:7б). Феничани путују у далеке земље, дижу трговачка насеља и успутне луке које су у неким случајевима прерасле у колоније. Примера ради, Картагина, на северној обали Африке, јесте тирска колонија. На крају ће надмашити Тир, и по утицају на Средоземни свет конкурисаће Риму.

Понос ће му бити уништен

13. Зашто се поставља питање о томе ко се усуђује да објави осуду против Тира?

¹³ С обзиром на старост Тира и његово богатство, следеће питање је сасвим на месту: „Ко је то на Тир смислио, који је венце делио, чији су купци кнезови били, а трговци најбогатији [„славни“, ДК] у земљи?“ (Исаија 23:8). Ко се то усуђује да говори против града који је поставио моћне људе на висок положај у својим колонијама и другде — и тако постао ’онај који венце дели‘? Ко се усуђује да говори против метрополе чији су купци кнезови, а трговци славни људи? Морис Шахаб, бивши директор одељења за античку уметност у Бејрутском  националном музеју, у Либану, рекао је следеће: „Од деветог до шестог века пре н. е. Тир је имао тако важан положај као Лондон почетком двадесетог века.“ Ко се онда усуђује да говори против тог града?

14. Ко објављује пресуду против Тира, и зашто?

¹⁴ Надахнути одговор ће пренеразити становнике Тира. Исаија каже: „Јехова је над војскама то решио, да уништи понос сваке славе, да све великаше у земљи понизи“ (Исаија 23:9). Зашто Јехова изриче осуду против овог богатог древног града? Да ли зато што су његови становници обожаваоци лажног бога Вала? Да ли зато што Тир има везе с Језавељом — кћерком сидонског краља Етвала, а самим тим и тирског — која се удала за израелског краља Ахава и побила Јеховине пророке? (1. Краљевима 16:29, 31; 18:4, 13, 19). Одговор на оба питања је одричан. Тир је осуђен због свог арогантног поноса — обогатио се на рачун других људи, укључујући и Израелце. У деветом веку пре н. е., преко пророка Јоила Јехова је рекао Тиру и другим градовима: „Синове Јуде и Јерусалима Јавановим [„Грчким“, ДК] синовима продадосте да их удаљите од земље њихове“ (Јоил 3:6). Да ли Бог може прећи преко тога што се Тир опходио према народу који је у савезу с Богом као да је обична роба којом се тргује?

15. Како ће Тир реаговати кад Јерусалим падне пред Навуходоносором?

¹⁵ То што ће проћи стотину година уопште неће променити Тир. Кад вавилонска војска краља Навуходоносора буде уништила Јерусалим 607. пре н. е., Тир ће клицати: „Ах! ах!, разбише се врата народа [Јерусалим], сад се к мени обраћају, ја ћу да се пуним, а он већ опусте“ (Језекиљ 26:2). Тир  ће се радовати јер очекује да ће имати користи од разорења Јерусалима. Пошто му главни град Јудеје више није конкурент, он ће очекивати већу трговину за себе. Јехова ће понизити те самозване „великаше“, који поносно стају на страну непријатеља његовог народа.

16, 17. Шта ће се десити становницима Тира кад тај град падне? (Види фусноту.)

¹⁶ О Јеховиној осуди Тира Исаија даље каже: „Пређи слободно преко своје земље, као Нил што тече, кћери Тарсиска! Нема више јарма! Руку своју Јехова подиже на море, задрма краљевства, нареди да се градови Ханански раскопају, и рече: Нећеш се више веселити, осрамоћена [„невина“, NW] девојко, кћери Сидонска! Устани, иди у Китим! И ни онде нећеш мира наћи“ (Исаија 23:10-12).

¹⁷ Зашто је Тир назван ’кћер тарсиска‘? Можда зато што ће после пораза Тира, Тарсис бити моћнији град. c Становници разореног Тира биће расути као кад река плави, кад јој се насипи пробију, а воде преплављују околне равнице. Исаијина порука упућена ’кћери тарсиској‘ истиче жестину онога што ће се десити Тиру. Сам Јехова подиже руку и даје заповест. Нико не може променити исход.

18. Зашто је Тир назван ’невина кћер сидонска‘, и како ће се његово стање променити?

¹⁸ Исаија такође говори о Тиру као о ’невиној кћери сидонској‘, чиме указује да га раније нису освајали и пљачкали страни освајачи, и да је још  увек непокорен. (Упореди с 2. Краљевима 19:21; Исаијом 47:1; Јеремијом 46:11.) Међутим, сада треба да буде разорен, а неки становници ће као избеглице прећи у феничанску колонију Китим. Међутим, пошто су изгубили економску моћ, тамо неће наћи мир.

Халдејци ће га опљачкати

19, 20. За кога је проречено да ће освојити Тир, и како се то пророчанство испунило?

¹⁹ Која политичка сила ће извршити Јеховину пресуду над Тиром? Исаија објављује: „Ено Халдејаца, који не беху народ ти становници пустиње којима је Асур земљу утврдио; они куле подижу и Тарсиске палате обарају, они њих затиру. Заурлајте лађе Тарсиске, јер је град ваш раскопан “ (Исаија 23:13, 14). Халдејци — а не Асирци — освојиће Тир. Они ће подићи опсадне куле, сравнити тирске палате, и то упориште тарсиских бродова претворити у гомилу рушевина.

²⁰ Баш као што је пророчанство рекло, недуго после пада Јерусалима, Тир диже побуну против Вавилона, и Навуходоносор подиже опсаду око града. Сматрајући да је неосвојив, Тир пружа отпор. У току опсаде, главе вавилонских војника су „ћелаве“ зато што се тару о шлемове, а рамена су им се ’одрала‘ од ношења материјала за подизање опсаде (Језекиљ 29:18). Ова опсада скупо кошта Навуходоносора. Копнени део Тира је уништен, али му измиче његов плен. Већи део тирског блага је пренет на једно мало острво које се налази отприлике 800 метара од обале. Пошто нема бродовље, халдејски краљ не може да заузме то острво. После 13 година Тир се предаје, али ће преживети и видети испуњење даљњих пророчанстава.

 ’Вратиће се на своју срамну зараду‘

21. У ком смислу је Тир „заборављен“, и колико дуго?

²¹ Исаија даље прориче: „И тада ће Тир заборављен бити за седамдесет година, за век једног краља“ (Исаија 23:15а). Након што Вавилонци униште копнени део града, острвски град Тир ће бити „заборављен“. Баш као што је пророчанство рекло, за живота „једног краља“ — Вавилонског царства — острвски град Тир неће бити нека важна економска сила. Преко пророка Јеремије, Јехова је и Тир убројао међу народе које је издвојио да попију вино Његовог гнева. Он каже: „Ти ће народи служити седамдесет година краљу Вавилонскоме“ (Јеремија 25:8-17, 22, 27). Додуше, острвски део Тира није био потчињен Вавилону пуних 70 година, пошто Вавилонско царство пада 539. пре н. е. Тих седамдесет година очигледно представља најистакнутије доба вавилонске доминације — када се вавилонска краљевска династија хвали да је подигла свој престо чак изнад „звезда Божјих“ (Исаија 14:13). Различити народи у различито време потпадају под ту доминацију. Али на крају 70 година, та доминација ће престати. Шта ће се онда десити с Тиром?

22, 23. Шта ће се десити с Тиром кад се ослободи вавилонске доминације?

²² Исаија даље каже: „После седамдесет година биће Тиру као и блудници о којој се пева: ’Узми харфу, обиђи град, блуднице заборављена! Добро играј, понови песме своје, да би те се опет сетили!‘ Јер ће после седамдесет година Јехова походити Тир, и он ће се вратити на срамну зараду своју, и као блудница подаће се свим краљевима земље“ (Исаија 23:15б-17).

²³ После пада Вавилона 539. пре н. е., Феникија постаје сатрапија Медо-Персијског царства.  Персијски монарх, Кир Велики је толерантан владар. Под том новом владавином, Тир ће се поново латити посла којим се раније бавио, и из петних жила ће се трудити да поново стекне признање као светски трговачки центар — баш као што једна проститутка која је заборављена и која је изгубила своје муштерије тражи начин да привуче нове, тако што обилази град, свира харфу и пева своје песме. Хоће ли Тир успети? Хоће, јер ће му Јехова дати успех. С временом ће острвски град постати толико напредан да ће пред крај шестог века пре н. е. пророк Захарија рећи: „Тир је себи град саградио, и сребра је као праха сабрао и злата као блата са улица“ (Захарија 9:3).

’Његова зарада ће се посветити‘

24, 25. (а) Како тирска добит постаје нешто свето Јехови? (б) Иако Тир помаже Божјем народу, које пророчанство о њему Јехова надахњује?

²⁴ Колико су само изванредне следеће пророчанске речи! „Али ће се зарада његова и срамна надница његова Јехови посветити; неће се ни купити ни чувати, него ће зарада његова дати храну обилату и одећу сјајну онима који пред Јеховом наставају“ (Исаија 23:18). Како тирска зарада постаје нешто свето? Јехова управља стварима тако да је користи у складу са својом вољом — да насити свој народ и да их одене. То се догађа по повратку Израелаца из вавилонског изгнанства. Људи из Тира им помажу тако што испоручују кедрову грађу да би поново изградили храм. Они такође поново почињу да тргују с Јерусалимом (Јездра 3:7; Немија 13:16).

²⁵ Упркос томе, Јехова надахњује даљњу објаву против Тира. Захарија прориче о том сада богатом острвском граду: „Гле, Јехова ће га покупити, силу  ће његову у море бацити, и он ће огњем изгорети“ (Захарија 9:4). То се обистињује у јулу 332. пре н. е., када Александар Велики разара тог поносног господара мора.

Избегавај материјализам и понос

26. Зашто је Бог осудио Тир?

²⁶ Јехова је осудио Тир због поноса, особине коју презире. „Очи поносите“ су прво наведене међу седам ствари које Јехова мрзи (Пословице 6:16-19, ДК). Павле је понос повезао са Сатаном Ђаволом, а Језекиљев опис поносног Тира садржи елементе који описују самог Сатану (Језекиљ 28:13-15; 1. Тимотеју 3:6). Зашто је Тир био поносан? Обраћајући се Тиру, Језекиљ каже: „Срце се твоје благом твојим понесе“ (Језекиљ 28:5). Тај град се посветио трговини и скупљању новца. Тир је због тог успеха постао неподношљиво поносан. Јехова је преко Језекиља рекао „кнезу Тирском“: „Понесе се срце твоје, и ти рече: ’Бог сам на престолу Божјем!‘“ (Језекиљ 28:2).

27, 28. У коју замку људи могу упасти, и како је Исус то приказао?

²⁷ Народи могу подлећи поносу и погрешном гледишту о богатству — а исто тако и појединци. Исус је дао једно поређење које показује како та замка може бити једва приметна. Он је говорио о једном богаташу чије су њиве добро родиле. Тај човек је сав срећан испланирао да направи веће житнице за своју летину, и радосно се надао дугом и лагодном животу. Али то се није остварило. Бог му је рекао: „Безумниче, ове ноћи тражиће твоју душу од тебе. Ко ће онда имати оно што си сакупио?“ Да, тај човек је умро, а богатство му ништа није користило (Лука 12:16-20).

 ²⁸ Исус је закључио ово поређење рекавши: „Тако пролази онај ко себи скупља благо а није богат пред Богом“ (Лука 12:21). Бити богат само по себи није било неисправно, и имати добру жетву није био грех. Грешка тог човека је била у томе што су му то биле главне ствари у животу. Он се уздао само у своје богатство. Кад је гледао у будућност није узимао у обзир Јехову Бога.

29, 30. Како је Јаков упозорио да није добро ослањати се на самога себе?

²⁹ Јаков је врло снажно истакао ту исту мисао. Рекао је: „Слушајте сад, ви који говорите: ’Данас или сутра отићи ћемо у тај град и бићемо тамо годину  дана, и пословаћемо и остварићемо добит‘, а не знате какав ће ваш живот бити сутра. Јер сте магла која се накратко појави а затим нестаје. Уместо тога, требало би да кажете: ’Ако буде Јеховина воља, живећемо а и радићемо ово или оно‘“ (Јаков 4:13-15). Затим је Јаков показао каква веза постоји између богатства и поноса када је даље рекао: „Сада се поносите својим умишљеним хвалисањем. Сав је такав понос зао“ (Јаков 4:16).

³⁰ Исто тако, бавити се неким послом није грех. Грех је понос, охолост и ослањање на самог себе што може произаћи из стицања богатства. Једна древна пословица мудро каже: „Сиромаштво немој дати ми, ни богатство.“ Сиромаштво може много загорчати живот. А богатство може навести особу да се ’одрекне Бога и да каже: ко ли је тај Јехова?‘ (Пословице 30:8, 9).

31. Која питања један хришћанин треба себи да постави?

³¹ Живимо у свету у коме многи падају као жртве похлепе и себичности. Због преовладавајуће трговачке атмосфере, велики нагласак се ставља на богатство. Зато један хришћанин треба да преиспита себе да би био сигуран да можда не упада у исту замку у коју се ухватио трговачки град Тир. Да ли на материјалне ствари троши толико времена и снаге да у ствари робује богатству? (Матеј 6:24). Да ли завиди онима који можда имају више или имају боље поседе него што их он има? (Галатима 5:26). Ако је већ богат, да ли поносно мисли да заслужује више пажње или предности од других? (Упореди с Јаковом 2:1-9.) Ако није богат, да ли је ’одлучио да се обогати‘ по сваку цену? (1. Тимотеју 6:9). Да ли је толико окупиран пословним стварима да му преостаје само мало простора у животу за служење Богу? (2. Тимотеју 2:4).  Да ли је толико обузет тежњом за богатством да у пословним подухватима игнорише хришћанска начела? (1. Тимотеју 6:10).

32. Које је упозорење дао Јован, и како га можемо применити?

³² Каква год да је наша економска ситуација, Краљевство треба увек да буде на првом месту у нашем животу. Преко је потребно да никада не изгубимо из вида речи апостола Јована: „Немојте волети ни свет ни оно што је у свету. Ако неко воли свет, у њему нема љубави према Оцу“ (1. Јованова 2:15). Истини за вољу, ми морамо користити светски економски систем да бисмо преживели (2. Солуњанима 3:10). Дакле, ми ’користимо свет‘ — али га не користимо „у потпуности“ (1. Коринћанима 7:31). Ако превише волимо материјалне ствари — ствари у свету — ми више не волимо Јехову. Јурцање за ’жељом тела и жељом очију и упадљиво разметање својим животним средствима‘ не може се спојити с вршењем Божје воље. d Али вршење Божје воље је то што води до вечног живота (1. Јованова 2:16, 17).

33. Како хришћани могу избегавати замку у коју је упао Тир?

³³ Тир је упао у замку да тежње за материјалним стварима стави испред свега другог. Био је успешан у материјалном погледу, постао је веома поносан и био је кажњен због тог поноса. Његов пример служи као упозорење народима и појединцима у данашње време. Колико је само боље следити упозорење апостола Павла! Он подстиче хришћане да „не буду уображени, и да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога, који нам све богато даје за уживање“ (1. Тимотеју 6:17).

[Фусноте]

[Питања за разматрање]

[Мапа на 256. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЕВРОПА

ШПАНИЈА (Место на коме се вероватно налазио ТАРСИС)

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

САРДИНИЈА

КИПАР

АЗИЈА

СИДОН

ТИР

АФРИКА

ЕГИПАТ

 [Слика на 250. страни]

Вавилон, а не Асирија, покориће Тир

[Слика на 256. страни]

Ковани новчић са ликом Мелкарта, главног тирског бога

[Слика на 256. страни]

Модел феничанског брода